Neuhranjenost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Neuhranjenost
SinonimiMalnutricija, pothranjenost
Narandžasta traka — traka označava svest o neuhranjenosti.
SpecijalnostiMedicina intenzivne nege
SimptomiProblemi fizičkog i mentalnog razvoja, niski nivoi energije, otekle noge i abdomen[1][2]
UzrociKonzumacija dijete u kojoj bilo nema dovoljno nutrijenata ili su nedovoljno apsorbovani[3][4]
Faktori rizikanedovljna laktacija, gastroenteritis, pneumonija, malarija, morbili[5]
PrevencijaUnapređenje poljoprivrednih praksi, redukovanje siromaštva, poboljšana sanitacija, osnaživanje žena[6][7]
LečenjePoboljšana ishrana, suplementacija, terapeutska hrna, tretiranje osnovnog uzroka[6][8][9]
Frekvencija793 miliona neuhranjenih / 13% populacije (2015)[10]
Smrtnost406.000 od nutricione deficijencije (2015)[11]
Neuhranjeno dete u Nigeriji

Neuhranjenost je stanje koje nastaje kao posledica nedovoljnog ili neuravnoteženog unosa ugljenih hidrata, proteina i drugih nutritivnih materija.[3][1] Ovo se negativno odražava na ćelije i tkiva, kao i na funkcionisanje organizma u celini.[12][13][14] Može da se javi kao posledica rigoroznih restriktivnih dijeta i neizbalansiranog unosa hrane, a ukoliko se nastavi u dužem vremenskom periodu može da se javi pravo gladovanje i da nastanu razne bolesti i infekcije. Jedan od poznatijih oblika neuhranjenosti je skorbut, koji nastaje usled deficita vitamina C.[15][16][17]

Nedostatak nutrijenata se naziva pothranjenost ili nedovoljna uhranjenost, dok se višak naziva prehranjenost.[2] Neuhranjenost se često koristi u specifičnom kontekstu pothranjenosti gde osoba ne dobija dovoljno kalorija, proteina ili mikronutrijenata.[2][12] Ako do neuhranjenosti dođe tokom trudnoće, ili tokom prve dve godine života, može doći do permanentnih problema u fizičkom i mentalnom razviću.[1] Ekstemna neuhranjenost, poznata kao gladovanje, može da ima simptome koji obuhvataju: nizak rast, mršavo telo, veoma niske nivoe energije, i otekle noge i abdomen.[1][2] Neuhranjene osobe često podležu infekcijama i često im je hladno. Simptomi nedostatka mikronutrijenata zavise od nedostajućeg milronutrijenta.[2]

Neuhranjensot je obično uzrokovana nedostatkom dovoljne količine kvalitetne hrane.[5] To je često povezano sa visokim cenama hrane i siromaštvom.[1][5] Nedovoljno dojenje može da doprinose, kao i brojne infektivne bolesti kao što su: gastroenteritis, pneumonija, malarija, i morbili, koje povećavaju nutricione zahteve.[5] Postoje dva tipa neuhranjenosti: proteinsko-energetska neuhranjenost i dijetarna deficijencija.[12] Proteinsko-energetska neuhranjenost poprima dva oblika: marazam (nedostatak proteina i kalorija) i kvašiorkor (samo nedostatak proteina).[2] Česte deficijencije nutrijenata obuhvataju: nedstatak gvožđa, joda, i vitamina A.[2] Tokom trudnoće, usled povećanja telesnih potreba, deficijencije mogu da postanu česte.[13] U nekim zemljama u razvoju, prehranjenost u vidu gojaznosti počinju da se javljaju u istim zajednicama kao i neuhranjenost.[18] Drugi uzroci neuhranjenosti obuhvataju anoreksiju nervozu i barijatriju.[19][20]

Napori da se poboljša ishrana su neki od najefektivnijih vidova pomoći zemljama u razvoju.[6] Dojenje može da redukuje stope neuhranjenosti i smrtnosti kod dece,[1] i napori da se promoviše ta praksa povećavaju stope dojenja.[8] Kod male dece, obezbeđivanje hrane (pored majčinog mleka) tokom perioda od šest meseci do dve godine poboljšava ishode.[8] Postoji uverljiva evidencija o korisnom dejstvu suplementacije brojnim mikronutrientima žena tokom trudnoće i male dece u zemljama u razvoju.[8] Dostava hrane ljudima kojima je najpreče potrebna, se efektivno vrši direktnim dostavljanjem, kao i novčanom pomoći tako da je mogu kupiti.[6][21] Jednostavno hranjenje dece u školama nije dovoljno.[6] Kontrola ozbiljne neuhranjenosti u kućama pogođenih osoba je uglavnom moguća pomoću gotove terapeutske hrane.[8] Izuzetno neuhranjene osobe su sklone ispoljavanju niza zdravstvenih problema, te je bolnički tretman često neophodan.[8] Time je često obuhvaćeno kontrolisanje niskih nivoa krvnog šećera i niske telesne temperature, sprečavanje dehidracije, i postepeno hranjenje.[8][22] Rutinska upotreba antibiotika se obično preporučuje usled visokog rizika od infekcije.[22] Dugoročne mere obuhvataju: poboljšanje poljoprivredne prakse,[7] redukcija siromaštva, poboljšana sanitacija, i osnaživanje žena.[6]

Istraživanja UNICEF-a pokazuju da je u Srbiji neuhranjeno oko 26% romske dece, dok je ukupna neuhranjenost dece na području Beograda oko 10%. Pothranjenost dovodi do mentalnog zaostajanja, opadanja imuniteta i usporenog rasta, što ostavlja trajne posledice na organizam.[23]

Stepen uhranjenosti se često procenjuje na osnovu indeksa telesne mase, gde vrednosti indeksa ispod 18,5 ukazuju na nedovoljnu uhranjenost pojedinca. Istraživanja sprovedena 2002. godine su pokazala da je u tom periodu bilo oko 840 miliona neuhranjenih ljudi na svetu. Od toga, 799 miliona ljudi je živelu u zemljama u razvoju, a među njima je bilo oko 153 miliona dece mlađih od pet godina. Takođe se procenjuje da svake godine od gladi umre oko 6 miliona dece.[24]

Organizacija za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama je utvrdila da je prosečna dnevna potreba čoveka oko 2.350 kalorija. Studija iz 1998. godine je pokazala da 54 države ne ispunjavaju taj uslov, odnosno da ne proizvode dovoljno hrane niti mogu da priušte uvoz potrebnih namirnica. Većina ovih zemalja se nalazi u oblasti subsaharske Afrike.[24]

Bilo je 793 miliona neuhranjenih ljudi na svetu 2015 godine (13% totalne populacije).[10] To je redukcija sa 216 miliona ljudi od 1990 kad je 23% bilo neuhranjeno.[10][25] Po jednoj proceni iz 2012 oko jedne milijarde ljudi nije imalo dovoljno vitamina i minerala.[6] Godine 2015. je procenjeno da je proteinsko-energetska neuhranjenost uzrokovala 323.000 smrtnih slučaja relativno na 510.000 smrtnih slučaja iz 1990.[11][26] Druge nutricione deficijencije, čime su obuhvaćene deficijencija joda i deficijencija gvožđa, uzrokovale su dodatnih 83.000 smrtnih slučaja.[11] Godine 2010, neuhranjenost je bila uzrok 1,4% svih životnih godina prilagođenih invaliditetu.[6][27] Smatra se da je oko trećine smrtnih slučaja kod dece uzrokovano neuhranjenošću, mada su smrti retko obeležene kao takve.[5] Godine 2010. je bilo procenjeno da je neuhranjenost doprinela smrti oko 1,5 miliona žena i dece,[28] mada po nekim procenama ta cifra može da bude veća od 3 miliona.[29] Prema jednoj proceni iz 2013. godine dodatnih 165 miliona dece ima usporen rast zbog neuhranjenosti.[8] Neuhranjenost je zastupljenija u zemljama u razvoju.[30] Pojedine grupe imaju više stepene neuhranjenosti, posebno uključujući žene tokom trudnoće i dok doje, decu ispod pet godina starosti, i stare osobe. Kod ostarelih osoba, neuhranjenost postaje zastupljenija usled fizičkih, psiholoških, i društvenih faktora.[31]

Definicije[uredi | uredi izvor]

Dete u SAD sa znacima pothranjenosti u proteinima (stanje zvano kvašiorkor)

Neuhranjenost se može podelitu u dva različita tipa, SAM i MAM. SAM se odnosi na decu sa teškom akutnom neuhranjenošću. MAM se odnosi na umerenu akutnu neuhranjenost.[32]

Neuhranjenost i prehranjenost[uredi | uredi izvor]

Malnutricija je uzrokovana konzumacijom hrane u kojoj nutrijenti nisu dovoljni ili su prekomerni tako da dolazi do stvaranja zdravstvenih problema.[33] Ovo je kategorija bolesti koja obuhvata neuhranjenost i prehranjenost.[34] Prehranjenost može da dovede do gojaznosti i prekomerne težine. U nekim zemljama u razvoju, prehranjenost u obliku gojaznosti počinje da se javlja u istim zajednicama u kojima postoji neuhranjenost.[18]

Međutim, termin malnutricija se obično koristi samo u smislu neuhranjenosti.[35] Ovo se naročito odnosi na kontekst razvojne saradnje. Stoga, „neuhranjenost” u dokumentima Svetske zdravstvene organizacije, UNICEF-a, Spasimo decu ili drugih međunarodnih nevladinih organizacija (NVO) obično se izjednačava sa pothranom.

Proteinsko-energetska neuhranjenost[uredi | uredi izvor]

Neuhranjenost je ponekad koristi kao sinonim za proteinsko–eneretsku neuhranjenost (PEM).[2] Neki izvori uključuju deficienciju mikronutrienata i proteinsko–eneretsku neuhranjenost u definiciju neuhranjenosti.[12] Ona se razlikuje od restrikcije kalorija po tome što restrikcija kalorija ne mora da dovede do negativnih zdravstvenih učinaka. Termin hipoalimentacija označava pothranjenost.[36]

Termin „ozbiljna malnutracija” ili „ozbiljna neuhranjenost” se obično specifično koriste za proteinsko–eneretsku neuhranjenost.[37] PEM se često asocira sa deficijencijom mikronutrienata.[37] Dve forme proteinsko–eneretske neuhranjenosti su kvašiorkor i marazam, i one obično koegzistiraju.[33]

Kvašiorkor[uredi | uredi izvor]

Kvašiorkor (‘raseljeno dete’) je uglavnom uzrokovan neadekvatnim unosom proteina što rezultira malom koncentracijom aminokiselina.[33] Glavni simptomi su: edema, slabljenje, povećanje jetre, hipoalbuminemija, steatoza i eventualno depigmentacija kože i kose.[33] Kvašiorkor se prepoznaje po oticanju ekstremiteta i stomaka, što prikriva stvarni nutricioni status.[38]

Marazam[uredi | uredi izvor]

Marazam (‘isčezavanje’) je uzrokovano neadekvatnim unosom proteina i energije. Glavni simptomi su teško mršavljenje, ostavljajući malo ili bez edema, minimalno prisustvo potkožne masti, gubljenja mišića i nenormalni nivoi serumskog albumina.[33] Marazam može da nastane usled dugotrajne ishrane sa neadekvatnim sadržajem izvora energije i proteina, a stoga se metabolizam prilagođava produženju preživljavanja.[33] Tradicionalno se uočava kod gladi, značajne restrikcije hrane ili ozbiljnijih slučajeva anoreksije.[33] Stanje se odlikuje ekstremnim gubicima mišića i koščatim izgledom.[38]

Neuhranjenost, glad[uredi | uredi izvor]

Neuhranjenost prati usporen rast (krljavost), slabljenje, i deficijencija esencijalnih vitamina i minerala (colektivno zvanih mikronutrijenti). Termin glad, koji opisuje osećaj neprijatnsoti usled ne jela, korišten je za opisivanje pothranjenosti, posebno u smislu nesigurnosti ishrane.[39]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ Facts for life (PDF) (4th izd.). New York: United Nations Children's Fund. 2010. str. 61and 75. ISBN 978-92-806-4466-1. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 12. 2018. g. Pristupljeno 13. 09. 2017. 
  2. ^ a b v g d đ e ž Young, E.M. (2012). Food and development. Abingdon, Oxon: Routledge. str. 36—38. ISBN 9781135999414. 
  3. ^ a b „malnutrition at Dorland's Medical Dictionary”. 
  4. ^ Papadia C, Di Sabatino A, Corazza GR, Forbes A (2014). „Diagnosing small bowel malabsorption: a review”. Intern Emerg Med (Review). 9 (1): 3—8. PMID 23179329. doi:10.1007/s11739-012-0877-7. 
  5. ^ a b v g d „Maternal, newborn, child and adolescent health”. WHO. Pristupljeno 4. 7. 2014. 
  6. ^ a b v g d đ e ž „An update of ‘The Neglected Crisis of Undernutrition: Evidence for Action’” (PDF). www.gov.uk. Department for International Development. oktobar 2012. Pristupljeno 5. 7. 2014. 
  7. ^ a b Foley, Jonathan A.; Ramankutty, Navin; Brauman, Kate A.; Cassidy, Emily S.; Gerber, James S.; Johnston, Matt; Mueller, Nathaniel D.; Christine O’Connell; Ray, Deepak K.; Paul C. West; Christian Balzer; Elena M. Bennett; Stephen R. Carpenter; Jason Hill1; Chad Monfreda; Stephen Polasky; Johan Rockström; John Sheehan; Stefan Siebert; David Tilman1; David P. M. Zaks (2011). „Solutions for a cultivated planet”. Nature. 478 (7369): 337—342. PMID 21993620. doi:10.1038/nature10452. 
  8. ^ a b v g d đ e ž Bhutta, ZA; Das, JK; Rizvi, A; Gaffey, MF; Walker, N; Horton, S; Webb, P; Lartey, A; Black, RE; Lancet Nutrition Interventions Review, Group; Maternal and Child Nutrition Study, Group (3. 8. 2013). „Evidence-based interventions for improvement of maternal and child nutrition: what can be done and at what cost?”. Lancet. 382 (9890): 452—77. PMID 23746776. doi:10.1016/s0140-6736(13)60996-4. 
  9. ^ Kastin DA, Buchman AL (2002). „Malnutrition and gastrointestinal disease.”. Curr Opin Clin Nutr Metab Care (Review). 5 (6): 699—706. PMID 12394647. doi:10.1097/01.mco.0000038815.16540.bc. 
  10. ^ a b v „The State of Food Insecurity in the World 2015”. Food and Agricultural Organization of the United Nations. Arhivirano iz originala 10. 01. 2016. g. Pristupljeno 27. 12. 2015. 
  11. ^ a b v 2015, GBD (8. 10. 2016). Mortality and Causes of Death Collaborators. „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903 Slobodan pristup. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  12. ^ a b v g Essentials of International Health. Jones & Bartlett Publishers. 2011. str. 194. ISBN 9781449667719. 
  13. ^ a b Konje Mala Arora; Justin C., ur. (2007). Recurrent pregnancy loss (2nd izd.). New Delhi: Jaypee Bros. Medical Publishers. ISBN 9788184480061. 
  14. ^ Hall J. E., Guyton A. C. : Textbook of medical physiology, 11th edition. Elsevier Saunders, St. Louis, Mo. 2006. ISBN 978-0-7216-0240-0.
  15. ^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo. 2000. ISBN 978-9958-10-686-6.
  16. ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. 2000. ISBN 978-9958-10-222-6.
  17. ^ Warrell D. A., Cox T. M., Firth J. D. (2010): The Oxford Textbook of Medicine Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. mart 2012) (5th ed.). Oxford University Press
  18. ^ a b „Progress For Children: A Report Card On Nutrition” (PDF). UNICEF. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 01. 2021. g. Pristupljeno 13. 09. 2017. 
  19. ^ Prentice Benjamin Caballero; Lindsay Allen, Andrew, ur. (2005). Encyclopedia of human nutrition (2nd izd.). Amsterdam: Elsevier/Academic Press. str. 68. ISBN 9780080454283. 
  20. ^ Stoelting's anesthesia and co-existing disease (6th izd.). Philadelphia: Saunders/Elsevier. 2012. str. 324. ISBN 9781455738120. 
  21. ^ „World Food Programme, Cash and Vouchers for Food” (PDF). WFP.org. april 2012. Pristupljeno 5. 7. 2014. 
  22. ^ a b Ashworth, Ann (2003). Guidelines for the inpatient treatment of severely malnourished children. Geneva: World Health Organization. ISBN 978-9241546096. 
  23. ^ „B92 - Vesti - Neuhranjenost dece u Srbiji - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. Pristupljeno 15. 6. 2011. 
  24. ^ a b „Cinjenice o gladi i siromastvu”. Pristupljeno 15. 6. 2011. 
  25. ^ „Global hunger declining, but still unacceptably high International hunger targets difficult to reach” (PDF). Food and Agriculture Organization of the United Nations. septembar 2010. Pristupljeno 1. 7. 2014. 
  26. ^ 2013, GBD (17. 12. 2014). Mortality and Causes of Death Collaborators. „Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet. 385 (9963): 117—71. PMC 4340604 Slobodan pristup. PMID 25530442. doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2. 
  27. ^ Murray, CJ (15. 12. 2012). „Disability-adjusted life years (DALYs) for 291 diseases and injuries in 21 regions, 1990-2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010.”. Lancet. 380 (9859): 2197—223. PMID 23245608. doi:10.1016/S0140-6736(12)61689-4. 
  28. ^ Lim SS, Vos T, Flaxman AD (decembar 2012). „A comparative risk assessment of burden of disease and injury attributable to 67 risk factors and risk factor clusters in 21 regions, 1990-2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010”. Lancet. 380 (9859): 2224—60. PMC 4156511 Slobodan pristup. PMID 23245609. doi:10.1016/S0140-6736(12)61766-8. 
  29. ^ Bh 2013.
  30. ^ Young, Liz (2002). World Hunger Routledge Introductions to Development. str. 20. ISBN 9781134774944. 
  31. ^ Ronnie A. Rosenthal; Michael E. Zenilman; Mark R. Katlic, ur. (2011). Principles and practice of geriatric surgery (2nd izd.). Berlin: Springer. str. 78. ISBN 9781441969996. 
  32. ^ Subramanian, Sathish; Huq, Sayeeda; Yatsunenko, Tanya; Haque, Rashidul; Mahfuz, Mustafa; Alam, Mohammed A. (19. 6. 2014). „Persistent gut microbiota immaturity in malnourished Bangladeshi children”. Nature, Vol. 510. Nature Publishing Group. 
  33. ^ a b v g d đ e Katsilambros, Nikolaos (2011). Clinical Nutrition in Practice. John Wiley & Sons. str. 37. ISBN 978-1-4443-4777-7. 
  34. ^ „WHO, nutrition experts take action on malnutrition”. World Health Organization. Arhivirano iz originala 21. 06. 2012. g. Pristupljeno 10. 2. 2012. 
  35. ^ Nikolaos Katsilambros (2011). Clinical Nutrition in Practice. John Wiley & Sons. str. 39. ISBN 978-1-4443-4777-7. 
  36. ^ „hypoalimentation at Dorland's Medical Dictionary”. 
  37. ^ a b Walker Christopher Duggan; John B. Watkins; W. Allan, ur. (2008). Nutrition in pediatrics: basic science, clinical application. Hamilton: BC Decker. str. 127—141. ISBN 978-1-55009-361-2. 
  38. ^ a b Chowdhury, M. S. I.; Akhter, N.; Haque, M.; Aziz, R.; Nahar, N. (2009). „Serum Total Protein and Albumin Levels in Different Grades of Protein Energy Malnutrition”. Journal of Bangladesh Society of Physiologist. 3. doi:10.3329/jbsp.v3i0.1799. 
  39. ^ Black, R. E.; Allen, L. H.; Bhutta, Z. A.; Caulfield, L. E.; De Onis, M.; Ezzati, M.; Mathers, C.; Rivera, J.; Maternal Child Undernutrition Study Group (2008). „Maternal and child undernutrition: Global and regional exposures and health consequences”. The Lancet. 371 (9608): 243—260. PMID 18207566. doi:10.1016/S0140-6736(07)61690-0. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Duggan, Christopher; Watkins, John B.; Walker, W. Allan (2008). Nutrition in Pediatrics: Basic Science, Clinical Applications. PMPH-USA. ISBN 978-1-55009-361-2. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Неухрањеност&oldid=27440858”