Nikola Špirić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nikola Špirić
Nikola Špirić
Lični podaci
Datum rođenja(1956-09-04)4. septembar 1956. (67 god.)
Mesto rođenjaDrvar, NR Bosna i Hercegovina, FNRJ
DržavljanstvoBosna i Hercegovina
NarodnostSrbin
Religijapravoslavac
UniverzitetUniverzitet u Sarajevu (diploma i master), Univerzitet u Istočnom Sarajevu (doktorat)
Profesijadoktor ekonomskih nauka
Politička karijera
Politička
stranka		Savez nezavisnih socijaldemokrata (od 2002)

Partija demokratskog progresa (2000—2002)

Srpska demokratska stranka (1998—2000)

Demokratska stranka za Banju Luku i Krajinu (1997—1998)

Srpska radikalna stranka (1993—1997)
12. januar 2012 — 31. mart 2015.
Predsednik vladeVjekoslav Bevanda
PrethodnikDragan Vrankić
11. januar 2007 — 12. januar 2012.
PrethodnikAdnan Terzić
NaslednikVjekoslav Bevanda
predsedavajući/zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH
2002 — 2006.
2001. — 2002.
zamenik ministra za ljudska prava i izbeglice Savjeta ministara Bosne i Hercegovine
2000. — 2000.
1999. — 2000.

Nikola Špirić (Drvar, 4. septembar 1956) srpski je političar, univerzitetski profesor i doktor ekonomskih nauka. Sadašnji je predsedavajući Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i potpredsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Bivši je predsedavajući Saveta ministara Bosne i Hercegovine, ministar finansija i trezora u Savetu ministara i predsedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 4. septembra 1956. godine u Drvaru u tadašnjoj Narodnoj Republici Bosni i Hercegovini, SFRJ. Oženjen je suprugom Nadom Špirić, sestrom bosanskohercegovačkog pevača Nedžada Salkovića, rođenom kao Naida Salković. Imaju dvoje dece, ćerku Jovanu i sina Aleksandra.[1]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Osnovnu školu je završio u Drvaru 1970. godine, a srednju, Elektrotehničku školu 1975. g. u Sarajevu. Na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu je 1979. g. diplomirao, a 1982. g. i magistrirao, odbranivši magistarski rad pod naslovom "Formiranje i upotreba sredstava za finansiranje razvoja u samoupravnom društvu".[2] Doktorirao je 1999. godine na Ekonomskom fakultetu u Srpskom Sarajevu na temu "Investiciona politika kao komponenta strateškog menadžmenta preduzeća".[3]

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

Od 1980. do 1992. godine bio je asistent istraživač na Ekonomskom institutu u Sarajevu.[2]

Od 1992. g. radi na Katedri za ekonomsku teoriju, analizu i politiku Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci, gde danas predaje dva predmeta, Monetarne i javne finansije i Fiskalne i monetarne finansije.[3]

Na Ekonomskom fakultetu u Banjoj Luci izabran je u zvanje docenta 1999. godine, u zvanje vanrednog profesora 2002. g., te naposletku u zvanje redovnog profesora 2006 g.[3]

Politička karijera[uredi | uredi izvor]

Politikom se počeo baviti 1993. godine kao član Srpske radikalne stranke, gde je bio član Izvršnog odbora. Godine 1997. osniva Demokratsku stranku za Banju Luku i Krajinu, a godinu dana kasnije izlazi na Opšte izbore u BiH kao kandidat Srpske demokratske stranke (SDS). Na tim izborima osvojio je dvogodišnji mandat u Parlamentu BiH.[2]

Juna 2000. godine postaje zamenik ministra za ljudska prava i izbeglice u Savjetu ministara BiH.[2]

Na parlamentarnim izborima 2000. godine ulazi u Dom naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine kao kandidat Partije demokratskog progresa (PDP).[2]

Nakon članstva u PDP, 2002. godine postaje član, a kasnije i potpredsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD),[4] te na opštim izborima iste godine kao kandidat ove stranke biva izglasan u Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH.[5] U periodu od 2002. do 2006. godine takođe je vršio funkcije predsedavajućeg i zamenika predsedavajućeg Predstavničkog doma.[6]

Na Opštim izborima 2006.[7] i 2010. godine[8] je izabran u Predstavnički dom Parlamenta BiH kao kandidat SNSD, ali oba puta je birao izvršne funkcije.

Predsedavajući Savjeta ministara Bosne i Hercegovine[uredi | uredi izvor]

Nakon Opštih izbora 2006. godine odriče se mandata u Predstavničkom domu da bi 4. januara 2007. bio imenovan za predsedavajućeg Savjeta ministara BiH.[9][10]

Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Miroslav Lajčak doneo je 19. oktobra 2007. godine Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o Savjetu ministara Bosne i Hercegovine.[11] U znak protesta, Špirić je 1. novembra iste godine podneo ostavku na mesto predsedavajućeg Savjeta ministara,[12] zbog straha da bi odluka Visokog predstavnika mogla umanjiti uticaj Srba u Bosni i Hercegovini u korist Bošnjaka i Hrvata. Njegova ostavka je izazvala po nekima najgoru krizu u Bosni i Hercegovini od završetka rata.[13]

Već sledeći mesec poveren mandat da sastavi novi Savjet.[14] Dan kasnije, 28. decembra 2007. potvrđen je novi saziv Savjeta, koji je imao isti sastav kao i prethodni, čime je kriza rešena.[15]

Ispred Bosne i Hercegovine je sa evropskim komesarom za proširenje Oli Renom i ministrom inostranih poslova Slovenije Dimitrijem Rupelom 16. juna 2008. godine potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.[16]

Ministar finansija i trezora Bosne i Hercegovine[uredi | uredi izvor]

Posle Opštih izbora 2010. godine odrekao se osvojenog mandata u Predstavničkom domu, da bi 10. februara 2012. bio imenovan za ministra finansija i trezora BiH.[17]

Politika[uredi | uredi izvor]

Na sastanku sa američkim kongresmenima Džonom Mekejnom, Bilom Delahantom i Denisom Kučinićem u februaru 2010. naveo je evroatlantske integracije kao prioritet bosanskohercegovačke politike i zatražio je prijem Bosne i Hercegovine u Akcioni plan za članstvo u NATO.[18]

Ovaj stav je potvrdio i u martu iste godine u Briselu, gde je nakon sastanka sa Generalnim sekretarom NATO Andersom Fog Rasmusenom izjavio da je integracija Bosne i Hercegovine u EU i NATO, zajedno sa dobrom regionalnom saradnjom, ključni i strateški spoljnopolitički cilj BiH.[19]

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Centar za istraživačko novinarstvo je 9. novembra 2014. godine objavio podatke o neprijavljenoj imovini bosanskohercegovačkih političara, uključujući i Nikolu Špirića. Naime, u imovinskom kartonu, koji se predaje Centralnoj izbornoj komisiji (CIK), nije prijavio tri stana, jedan u njegovom vlasništvu u Novom Sadu i dva stana njegove dece u Beogradu i Beču.[20] Iako su političari dužni predati CIK-u imovinske kartone u kojima navode svoju imovinu i imovinu članova najuže porodice, zakonom nije propisana sankcija za slučaj kršenja te obaveze.

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Srpska pravoslavna crkva je Nikolu Špirića odlikovala Ordenom Svetog Save prvog stepena, zbog njegovog doprinosa na obnovi pravoslavnih svetinja u Krajini.[21]

Nikola Špirić je kum Crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Prekaji.[22]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ M. Dedić. "Žene političara iz RS u izolaciji." Slobodna Bosna, 31. decembar 2012. Pristupljeno 18. oktobra 2014. (arhiva)
  2. ^ a b v g d Čiste liste. "Špirić Nikola". Pristupljeno 17. oktobra 2014. (arhiva)
  3. ^ a b v Ekonomski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci. "dr. Nikola ŠPIRIĆ". Pristupljeno 17. oktobra 2014. (arhiva)
  4. ^ E. G. "Prelazi li Nikola Špirić iz SNSD-a u SDS?" Klix, 1. avgust 2014. Pristupljeno 18. oktobra 2014. (arhiva)
  5. ^ Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine. Rezultati Opštih izbora 2002. godine. Pristupljeno 17. oktobra 2014. (arhiva)
  6. ^ Savjet ministara Bosne i Hercegovine. Biografija Nikole Špirića. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. октобар 2006) Приступљено 18. октобра 2014.
  7. ^ Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine. Izborni rezultati liste SNSD za članove Parlamenta BiH iz RS (2006. godina). Приступљено 17. октобра 2014. (архива)
  8. ^ Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine. Izborni rezultati liste SNSD za članove Parlamenta BiH iz RS (2010. godina)[мртва веза]. Приступљено 17. октобра 2014.
  9. ^ Centar za istraživačko novinarstvo. Biografija Nikole Špirića. Приступљено 17. октобра 2014.
  10. ^ Predsjedništvo Bosne i Hercegovine. "Odluka o imenovanju Predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine". 4. januar 2007. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  11. ^ Ured visokog predstavnika. "Odluka o donošenju Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine". 19. oktobar 2007. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  12. ^ "BiH: Premijer Nikola Špirić podnio ostavku". Dnevnik.hr, 1. novembar 2007. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  13. ^ "Bosnian PM resigns over reforms". BBC News, 1. novembar 2007. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  14. ^ "BiH: Špirić dobio mandat da sastavi Vijeće ministara". 24 sata, 27. decembar 2007. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  15. ^ Vijeće ministara. "Sazivi Vijeća ministara".[мртва веза] Приступљено 18. октобра 2014.
  16. ^ Direkcija za evropske integracije. "BiH potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU!" Архивирано на сајту Wayback Machine (23. oktobar 2014) 16. juni 2008. Pristupljeno 18. oktobra 2014.
  17. ^ Savjet ministara Bosne i Hercegovine. "Saopštenje: Novi saziv ministara"[mrtva veza]. Pristupljeno 17. oktobra 2014.
  18. ^ Savjet ministara Bosne i Hercegovine. "Predsjedavajući SM razgovarao sa američkim kongresmenima." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. oktobar 2014) 5. februar 2010. Pristupljeno 18. oktobra 2014.
  19. ^ "ŠPIRIĆ U BRISELU: NATO-KLjUČNI SPOLjNOPOLITIČKI CILj". RTRS, 3. mart 2010. Pristupljeno 18. oktobra 2014. (arhiva)
  20. ^ "Neprijavljena imovina bh. političara". Centar za istraživačko novinarstvo, 9. oktobra 2014. Pristupljeno 18. oktobra 2014. (arhiva)
  21. ^ Radovan Pilipović. "Osveštana crkva u Prekaji". Pravoslavlje, br. 996. Pristupljeno 18. oktobra 2014. (arhiva)
  22. ^ "Osveštana crkva Uspenja Presvete Bogorodice u Prekaji kod Drvara". Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. oktobar 2014) Srpska pravoslavna crkva, 29. avgust 2008. Pristupljeno 18. oktobra 2014. (arhiva Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. oktobar 2014))

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nikola Špirić na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Шпирић&oldid=26951233”