Neidentifikovani leteći objekat

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Neidentifikovani leteći objekat (NLO) (engl. unidentified flying object (UFO)) ili neidentifikovani vazdušni (ili anomalni) fenomen (NAF) (engl. unidentified aerial (or anomalous) phenomenon (UAP)) označava bilo kakav leteći objekat ili optičku pojavu, opažene golim okom ili pomoću radara, a čija priroda posmatraču nije poznata. Zanimanje za ove objekte leži u tvrdnjama da neki od njih iskazuju neuobičajene osobine, a naročito neprekidna nagađanja da neki od njih mogu biti proizvodi vanzemaljske inteligencije.

Možda je najbolju naučno priznatu definiciju NLO dao astronom Alen Hajnek rečima:

Možemo definisati NLO jednostavno, kao prijavljeno opažanje nekog objekta ili svetlosti na nebu čija pojava, putanja, dinamičko i svetlosno ponašanje ne ukazuju na logičko, opšteprihvaćeno objašnjenje i koje ne samo da zbunjuje prvobitnog posmatrača, već ostaje neobjašnjeno i posle pomnog razmatranja svih raspoloživih dokaza od strane osoba koje su tehnički sposobne za zdravorazumsku identifikaciju.[traži se izvor]

Još u antičko doba postojali su izveštaji o viđenjima neobičnih letećih pojava, ali od Drugog svetskog rata se može govoriti o postojanju savremenih izveštaja i prvim zvaničnim istraživanjima kada su saveznički piloti viđali neidintifikovane leteće objekte koje su nazvali fu-lovcima tokom 1946. godine. Izveštaji o viđenjima NLO postali su još češći nakon prvog zvaničnog objavljenog izveštaja 1947. godine. Od tada pa do danas, viđeno je i prijavljeno na desetine hiljada NLO.[1] Mnoga viđenja, međutim, ostaju neprijavljena jer se ljudi boje da ne ispadnu smešni, a i zato što mnoge države nemaju ovlašćena lica koja bi primala i procenjivala verodostojnost izveštaja o NLO.

Kada se NLO identifikuje (ustanovi se da se radi o nekoj letelici ili meteorološkom balonu), onda taj objekat prestaje da bude NLO i postaje IO, tj. identifikovani objekat.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Neobične neidentifikovane pojave na nebu i na zemlji bile su beležene kroz istoriju. Drevni rimski zapisi su povremeno beležili spominjanje štitova, pa čak i čitavih vojski viđenih na nebu.[2][3] Na starim slikama, ikonama i freskama su se mogli uočiti po mišljenjima pojedinaca čudni leteći objekti na nebu. Jedna od takvih je i freska „Raspeće“ iz manastira Visoki Dečani, koja se nalazi u Srbiji, na kojoj se u pozadini vide dva motiva čiji izgled podseća na leteće objekte i koji se u nekim časopisima i sajtovima koji se amaterski bave natprirodnim pojavama opisuju kao leteći objekti sa pilotima[4] Tokom 1896. i 1897. godine, neidentifikovani misteriozni brodovi bili su viđeni u SAD,[5] mada se danas zna da su neki od ovih izveštaja bile namerne obmane.

Misteriozne letelice su bile viđane širom Ujedinjenog Kraljevstva 1909, kao i između 1912. i 1913. godine. Verovalo se da su to nemački cepelini koji špijuniraju zemlju uoči invazije.[6] Ista strahovanja su izazvale slične pojave na Novom Zelandu i u Australiji. Letelice i misteriozni vazduhoplovi su takođe mogli da se vide i u Sjedinjenim Državama 1909. i 1910. godine. Za njih se verovalo da su tvorevine Valasa Tilinghasta[traži se izvor] Tokom Prvog svetskog rata dolazilo je do pojava misterioznih letelica u Južnoj Africi, Kanadi, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama. Većina ovih pojava se mogla pripisati pogrešnom tumačenju treperave svetlosti zvezda, delu obmanjivača i njihovoj promociji u medijima. Pojave ovih fantomskih letelica su detaljno obrađene u The Scareship Mystery, pod uredništvom Najdžela Votsona.

U svom putopisu Altaj-Himalaja, ruski umetnik i mistik Nikolaj Rerih je prijavio opažanje ovalnog objekta šljašteće površine koji je leteo iznad Amda, u istočnom Tibetu, 1926. godine. Iako se Rerih nije izjašnjavao o svom stavu šta je to video, u narednim pasusima svog putopisa raspravlja o tehnologijama drevnih civilizacija koje se pominju u teosofskim spisima.

Izveštaj Keneta Arnolda

1930-ih godina u skandinavskim zemljama je bilo nekoliko izveštaja o opažanjima neidentifikovanih vazduhoplova. Tokom Drugog svetskog rata tzv. fu-lovce (svetleće lopte koje su pratile avione) su opažali i saveznički i fašistički piloti. Tako su 1946. godine iznad Skandinavije su mogli da se primete tzv. sablasne rakete.[7] Savremena faza u NLO fenomenologiji je otpočela navodnim opažanjem američkog biznismena Keneta Arnolda, 24. juna 1947. godine, blizu brda Reinir u državi Vašington. Arnold je kazao da je video 9 svetlećih objekata koji su leteli neverovatnom brzinom pri visini od oko 10.000 stopa. Iako NLO koji je Arnold opazio nije bio po striktnoj definiciji tanjirastog oblika, on je opisao njegovo kretanje kao slično onome kada tanjir poskakuje preko vode - otuda i potiče naziv leteći tanjir. Arnoldove tvrdnje su potom dobile značajnu pažnju medija i publike.

Početkom 1950-ih počele su se javljati spiritualne sekte u vezi sa NLO. Društvo Eterijus je jedan od ranijih primera; kasnije su se pojavile sekte Rael i Aštar Komanda. Uopšteno govoreći, vanzemaljci koji su navodno podržavali takve grupe, u svojoj dobronamernosti su upozoravali čovečanstvo na opasnosti od nuklearnog rata ili su pozivali Zemlju da se priključi međuplanetarnoj federaciji.

Tokom 1970-ih, javno mnjenje (naročito posle filmova Bliski susreti treće vrste i E.T.) je verovalo da su NLO, ako uopšte postoje, vanzemaljske letelice, i da su vanzemaljci prijateljski nastrojeni. Ovaj model se promenio tokom 1980-ih, nakon objavljivanja knjiga Vitlija Stribera (prva knjiga u nizu je bila „Pričešće“ (engl. Communion)) i Žaka Valea (između ostalih, knjiga „Pasoš za Magoniju“ (engl. Passport to Magonia)).

Striber, pisac horora, je verovao da ga vanzemaljci opsedaju i da su odgovorni za rupe u vremenu tokom kojih je bio podvrgavan neobičnim eksperimentima. Naslovna strana knjige „Pričešće“ dovela je do novog standarda u prikazivanju glave vanzemaljaca (to je kasnije bilo satirizovano u Šva umetnosti (engl. Schwa art). I Striber i Vale su sumnjali da su ova bića vanzemaljci, kako se to obično mislilo, videći u njima neku vezu sa pričama o vilama i vilenjacima (uporediti Jungovo poređenje sa anđeoskim vizijama u njegovom članku „Leteći tanjiri: Savremeni mit o stvarima koje se vide na nebu“). Ovaj noviji, mračniji model se može videti i u potonjem talasu literature o otmicama vanzemaljaca, kao i u pozadinskom mitosu Dosijea Iks.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Dana 25. januara 1878. Denisonske dnevne novine su napisale da je Džon Martin, lokalni poljoprivrednik, prethodnog dana prijavio da je opazio veliki, tamni, okrugli leteći objekat nalik na balon koji leti zapanjujućom brzinom, a da bi ga opisao koristio je i reč tanjir[traži se izvor]. Ovo je prva poznata upotreba reči tanjir da bi se opisao jedan neidentifikovani leteći objekat. Sedamdesetak godina kasnije, 1947. godine, mediji su upotrebili izraz leteći tanjir kako bi opisali opažanje Keneta Arnolda.

NLO: juna 1984, Rio Klara, Brazil

Devet objekata koje je Kenet Arnold video nisu bili striktno tanjirastog oblika. Arnold je prvo opisao, a potom i nacrtao sliku, osam objekata koji su bili tanki i ravni, okrugli napred i usečeni pozadi. Drugi crtež je predstavljao deveti, nešto veći, objekat oblika polumeseca ili bumeranga. Ipak, nekoliko godina kasnije, Arnold je rekao da je njihovo kretanje opisao kao neku vrstu poskakivanja, kao kada tanjir poskakuje po vodi. Požalio se da ga je štampa pogrešno citirala, koristeći izraz leteći tanjir umesto kao tanjir.

Leteći diskovi je bio drugi izraz koji su mediji koristili tokom kasnih 1940-ih i ranih 1950-ih da bi opisali ovu vrstu objekata.

Sredinom 1960-ih, Galupovo ispitivanje je otkrilo da se termin „leteći tanjir“ toliko odomaćio u američkom govoru, da je 96% intervjuisanih bilo upoznato sa njim, čineći ga najpoznatijim terminom koji se uobičajeno pojavljuje u novinama, daleko ispred termina kao što su opšta vojna obuka (75%), ili Hladni rat (58%)[traži se izvor].

Holivudski naučnofantastični filmovi 1950-ih, kao što su Dan kada je Zemlja stala (engl. The Day the Earth Stood Still) (1951), Zabranjena planeta (engl. Forbidden Planet) (1956), i Zemlja protiv letećih tanjira prikazuju letelice u obliku tanjira, čime još više utvrđuju termin. To su činile i popularne knjige na tu temu kao knjige Frenka Skalija (engl. Frank Scully) - „Iza letećih tanjira“ (engl. Behind the Flying Saucers) (1950), Donalda Kihua - „Leteći tanjiri su stvarni“ (engl. The Flying Saucers Are Real) (1950) i „Leteći tanjiri iz svemira“ (engl. Flying Saucers From Outer Space) (1953), kao i knjige koje ciljaju na dodir ljudi i vanzemaljaca poput knjige Džordža Adamskog „Leteći tanjiri su sleteli“ (engl. Flying Saucers Have Landed) (1953).

Leteći tanjir je bio najuobičajeniji termin za većinu neidentifikovanih ‎pojava na nebu od 1940-ih do 1960-ih, pa čak i za one koje uopšte nisu imale ‎oblik tanjira.[8] Krajem 1960-ih, termin NLO je počeo da se koristi sve češće. ‎Upotrebu reči NLO umesto leteći tanjir je 1952. prvi predložio kapetan Edvard Dž. Rupelt, prvi direktor ‎‎Projekta Plava knjiga američkog vazduhoplovstva, jer je ‎smatrao da je termin „leteći tanjir“ nedovoljno širok da bi se njime ‎obuhvatile sve neobjašnjene pojave. Njegov predlog je u ‎vazduhoplovstvu bio brzo prihvaćen (i termin NLOB je bio nakratko ‎korišćen, sve do 1954). Rupelt je opisao iskustva sa projektom „Plava knjiga“ u ‎svojim memoarima „Izveštaj o neidentifikovanim letećim objektima“ (1956)[9]

Velika teškoća u vezi sa terminom NLO je da često dovodi do semantičkih ‎debata između podržavalaca i protivnika istog. Skeptici često komentarišu da ‎‎NLO prosto znači da je objekat neprepoznat i neobjašnjen od strane onih koji su videli ‎objekat, što ne znači da je sam objekat neobjašnjiv, a još manje da je ‎‎vanzemaljski. Sa druge strane, istraživači poput Hajneka su ‎predlagali da upotrebu termina treba strogo ograničiti na ona opažanja koja su ‎bila ispitivana intenzivno, ali se i dalje kose sa konvencionalnim objašnjenjima ‎što je, u stvari, i bila stvarna definicija vazduhoplovstva u zvaničnim ‎direktivama iz 1950-ih. ‎

Na primer, Pravilnik vazduhoplovnih snaga 200-2, izdat 1954, definiše ‎NLO kao „bilo koji vazduhoplovni objekat koji po performansama, ‎aerodinamičkim karakteristikama, ili neobičnim izgledom, nije podudaran ni sa ‎jednom poznatom letjelicom ili projektilom, ili koji se ne može sa sigurnošću ‎identifikovati kao poznati objekat“.[10] Štaviše, za istraživanje NLO je ‎navedeno da je u cilju nacionalne bezbednosti, kao i radi otkrivanja tehničkih ‎aspekata. Očigledno je da se ovakva zabrinutost nije odnosila na uobičajena ‎objašnjenja većine NLO pojava, kao što su prirodne pojave ili ljudskom ‎rukom stvoreni objekti osim, možda, prethodno nepoznate strane letelice.‎

Stoga bi N u NLO više odgovaralo da predstavlja reč ‎‎„neobjašnjeni“ ili „nekonvencionalni“ nego „neidentifikovani“, kao što je 1970-ih bivši ‎vazduhoplovni inženjer NASA, Pol Hil naslovio svoju knjigu na ‎ovu temu: „Nekonvencionalni leteći objekti“.‎

Na engleskom jeziku akronim za NLO je UFO (Unindentified Flying Object, a na španskom, ‎portugalskom i francuskom OVNI (na španskom Objeto Volador No ‎Identificado, na francuskom Objet volant Non Identifié). ‎

NLO i popularna kultura[uredi | uredi izvor]

Autobuska stanica u Kilcu u obliku letećeg tanjira

Bez obzira na krajnje objašnjenje, NLO predstavljaju međunarodni kulturni ‎fenomen poslednjih 50ak godina. Od sredine 1990-ih, NLO su bili predmet ‎interesovanja velikog broja knjiga, igranih filmova, ‎‎pesama, dokumentaraca i drugih medija. Teme vezane za NLO su ‎bile među najpopularnijim na ranim kompjuterskim ‎‎biltenskim sistemima, i milioni ljudi imaju neki nivo ‎zanimanja za tu temu. Bilo je i poznatih obmana u vezi sa izveštajima o ‎NLO, od kojih su neke dobile značajnu pažnju masovnih ‎medija. NLO su odigrali ulogu u razvoju turizma, kao npr. u ‎‎Rozvelu, u Novom Meksiku, mestu navodnog pada NLO ‎‎(vidi Rozvelski NLO incident) ‎ Prema Galupovom istraživanju iz 1996. 71% stanovnika Sjedinjenih Američkih ‎Država je verovalo da je vlada Sjedinjenih Država prikrivala informacije o ‎NLO, a prema istraživanju iz 2005. 24% stanovnika Sjedinjenih Američkih Država veruje da su ‎vanzemaljci posećivali Zemlju u prošlosti.[11] Ova dva istraživanja mogu izgledati ‎zbunjujuće, ako se razmatra samo hipoteza o vanzemaljcima kao jedino ‎objašnjenje za NLO. Rezultati istraživanja mogu takođe samo da sugerišu da veći ‎procenat intervjuisanih veruje da je američka vlada vrlo malo uzimala u obzir ‎postojanje NLO.

‎Roperovo istraživanje iz 2002. za Sci Fi ‎Channel je pokazalo slične rezultate, ali sa većim postotkom onih koji veruju da ‎su NLO vanzemaljske letelice. Ponovo je oko 70% verovalo da vlada nije ‎otkrila sve poznate činjenice u vezi sa NLO ili vanzemaljskim životom. Ali, ‎‎56% je verovalo da su NLO stvarne letelice i 48% da su NLO posetili Zemlju. ‎Što su ispitanici bili mlađi sve veći procenat njih je verovao u ovo[traži se izvor].‎

Tipične karakteristike NLO[uredi | uredi izvor]

  • Letelica nalik na tanjir ili disk, bez vidljivog ili čujnog pogona (pojavljuje ‎se i danju i noću).‎
  • Brzopokretna svetla ili svetla sa očevidnom sposobnošću da brzo menjaju ‎pravac (najranije spominjanje njihovog kretanja je opisano kao tanjiri koji ‎poskakuju po vodi).‎
  • Velike trouglaste letelice ili svetla u obliku trougla.‎
  • Valjkaste letelice sa prozorima iz kojih izbija svetlost (meteoritsko ‎kamenje je ponekad bilo prijavljivano na ovaj način).‎

Broj različitih oblika, veličina i svojstava navodnih NLO je ogroman – ‎pominju se pravougli trouglovi, latinična slova V, lopte, kupe, rombovi, ‎bezoblične crne mase, jaja i cilindri. Skeptici objašnjavaju ovu raznorodnost ‎oblika, veličina i svojstava pomoću socijalno-psiholoških objašnjenja. Drugi ‎istraživači razmatraju mogućnost da baš tako velika raznolikost ukazuje na ‎moguće parafizičko poreklo, a neki i da postoji velika raznolikost u oblicima i ‎veličinama ljudskih letelica, koja ukazuje na različito poreklo, na različite ‎pogone i na različite svrhe, te da raznorodnost NLO nipošto nije ‎neočekivana niti neobjašnjiva. ‎

Drugi argument je da stvarni oblik, u nekim slučajevima, može biti prikriven ‎ili izmenjen jonizacijom vazduha oko objekta, što bi bile ‎karakteristike pogonskog uređaja, u šta veruju i inženjeri NASA Pol Hil‎ i Džejms Makambel. Jonizovanje vazduha može ‎takođe da objasni razlike u bojama, pošto različiti molekuli vazduha menjaju ‎svoju strukturu na različitim energetskim nivoima, kao i električno svetlucanje ‎nalik na neonsku svetlost, koje se često viđa oko objekata – to slično se dešava i ‎sa polarnom svetlošću. Prema drugom tumačenju, oblik se ‎može prikriti ili izobličiti usled „promena u kosmičkom vremenu, koje potiču ‎od antigravitacionog pogonskog sistema“. Ipak, neki veruju da su takve ‎spekulacije preuranjene zbog činjenice da je teza da su NLO vanzemaljske ‎letelice problematična sama po sebi.‎ Takođe, samozvani stručnjaci koji takve tvrdnje iznose polaze od činjenice da većina njihovih čitalaca ne zna da antigravitacioni pogonski sistemi ni po jednoj teoriji, pa čak ni hipotezi, ne mogu prouzrokovati promene u „kosmičkom vremenu“, kao ni da promene u vremenu ne utiču na promenu oblika fizičkih stvari.

Drugi na ovo odgovaraju, koristeći se nekonvencionalnim tumačenjima, da je obim ‎primećenih pojava toliko ogroman (struktura očevidaca se kreće od pilota aviona, ‎pa sve do predsednika SAD Ronalda Regana;[12] pojave se povremeno beleže i na videu ‎i na radarima) da se ne može prosto objasniti pomoću poznatih pojava (kao ‎što su meteorološki baloni, letelice, planeta Venera itd).‎ ‎ ‎ Jedan pisac tvrdi da su masovne pojave NLO osnova za prvobitno neobične ‎pojave, okružene sa mnogo pogrešnih tumačenja, želja i nerazumevanja[13]‎.

Drugi istraživači, poput Žaka Valea, misle da su opažanja NLO ‎motivisana nekim mehanizmom kroz koji publika može da se oslobodi skrivenih ‎strahova i zadovolji psihološku potrebu za maštanjem. Vale ističe da se ‎teorija prema kojoj javnost gleda na izveštaje o NLO kao na način za ‎oslobađenje od psiholoških napetosti, opovrgava odsustvom korelacije između ‎primetnih perioda interesovanja za naučnom fantastikom i glavnih vrhunaca ‎aktivnosti NLO. Trebalo bi obratiti pažnju i na činjenicu da do sada nije ‎bila predložena nijedna sveobuhvatna psihološka teorija koja bi objasnila ‎nastanak svih izveštaja o NLO.[14][15] Značajan pokušaj, zasnovan na osnovu njegove ‎teorije o arhetipima, načinio je švajcarski psihijatar Karl Jung u knjizi ‎‎„Leteći tanjiri“ iz 1959. Međutim, i sam Jung je verovao da su bar neki NLO ‎istinske letelice, pozivajući se na materijalne dokaze do kojih se došlo ‎simultanim radarskim osmatranjima. Takvih letelica je zaista i bilo — meteoroloških balona, špijunskih letelica, običnih aviona, eksperimentalnih letelica itd.

Terenske studije o NLO[uredi | uredi izvor]

Norveška[uredi | uredi izvor]

Vidi Projekat u Hesdalenu - norveška naučna istraživačka ‎stanica koja se bavi praćenjem NLO, uključujući i anomalna svetla.‎[traži se izvor]

SAD[uredi | uredi izvor]

Podstaknut idejom da objasni pojave neidentifikovanih svetala i svetlećih ‎fenomena na brdima oko Pijemonta u Misuriju, dr Harli Ratlidž je 1973, u cilju prikupljanja naučnih podataka, osnovao projekat ‎„Identifikacija“ (engl. Project Identification).

Zvanične studije vlada[uredi | uredi izvor]

Kanada[uredi | uredi izvor]

Ranih 1950-ih bio je pokrenut i Projekat Magnet (Project Magnet) s ciljem da se ‎istraže mogućnosti postojanja diskova koji se kreću pomoću magnetnog pogona. ‎Bila je konstruisana oprema za otkrivanje gama zraka, magnetnih fluktuacija, ‎radio buke i promena u masi ili gravitaciji atmosfere. Jedna od ovakvih stanica ‎za posmatranje je bila smeštena u Širli Beju (Shirley Bay) u Kanadi. ‎

SAD[uredi | uredi izvor]

U odgovoru na talas pojavljivanja NLO-a juna i jula 1947, i na njihov ‎publicitet, vlada Sjedinjenih Država je otpočela brojne zvanične studije o NLO-‎ima.‎

  • Od 9. do 30. jula 1947. obaveštajna služba vazduhoplovstva je proučavala 16 ‎najboljih NLO pojava iz prethodnog meseca, uglavnom one koje su prijavili vojni ‎i civilni piloti, zaključivši da situacija u vezi sa letećim tanjirima nije ni ‎imaginarna niti odgovarajuće objašnjena kao prirodni fenomen: tamo nešto ‎stvarno leti unaokolo. ‎
    • U odgovoru na prethodnu studiju, inženjerijski i obaveštajni sektori Komande ‎vazduhoplovstva za materijale (Air Force Material Command) vazdušne baze Rajt-‎Paterson, pod vođstvom generala ‎‎Nejtana Tvininga (Nathan Twining), je razmatrala dalje ‎podatke. Tviningov memorandum od 23. septembra 1947. je takođe potvrdio da ‎su letelice stvarne, dalje definisao njihove opisane karakteristike i urgirao da ‎se predmet shvati ozbiljno, što uključujuje i zvaničnu istragu od strane različitih ‎vladinih agencija.[traži se izvor], pored obaveštajnih agencija vazduhoplovstva. Studije i ‎vazduhoplovne obaveštajne službe i Komande za materijale koje su potvrdile da ‎leteći tanjiri postoje, bile su označene kao strogo poverljive i nepoznate javnosti ‎dugi niz godina. Ipak, postoje sumnje da je Tviningov memorandum lažiran[16] ‎
  • Tviningov memorandum je uslovio da Američko ratno vazduhoplovstvo ‎krajem 1947. pokrene Projekat Znak (Project Sign), prvu javnosti poznatu ‎vladinu studiju o NLO-ima. Znak je doveo do objavljivanja ‎‎Procene situacije (Estimate of the Situation) leta 1948.[traži se izvor], ‎sa tvrdnjama da leteći tanjiri nisu samo stvarni, već verovatno i ‎međuplanetarnog porekla[traži se izvor]. Šef osoblja američkog vazduhoplovstva, general Hojt S. ‎Vandenberg (Hoyt S. Vandenberg) je naredio da se izveštaj uništi navodeći ‎nedostatak materijalnih dokaza. Krajem 1948. Projekat Znak je preimenovan u ‎‎Projekat Negodovanje (Project Grudge). On je bio aktivan do prve polovine ‎‎1952, kada je i on preimenovan i unapređen u statusu od strane Pentagona, ‎postavši Projekat Plava knjiga. 1956, prvi direktor Plave knjige, Edvard ‎Dž. Rupelt (Edward J. Ruppelt) je označio prethodnu epohu Negodovanja kao ‎‎mračno doba studija američkog vazduhoplovstva o NLO-ima. Prema Rupeltu, ‎veoma uticajni generali Pentagona su bili ogorčeni umanjivanjem značaja NLO-a ‎od strane Projekta Negodovanje, što je i dovelo do njegove zamene Plavom knjigom. ‎Posle 1969, kada je Projekat Plava knjiga bio raspušten, vlada Sjedinjenih ‎Država je tvrdila da više nije imala nikakvih zvaničnih studija o NLO-ima.
  • Decembra 1948. misteriozne zelene vatrene lopte su bile primećivane ‎iznad osetljivih vojnih i vladinih istraživačkih kompleksa u ‎‎Novom Meksiku, kao što je Nacionalna laboratorija u Los ‎Alamosu.[traži se izvor] Dr Linkoln La Paz (Lincoln LaPaz), astronom i istaknuti ekspert za ‎meteore, istraživao je za vazduhoplovstvo uz široku pomoć vojne obaveštajne ‎službe i Savezne obaveštajne službe / FBI (FBI). Proučavajući ‎karakteristike primećenih objekata, La Paz je brzo zaključio da vatrene lopte ‎nisu prirodne, navodeći da su to možda ruske špijunske letelice[17] Na ‎hitni zahtev Naučnog savetodavnog odbora vazduhoplovstva (Air Force Scientific ‎Advisory Board), godinu dana kasnije, vazduhoplovstvo je pokrenulo manji program ‎za praćenje, po imenu Projekat Treperenje (Project Twinkle). Na osnovu La ‎Pazovih primedbi, Treperenje je 1951. zaključilo da vatrene lopte ipak mogu ‎biti neki prirodni fenomen. Međutim, u isto vreme, naučnici iz Los Alamosa su ‎ispričali novom šefu Projekta Plava knjiga, Edvardu Dž. Rupeltu, da misle da su ‎vatrene lopte sonde vanzemaljaca iz svemirskih brodova koji kruže iznad Zemlje.‎[traži se izvor]
  • Robertsonov panel (Robertson Panel) je krajem 1952. bio osnovan od strane ‎Centralne obaveštajne agencije / CIA (Central Intelligence Agency), u odgovoru ‎na talas NLO pojavljivanja, pogotovo u oblasti prestonice Vašington, uključujući u štampi vrlo zapažena radarska opažanja i ‎presretanja od strane mlaznih aviona. Posle kratke studije, panel je zaključio da ‎je većina NLO-a bila prozaična i predložila smanjenje interesovanja javnosti ‎preko kampanja za odnose sa javnošću, koristeći se ‎poznatim ličnostima i ličnostima od autoriteta, kao i medijskim gigantima ‎poput korporacije Volt Dizni.[18] Takođe su ‎predložili špijuniranje građanskih NLO udruženja, zbog njihovog uticaja na ‎javnost. Ubrzo posle Robertsonovog panela, Projekat Plava knjiga je bio ‎degradiran od strane vazduhoplovstva — sa jedne strane je bilo zabranjeno da se u ‎javnosti objavljuju informacije u vezi sa neobjašnjenim slučajevima, a sa druge ‎strane je naređeno da se broj neobjašnjenih slučajeva svede na minimum (sa preko ‎‎20%, smanjen je na samo 3%[traži se izvor]). ‎
  • Specijalni izveštaj Projekta Plava knjiga br. 14 (Project Blue Book Special ‎Report # 14) je bila obimna naučna statistička studija o svim NLO izveštajima ‎Plave knjige, koju je za potrebe vazduhoplovstva, u periodu od 1951. do 1954, ‎izradio Batelov memorijalni institut (Battelle Memorial Institute). Njihove ‎statistike navode da je 22% izveštaja ostalo neobjašnjeno, čak je i posle strogih ‎analiza ustanovljeno da izveštaji najvišeg kvaliteta ostaju u većoj meri ‎nerazjašnjeni, za razliku od izveštaja lošijeg kvaliteta (35% prema 18%). Takođe ‎je utvrđeno da se 6 proučavanih karakteristika (brzina, trajanje, boja itd.) više ‎razlikuju kod manje verodostojnih, nego kod verodostojnijih izveštaja.‎
  • Brukingov izveštaj (Brookings Report) je bio NASA-ina (NASA) studija ‎iz 1960, rađena u Brukingovom institutu (Brookings ‎Institute). Studija je vredna pažnje zbog zaključaka u vezi sa mogućim budućim ‎kontaktom sa vanzemaljskom civilizacijom, za koji se verovalo da bi bio krajnje ‎poguban... društva koja nisu bila sigurna o sopstvenom mestu u univerzumu bila ‎su razorena od strane nadmoćnijih društava.... Religijski fanatici i mnogi ‎naučnici se navode, između ostalih, kao grupe koje bi imale problema da se ‎prilagode novonastaloj stvarnosti. Zaključci izveštaja se nude kao mogući motiv ‎za vladina prikrivanja dokaza o vanzemaljskom životu. ‎
  • Kondonov komitet (Condon Report / Condon Committee) ‎od 1966. do 1969, (bio je iniciran od strane Projekta Plava knjiga za vreme ‎pritiska od kongresne istrage, posle novog talasa pojavljivanja 1965. i ‎‎1966), bio je važna, ali i kontroverzna studija koja je podržavala objašnjenja ‎tipa pogrešna identifikacija – varka – obmana, tvrdeći da nedostatak novih ‎dokaza ne opravdava dalju naučnu studiju. Zaključak je brzo potvrdila i ‎‎Nacionalna akademija nauka / NAN (National Academy of Science / NAS), ali je ‎detaljniji pregled ‎‎Američkog instituta za ‎vazduhoplovstvo i astronautiku / AIVI (American Institute of Aeronautics and ‎Astronautics / AIAA) kritikovao rad NAN-a i zaključke Kondonovog izveštaja, koji ‎se nisu poklapali sa stvarnim podacima. Oko 30% slučajeva koje je ispitao ‎Kondonov komitet je po sebi bilo dobro dokumentivano, ali neobjašnjivo ‎čineći uporište NLO kontroverzi.[19][20]‎

‎Na kraju je zvanični stav američkog vazduhoplovstva bio da su izveštaji o NLO-‎ima gotovo u potpunosti pogrešno tumačenje svakodnevnih vazdušnih fenomena, ‎varke ili obmane. Ali, savremeni kritičari su primetili da su neke studije ‎odrađene traljavo i uz veliku dozu predrasuda, ili čak da se radi o ‎‎zataškavanju. Štaviše, zvanična pozicija vazduhoplovstva je ‎često bila u raskoraku sa poverljivim dokumentima (kasnije objavljenim pod ‎‎Aktom o slobodi informacija (Freedom of ‎Information Act) u kojima se vidi da su ovu temu vazduhoplovstvo i druge vladine ‎agencije, poput CIA-e i FBI-ja, tretirale ozbiljnije nego što je sa time javnost ‎bila upoznata. I povrh svega, mnogi dokumenti ostaju i dalje poverljivi ili ‎cenzurisani neposredno pre objavljivanja, kao što je to bio slučaj sa pojedinim ‎dokumentima CIA. ‎

Istraživačke grupe građana[uredi | uredi izvor]

Osnovano je nekoliko građanskih grupa za proučavanje ili objavljivanje ideja o ‎NLO-ima. Neke su uspele da se probiju do šire javnosti, dok su pojedine i dalje ‎veoma opskurne.‎ Sledeće grupe su usvojile veliki broj različitih pristupa, a samim tim i ‎različit odgovor kod kritike i publike:‎

SAD[uredi | uredi izvor]

Političke akcione grupe[uredi | uredi izvor]

Ova mala istraživačka i pravno orijentisana organizacija sa sedištem u ‎‎Arizoni, podnosi zahteve i tužbe za skidanje oznaka poverljivosti i ‎objavljivanje vladinih informacija o NLO-ima.[21]‎

  • Istraživačka grupa Paradigama i Politički akcioni komitet za ‎vanzemaljske fenomene (Paradigm Research Group / PRG & Extraterrestrial ‎Phenomena Political Action Committee / X-PPAC) (1996-sadašnjost):‎

Ovu malu grupu iz Vašingtona je osnovao i vodi je politički aktivista / lobista ‎Stiven Beset (Stephen Bassett), koji se zalaže da vlada objavi podatke o NLO-ima. ‎[22]

Ovu organizaciju sa sedištem u Merilendu je osnovao i vodi je dr Stiven Grir ‎‎(Dr. Steven Greer). Grupa se bavi edukacijom i lobiranjem (vidi Projekat ‎Obelodanjivanje (Disclosure Project)) s ciljem da vlada obelodani sve što zna o ‎NLO-ima. Tvrdi da trenutno ima preko 400 svedoka iz vlade, vojske i ‎obaveštajnih službi.[23] ‎

Nauka i NLO[uredi | uredi izvor]

Ufologija (engl. Ufology) je nauka o NLO izveštajima i dokazima u vezi sa njima.

Dok većina akademika ignoriše ovu temu, drugi, uključujući uglavnom amaterske i poneke profesionalne naučne istraživače, nastavljaju sa istraživanjima. Nažalost, kvalitet istraživanja istraživača amatera drastično varira.

Vrlo često se pogrešno pretpostavlja da je jedino pitanje koje se postavlja da li ‎NLO-i predstavljaju vanzemaljsku inteligenciju (Piter Sturok (Peter Sturrock) je ‎komentarisao da je ovaj naglasak na hipotezi o ‎vanzemaljcima suzio polje i ograničio debatu). Ostavljajući po strani pitanje ‎fizičke stvarnosti NLO-a, postojale su studije o NLO-ima i NLO ‎‎potkulturi iz folklornih ili antropoloških ‎perspektiva, a neki misle da ova tema, u najmanju ruku, može pružiti nove uvide u ‎polja psihologije (i pojedinca i društva), ‎‎sociologije i komunikacija.‎

Od kasnih 1940-ih, ljudi širom sveta su postali upoznati sa izveštajima o ‎NLO-ima. Oni su bili pripisivani širokom polju uzoraka uključujući: planete, ‎zvezde, meteori, oblaci, loptaste munje, namerne obmane, eksperimentalne vojne ‎letelice, halucinacije i vanzemaljski svemirski brodovi. Uprkos velikom broju ‎izveštaja i ogromnom interesovanju publike, naučna zajednica je pokazala malo ‎interesovanja za NLO-e. Ovo je slučaj delimično zbog činjenice da ne postoje ‎javni ili vladini fondovi za podršku istraživanja NLO-a. Mnogi naučnici su ‎pretpostavljali da je Kondonov izveštaj iz 1969. stavio tačku na tu temu, ‎tako da ispitivanje podataka o NLO-ima nije više vredno pažnje. Takođe su i ‎preporuke CIA-inog Robertsonovog panela iz 1953. ‎za zvanično javno ismevanje preko masovnih medija, načinile predmet naučnim i ‎političkim tabuom. Sve ovo je kod naučne zajednice moglo da ima nekog uticaja ‎na potiskivanje interesovanja prema NLO istraživanjima.‎

NLO-i su bili predmet različitih istraživanja tokom dugog niza godina, ‎razlikujući se po obimu i naučnoj ravnodušnosti. Poznato je da su vlade ili ‎vojne agencije Sjedinjenih Država, Kanade, ‎‎Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, ‎‎Belgije, Švedske, Brazila, Meksika, ‎‎Španije i Sovjetskog Saveza sprovodile ‎istraživanja o NLO izveštajima. Uprkos izuzetno zamršenim slučajevima, ‎nijedna nacionalna vlada nije nikada javno pretpostavila da NLO-i predstavljaju ‎bilo kakav oblik vanzemaljske inteligencije. Verovatno najpoznatija studija je ‎‎Projekat Plava knjiga, koji je sprovodilo Američko ratno vazduhoplovstvo od 1952. ‎

Uprkos neobjašnjenim slučajevima, opšte mišljenje mejnstrima naučne zajednice ‎je da sve NLO pojave potiču od pogrešnog tumačenja prirodnih ili ljudskom ‎rukom izazvanih fenomena, namernih obmana ili fizioloških fenomena, kao ‎što su optičke iluzije, sanjanje u budnom stanju / paraliza ‎sna (često se daju kao objašnjenja za navodne otmice vanzemaljaca). Prema ‎statistikama studija američkog vazduhoplovstva, većina opažanja NLO-a se može ‎podvesti pod pogrešnu identifikaciju, dok obmane i psihološke smetnje čine ‎samo mali procenat svih prijavljenih slučajeva. Ipak, mnogi akademici i dalje ‎smatraju da je predmet gubljenje vremena iz mnogo razloga, a najčešće zbog ‎neverodostojnosti svedočenja očevidaca. ‎

Samo mali broj akademika je istinski istraživao temu ili postao lično upoznat ‎sa literaturom. Kao što su rezultati Šturovog ispitivanja pokazali, odsustvo ‎studija na ovu temu povećava skepticizam i umnogome utiče na spremnost ka ‎istraživanju. Neki akademici misle da se ovo dešava usled neprihvatljive ‎predrasude i da ako su trenutni dokazi manjkavi, nove bi trebalo procenjivati ‎objektivno. Pojedinci u naučnoj zajednici misle da već ima dovoljno dokaza kako ‎bi se otpočeli dalji istraživački napori, praveći paralele sa istorijom ‎istraživanja meteorita ili atmosferskim električnim fenomenima, kao što ‎su loptaste munje, kada su postojala samo svedočanstva očevidaca. U ovakvim ‎primerima tvrdnje očevidaca o takvim fenomenima su se ispostavile tačnim, ‎uprkos početnom skepticizmu, odbijanjima i ponekad neprijateljskom stavu ‎mnogih naučnika. Drugi, pak, ističu da je pogrešno tvrditi da su dokazi o NLO-‎ima samo oni do kojih se došlo opažanjem, već i da postoji znatan broj ‎zabeleženih fizičkih efekata koji su podložni istraživanjima ‎‎fizičkih nauka, u šta se ubrajaju radarske ‎detekcije, fotografije, video-snimci, porast radijacije, elektromagnetne smetnje ‎i fiziološki i biološki efekti. ‎

Među zagovornicima teorije o NLO-ima verovatno je najzastupljenija hipoteza o ‎vanzemaljcima, mada neki navode i hipoteze kao što su međudimenzionalna ‎hipoteza i paranormalna i okultna hipoteza. ‎

Drugi razlozi koji se često navode kao uzrok prezira ove teme od strane mnogih ‎naučnika su sledeći:‎

  • Argumenti da vanzemaljci ne mogu biti ovde zbog rastojanja i energije potrebne ‎za međuzvezdana putovanja u razumnom vremenu, prema sadašnjem razumevanju ‎zakona fizike. ‎
  • Nedostatak nepobitnih materijalnih dokaza.‎
  • Neverodostojnost ili naučna neadekvatnost mnogih izveštaja.‎
  • Mnoge okolnosti koje mogu dovesti do pogrešnog tumačenja uobičajenih objekata ‎na nebu, viđenih na većoj udaljenosti.‎
  • Opšti senzacionalizam koji prati temu, uključujući shvatanje da mnogi ‎istraživači amateri nisu naučno dovoljno obučeni, već imaju spremnost da ‎veruju. ‎

I dok će se mnogi naučnici složiti da opažanje istinskih vanzemaljskih ‎letelica nije neverovatno, drugi govore da ih šabloni ponašanja prijavljenih ‎NLO-a uopšte ne dotiču kao racionalni. Zašto bi se, na primer, pojavljivanja ‎dešavala sa velikom učestalošću bez ikakvog pokušaja vanzemaljske ‎inteligencije da nedvosmisleno potvrdi svoju prisutnost? Ili, ako vanzemaljska ‎inteligencija sprovodi mapiranje ili na drugi način ispituje Zemlju, hipoteza ‎kakvu su neki predlagali, zašto im treba toliko vremena, kada sadašnja zemaljska ‎tehnologija, kao što su sateliti, može da obavi posao tako brzo?‎

Na sve ove primedbe zagovornici pružaju svoje protivargumente:‎

  • Mnogi argumenti skeptika počivaju na skrivenim pretpostavkama o ‎vanzemaljskim namerama i tehnologijama. Zašto bi vanzemaljci obavezno morali ‎da obznane svoje prisustvo? Zašto bi interesovanje vanzemaljaca bila izričito ‎ograničena na prosta fizička osmatranja? Zašto bi se verovalo da je međuzvezdano ‎putovanje gotovo nemoguće, pod pretpostavkom da vanzemaljska nauka i tehnologija ‎ne mogu biti toliko mnogo napredniji od današnje ljudske?‎
  • Neki argumenti pokazuju nedostatak znanja o raspoloživim dokazima. Mnoge ‎pojave, na primer, nisu udaljena svetla na nebu, koja se mogu lako pogrešno ‎protumačiti, već su strukturni objekti na bliskom odstojanju, često praćeni ‎materijalnim dokazima i efektima. ‎
  • Zašto se usredsređivati samo na slabe slučajeve kada postoje i mnogi ‎visokokvalitetni koji ostaju neobjašnjeni, čak i posle ispitivanja od strane ‎kvalifikovanih naučnika, kao što su bili slučajevi kada je 1950-ih Batelov ‎institut istraživao za Američko ratno vazduhoplovstvo ili Kondonova komisija iz ‎‎1960-ih? ‎

Negativni zaključci Kondonovog izveštaja su uticali da ‎samo mali broj naučnika počne ozbiljno da se bavi istraživanjem NLO-a. Čak je i ‎sam zaključak izveštaja napisao Kondon, koji je, mnogo pre nego što je istraga i ‎bila završena, izrazio javni prezir prema temi. Potonji izveštaji ‎‎Američkog instituta za ‎vazduhoplovstvo i astronautiku i noviji naučni panel organizovan od strane dr ‎‎Pitera Sturoka ‎‎[24], su pokazali da je zaključak ‎izveštaja bio u raskoraku sa samim sadržajem izveštaja, gde oko 30% ispitanih ‎slučajeva nije moglo da se objasni. Kada je izveštaj bio objavljen krajem 1969, ‎atmosferski fizičar dr Džejms E. MakDonalad (Dr. James E. McDonald) je ‎napisao članak Naučna zanemarivanja, kritikujući Kondonov izveštaj zbog loše ‎nauke, ali i mejnstrim nauku zbog njene nesposobnosti da se uhvati u koštac sa ‎problemom.[25] I pored svega, dokazi koje su ‎predstavili Sturok i ostali koji podržavaju realnost NLO-a, su dobili malo ‎pažnje i podrške ostalih naučnika. ‎

Nedavno je nade da bi ova tema mogla ponovo postati uvažavana, podigao članak ‎‎Žurnala Britanskog ‎međuplanetarnog udruženja (ŽBMU) (the Journal of the British Interplanetary ‎Society / JBIS) o NLO-ima i SETI-ju (SETI). Dobar uvod na ovu temu je dao ‎jedan od autora, astronom Bernard Hajš (Bernard Haisch) na svojoj internet ‎starnici [26], koja ima poveznicu ka ŽBMU-ovom članku. ‎

Za ovaj navodno široko rasprostranjeni negativni stav naučne zajednice prema ‎NLO-ima, kao što je ranije navedeno, može se tvrditi da je netačan. Prema ‎zvaničnoj anketi Američkog astronomskog ‎društva (AAD) (American Astronomical Society / AAS) iz 1977, Sturok je saznao ‎da je većina ispitanika (od 1.356 koliko ih se prijavilo preko polovine su bili ‎članovi AAD-a) smatrala da NLO-i zaslužuju naučnu studiju i da su spremni da ‎doprinesu svojom stručnošću.[27]

  • 53% je bilo mišljenja da su NLO-i sigurno ili verovatno tema vredna za dalje ‎naučne studije, prema samo 20% koji su suprotnog mišljenja.‎
  • 80% je izrazilo spremnost da doprinese rešenju NLO pitanja, iako je samo 13% ‎bilo u stanju da predloži kako bi to moglo da se učini.‎
  • Nedostatak znanja je doprineo veoma mnogo skepticizmu i nedostatku volje za ‎istraživanjem. Samo 29% onih koji su čitali o temi manje od jednog sata je bilo ‎zainteresovano za dalja istraživanja, prema 68% onih koji su čitali preko 300 ‎sati.‎
  • Mlađi naučnici su bili spremniji da istražuju nego stariji.‎
  • Skepticizam prema hipotezi o vanzemaljcima je ‎bio visok. Samo 3% je verovalo da su NLO-i vanzemaljske letelice, prema 13% ‎onih koji su verovali u teze o obmani, odnosno 23% onih koji su verovali u tezu o ‎poznatim / nepoznatim letelicama. ‎
  • 5% ispitanika je tvrdilo da su bili očevici zbunjujućih pojava (od ovog broja ‎samo ih je 10% prijavilo svoja opažanja).‎

Sturok je 1973. sproveo jednu anketu sa preko 400 članova ‎‎Američkog instituta za ‎vazduhoplovstvo i astronautiku. Oko dve trećine je mislilo da su NLO-i možda, ‎verovatno ili sigurno naučno značajan problem 5% je reklo da je videlo NLO. ‎‎10% je verovalo da su NLO-i iz svemira.[28][29]‎

Sumirajući svoju anketu, Sturok je naglasio da je garantovana anonimnost bila ‎veoma važna za veliki odziv ispitanika. Zbog straha od ismevanja kolega ili ‎straha od reperkusija na poslu, mnogi u suprotnom ne bi otvoreno priznali šta ‎misle. Dr Žak Vale tvrdi da su mnogi naučnici zainteresovani za ‎istraživanje NLO-a, ali više vole da rade povučeno iz pozadine, sve zbog ‎‎faktora ismevanja. Vale govori o ovim naučnicima kao o nevidljivim kolegama. ‎

Druge ankete naučnih, tehničkih i dobro obrazovanih grupa takođe pokazuju ‎vidljivo interesovanje za NLO-e, ili verovanja da su NLO-i stvarni ili su ‎vanzemaljskog porekla. Anketa časopisa Industrijsko istraživanje i razvoj ‎‎(Industrial Research/Development magazine) iz 1971, na uzorku od 90.000 ‎čitalaca, je otkrila da 76% ispitanika veruje da vlada nije otkrila sve što zna u ‎vezi sa NLO-ima. 54% je verovalo da NLO-i sigurno ili verovatno postoje, a 32% ‎da dolaze iz svemira. Prema anketi, časopisa Optički spektar iz 1978, 42% ‎čitalaca je mislilo da je sasvim pojmljivo da su NLO-i svemirski brodovi ‎drugih civilizacija. Dve ankete članova Mensa-e iz 1970-ih su ‎otkrile da preko 50% ispitanika veruje da NLO-i dolaze iz svemira. ‎Istraživanja javnog mnjenja su takođe neprestano pokazivala da verovanje da su ‎NLO-i stvarni raste što su ispitanici obrazovaniji. Na primer, Galupovo ‎istraživanje iz 1978. je otkrilo da 66% diplomaca misli da su NLO-i stvarni, ‎prema 57% maturanata srednjih škola i 36% onih koji su samo sa završenom ‎osnovnom školom.[traži se izvor] ‎

Ipak, neki tvrde da je opšte mišljenje naučne zajednice da NLO izveštaji, ako ‎uopšte i postoje, predstavljaju naučni problem i da to ima više veze sa ‎‎psihologijom i naukom o percepciji, nego sa ‎‎fizičkim naukama. Uistinu, većina izveštaja predstavlja ‎narativna objašnjenja onoga šta je neko video, ili je mislio da je video na nebu. ‎Ali, naglašava se i da je svođenje NLO pojava na puku psihologiju pogrešnog ‎tumačenja pojedinaca često neadekvatno. U velikom broju izveštaja postoji više ‎od jednog svedoka, a ponekad je jedan te isti događaj posmatran sa dve ili više ‎različitih lokacija. Bilo je i masivnih opažanja sa više stotina ili čak hiljada ‎svedoka. Neke pojave su praćene radarima, snimane na video-trake, a neke su ‎ostavljale fizičke efekte na pojedince ili okruženje. ‎

Drugi, pak, misle da fizičari nemaju šta da traže oko NLO problema, osim ako ‎nema materijalnih dokaza. Primedba na ovaj argument bi bila da se čak i ‎svedočanstva očevidaca mogu obraditi naučnim metodama, kako bi se dobile bitne ‎informacije. Svedoci meteorskog užarenog kamenja, na primer, mogu biti ‎intervjuisani da bi se rekonstruisale putanje, što vrlo često dovodi do ‎otkrivanja fragmenata meteorita. Tačnost i pouzdanost pojedinačnih slučajeva ‎nije presudna, ako se analizira veliki broj opažanja, zato što statistička ‎analiza može da otkrije važne trendove. Do primene takvih tehnika u ‎istraživanju NLO izveštaja je došlo prilikom istrage o misterioznim ‎‎zelenim vatrenim loptama, koje su se iznenada pojavile ‎iznad osetljivih vojnih i istraživačkih kompleksa u Novom ‎Meksiku krajem 1940-ih. Stotine svedoka je bilo intervjuisano kako bi se ‎ustanovile karakteristike objekata, kao i da bi se došlo do ostataka utvrđivanjem ‎putanja.‎

Obimnu statističku analizu NLO slučajeva zvanu Specijalni izveštaj Projekta ‎Plava knjiga br. 14 sproveo je za Američko ratno vazduhoplovstvo od 1952. do ‎‎1954. Batelov memorijalni institut. Statističar dr Dejvid Sonders (Dr. ‎David Saunders), član Kondonove komisije, je predložio formiranje statističke ‎baze podataka o slučajevima s ciljem da se ustanove trendovi. Tako je bio ‎sastavljen katalog od preko 10.000 slučajeva koje su sakupili Sonders i ostali.[30] I drugi istraživači su pravili takve baze ‎podataka, kao npr. dr Žak Vale[31] ili Leri Heč, koji održava ‎javnu bazu podataka o hiljadama slučajeva sa onlajn statističkim analizama. ‎‎[32]

Mnogo ljudi je, poput fizičara dr Mičija Kakua, komentarisalo da je zahtev za čvrstim materijalnim dokazima (čuvena ‎‎vanzemaljska felna) nerazumno restriktivan. Kaku i drugi su zapazili da se veći ‎deo fizičkih nauka sastoji od posrednih materijalnih dokaza, ‎kao što su spektrogrami zvezda, koji se koriste za utvrđivanje sastava zvezda. ‎Niko, na primer, ne traži stvarno parče neutronske zvezde za analizu. ‎

Materijalni dokazi[uredi | uredi izvor]

U stvari, bilo je mnogo NLO izveštaja koji su bili praćeni materijalnim ‎dokazima različitih vrsti, kako neposrednih, tako i posrednih. Hajnekova skala ‎‎bliskih susreta definiše posredan materijalni dokaz kao ‎podatak dobijen od bliskih susreta prve vrste, npr. podaci do kojih se došlo sa ‎udaljenosti putem radara ili fotografisanjem. Mnogo posredniji materijalni ‎dokazi dolaze od bliskih susreta druge vrste, interakcija koje se dešavaju na ‎bliskoj udaljenosti, uključujući tzv. tragove sletanja i fiziološke efekte. ‎

Za manji broj ovih slučajeva se ispostavilo da su bili namerne obmane, dok je veći ‎broj slučajeva, uključujući i one koje su istraživale vladine i vojne agencije, ‎označen kao neidentifikovan ili neobjašnjiv. Analizom većine slučajeva se ‎došlo do rezultata koji su dvosmisleni ili nezaključivi. Ipak, čak i ‎dvosmislene fizičke slučajeve bi trebalo podvrgnuti statističkoj analizi, kako ‎bi se otkrili trendovi među slučajevima. ‎

U listu različitih materijalnih dokaza spadaju:‎

  • Radarski kontakti i praćenja, ponekad i sa različitih položaja. Ovi dokazi ‎se često ubrajaju u najbolje, pošto su tom prilikom uključeni obučeno vojno ‎osoblje, simultana vizuelna opažanja i presretanja avionima. Jedan takav primer ‎je bilo masovno opažanje velikih, bešumnih, niskoletećih ‎‎crnih trouglova 1989. i 1990. iznad Belgije. ‎
  • Fotografski dokazi, uključujući fotografije, video-zapise, uključujući ‎ponekad i video u infracrvenom spektru (retko). ‎
  • Zabeleženi vizuelni spektrogrami (izuzetno retko). -- (vidi spektrometar)‎ ‎
  • Materijalni dokazi o tragovima sletanja, uključujući tragove na zemlji, ‎spaljenu i/ili raskopanu zemlju, spaljenu ili polomljenu vegetaciju, tragove ‎metala i dr. (vidi npr. NLO incident na koti 611), magnetne anomalije i ‎povećan nivo radijacije. Dobro poznati primer iz 1980. je Šumski incident ‎u Rendelšamu, koji se zbio u Engleskoj. Drugi se odigrao 1964. ‎kod Sokoroa u Novom Meksiku i smatra se za jedan ‎od najneobjašnjivijih slučajeva Projekta Plava knjiga. ‎Katalozi nekoliko hiljada takvih slučajeva su sakupljeni, a posebno od strane ‎istraživača Teda Filipsa.[33][34]‎
  • Fiziološki efekti na ljude i životinje uključujući privremenu paralizu, ‎osip kože, opekotine kože i očiju i simptome slične trovanju od radijacije, kao ‎što je bio Keš-Lendrumov incident (Cash-Landrum incident) iz 1980. Jedan ‎ovakav slučaj iz Venecuele, koji je bio objavljen i časopisu ‎Američka nauka (Scientific American magazine), potiče iz čak 1886.[35]
  • Takozvani slučajevi sakaćenja životinja/krava, za ‎koje neki takođe veruju da su deo NLO fenomena. Takvi slučajevi su bili ‎analizirani uz pomoć tehnika forenzičke nauke.
  • Biološki efekti na biljke poput ubrzanog ili usporenog rasta, proklijavanja ‎semena i prelomljenih stabljika (obično se povezuju sa slučajevima sa ‎materijalnim dokazima ili sa krugovima u usevima).‎
  • Elektromagnetne smetnje uključujući blokade automobila, nestanke struje, ‎radio/TV smetnje, otkazivanje rada magnetnih kompasa, navigacionih sistema, ‎sistema za komunikaciju i smetnje u radu motora aviona.[36]‎
  • Daljinska beleženja radijacije, neka se spominju u dokumentima FBI-ja i ‎‎CIA-e o zbivanjima iznad vladinih nuklearnih instalacija kod ‎‎Nacionalne laboratorije u Los ‎Alamosu i Nacionalne laboratorije u ‎Ouk Ridžu 1950, a takođe ih u svojoj knjizi spominje i direktor ‎‎Projekta Plava knjiga Ed Rupelt (Ed Ruppelt).[traži se izvor]‎
  • Čvrsti materijalni dokazi, kao što je bio slučaj Ubatuba (Ubatuba) u ‎‎Brazilu 1957. sa ostacima magnezijuma, koji su bili analizirani od ‎strane Kondonove komisije i drugih. I u incidentu Sokoro iz 1964. bilo je ‎tragova metala, koje je analizirala NASA.‎
  • Razno: Zabeležene elektromagnetne emisije, kao što su mikrotalasi ‎detektovani u dobro poznatom slučaju iz 1957. sa osmatračkim avionom RB-47, ‎koji je takođe bio i vizuelni i radarski slučaj.[traži se izvor] Za ‎polarizacione prstenove oko NLO-a dr Džejms Harder (Dr. James Harder) je smatrao ‎da su intenzivna magnetna polja NLO-a koja stvaraju Faradejev efekat.‎[traži se izvor]

Uprkos tome što mnogi naučnici imaju nisko mišljenje o ovoj temi, mnogi ‎fizički efekti su zreli za naučnu analizu. Sturokov NLO panel je 1997. ‎sproveo sveobuhvatni pregled slučajeva sa materijalnim dokazima.[37] ‎

Pojedini naučnici i inženjeri su pokušali da podrže moguću fiziku u vezi sa ‎NLO-ima kroz istovremenu analizu i izjava očevidaca i materijalnih dokaza. ‎Primer su dali bivši inženjer NASA Džejms Makambel (James McCampbell) ‎u knjizi „Ufologija“ (engl. Ufology) i drugi ‎NASA inženjer Pol Hil (Paul Hill) u knjizi „Nekonvencionalni leteći ‎objekti“ (engl. Unconventional Flying Objects). Među temama koje su obojica dodirnuli ‎bilo je i pitanje kako NLO-i mogu da lete supersoničnim brzinama, a da ne ‎stvaraju zvučni prasak (sonic boom). Makambelovo rešenje u vidu ‎‎mikrotalasne plazme koja cepa vazduh ispred letelice, ‎istražuje dr Leik Mirabo, profesor inženjerijske fizike ‎na Renslerovom politehničkom institutu, kao mogući napredak u hipersoničnom ‎letenju.[traži se izvor]‎ ‎ ‎ Neka nedavna dostignuća na polju elektronskog ratovanja ‎veoma liče na elektromagnetne smetnje i fiziološke efekte opisane u NLO ‎slučajevima iz 1940-ih i 1950-ih. Američki Vazduhoplovni naučni ‎savetodavni odbor je 1997. objavio izveštaj o naoružanju vazduhoplovstva za ‎‎21. vek, u kojem se opisuje kako bi energetska oružja navođena mikrotalasima ‎mogla biti upotrebljena za blokadu vozila, čime bi ona postala laka meta za ‎bombardovanje. Isto oružje je u stanju da onesposobi navigacione i ‎komunikacione sisteme aviona, kao i električnu mrežu i elektronske uređaje na ‎zemlji. ‎Mikrotalasna oružja za kontrolu masa koja izazivaju temperaturu i intenzivan ‎bol bila su najavljena 2001.[38] ‎Druga mikrotalasna oružja bi izazivala gubitak telesnih funkcija.

Identifikovani leteći objekti (ILO)[uredi | uredi izvor]

Stvaran procenat ILO-a naspram NLO-a zavisi od toga ko sprovodi studiju i ‎može veoma da varira u zavisnosti od kriterijuma. Na primer, naučnici ‎‎Batelovog memorijalnog institut koji su za ‎Američko ratno vazduhoplovstvo sproveli studiju o 3.201 NLO slučaju 1950-ih, ‎došli su do 23% neidentifikovanih slučajeva, koristeći se strogim ‎kriterijumima prema kojima je svaki od četvorice naučnika morao da se složi da ‎slučaj nema prozaično objašnjenje, s jedne strane, a sa druge strane je bilo ‎potrebno da se samo dvojica naučnika slože da je slučaj objašnjen.[39]‎

Naspram ovoga, mnogo manji broj NLO slučajeva je stigao do Alena Hendrija (Allan ‎Hendry), koji je bio glavni istražitelj Centra za NLO studije / CNLOS ‎‎.[40] CNLOS je osnovao dr Alen Hajnek (Dr. Allen Hynek) ‎‎(bio je konsultant američkog vazduhoplovstva na Projektu Plava knjiga) s ciljem ‎ozbiljnog naučnog istraživanja NLO fenomena. Hendri je proveo 15 meseci lično ‎istražujući 1.307 NLO izveštaja. Svoje zaključke je objavio 1979. u knjizi ‎‎NLO priručnik: Vodič za istraživanje, procenu i izveštavanje o NLO pojavama ‎‎(The UFO Handbook: A Guide to Investigating, Evaluating, and Reporting UFO ‎Sightings). Hendri je priznao da bi voleo da je pronašao dokaz o postojanju ‎vanzemaljaca, ali je naglasio da je velika većina slučajeva imala samo prozaična ‎objašnjenja. Njegovi zaključci su bili sledeći: ‎

  • Od 1.307 slučajeva: 1.194 (91,4%) ima prozaično (nevanzemaljsko) objašnjenje, 93 ‎‎(7,1%) ima moguće prozaično objašnjenje i 20 (1,5%) je neobjašnjeno. ‎
  • Statistika: kod 28% izveštaja NLO-i su bili zvezde ili planete; 1,7% vrh ‎mladog meseca; 18% reklamne zastavice na avionima i 9% meteoritsko kamenje. ‎
  • Distorzije u atmosferi mogu da prouzrokuju da se nebeska tela kreću gore-dole, ‎porinju, prave osmice, meandriraju ili se, čak, kreću po cik-cak liniji. Ovo ‎objašnjava zašto nebeska tela mogu lako da prevare posmatrača. ‎
  • U 49 slučajeva, kada se ispostavilo da su u pitanju nebeska tela, svedoci su ‎procenjivali udaljenost od NLO-a od 200 stopa do 125 mi (201 km). Slično tome, neki ‎svedoci su verovali da ih NLO-i prate, čak iako je nebesko telo bilo stacionarno. ‎Čak i policajci i drugi očevici od poverenja mogu lako da budu prevareni ‎gledanjem u zvezde i planete. ‎
  • Svemirski materijal, poput meteorskog kamenja, koji ulazi u orbitu i za sobom ‎ostavlja svetlosni trag, takođe može biti pogrešno protumačen kao svetlost koja ‎dolazi iz prozora svemirske letelice. Tada ljudski mozak stvara iluziju ‎svemirskog broda zasnovanu na pogrešnom tumačenju, koja onda prevari čoveka.[41]‎

‎Ljudskom rukom stvoreni fenomeni koji se obično pogrešno tumače:‎

  • Baloni (meteorološki ili putnički).
  • Vojni avioni.‎
  • Treperava svetla aviona koji sleću.‎
  • Nekonvencionalni avioni ili napredna tehnologija (npr. SR-71 Blackbird ili B-2 Spirit).
  • Reklamni avioni. ‎
  • Veštački zemljini sateliti. ‎
  • Letelice poput helikoptera. ‎
  • Jedrilice. ‎
  • Rakete i lansiranje raketa. ‎
  • Zmajevi. ‎
  • Modelarski avioni.‎
  • Vatrometi.
  • Laserski snopovi usmereni ka oblacima.
  • Svetla za noćnu pretragu.
  • Namerne obmane.‎
  • Tablete za instant vatru.‎

‎Prirodni objekti koji se često pogrešno tumače:‎

  • Mesec, zvezde i planete (npr. planeta Venera)‎
  • Neobična meteorološka stanja (lentikularno (u obliku sočiva) formiranje ‎oblaka, oblaci koji svetle noći, efekti duge i kristali leda na velikim ‎visinama). ‎
  • Komete. ‎
  • Meteorski rojevi. ‎
  • Bliski ili ogromni meteori. ‎
  • Jata ptica.‎
  • Rojevi insekata u preletu.
  • Reflekcija atmosferskih inverzionih slojeva. ‎
  • Vreo jonizovan gas.‎
  • Svetla iz Zemlje (svetlosna električna dešavanja koja potiču od zemljotresa i ‎tektonsko-geoloških fenomena).
  • Loptaste munje. ‎
  • Atmosferski inverzioni slojevi.‎
  • Reflektovana svetlost (naročito kroz pukotine u oblacima).‎
  • Severna svetlost (Aurora borealis).‎

Popularna objašnjenja za NLO[uredi | uredi izvor]

U zavisnosti od toga ko vrši procenu, između 3% i 30% svih slučajeva ostaje ‎neobjašnjeno.[42][43] Ovo su neke od najpopularnijih hipoteza za objašnjenje NLO-a:‎

Dokazi i objašnjenja[uredi | uredi izvor]

Neki misle da je studija o NLO-ima i dalje vredna pažnje zbog mnogo otvorenih ‎pitanja, pogotovo zbog povremenih izveštaja o NLO-ima od strane ‎profesionalnih ili vojnih astronoma ili pilota – ‎pojedinaca čije karijere, a često i njihovi sami životi, zavise od sposobnosti da ‎prepoznaju i procene avione, vremenske prilike, rastojanja i druge faktore od ‎vitalnog značaja za let. Neki ufolozi govore da je takve slučajeve mnogo teže ‎odbaciti kao pogrešnu procenu zemaljskih objekata. Gordon Kuper i Edgar Mičel su dva NASA-ina astronauta koja ‎su izrazila interesovanje za NLO-e i izvikala predrasude pojedinih ‎profesionalaca (Kuper je tvrdio da je video NLO-e ranih 1950-ih). ‎

I skeptici i ufolozi se slažu da se velika većina slučajeva može objasniti kao ‎prirodni fenomeni, obično kao pogrešna tumačenja objekata sa kojima posmatrač ‎ili nije upoznat ili ih vidi pod neobičnim okolnostima (na kraju se ispostavi ‎da su to bile samo nenamerne greške). Samo mali procenat opažanja su namerne ‎obmane. Posle istrage većina NLO-a, u stvari, postane ILO-i – Identifikovani ‎leteći objekti. ‎

Čak iako velika većina NLO-a postane ILO-i, jedan dobro dokumentovani slučaj, ‎kao što je čileanski slučaj sa radarskim i vizuelnim opažanjem iz 1997, koji je ‎potvrdila vlada u Santijagu[traži se izvor], je dovoljan da se ‎opovrgne hipoteza o nijednom slučaju (null hypothesis). Slično tome, fizičar ‎‎Mičijo Kaku navodi da „iako možda 99% svih opažanja NLO-a ‎može biti odbačeno, pošto su uzrokovani poznatim fenomenima, ono šta je ‎uznemirujuće za fizičare je preostalih 1% ovih opažanja, opažanja koja su brojna ‎i načinjena mnogobrojnim metodama opažanja. Neka od najintrigantnijih opažanja ‎potiču od pilota i putnika komercijalnih aviona - ove pojave su takođe ‎primećene na radaru i zabeležene su na video traci. Ovakve slučajeve je teže ‎odbaciti“.

S druge strane, mnogo neobjašnjivih slučajeva je i dalje ili ignorisano od medija ‎ili, ako skeptik nudi objašnjenje koje se ne poklapa sa činjenicama (npr. za cik-‎cak kretanje svetlećih objekata koje je detektovano na radaru se kaže da je to ‎pogrešno tumačenje Jupitera) gube pažnju medija i, što se tiče medija, slučaj je ‎završen.‎

Ponekad se kaže da vanredne tvrdnje zahtevaju vanredne dokaze, ali mnogo ‎istraživačkih grupa samo tvrdi da tema zaslužuje dalju istragu, i to ne samo i ‎pravcu da se dokaže da su NLO-i obavezno vanzemaljske letelice.‎

Skeptici kažu da zaista postoje opažanja nepoznatih letećih objekata, koja se ‎obično logički objasne, da nema materijalnih dokaza neke vanzemaljske letelice i ‎da se za mnoge tvrdnje ispostavilo da su prevare. Takođe naglašavaju da teret ‎dokazivanja leži na onome ko iznosi tvrdnju. Sa druge strane, Marčelo Truci, ‎‎profesor sociologije na Univerzitetu ‎Istočni Mičigen, kaže da neki samoproklamovani skeptici zloupotrebljavaju ‎termin (ili, čak, pogrešno tumače svoje mišljenje): „Pošto se skepticizam ‎uopšteno odnosi pre na sumnju nego na agnostički stav, oni koji sebe nazivaju ‎‎skepticima su u stvari pseudoskeptici koji su, po mom mišljenju, stekli ‎lažnu prednost uzurpiranjem tog naziva“.[44]‎

Zagovornici takođe često komentarišu da, iako je tema o NLO-ima predmet ‎predrasuda koje potiču od ismevanja i stigmatizacije (prema Kakuu: 'Ne postoje ‎fondovi za one koji bi se ozbiljno bavili neidentifikovanim objektima u ‎svemiru, i nečija reputacija može da strada ako neko samo i pokuša da izrazi ‎interes za ove neortodoksne stvari.'), postoji ogromna količina dokaza, kako ‎fotografija, video-zapisa, tako i izjava brojnih zakletih svedoka.‎

Dokazi i zataškavanja[uredi | uredi izvor]

Neki takođe tvrde da su ogromnu količinu materijalnih dokaza brzo, ali ponekad ‎trljavo, zabašurili vladini činovnici, ne uvek u uniformama, sa ciljem da ‎sačuvaju stanovništvo psihološki nepripremljeno za društvene, teološke i ‎bezbednosne implikacije takve stvarnost.‎

Postoje raštrkani izveštaji o zataškavanju dokaza u vezi sa NLO-ima kroz mnogo ‎decenija: 1950, Nikolas Marijana (Nicholas Mariana) je snimio na film ‎neke neobične objekte na nebu i na kraju film predao američkom vazduhoplovstvu, ‎ali je insistirao da su najbolji kadrovi objekata bili uklonjeni sa filma kada mu ‎je bio vraćen; 1961, Žak Vale (Jacques Vallee) je saopštio da je bio svedok ‎kada su bile uništene izvesne trake na kojima se vidi nepoznati objekat koji ‎nadleće zemlju.‎

Zataškavanje dokaza koji potvrđuju postojanje vanzemaljskog života je počelo da se ‎razmatra posle otkrivanja pulsara. Astrofizičar Piter A. Sturok (Peter A. ‎Sturrock) je napisao da 'kada su bili otkriveni prvi regularni radio-signali ‎pulsara, kembrički naučnici su ozbiljno razmatrali mogućnost da možda potiču ‎od neke vanzemaljske civilizacije. Razmatrajući ovu mogućnost, ‎odlučili su da, ukoliko se to pokaže tačnim, oni ne mogu izaći u javnost bez ‎prethodnog dogovora sa vlastima. Čak je bilo i diskusije o tome da li je u ‎najboljem interesu čovečanstva uništiti dokaze i zaboraviti na sve!'. ‎

Obmane[uredi | uredi izvor]

Od mnogih svedoka koji su prijavili da su videli NLO, za samo mali procenat je dokazano da su ‎‎obmanjivači.[45] Neki su se držali svojih priča uprkos ubedljivim ‎dokazima o obmani. Za naredne slučajeve se naširoko smatra da su prevare, iako ‎neki i dalje imaju zagovornike među istaknutim istraživačima:‎

Diskreditovana opažanja:[46]‎

NLO i psihologija[uredi | uredi izvor]

Tvrdnje studija o NLO-ima su tokom godina dovele do značajnih otkrića o ‎‎atmosferskim fenomenima i psihologiji. U ‎‎psihologiji, studija o NLO-ima je otkrila informacije o ‎pogrešnim tumačenjima, iluzijama vida, halucinacijama i mašti sklonim ‎ličnostima, koje mogu da objasne zašto su neki ljudi spremni da poveruju ‎obmanjivačima kao što je bio Džordž Adamski. Mnogi su sumnjali u pouzdanost ‎‎hipnoze u slučajevima otmica vanzemaljaca. ‎

Preplitanje paranornalnog, mističnog i okultnog[uredi | uredi izvor]

Polje NLO-a se ne prepliće obavezno sa paranormalnim, iako je ‎u praksi to čest slučaj. Neki istraživaču poput Džona Kila (John ‎Keel) i Žaka Valea (Jacques Vallee) tvrde da postoji direktna veza ‎između NLO-a i paranormalnih fenomena. ‎

Takođe, pojedine verske sekte su učinile NLO-e središtem svojih verovanja. ‎‎

Mnogi drevni religijski crteži sadrže prikaze koji se tumače kao NLO-i i ‎vanzemaljska bića. Neki takođe veruju da je tokom dugih perioda istorije ‎neljudska inteligencija uticala na izvesne religije i običaje.

Zavere[uredi | uredi izvor]

Za NLO se ponekad tvrdi da su deo organizovane zavere u kojoj Vlada namerno prikriva postojanje vanzemaljaca, ili sarađuje sa njima. Postoje mnoge verzije ove priče, neke su ekskluzivne, dok se druge preklapaju sa drugim teorijama zavere.

Spekuliše se i da su NLO fenomeni probe eksperimentalnih aviona ili naprednog oružja. U ovom slučaju NLO su viđeni ili kao neuspeh da se održi tajnost, ili su namerni pokušaji dezinformacije kako bi se sam fenomen ismejao s ciljem da se nesmetano sprovodi. Ova teorija se ne slaže sa prethodnom, prema kojoj je savremena vojna tehnologija adaptirana tehnologija vanzemaljaca. Vidi Oblast 51

Takođe se sugeriše da je celokupna ljudska tehnologija, ili njen veći deo, zasnovana na kontaktima sa vanzemaljcima. Vidi drevni astronauti

Poznati istraživači fenomena NLO-a[uredi | uredi izvor]

Teorije[uredi | uredi izvor]

Filmovi i TV[uredi | uredi izvor]

«NLO-market»

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „UFOKAT, sa oko 109.000 NLO izveštaja, verovatno najveća baza tog tipa na svetu”. Pristupljeno 14. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. decembar 2005)
  2. ^ „The Bible UFO connection”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  3. ^ „999ufo.com”. Pristupljeno 14. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. avgust 2006)
  4. ^ „UFOs IN HISTORY (www.eceti.org)”. Pristupljeno 14. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. decembar 2007) (jezik: engleski) Prikaz celokupne freske iz Dečana
  5. ^ „UFO activities over the U.S 1896-1897”. Pristupljeno 14. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. novembar 2008)
  6. ^ „http://www.paranormal.org.uk/alienufo/LINK0001.HTML”. Pristupljeno 14. 4. 2013.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  7. ^ „Ghost Rockets Over Scandinavia in 1946.”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  8. ^ „http://www.merriam-webster.com/dictionary/flying+saucer”. Pristupljeno 14. 4. 2013.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  9. ^ „The Report on Unidentified Flying Objects”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  10. ^ „http://www.cufon.org/cufon/afr200-2.htm”. Pristupljeno 14. 4. 2013.  Spoljašnja veza u |title= (pomoć)
  11. ^ ‎„Gallup Poll”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  12. ^ Steiger & Steiger 2006, str. 326.
  13. ^ „Invaders from Elsewhere”. Приступљено 14. 4. 2013. 
  14. ^ UFO's In Space: Anatomy of A Phenomenon, reissue (paperback), Ballantine Books. 284 pp. ISBN 978-0-345-34437-3. (April 1987)
  15. ^ Vallée 1991.
  16. ^ „- Sumnje u vorodostojnost Tviningovog memoranduma.”. Pristupljeno 28. 4. 2010. 
  17. ^ „Study of Dr. Lincoln La Paz in 1948-1949”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  18. ^ „The Robertson Panel”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  19. ^ „Condon Report, the final 1,465-page document”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  20. ^ „A Study of Condon Report”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  21. ^ „Peter Gersten: CAUS INITIATIVE”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  22. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala Proverite vrednost parametra |url= (pomoć) 20. 02. 2017. g. Pristupljeno 07. 01. 2022. 
  23. ^ „Center for the Study of Extraterrestrial Intelligence (CSETI) Home Page”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  24. ^ „Physical Evidence Related to UFO Reports - Sturrock Panel - Abstract, Summary and Introduction”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  25. ^ „SCIENCE IN DEFAULT: 22 YEARS OF INADEQUATE UFO INVESTIGATIONS”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  26. ^ „UFO Skeptic”. Pristupljeno 14. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. maj 2006)
  27. ^ „UFOevidence.org: Report on a Survey of the Membership of the American Astronomical Society Concerning the UFO Phenomenon - Summary”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  28. ^ UFOevidence.org: UFO Reports from AIAA (American Institute of Aeronautics and Astronautics)
  29. ^ „MUFON”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  30. ^ „UFOCAT2005], Pristupljeno 14. 4. 2013.”. Arhivirano iz originala 01. 12. 2005. g. Pristupljeno 06. 09. 2005. 
  31. ^ ‎‎„THE MAGONIA DATABASE”. Pristupljeno 14. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. oktobar 2005)
  32. ^ „*U* UFO DATABASE: UFO Sightings Maps and Statistics”. www.cufos.org. Arhivirano iz originala 26. 11. 2011. g. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  33. ^ ‎„UFOevidence.org: Physical Trace Cases”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  34. ^ ‎‎„UFOevidence.org: Top Physical Trace Cases - Cases of High Strangeness - A Preliminary List”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  35. ^ ‎‎„National UFO Reporting Center, Letter to Scientific American, December 18, 1886”. Pristupljeno 14. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2010)
  36. ^ „UFOevidence.org: Electromagnetic Effects”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  37. ^ ‎‎Physical Evidence Related to UFO Reports: The Proceedings of a Workshop Held at the Pocantico Conference Center, Tarrytown, New York September 29 - October 4, 1997 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. april 2006)‎
  38. ^ „Microwave beam weapon to disperse crowds”. Pristupljeno 14. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. мај 2008)
  39. ^ „Project Grudge”. Приступљено 14. 4. 2013. 
  40. ^ „Center for UFO Studies”. Приступљено 14. 4. 2013. 
  41. ^ Hendry, Allan (August 1979). The UFO Handbook: A Guide to Investigating, Evaluating and Reporting UFO Sightings. ISBN 978-0-385-14348-6.
  42. ^ „NLO istraživanja”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  43. ^ „NLO istraživanja”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  44. ^ (jezik: engleski) „On Pseudo-Skepticism, A Commentary by Marcello Truzzi”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 
  45. ^ „Project Blue Book Special Report No. 14”. Pristupljeno 14. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. septembar 2009)
  46. ^ „Diskreditovana opažanja”. Pristupljeno 14. 4. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Neidentifikovani leteći objekat na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Неидентификовани_летећи_објекат&oldid=27703520”