Nikolaj Polikarpov

Nikolaj Polikarpov
Nikolaj Polikarpov
Puno ime	Nikolaj Nikolajevič Polikarpov
Datum rođenja	(1892-07-08)8. jul 1892.
Mesto rođenja	Livensko, Ruska Imperija
Datum smrti	30. jul 1944.(1944-07-30) (52 god.)
Mesto smrti	Moskva, Sovjetski Savez

Nikolaj Nikolajevič Polikarpov (rus. Никола́й Никола́евич Полика́рпов; Livensko, 8. jul 1892 — Moskva, 30. jul 1944) je bio sovjetski konstruktor aviona. Imao je nadimak „kralj lovaca“, jer je konstruisao više borbenih aviona: dvokrilni avion Polikarpov I-15 i jednokrilni I–16 tridesetih godina 20. veka. Učestvovao u izvedbi leta Sikorskog S 22 1916. godine, pod njegovim vođstvom proizveden je i prvi lovački avion Grigorovič I–1, izviđački avion P–1, borbeni avion I–3 1927, izviđački P–5 1928. i laki školski avion U–2, koji je nakon njegove smrti preimenovan u Po–2.

Biografija

Detinjstvo i mladost

Nikolaj Polikarpov je rođen 8. jula 1892, u selu Sveti Đorđe, Livensko, Orlovska oblast, kao sin seoskog sveštenika. Obrazovanje je započeo u Livenskoj bogoslovskoj školi, zatim nastavio kao pitomac Orlovske Bogoslovije. Međutim, Polikarpov vanredno polaže ispite u gimnaziji 1911. i odlazi na Politehnički fakultet u Sankt Peterburg. 1914. godine, fasciniran i zainteresovan vazduhoplovstvom počeo je da pohađa vazduhoplovne kurseve (aerodinamika) na Institutu za brodogradnju. Godine 1916, nakon što je odbranio svoj diplomski rad, dobija posao u projektnom birou RBVZ (rus. Русско-Балтийского вагонного завода — РБВЗ) gde je do 1918 pod rukovodstvom istaknutih ruskih konstruktora kao što je Igor Sikorski radio kao šef proizvodnje i učestvovao u izgradnji aviona „Ilja Muromec“.

Revolucija i robija

Posle revolucije, Sikorski nagovara Polikarpova da pobegne i da se skloni iz Rusije, ali je on odlučio da ostane. U tom periodu pod njegovim rukovodstvom, od marta 1918. do oktobra 1929. je projektovano, proizvedeno i uvedeno u serijsku proizvodnju deset tipova aviona, uključujući čuveni U–2. 1929. godine je bio prvi talas hapšenja „neprijatelja naroda“. Zvanično je optužen za „kontrarevolucionarnu sabotažu u vazduhoplovnoj industriji“. Oktobra 1929. je zatvoren i osuđen na smrt streljanjem.

Nakon dve godine čekanja na izvršenje kazne, 1931. godine premešten je u CKB-39, tajni sovjetski istraživački i razvojni radni logor u strogo kontrolisanom zatvoru Butirka u Moskvi. 18. marta iste godine mu je kazna promenjena na deset godina prinudnog rada, dok je kasnije naknadno smanjena, pa je u julu 1931. amnestiran zajedno sa još nekolicinom optuženih. Pre hapšenja nije se ni na koji način moglo zamisliti da se mogu okupiti takvi stručnjaci na jednom mestu. U radnom logoru je radio zajedno sa Dmitrijem Grigorovičem, Kostkinim, Nadaškevičom i Majoranovim. Ova družina istaknutih inženjera je uspešno konstruisala dvokrilac I–5 koji je uveden u vazduhoplovstvo Crvene armije. Juna 1931, po završetku test letova i demonstrativnih letova pilota Čkalova pred Staljinom i Vorošilovim, Polikarpov je dobio pomilovanje, a konačno je rehabilitovan 1. septembra 1956. godine.

Polikarpov u sovjetskoj Rusiji

U periodu od 1931. do smrti 1944. Polikarpov je konstruisao deset tipovi aviona, uglavnom vojno borbenih. Najznačajniji su lovci I–15, I–153 i I–16, avion I–180 i I–185. U maju 1931. Pored boraca I–15 i I–16 pod njegovim vođstvom je 1939. napraven lovac jurišnik I–153 „Čajka“. Koji se vodi kao jedan od najboljih sovjetskih borbenih avion u predratnom periodu. Između 1938. i 1944. pod njegovim rukovodstvom napravljeni su eksperimentalni avioni I–180 I–185 i drugi. 15. decembra 1938. je pri prvom letu u avionu I–180 poginuo pilot Čkalov. Treba napomenuti da je uz Polikarpova radio veliki broj talentovanih inženjera, uključujući i Tairova. 1943. postigao je veliki akademski uspeh tako što je postavljen za predavača Moskovskog Instituta Avijacije (MAI). Poslednji borbeni avion Polikarpova je bio I–185, koji je uveden u serijsku proizvodnju 1943. godine. Tada je bio najsuperiorniji u konkurenciji svih sovjetskih borbenih aviona. Po performansama i letnim sposobnostima jedino su mu bili bliski Lavočkin La–7 i Jakovljev Jak-3, ali su oni uvedeni u proizvodnju 1944. Polikarpov je umro od raka želuca. Sahranjen je na groblju Novodevičje u Moskvi.

Vidi još

• Polikarpov I-15
• Polikarpov I-16
• Polikarpov I-153