Nikolaj Kuznjecov (agent)

Nikolaj Kuznjecov
Kuznjecov u nemačkoj uniformi kao Paul Vilhelm Zibert
Lični podaci
Datum rođenja	(1911-07-27)27. jul 1911.
Mesto rođenja	Zirjanka, Ruska Imperija, danas Rusija
Datum smrti	9. mart 1944.(1944-03-09) (32 god.)
Mesto smrti	Brodi, Sovjetski Savez, danas Ukrajina

Nikolaj Ivanovič Kuznjecov (rus. Николай Иванович Кузнецов; Zirjanka, 27. jul 1911 — Brodi, 9. mart 1944) je bio sovjetski obaveštajni agent i partizan koji je delovao u okupiranoj Ukrajini tokom Drugog svetskog rata. Kuznjecov je bio na čelu nekoliko kompleksnih operacija, uključujući ubistva i otmice visokih nacističkih zvaničnika u regionima Rovna i Lavova, kao što su uspešne operacije protiv nemačkog vrhovnog sudije za Ukrajinu, viceguvernera Galicije, savetnika rajhskomesara Ukrajine, trojice nemačkih generala itd. Kuznjecov je takođe prvi obaveštajni agent koji je otkrio nemačke planove o pokretanju velikog masovnog napada kod Kurska, informacije o nemačkim raketama V-2, Hitlerovom bunkeru kod Vinice nemačkim planovima da se podigne ustanak na Kavkazu protiv SSSR i Hitlerove planove da se ubiju vođe Sovjetskog Saveza, Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva tokom Teheranske konferencije. Ubijen je 9. marta u obračunu sa pripadnicima Ukrajinske pobunjeničke armije Stepana Bandere blizu Lavova. Nikolaj Ivanovič Kuznjecov je posthumno odlikovan ordenom Heroja Sovjetskog Saveza.

Detinjstvo i mladost

Rođen je u seljačkoj porodici u Jekatarinburškoj oblasti, u selu Zirijanki udaljenom 225 km od Sverdlovska (danas Jekaterinburg). Bio je treće po redu dete Ivana Pavloviča Kuznjecova, učesnika Oktobarske revolucije i borca Crvene armije, i Ane Petrovne. Porodica Kuznjecov se 1932. godine preselila se u Sverdlovsk, a u isto vreme Nikolaj je upisao Industrijski fakultet u ovom gradu. Po završetku studija zaposlio se u Uralmašzavodu, gde je radio kao kontrolni inženjer u konstrukcionom birou.

Nakon otkrića svog talenta za jezike naučio je nemački, esperanto, poljski, ukrajinski, engleski jezik i jezik naroda Komi. Govorio je nemački toliko dobro da su nemački inženjeri koji su tu radili mislili da je on rođeni Nemac. Ti Nemci su bili iz različitih delova Nemačke i govorili su različitim dijalektima i narečjima, te je on, družeći se sa njima, naučio mnoge lokalizme, žargonske izraze i specifičnosti pojedinih govornih područja. Svoj diplomski rad je 1936. godine odbranio na nemačkom jeziku.

Pristupanje NKVD-u

Tokom 1938. godine, Kuznjecov se preselio u Moskvu i stupio je u NKVD, ali je i dalje formalno radio kao inženjer u jednoj Moskovskoj fabrici. U Čeki je završio padobransku, skijašku i streljačku obuku, kurs borilačkih veština, obučavao se za upravljanje automobilom i motorom, završio je školu plesa, obučavao se za izvođenje diverzantskih akcija. Već je posedovao izuzetnu kulturu i veoma široko obrazovanje.

Tokom zime 1939. godine, u jeku sovjetsko-finskog rata, odlazi u Lenjingrad odakle je prebačen u Finsku gde je obavljao neku tajnu misiju, o kojoj nema dovoljno konkretnih podataka.

Veliki otadžbinski rat

Završne pripreme

Kada je počeo Veliki otadžbinski rat, Kuznjecov je zahtevao da bude poslat u neprijateljsku pozadinu, gde bi obavljao obaveštajne aktivnosti. Odlučeno je da se Kuznjecov pošalje u Rovno, grad koji su Nemci proglasili prestonicom Ukrajine i u koji su smestili gotovo sve važnije institucije i štabove, koji su bili vezani za Istočni front. Zamišljeno je bilo da se Kuznjecov ubaci u neku od tih institucija i da odatle prikuplja informacije od najvećeg značaja.

U bazi za obuku on je dobio pseudonim Nikolaj Vasiljevič Gračev. Morao je da nauči imena, činove i funkcije velikog broja ljudi, od najviših nacističkih zvaničnika do svojih komandanata, komandira i saboraca. Izučavao je sva dokumenta sa kojima je jedan nemački vojnik morao da se susreće, od vojnih dokumenata do običnih voznih karti. Morao je da u detalje poznaje mesto u kojem je navodno rodio i odrastao, da poznaje običaje, navike i mentalitet ljudi sa kojima je navodno živeo. Bilo je neophodno da do detalja poznaje izgled vojne škole koju je pohađao, imena svojih predavača i kolega sa klase. Pamtio je prodavnice, restorane, bioskope i kafane koje je navodno posećivao. Rezultate utakmica kojima je mogao da prisustvuje, popularne pesme koje je mogao da peva... Znao je do detalja strukturu i istoriju nacističke partije i Vermahta, biografije nacističkih vođa i njihove citate.

U sklopu obuke radio je kao prevodilac na saslušanju zarobljenih oficira i smeštan je u zarobljenički logor gde je više puta stavljen na probu njegov novi identitet. Zarobljenici nisu posumnjali da se ne radi o njihov sunarodniku.

Da bi njegov novi identitet nemačkog aristokrate bio potpun, sve što je posedovao moralo je da bude nemačke proizvodnje osim sata koji je bio švajcarski. Nabavljen mu je i zlatni prsten sa monogramom, koji je vešto prepravljen da odgovara inicijalima njegovog novog identiteta.

Paul Vilhelm Zibert

Kuznjecov je preuzeo identitet poručnika Paula Vilhelma Ziberta, koji je bio zarobljen i smešten u zarobljenički logor blizu Moskve. Zibert je bio poručnik 230. pešadijskog puka 76. pešadijske divizije. Rođen je 28. jula 1913. godine u Kenigzbergu. Otac, Ernest je bio šumar, poginuo je u mazurskoj bici 1915. godine. Do odlaska u rat služio je na imanju grofa Riharda Jona Šlobitena. Majka Hilda, rođena Kinert je preminula nekoliko godina pre izbijanja Drugog svetskog rata. Paul je pre stupanja u vojnu školu radio na istom imanju, kao pomoćnik upravnika.

Zibert je završio podoficirsku školu u Berlinu, a potom je učestvovao u pohodu na Poljsku. U ratu sa Francuzima zaradio je čin lajtanta i Gvozdeni krst Prvog i Drugog reda. Učestvovao je i u pohodu na Rusiju. U kasnu jesen 1941. ranjen je u blizini Kurska i tada je odlikovan medaljom Zimski pohod na istok. Do punog oporavka i povratka u svoju jedinicu raspoređen je na dužnosti u Virtšaftskomandi, koja se bavila iskorišćavanjem materijalnih dobara iz okupiranih krajeva SSSR.

Pobednici

Odred Pobednici je padobranima početkom leta 1942. prebačen u istočnu Ukrajinu i počeo svoj put na zapad ka Rovnu. Kuznjecov i drugi deo pdreda su izbačeni padobranom krajem jula 1942. čime je broj pripadnik odreda narastao na 100.

Otkriće planova za operaciju Citadela

Erih Koh

Svojetski partizani su planirali ubistvo Eriha Koha, rajhskomesara Ukrajine.

Nemci su 20. aprila 1943. organizovali paradu u čast Hitlerovog rođendana. Kuznjecov je predložio ubije Koha na paradi, iako bi to bio samoubilački pokušaj. Od toga je odustao jer se Koh nije pojavio na paradi.

Drugi pokušaj je zamišljen tako da Kuznjecov sa jednom devojkom zatraži prijem kod Koha predstavivšši tu devojku kao svoju verenicu čije su roditelje ubili komunisti i koja je dobila naređenje da ide u Nemačku na prirodni rad. Koh je imao pravo da odobri brakove između nemačkih vojnika i slovenskih devojaka. Koh je takođe bio iz Istočne Pruske kao i pravi Paul Vilhelm Zibert. Kuznjecov nije ubio Koha procenivši da on i devojka ne bi imali šanse da se živi izvuku. Međutim, ovom prilikom je Koh potvrdio ono što su u sovjetskoj vrhovnoj komandi naslućivali - da Nemci planiraju veliku operaciju u izbočini oko Kurska.

Atentati na nacističke zvaničnike

Kuznjecovu je naređeno da ubije Kohovog zamenika Paula Dargela. Paul Dargel je živeo u jednoj palati u Rovnu u kraju rezervisanom za nemačke oficire. Kraj je bio dobro čuvan, a Poljacima i Ukrajincima je bio zabranjen ulazak. Kuznjecov je od doušnika saznao Dargelovu dnevnu rutinu, da ide peške, da ga uvek prati ađutant koji nosi crvenu kožnu torbu i da ispred njih idu vojni policajci koji proveravaju bezbednost. Određeno je da se atentat izvrši 20. septembra. Kuznjecov je sa vozačem u automobilu došao na put kojim Dargel ide i video dvojicu muškaraca, od kojih je jedan nosio crvenu kožnu torbu. Kuznjecov je izašao iz automobila i ubio obojicu, a zatim se kolima brzo udaljio u bazu odreda Pobednici. Dva dana kasnije lokalne novine su objavile vesti o atentatu i ispotavilo se da Kuznjecov nije ubio Dargela, već ekonomistu Hansa Gela. Mesec dana kasnije Kuznjecov je izveo drugi atentat na Dargela, ovaj put antitenkovskom minom. Dargel je bio teško ranjen i amputirane su mu obe noge.

Razotrkivanje operacije Dugi skok

Kuznjecovljev pristup velikoj količini novca ga je učinio popularnim među nemačkim vojnicima, koji su od njega tražili pozajmice. Tako je Kuznjecov sprijateljio sa SS-oberšturmbanfirerom Gestapa Ulrihom fon Ortelom. Na jednoj zabavi fon Ortel mu je pijan otkrio da Nemci organizuju specijalne jedinice pod zapovedništvom Ota Skorcenija. Međutim, Kuznjecov od fon Ortela nije mogao da otkrije gde i zašto će se iskoristiti ova specijalna jedinica. Međutim, fon Ortel je Lidiji Lisovskoj rekao da ide na specijalnu misiju i da će joj u povratku doneti persijski ćilim. Tako je NKVD saznao da Nemci spremaju nekakvu tajnu operaciju u Iranu, tj. da su otkrili da će se u Teheranu odražati konferencija trojice savezničkih lidera: Staljina, Čerčila i Ruzvelta.

Smrt

Grob Nikolaja Kuznjecova u Lavovu

Literatura

• Kitanović, Branko. Čovek koji je uzdrmao Treći rajh. 
• Sakaida, Henry (2012). Heroes of the Soviet Union 1941-45. Osprey Publishing. ISBN 978-1-78096-652-6. 
• Cornish, Nik (2014). Soviet Partisan 1941–45. Osprey Publishing. ISBN 978-1-4728-0143-2. 
• Yenne, Bill (21. 09. 2015). Operation Long Jump: Stalin, Roosevelt, Churchill, and the Greatest Assassination Plot in History. Regnery Publishing, Incorporated, An Eagle Publishing Company. ISBN 978-1-62157-440-8.