Nil

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Nil
Nil u Egiptu
Nil u Egiptu
Osnovne karakteristike
Dužina 6.650[1] km
Površina basena 400.000 km²
Prosečan protok 830 m³/s
Sliv Sliv Sredozemnog mora
Vodotok
Izvor Afrika
Visina izvora 134 m
Ušće Sredozemno more
Geografske karakteristike
Zemlje sliva Uganda - Etiopija - Južni Sudan - Sudan - Egipat
Tok Nila
Tok Nila

Reka Nil (arapski: النيل an-nīl), u Africi, je jedna od dve najduže reke na Zemlji. Nil se obično smatra najdužom rekom na svetu, ali da li je duži od Amazona u Južnoj Americi je još uvek predmet dosta debata. Ovo je uglavnom iz dva razloga: prvo, dužina reka varira vremenom (posebno u ravnicama, gde reke često menjaju tok), i, drugo, tačka od koje se meri dužina reke je često diskutabilna.

Postoje dve velike grane Nila: Beli Nil, od ekvatorijalne istočne Afrike, i Plavi Nil, iz Etiopije. Viktorijino jezero u Ugandi se obično smatra izvorom Nila, mada i samo jezero ima reke koje ga napajaju. Ove reke, značajnih veličina iz ostalih afričkih velikih jezera. Najdalja reka koja čini Nil je Ruvironza, reka u Burundiju, koja je gornja grana reke Kagera. Kagera teče 690 km pre nego što se ulije u Viktorijino jezero.

Kada napusti Viktorijino jezero, reka je poznata kao Viktorijin Nil. Teče dalje približno 500 km kroz Jezero Kjoga, dok ne stigne do Albertovog jezera. Kad napusti Jezero Albert, reka je poznata kao Albertov Nil. Zatim teče kroz Sudan, gde postaje poznat kao Gorski Nil (Bar al Džabal). Na ušću Bar al Džabala i Bar el Gazala, reka postaje poznata kao Bar al Abjad, ili Beli Nil, zbog gline koja se rastvara u vodi. Odatle, reka teče u Kartum.

U međuvremenu, Plavi Nil (ili Bar al Azrak) izvire iz Jezera Tana u etiopijskim visijama. Plavi Nil teče oko 1.400 km do Kartuma, gde se Beli i Plavi Nil spajaju u „Nil“. Neobično je da se poslednja pritoka (Atbara) sa Nilom spaja na otprilike polovine puta do mora.

Posle spajanja Plavog i Belog Nila, jedina veća pritoka je reka Atbara koja izvire u Etiopiji severno od jezera Tana i dugačka je približno 800 kilometara. Utiče u Nil 300 kilometara nizvodno od Kartuma.

Nil se potom uliva u veštačko Naserovo jezero, načinjeno iza Asuanske brane, 270 km unutar Egipta od sudanske granice. Od 1998, određeni deo vode iz Jezera Naser se deli zapadno i formira Jezera Toška. Od Jezera Naser, glavni kanal teče na sever kroz Egipat i u Sredozemno more; a sporedni kanal, Bar Jusef, se odvaja od glavnog kanala nizvodno od grada Aziuta, i uliva se u Fajum. Na utoku Nila u Sredozemno more se formira delta Nila. Nanose iz Nila struje vuku dalje na istok, i ovi nanosi pospešuju ribolovne industrije istočnog Mediterana, ili je to barem bio slučaj do izgradnje asuanske brane.

Od Ruvironze do Sredozemnog mora, Nil je dug približno 6650 km. Ako se meri od Viktorijinog jezera, dužina iznosi približno 5584 km. Napaja se sa otprilike 2,8 miliona do 3,4 miliona km² .

kompozitna satelitska slika Nila (vidi takođe Delta Nila)

Nil (iteru na staroegipatskom) je bio žila kucavica stare egipatske civilizacije, i većina stanovnika i svi egipatski gradovi su živeli u dolini Nila. I danas Nil hrani većinu stanovnika Egipta, koji se inače nalazi u negostoljubivoj Sahari. Reka se izlivala svakog leta, čineći okolna polja vrlo plodnim. Tok reke je na nekoliko mesta uznemiren kataraktama, koje su odeljci gde reka teče brže, sa mnogo malih ostrva, plitkom vodom, i stenama, što pravi prepreke za brodsku plovidbu. Prva katarakta, najbliža ušću reke je kod Asuana severno od asuanskih brana. Severno od Asuana, Nil je poznata turistička destinacija, sa krstaricama i tradicionalnim drvenim brodovima, felučama. Osim toga, brojni „plutajući hoteli“ - krstarice ugošćavaju turiste i rutiraju između Luksora i Asuana, a zaustavljaju se kod Edfua i Kom Omboa. Bilo je moguće ploviti ovim brodovima sve od Kaira do Asuana, ali je najseverniji deo iz sigurnosnih razloga zatvoren već više godina.

Iako većina Egipćana još uvek živi u dolini Nila, izgradnja asuanske brane (završena 1970.), koja proizvodi struju, je prekinula letnje poplave, i njihovo obnavljanje plodnosti zemljišta.

Gradovi na Nilu su između ostalih Kartum, Asuan, Luksor (Teba), i konurbacija GizaKairo.

Uprkos pokušajima Starih Grka i Rimljana (koji nisu uspeli da prodru kroz Sud, močvaru na jugu Sudana), izvor Nila nije bio poznat do 19. veka, kada je Džon Haning Spik ((John Hanning Speke)) prvi kao izvor označio Viktorijino jezero. Razne ranije ekspedicije od antičkih vremena nisu uspevale da otkriju izvor, i stoga su se pojavile klasične helenističke i rimske predstave reke, kao muškog rečnog boga sa glavom prekrivenom platnom.

Reč „Nil“ potiče od reči Neilos (Νειλος), grčkog imena za Nil. Još jedno grčko ime za Nil je bilo Aigiptos (Αιγυπτος), i to je poreklo imena „Egipat“.

Izvori[uredi]

  1. ^ Mala školska enciklopedija, str. 193. ISBN 86-331-2950-7

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Nil