Nikolaj Riškov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nikolaj Riškov
Riškov 1990.
Lični podaci
Puno imeNikolaj Ivanovič Riškov
Datum rođenja(1929-09-28)28. septembar 1929.
Mesto rođenjaDzeržinsk, SSSR
Datum smrti28. februar 2024.(2024-02-28) (94 god.)
Mesto smrtiMoskva, Rusija
UniverzitetDržavni tehnički univerzitet Urala, Uralski federalni univerzitet
Politička karijera
Politička
stranka		KPSS
predsednik Saveta ministara
27. septembar 1985 — 14. januar 1991.
PrethodnikNikolaj Tihonov
NaslednikValentin Pavlov

Nikolaj Ivanovič Riškov (rus. Николай Иванович Рыжков; Dzeržinsk, 28. septembar 1929 — Moskva, 28. februar 2024) je bio sovjetski zvaničnik, i nakon raspada Sovjetskog Saveza, ruski političar. Bio je predsedavajući Saveta ministara Sovjetskog Saveza (ili premijer Sovjetskog Saveza) od 27. septembra 1985. do 14. januara 1991, u eri glasnosti i perestrojke pod Mihailom Gorbačovim.[1]

Karijera tehnokrate Riškova je napredovala, prvo od radnika u Fabrici Sverdlovsk Uralmaš a zatim glavnog inžinjera, i od 1970. do 1975, menadžera fabrike Uralmaš, jedne od najvećih sovjetskih kompanija.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Stupio je u Komunističku partiju Sovjetskog Saveza (KPSS) 1956. a zamenik ministra za tešku i transportnu mašinogradnju je postao 1975. Godine 1979. je postao prvi zamenik predsedavajućeg sovjetske agencije za planiranje, Gosplan. Godine 1981. je izabran u Centralni komitet KPSS. 22. novembra 1982, nakon smrti Leonida Brežnjeva i dolaska na vlast Jurija Andropova sekretar Centralnog komiteta (CK), Kirilenko je bio primoran da se povuče, a na njegovo mesto je došao Riškov, koji je postavljen i za šefa Ekonomskog odeljenja CK. Kada je Mihail Gorbačov postao generalni sekretar CK KPSS, Riškov je ušao u vladajući Politbiro, 23. aprila 1985. Pet meseci kasnije, 27. septembra, premijer Nikolaj Tihonov je penzionisan, i Riškov je došao na njegovo mesto.

Riškov je podržavao Gorbačovljev pokušaj da oživi i restrukturiše sovjetsku ekonomiju kroz decentralizovano planiranje (vidi centralizovano planiranje) i uvođenje novih tehnologija. Međutim, protivio se kasnijim Gorbačovljevim pokušajima da uvede tržišne mehanizme u sovjetsku ekonomiju. Kada je Politbiro restrukturisan na XVIII kongresu Komunističke partije, jula 1990, svi vladini zvaničnici osim Gorbačova su isključeni iz njega, i Riškov je po automatizmu izgubio svoju poziciju. Decembra 1990. je smešten u bolnicu zbog srčanih problema (postoje glasine da su ovi srčani problemi izmišljeni kako bi se ublažio pad) i dok se oporavljao, Vrhovni sovjet je usvojio novi zakon po kome se Sovnarkom (savet ministara) zamenjuje novim kabinetom ministara. Zakon je usvojen 26. decembra 1990, ali nova struktura nije uspostavljena do 14. januara 1991. kada je Valentin Pavlov postao premijer.

Nakon oporavka, rane 1991. godine, Riškov je bio komunistički kandidat na prvim izborima za predsednika Ruske Federacije 12. juna 1991. Osvojio je manje od 17% glasova, a Jelcin je osvojio 57%.[2] Riškov se povukao iz politike i proveo je narednih nekoliko godina u bankarstvu i investicionoj industriji. Decembra 1995. je izabran u novu rusku Dumu ispred bloka Moć narodu a 1996. je postao vođa levičarske frakcije Narodna snaga u Dumi. Kasnih 1990-ih je učestvovao u Narodnoj patriotskoj uniji Rusije, alijansi levičara i nacionalista, koju su predvodili komunisti.

U procesu protiv predsednika Srbije, Slobodana Miloševića, u Haškom tribunalu, učestvovao je kao svedok odbrane, 2004. godine.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Nikolay Ryzhkov PREMIER OF UNION OF SOVIET SOCIALIST REPUBLICS”. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 23. 1. 2019. (jezik: engleski)
  2. ^ „Russia 1991 Presidential Election”. ERA. Arhivirano iz originala 18. 11. 2005. g. Pristupljeno 23. 1. 2019. (jezik: engleski)
  3. ^ „HAG”. Radio Slobodna Evropa. Pristupljeno 23. 1. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Николај_Ришков&oldid=27450650”