Nim

Koordinate: 43° 50′ 16″ S; 4° 21′ 39″ I / 43.837778° S; 4.360833° I / 43.837778; 4.360833
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Nim (višeznačna odrednica).
Nim
franc. Nîmes
Pogled iz vazduha na centar grada
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Francuska
RegionLangdok-Rusijon
DepartmanGar
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2011..144.940 [1]
 — gustina895,52 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate43° 50′ 16″ S; 4° 21′ 39″ I / 43.837778° S; 4.360833° I / 43.837778; 4.360833
Vremenska zonaUTC+1, leti UTC+2
Površina161,85 km2
Nim na karti Francuske
Nim
Nim
Nim na karti Francuske
Ostali podaci
Poštanski broj30000, 30900
Pozivni broj466
INSEE kod30189

Nim (franc. Nîmes, oks. Nimes) grad je u južnoj Francuskoj. Nalazi se u regionu Langdok-Rusijon i departmanu Gar. Po podacima iz 2006. godine broj stanovnika u mestu je bio 144.092. Nim ima bogatu istoriju, još iz doba Rimljana, a predstavlja popularnu turističku destinaciju.

Ime[uredi | uredi izvor]

U rimsko doba ovaj grad se zvao Nemausus (lat. Nemausus) što znači „od izvora“. Simbol i štit grada Nima je krokodil privezan za palmu sa natpisom COLNEM, što je bila skraćenica od Kolonija Nemausus (lat. Colonia Nemausus), pri čemu se mislilo na koloniju rimskih veterana iz Nilske kampanje. Posle 15 godina ratovanja legionari su dobijali zemlju u ravnici Nima. Nim se nalazio na rimskom drumu Vija Domitija (lat. Via Domitia), koji je izgrađen 118. p. n. e., a povezivao je Italiju sa Španijom.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Petao je postao simbol Francuske, zahvaljujući igri reči. Naime, na latinskom jeziku, "gallus" je značio i petao i gal, a tokom rimske epohe, Francuska se zvala Galija. Stoga je došlo do poistovećivanja petla sa Galijom i Galima, a danas i sa Francuskom.

Arheolozi su pomoću depozita našli prisustvo ljudi 4.000. p. n. e.-3.500. p. n. e. Nalazište pripada neolitu. Broj ljudi je porastao za 1000 godina bronzanoga doba. Blizu je nađen i menhir, koji je visok preko 2 metra i potiče iz 2500. p. n. e., a nađeni su i ostaci naselja iz bronzanoga doba.

Ratnik Grezan se smatra najstarijom skulpturom u južnoj Galiji. Nim je 50. p. n. e. postao rimska kolonija i tu se nalaze novčići sa natpisom NEM.COL, što znači Kolonija od Nemeausa. Oktavijan Avgust je Nim učinio glavnim gradom Narbonske Galije. Izgradio je šest kilometara duga utvrđenja sa 14 kula i sa vratima, od kojih su danas ostala samo dvoja čitava. Grad je tada imao 60.000 stanovnika. Imao je izgrađen Forum i akvedukt. Od pojedinih spomenika ništa nije ostalo, sem natpisa da su postojali. Amfiteatar je izgrađen u 2. veku. Grad je napredovao do kraja 3. veka. Već tada se pojavio rizik invazija. Započela je kriza trećega veka. Vizigoti, Burgundi i Ostrogoti su dolazili jedni posle drugih da pljačkaju bogatstva rimskoga carstva. Nakon varvarskih invazija usledila je 710. invazija Mavara iz Španije. Grad Nim je 754. kada ga je osvojio Pipin Mali bio samo senka nekadašnjega prosperitetnoga galsko-romanskoga grada. Karolinzi su doneli relativan mir, ali nanovo su počele lokalne nevolje u feudalna vremena 12. veka. Trajalo je to do vremena Luja Svetoga. Tokom toga vremena gradom su zajednički upravljali biskup i vitezovi. Kada je Luj Sveti uz pomoć Rejmonda VII od Tuluza uspostavio kraljevsku vlast u Langedoku Nim je postao vlasništvo francuskih kraljeva. Za vreme 14. i 15. veka u dolini Rone je došlo do niza invazija, koje su upropastile ekonomiju i donele glad.

Nevolje su se pojačale sa religioznom podelom. Nim je bio protestantsko uporište, pa je osetio punu silu represije i bratoubilačkoga sukoba, koji se nastavio do sredine 17. veka. Sredinom 17. veka započinje period prosperiteta, kada su rekonstruisane mnoge građevine, a stanovništvo je poraslo od 21.000 na 50.000. Nakon evropske ekonomske krize usledila je Francuska revolucija sa periodom političkih i religioznih sukoba, belim terorom, ekonomskim nazadovanjem, ubistvima, pljačkom i paležom. Red je delomično uspostavljen 1815, pa je Nim ponovo bio prosperitetan grad.

Znamenitosti[uredi | uredi izvor]

Nim je bio jedan od najbogatijih rimskih gradova Galije. Još uvek se može videti nekoliko ostataka rimskih spomenika oko Nima

  • Rimski amfiteatar, eliptičnoga oblika iz 1. ili 2. veka. Predstavlja jednu od najbolje očuvanih arena u Francuskoj. Danas se još uvek koristi za borbu bikova i za koncerte
  • Mezon kare (kvadratna kuća) je mali rimski hram, koji je izgrađen 19. p. n. e. Posvećen je sinovima Agripe
  • Žarden de la Fonten iz 18. veka
  • akvedukt Pon di Gar, koji je izgradio Agripa, a koristio se za transport vode iz obližnje reke Gardon
  • Velika rimska kula na obližnjem brdu
  • katedrala je delomično romanička, a delimično gotička

Geografija[uredi | uredi izvor]

Klima[uredi | uredi izvor]

Klima (Nim)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 21,3
(70,3) 		23,8
(74,8) 		27,3
(81,1) 		30,7
(87,3) 		34,7
(94,5) 		39,1
(102,4) 		38,8
(101,8) 		41,6
(106,9) 		35,4
(95,7) 		31,9
(89,4) 		26,1
(79) 		20,6
(69,1) 		41,6
(106,9)
Srednji maksimum, °C (°F) 11
(52) 		12,4
(54,3) 		16
(61) 		18,6
(65,5) 		23
(73) 		27,5
(81,5) 		31
(88) 		30,5
(86,9) 		25,7
(78,3) 		20,4
(68,7) 		14,5
(58,1) 		11,3
(52,3) 		20,2
(68,4)
Prosek, °C (°F) 6,9
(44,4) 		7,8
(46) 		10,9
(51,6) 		13,5
(56,3) 		17,6
(63,7) 		21,7
(71,1) 		24,9
(76,8) 		24,5
(76,1) 		20,3
(68,5) 		16
(61) 		10,5
(50,9) 		7,5
(45,5) 		15,2
(59,4)
Srednji minimum, °C (°F) 2,7
(36,9) 		3,2
(37,8) 		5,8
(42,4) 		8,3
(46,9) 		12,1
(53,8) 		15,8
(60,4) 		18,7
(65,7) 		18,4
(65,1) 		14,9
(58,8) 		11,5
(52,7) 		6,5
(43,7) 		3,6
(38,5) 		10,2
(50,4)
Apsolutni minimum, °C (°F) −12,2
(10) 		−14,0
(6,8) 		−6,8
(19,8) 		−2,0
(28,4) 		1,1
(34) 		5,4
(41,7) 		10,0
(50) 		9,2
(48,6) 		5,4
(41,7) 		−1,0
(30,2) 		−4,8
(23,4) 		−9,7
(14,5) 		−14,0
(6,8)
Količina padavina, mm (in) 64,7
(25,47) 		47,3
(18,62) 		40,4
(15,91) 		65,1
(25,63) 		58,5
(23,03) 		40,9
(16,1) 		28,2
(11,1) 		53,3
(20,98) 		96,4
(37,95) 		119,2
(46,93) 		83,1
(32,72) 		65,8
(25,91) 		762,9
(300,35)
[traži se izvor]

Demografija[uredi | uredi izvor]

Demografija
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
99.802123.292127.933124.220128.471133.424144.092144.940

Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nim na Vikimedijinoj ostavi.
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za Francusku je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ним&oldid=27495004”