Nezaposlenost

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Nezaposlenost u svetu 2009.

Nezaposlenost, u ekonomskim terminima, pojavljuje se ako postoje kvalifikovani radnici koji su voljni raditi, ali ne mogu naći posao. Dakle, nezaposlene osobe su starije od 16 godina, sposobne i voljne raditi i aktivno traže posao, ali su bez posla.

Stopa nezaposlenosti je broj nezaposlenih radnika podeljen sa ukupnim brojem stanovništva sposobnog za rad (odnosno osobe između 16 i 65 godina).

Vrste nezaposlenosti[uredi]

Ekonomisti identifikuju 3 različite vrste nezaposlenosti:

  • Frikcijska nezaposlenost
  • Strukturna nezaposlenost
  • Ciklična nezaposlenost

Frikcijska nezaposlenost[uredi]

Frikcijska nezaposlenost nastaje zbog neprekidnog kretanja ljudi između regija i radnih mesta ili kroz različite faze životnog ciklusa.

Frikciona nezaposlenost korespondira sa nepopunjenim radnim mestima u istim zanimanjima i istim mestima. Potiče iz stalnog kretanja ljudi između zaposlenja i ulaska i izlaska iz kontigenta radne snage. Tačan broj nezapslenih po ovom osnovu zavisi od cirkulacije, brzine, efikasnosti onih koji traže zaposlenje i onih koji nude slobodna radna mesta.

Osnovne karakteristike frikcione nezaposlenosti: 1) Pogađa relativno veliki broj ljudi, 2) Teži da bude kratkog roka, 3) Nemoguće je ostvariti nultu stopu nezaposlenosti.

Dobra strana frikcione nezaposlenosti jeste činjenica da period potrage za poslom pruža mogućnosta otkrivanja koji se sve poslovi nude, koje sposobnosti se zahtevaju i na koji način su plaćene.

Strukturna nezaposlenost[uredi]

Strukturna nezaposlenost označava raskorak između ponude i potražnje za radnicima. Raskoraci mogu nastati zato što potražnja za jednom vrstom raste, dok se potražnja za nekom drugom vrstom smanjuje, a ponuda se ne prilagođava brzo.

Ciklična nezaposlenost[uredi]

Ciklična nezaposlenost se javlja onda kad je ukupna potražnja za radom niska usled periodičnih loših ekonomskih, društvenih ili socijalnih ciklusa. Kako ukupna potrošnja pada, nezaposlenost raste praktično svuda. Ovakva vrsta nezaposlenosti pogađa više radnika na duži period nego druge vrste nezaposlenosti (sezonska, strukturalna, profesionalna i dr.).[1]

Posmatrajući volju radnika da radi pri određenoj visini plate, razlikujemo:

  • Dobrovoljnu nezaposlenost
  • Prisilnu nezaposlenost

Dobrovoljna nezaposlenost[uredi]

Dobrovoljna nezaposlenost nastaje onda kada radnici ne žele raditi po trenutnim tržišnim platama.

Prisilna nezaposlenost[uredi]

Za radnike kažemo da su prisilno nezaposleni kada žele raditi za plate kakve prevladavaju na tržištu, ali ne mogu naći posao.

Izvori[uredi]

  1. ^ Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“ uz odobrenje autora.

Spoljašnje veze[uredi]