Novak Đoković

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Novak Đoković

Đoković na Rolan Garosu 2013.
Đoković na Rolan Garosu 2013.


Profesionalna karijera:
2003 –
Nadimak/ci: Nole, Džoker, Noks, Srbinator
Država: Zastava Srbije Srbija
Prebivalište: Monte Karlo, Zastava Monaka Monako
Datum rođenja: 22. maj 1987.
Mesto rođenja: Beograd, Zastava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije SFRJ (danas Zastava Srbije Srbija)
Visina: 1,88 m
Masa: 80 kg
Igra: Desnom rukom; dvoručni bekhend
Zarada: 60.460.008 $ (računajući i pojedinačnu i konkurenciju parova)[1]
Trener Boris Beker
Marijan Vajda
ATP profil
Zvanična prezentacija
Pojedinačno
Pobede–porazi: 562-135
Osvojeni turniri: 43
Izgubljena finala: 21
Najbolji plasman: 1. (4. jul 2011)
Trenutni plasman: 2. (7. oktobar 2013)
Uspeh na grend slem turnirima
Australija Otvoreno prvenstvo Australije P (2008[2], 2011[3], 2012[4]

, 2013[5])

Francuska Rolan Garos F (2012[6])
Ujedinjeno Kraljevstvo Vimbldon P (2011[7])
Sjedinjene Američke Države Otvoreno prvenstvo SAD P (2011[8])
Završno prvenstvo sezone
Masters kup P (2008, 2012, 2013)
Olimpijske igre
Olympic rings with white rims.svg Olimpijske igre Bronze medal olympic.svg (2008)
Parovi
Pobede–porazi: 33-48
Osvojeni turniri: 1
Izgubljena finala: 1
Najbolji plasman: 114. (30. novembar 2009)
Uspeh na grend slem turnirima
Australija Otvoreno prvenstvo Australije 1. kolo (2006[9], 2007[10])
Francuska Rolan Garos 1. kolo (2006[11])
Ujedinjeno Kraljevstvo Vimbldon 2. kolo (2006[12])
Sjedinjene Američke Države Otvoreno prvenstvo SAD 1. kolo (2006[13])
Timska takmičenja
Davis Cup.jpg Dejvis kup P (2010)
Hopman Cup.jpg Hopman kup F (2008, 2013)

Podaci od dana, 21. april 2014.

Portal Portal icon.svg Tenis

Novak Đoković (Beograd, SFRJ, 22. maj 1987) je srpski teniser. Trenutno zauzima drugo mesto na ATP listi u pojedinačnoj konkurenciji. Na prvoj poziciji je bio u dva navrata, od 4. jula 2011. do 8. jula 2012. i od 5. novembra 2012. do 6. oktobra 2013, ukupno 101 nedelju. Mnogi teniski kritičari, bivši igrači i saigrači smatraju Đokovića jednim od najboljih tenisera u istoriji.[a] Profesionalno igra od 2003. godine. U dosadašnjoj karijeri osvojio je šest titula na grend slem turnirima: Otvoreno prvenstvo Australije 2008, 2011, 2012 i 2013, Vimbldon 2011. i Otvoreno prvenstvo SAD 2011. godine. Zajedno sa Andreom Agasijem i Rodžerom Federerom drži rekord sa osvojena četiri trofeja na Otvorenom prvenstvu Australije, a jedini je koji je trijumfovao tri puta za redom.

Četiri puta je bio vicešampion Otvorenog prvenstva SAD i po jednom na Rolan Garosu i Vimbldonu. Osvajač je i Masters kupa 2008, 2012. i 2013. godine. Takođe, stigao je do finala dvadeset osam turnira Masters 1000 serije, od kojih je na osamnaest trijumfovao. Đoković je, zajedno sa Rafaelom Nadalom, rekorder po broju osvojenih Masters turnira u jednoj sezoni. On je, takođe, jedini teniser koji je osvojio bar jednu titulu na osam od devet turnira iz 1000 serije. Osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. Zajedno sa saigračima iz reprezentacije Srbije je došao do titule u Dejvis kupu 2010. godine, a 2013. su se plasirali u finale.

Sa Rafaelom Nadalom je ostvario jedno od najvećih rivalstava u tenisu. Odigrali su rekordan broj međusobnih duela u open eri, jedini su koji su igrali finale na sva četiri grend slem turnira, uključujući i najduže finale.

Pored proglašenja za najboljeg sportistu i tenisera Srbije i sveta, Đoković je odlikovan ordenom Karađorđeve zvezde, ordenom Svetog Save od SPC i ordenom Republike Srpske.

Privatan život[uredi]

Srđan i Dijana Đoković, Novakovi roditelji

Novak Đoković je rođen 22. maja 1987. godine u Beogradu, kao najstariji sin oca Srđana i majke Dijane. Ima dva mlađa brata, Marka (rođen 1991) i Đorđa (rođen 1995), koji su obojica profesionalni teniseri[23][24]. Prvi put je uzeo reket u ruke u teniskom kampu na Kopaoniku, kada je imao četiri godine. Njegov prvi trener je bila Jelena Genčić[25]. Mladom Novaku je idol među teniserima bio Pit Sampras[26]. Sa dvanaest godina počeo je da pohađa minhensku tenisku akademiju Nikole Pilića.[27]

Živi u Monte Karlu, Monako, a treniraju ga Slovak Marijan Vajda[28] i Nemac Boris Beker[29]. Pored maternjeg, srpskog jezika, Đoković govori engleski jezik, a služi se i nemačkim [27], italijanskim[30][31] i francuskim[32] jezikom. Godine 2013. verio se sa svojom dugogodišnjom devojkom Jelenom Ristić[33].

Često na duhovit način imitira druge tenisere, od kojih su mnogi njegovi prijatelji.[34] Prvi put ih je to javno radio na lakšem treningu tokom Rolan Garosa 2007. (snimci ovih imitacija, za koje Đoković tada nije znao da postoje, ubrzo su objavljeni na televiziji), a prve imitacije (Rafaela Nadala i Marije Šarapove) pred velikom publikom izveo je nakon pobede nad Karlosom Mojom na Otvorenom prvenstvu SAD 2007.[35]. Pored imitacija, Đoković neretko i na druge duhovite načine zabavlja publiku[36][37][38][39], posebno na egzibicionim mečevima.

Teniska karijera[uredi]

Osvojene medalje
Tenis
Olimpijske igre
Bronza 2008. Peking Pojedinačno

Kao junior[uredi]

Đoković je u 2001. bio trostruki prvak Evrope, u pojedinačnoj konkurenciji, parovima i ekipno[40]. Naredne sezone postao je najbolji u Evropi u konkurenciji tenisera do 16 godina[41]. Nakon pet odigranih ITF turnira, Đoković se našao na 40. mestu najboljih juniora sveta. Kao junior je imao odnos 40 pobeda i 11 poraza u pojedinačnoj konkurenciji, odnosno 23 pobeda i 6 poraza u konkurenciji parova. Kao član reprezentacije Jugoslavije 2001. godine došao je do finala juniorskog Dejvis kupa za tenisere do 14 godina, u kojem je izgubio svoj meč u pojedinačnoj konkurenciji.

2003—2005.[uredi]

Na početku profesionalne karijere, Đoković je uglavnom igrao na čelendžer i fjučers turnirima, a našao se i na širem spisku reprezentacije SCG za mečeve protiv Obale Slonovače i Bugarske. Prvi fjučers je osvojio u Beogradu na terenima TK Crvena zvezda u junu 2003, kao član TK Partizan, kada je u finalu savladao četvrtog nosioca i osvojio prvi ATP poen[28]. Te godine je stigao do još dva polufinala fjučersa[28].

Godinu 2004. je započeo plasmanom u polufinale na fjučersu u Zagrebu, a 9. aprila je debitovao za Dejvis kup reprezentaciju Srbije i Crne Gore u meču protiv Letonca Janisa Skroderisa pobedivši sa 2:0[28]. Na fjučersu u Bergamu stigao je do polufinala, a osvojio je fjučerse u Solnoku, Budimpešti i Beogradu[28]. Prvi čelendžer Đoković je osvojio u Budimpešti, maja 2004[28]. Posle je osvojio još dva čelendžera, u Ahenu (Nemačka) i Sanremu (Italija)[28]. Nakon čelendžera u Beogradu u februaru 2005. Đoković je nastavio da igra samo na turnirima ATP.

2006. Prvi ATP trofeji[uredi]

Novak Đoković u Umagu 2006.

U poslednjim danima 2005. i prvim 2006. igrao je sa Anom Ivanović u Hopman kupu, kada su stigli do polufinala.

Prethodnu godinu Đoković je završio na 78. mestu ATP listi[42]. Četvrtfinale na Rolan Garosu i osmina finala na Vimbldonu uvrstili su ga u 40 najboljih tenisera na ATP listi[42]. Nedugo posle Vimbldona osvojio je svoju prvu titulu, Otvoreno prvenstvo Holandije, bez izgubljenog seta. Druga titula koju je osvojio, u Mecu, uvrstila ga je u prvih 20 tenisera na ATP listi[42].

U ovoj sezoni Đoković je takođe učestvovao na Masters turnirima u Indijan Velsu, Majamiju, Monte Karlu, Hamburgu, Madridu i Parizu. Najbolji rezultat je ostvario u Madridu, gde je stigao do četvrtfinala u kom ga je pobedio Fernando Gonzales. Na svim ostalim turnirima takmičenje je završavao u jednom od prva tri kola.

Godinu je završio na 16. mestu[42].

2007. Proboj u prvih 10, prvo grend slem finale[uredi]

U prvoj sedmici januara osvojio je turnir u Adelajdu, pobedivši u finalu Krisa Gučionija. Dve sedmice posle, na prvom grend slem turniru sezone, Otvorenom prvenstvu Australije, stigao je do osmine finala, gde je izgubio od prvog tenisera sveta, Rodžera Federera.

Đokovićev uspeh na turnirima Masters serije u Indijan Velsu, gde je bio finalista, i Majamiju, gde je bio pobednik, uvrstile su ga među deset najboljih na svetu[42]. Na oba turnira, na kojima je prvi put stigao do finala turnira Masters serije, savladao je u polufinalima Endija Marija bez izgubljenog seta. Finale turnira u Indijan Velsu je izgubio od Rafaela Nadala, ali ga je savladao u četvrtfinalu turnira u Majamiju, koga je osvojio pobedivši Giljerma Kanjasa u finalu, 6:3, 6:2, 6:4. Kasnije je igrao na turniru u Monte Karlu, gde ga je porazio David Ferer u trećem kolu. Đoković je stigao do četvrtfinala Mastersa u Rimu i Hamburgu, gde je izgubio od Karlosa Moje, odnosno od Nadala. Zatim je osvojio Otvoreno prvenstvo Eštorila, savladavši u finalu Rišara Gaskea, 7:6(7), 0:6, 6:1.

Novak Đoković na Otvorenom prvenstvu SAD 2007. godine

Đoković je na Rolan Garosu stigao do prvog polufinala nekog grend slem turnira, gde je izgubio od kasnijeg pobednika, Rafaela Nadala.

Na Vimbldonu 2007. Đoković je u četvrtfinalu savladao Kipranina Markosa Bagdatisa, 7:6(4), 7:6(9), 6:7(3), 4:6, 7:5, u meču koji je trajao 5 sati[43]. Đoković je predao polufinalni meč Nadalu zbog povrede leđa i problema sa stopalom[44].

Sledeći uspeh na turnirima Masters serije je bio na Rodžers kupu. U finalu je savladao najboljeg tenisera sveta Rodžera Federera, 7:6(2), 2:6, 7:6(2). Na putu do trofeja, Đoković je pobedio prvoplasiranog, drugoplasiranog i trećeplasiranog tenisera (Rodžera Federera, Rafaela Nadala i Endija Rodika) u tri uzastopna dana. Đoković je bio prvi teniser kome je to uspelo još od Borisa Bekera 1994. godine[45]. Međutim, na Masters turniru u Sinsinatiju sledeće nedelje, Đoković je poražen od Karlosa Moje u drugom kolu bez dobijenog seta.

Na Otvorenom prvenstvu SAD Đoković je stigao do svog prvog grend slem finala gde ga je porazio Federer, 6:7(4), 6:7(2), 4:6. Đoković je u drugom kolu savladao Radeka Štjepaneka, 6:7(4), 7:6(5), 5:7, 7:5, 7:6(2), nakon skoro pet sati igre[45].

Nakon manje povrede, Đoković se vratio na turniru u Beču i osvojio petu titulu u sezoni savladavši u finalu Stanislasa Vavrinku, 6:4, 6:0[46].

Đoković je u nastupu za tenisku reprezentaciju Srbije protiv Australije pobedio u oba meča u pojedinačnoj konkurenciji i jednom u konkurenciji parova, što je omogućilo Srbiji plasman u Svetsku grupu Dejvis kupa.

Sledeći turnir na kojem je učestvovao je bio Madrid masters, gde je poražen od Davida Nalbandijana u polufinalu, 6:4, 7:6(4). Na mastersu u Parizu Đokovića je u ranoj fazi savladao Fabris Santoro.

Kao trećeplasirani teniser sveta Đoković je došao na Masters kup u Šangaju i prvi je eliminisan sa turnira nakon dva poraza u svojoj grupi, od Davida Ferera, 6:4, 6:4, i Rišara Gaskea, 6:4, 6:2. U poslednjem meču ga je porazio Rafael Nadal 6:4, 6:4.

Đoković je u izboru sportskog lista „Sport“ izabran za sportistu godine u Srbiji 2007, a Olimpijski komitet Srbije ga je proglasio za najboljeg muškog sportistu.

2008. Prvi grend slem trofej i olimpijska medalja[uredi]

Godinu 2008. Đoković je počeo u Pertu, na Hopman kupu, zajedno sa Jelenom Janković, gde su u finalu izgubili od predstavnika Sjedinjenih Država, Serene Vilijams i Mardija Fiša sa 2:1. Đoković je dobio sve mečeve u pojedinačnoj konkurenciji, ali je Jankovićeva zbog povrede bila prisiljena da preda svoj meč protiv Vilijamsove i da pokuša da pomogne Đokoviću u dublu.

Novak Đoković na turniru Masters serije u Torontu 2008. godine

Na prvom grend slemu te sezone, Otvorenom prvenstvu Australije, Đoković se plasirao u finale bez izgubljenog seta. Do tog uspeha stigao je savladavši u polufinalu prvog tenisera sveta Rodžera Federera rezultatom 7:5, 6:3, 7:6(5). U finalu, 27. januara, protivnik mu je bio najveće iznenađenje turnira, Žo-Vilfrid Conga iz Francuske, tada 38. teniser na ATP listi, koji je u drugom polufinalu pobedio drugog tenisera sveta Rafaela Nadala. Novak Đoković je pobedio u finalu sa 3:1 u setovima i time osvojio prvi grend slem u svojoj karijeri.

Đoković je sa Tipsarevićem, Zimonjićem i Troickim izabran da se takmiči za Srbiju u Dejvis kupu protiv Rusije od 8. do 10. februara. Tokom boravka u Moskvi, Đoković je oboleo od stomačnog gripa i propustio je prvi dan u pojedinačnoj konkurenciji[47]. Vratio se drugog dana za pobedu meču parova sa Zimonjićem protiv Mihaila Južnjog i Dmitrija Tursunova, ali je sledećeg dana predao meč Nikolaju Davidenku pri vođstvu 2:1 u setovima, čime je Rusija stekla nedostižnu prednost 3:1[48].

Nakon poslednjeg poena u finalu Tenis masters kupa u Šangaju 2008. godine

Na sledećem turniru ATP, u Marselju, izgubio je od Francuza Žila Simona u drugom kolu turnira. Posle toga je igrao turnir u Dubaiju, ali ga je u polufinalu izbacio Endi Rodik.

Na Masters turniru u Indijan Velsu, 23. marta, Đoković je osvojio svoj drugi turnir u sezoni pobedivši Mardija Fiša sa 2:1 u setovima. Na turniru u Majamiju, koji je osvojio pre godinu dana, Đokovića je izbacio Kevin Anderson sa 2:1 u setovima u drugom kolu.

Posle toga Đoković je igrao Masters turnire na šljaci. Na turniru u Monte Karlu, stigao je do polufinala u kom je predao meč Rodžeru Federeru. Drugi po redu Masters na šljaci, u Rimu, osvaja pobedivši Stanislasa Vavrinku rezultatom 4:6, 6:3, 6:3. Na putu do finala savladao je Stiva Darsisa, Igora Andrejeva, Nikolasa Almagra i Radeka Štjepaneka. Na Mastersu u Hamburgu, Đoković je stigao do polufinala, u kom je poražen od Rafaela Nadala sa 2:1 u setovima. Pre toga je pobedio Huana Ignasija Čelu, Iva Karlovića i Alberta Montanjesa.

Na Rolan Garosu 2008. stigao je do polufinala. Bio je treći favorit, iza Rafaela Nadala i Rodžera Federera, ali je izgubio od Nadala sa 6:4, 6:3, 7:6(3). Do polufinala je stigao pobedivši Denisa Gremelmajera, Migela Endžela Lopeza Džena, Vejna Odesnika, Pola-Anrija Matjea i Ernesta Gulbisa.

Potom Đoković igra turnir u londonskom Kvins Klubu. Tu je ponovo izgubio od Nadala, ovog puta u finalu.

Samo nekoliko dana kasnije, na Vimbldonu je ispao u drugom kolu izgubivši od Rusa Marata Safina (6:4, 7:6(3), 6:2). Đoković je posle četiri nedelje pauze učestvovao na Rodžers kupu u Torontu, koji je prošle godine osvojio. Porazio je Frenka Dančevića i Robina Sederlinga, ali ga je u četvrtfinalu eliminisao Endi Mari. Sledeće nedelje, na Sinsinati mastersu, Đoković je u polufinalu savladao Rafaela Nadala 6:1, 7:5, ali je u finalu opet izgubio od Marija rezultatom 7:6(2), 7:6(2).

Đoković je bio postavljen za trećeg nosioca na Olimpijskim igrama 2008. U prvoj rundi je savladao Amerikanca Robija Džineprija 6:4, 6:4, u drugoj Nemca Rajnera Šitlera 6:4, 6:2, u trećoj Rusa Mihaila Južnjeg 7:6(3), 6:3, i u četvrtfinalu Francuza Gaela Monfisa 4:6, 6:1, 6:4. U polufinalu Đoković je izgubio od Rafaela Nadala 4:6, 6:1, 4:6. U tom meču je mogao da spase meč-loptu, ali je sa mreže lopticu poslao van igrališta dok je Nadal bio daleko od nje[49]. U borbi za bronzanu medalju, Đoković je savladao Džejmsa Blejka 6:4, 7:6(4).

Takođe se takmičio i u konkurenciji parova zajedno sa Nenadom Zimonjićem, gde su bili postavljeni za druge nosioce. Đoković i Zimonjić su u prvom kolu izgubili od češkog para Martin Dam i Pavel Vizner 6:3, 0:6, 2:6.

Posle Olimpijskih igara, Đoković je na Otvorenom prvenstvu SAD postavljen za trećeg nosioca. U meču četvrtog kola protiv Tomija Robreda imao je problema zbog bolova u bedrima i umora, pa je bio prisiljen da zatraži dva tajm auta, ali je ipak uspeo da pobedi u pet setova[50]. U četvrtfinalu je savladao Rodika, a učešće na turniru je završio nakon poraza od Federera, u polufinalu.

U finalu Otvorenog prvenstva Tajlanda, Đoković je izgubio od Žoa–Vilfrida Conge 7:6(4), 6:4. Na Madrid mastersu, Đokovića je u trećoj rundi je pobedio Ivo Karlović sa 7:6(4), 7:6(5). Na Pariz mastersu, dve nedelje kasnije, Conga je opet savladao Đokovića sa 6:4, 1:6, 6:3.

Na finalnom Masters kupu u Šangaju, Đoković je nakon Nadalovog odustanka od učešća na turniru postavljen za drugog nosioca. U prvom kolu je pobedio Huana Martina del Potra 7:5, 6:3, a u drugom kolu Davidenka 7:6(3), 0:6, 7:5. U trećem kolu je ponovo izgubio od Conge 6:1, 5:7, 1:6. Bez obzira na poraz Đoković je takmičenje u grupnoj fazi završio na prvom mestu. U polufinalu je eliminisao Žila Simona 4:6, 6:3, 7:5, a u finalu je još jednom savladao Davidenka 6:1, 7:5, osvojivši prvi Masters kup u karijeri.

Kao i prethodnu, i ovu godinu je završio na trećem mestu ATP liste. Tokom sezone je osvojio 4 turnira – Otvoreno prvenstvo Australije, Masters kup i Masterse u Indijan Velsu i Rimu, i, pored toga, bronzanu medalju na Olimpijskim igrama.

2009. Deset finala, pet trofeja, početak dominacije "velike četvorke"[uredi]

Đoković je novu sezonu počeo na turniru u Brizbejnu, gde ga je u prvom kolu porazio Ernests Gulbis 6:4, 6:4, pa je odlučio da igra još jedan turnir kao pripremu za Otvoreno prvenstvo Australije. Na turniru u Sidneju ga je u polufinalu izbacio Jarko Nijeminen 6:4, 7:6(3).

Đoković je branio titulu na Otvorenom prvenstvu Australije, ali je u četvrtfinalu predao meč Endiju Rodiku zbog iscrpljenosti i grčeva, pri Rodikovom vođstvu 6:7(3), 6:4, 6:2, 2:1[51]. Zatim je na turniru u Marselju stigao do polufinala, gde ga četvrti put za redom pobeđuje Žo-Vilfrid Conga, 6:4, 7:6(1). Naredne nedelje, kao prvi nosilac, osvaja turnir u Dubaiju pobedivši Davida Ferera u finalu.

U španskom gradu Benidormu igrao se Dejvis kup meč između reprezentacija Srbije i Španije. Đoković je u oba svoja meča poražen rezultatom 3:0. Izgubio je od Davida Ferera i od tada prvog tenisera sveta, Rafaela Nadala[52].

Usledili su turniri Masters 1000 serije – Indijan Vels i Majami. U prvom od njih, na kome je branio titulu, stiže do četvrtfinala i tu gubi od domaćeg tenisera Endija Rodika. U Majamiju stiže do finala. Na putu do polufinala, prekida seriju Francuza Žoa-Vilfrida Conge od četiri uzastopne pobede u njihovim mećusobnim duelima, savladavši ga 6:3, 6:4. U polufinalu pobeđuje i Rodžera Federera 3:6, 6:2, 6:3, ali u finalu gubi od Endija Marija.

Đoković na Rolan Garosu 2009. godine

Zatim se prešlo na evropski kontinent i na šljakaste terene. Na još jednom turniru serije 1000 u Monte Karlu, ponovo gubi u finalu, ovaj put od Rafaela Nadala. Na sledećem turniru Masters 1000 serije, u Rimu, brani titulu. U polufinalu dobija Rodžera Federera, a finalu ponovo gubi od Nadala. Taj poraz je prouzrokovao da Đoković padne na četvrto mesto, nakon 81 uzastopne nedelje provedene na trećem mestu[42].

Na prvom Otvorenom prvenstvu Srbije, turniru u svom rodnom gradu Beogradu, osvaja svoju drugu titulu u sezoni, i to kao prvi nosilac, usput pobedivši sunarodnike Janka Tipsarevića i Viktora Troickog, a u finalu Lukaša Kubota, 6:3, 7:6(0).

Naredni turnir u Đokovićevom rasporedu bio je poslednji turnir serije 1000 za 2009. igran na šljaci. Na Masters turniru u Madridu lakim i brzim pobedama i bez izgubljenog seta stiže do polufinala, u kome je sa Rafaelom Nadalom igrao treći put u poslednjih pet sedmica. Uprkos činjenici da je imao tri meč-lopte, Đoković gubi susret rezultatom 6:3, 6:7(5), 6:7(9)[53]. Taj meč je trajao 4 sata i 2 minuta, i vremenski je najduži u pojedinačnoj konkurenciji odigran u tri seta u Open eri.

Naredni turnir na kom je učestvovao bio je drugi grend slem turnir godine, Rolan Garos. Porazio ga je Filip Kolšrajber u trećem kolu, 6:4, 6:4, 6:4.

Svoju sezonu na travnatoj podlozi započinje turnirom u nemačkom gradu Haleu, gde je, nakon povlačenja Rodžera Federera[54], bio postavljen za prvog nosioca. U njegovom šestom finalu te godine porazio ga je domaći teniser, Tomi Has, 6:3, 6:7(4), 6:1.

Kao četvrti nosilac, došao je na treći grend slem u sezoni, Vimbldon. U prvih nekoliko kola igrao je sigurno i brzo je stizao do pobeda, nad Benetoom, Grojlom, Fišom i Selom. U polufinalu je bio očekivan meč između Đokovića i Federera, ali je Đokovića u četvrtfinalu još jednom pobedio Tomi Has, 7:5, 7:6(6), 4:6, 6:3.

„Ju-Es Open seriju“ započeo je Masters turnirom u Montrealu, u Kanadi. Nakon pobede protiv Mihaila Južnog plasirao se u četvrtfinale u kome su se, prvi put od uvođenja serije 1990, našla osmorica najbolje rangiranih tenisera ATP liste u tom trenutku (Federer, Nadal, Mari, Đoković, Rodik, Del Potro, Conga i Davidenko)[55]. U četvrtfinalu ga je pobedio Endi Rodik, 6:4, 7:6(4).

Na narednom turniru, Mastersu u Sinsinatiju, stigao je do finala, usput savladavši povratnika na teren nakon više od dva meseca, Rafaela Nadala[56], 6:1, 6:4. U finalu je izgubio od Rodžera Federera, 1:6, 5:7.

Potom Đoković igra poslednji grend slem sezone, Otvoreno prvenstvi SAD. Bez izgubljenog seta pobeđuje Ivana Ljubičića i Korstena Bola. Protiv Džesija Vitena gubi prvi set, ali preokreće rezultat i pobeđuje sa 3:1. U tri seta savladava i Radeka Štjepaneka. U četvrtfinalu pobeđuje Verdaska. U polufinalu ga, kao i prošle godine, zaustavlja Rodžer Federer, ovog puta u tri seta.

Đoković je osvojio turnir u Pekingu pobedivši u finalu Hrvata Marina Čilića 6:2, 7:6(4). Stigao do polufinala Mastersa u Šangaju u kome je izgubio od Davidenka, 6:4, 4:6, 6:7(1). Nakon toga se vratio na treće mesto ATP liste[42].

Osvojio je turnir ATP 500 serije u Bazelu, pobedivši u finalu trostrukog branioca titule, Rodžera Federera, 6:4, 4:6, 6:2[57]. Nakon četiri uzastopna poraza u finalima ATP masters 1000 turnira, osvojio je titulu u Parizu. U polufinalu je savladao Rafaela Nadala 6:2, 6:3[58], a u finalu ljubimca publike, Francuza Gaela Monfisa 6:2, 5:7, 7:6(3)[59].

Na Tenis masters kupu, u grupnoj fazi je savladao Nikolaja Davidenka, produživši tako svoj niz pobeda na 11[60]. Ovaj niz je okončao Robin Sederling, koji ga je pobedio prvi put u šest mečeva. Iako je u trećem meču u grupnoj fazi savladao Rafaela Nadala, nije se plasirao u polufinale, zbog lošijeg odnosa osvojenih i izgubljenih setova od drugoplasiranog Davidenka[61].

Đoković je treći put za redom godinu završio na trećem mestu. Igrao je 97 mečeva, više od bilo kog drugog tenisera, sa odnosom pobeda i poraza 78:19. Dospeo je do deset finala, od kojih je osvojio pet: Masters u Parizu, turnire ATP 500 u Dubaiju, Pekingu i Bazelu, kao i turnir u rodnom Beogradu.

2010. Svetski "broj 2", trofej u Dejvis kupu i konkurenciji parova[uredi]

Sezonu 2010. Đoković je započeo na egzibicionom turniru u Kujongu, predgrađu Melburna. U polufinalu ga je porazio Španac Fernando Verdasko. Prvi zvanični turnir na kome je Đoković igrao bio je prvi grend slem sezone, Otvoreno prvenstvo Australije. U četvrtfinalu ga je pobedio francuski teniser Žo-Vilfrid Conga, nakon pet setova, 6:7(8), 7:6(5), 6:1, 3:6, 1:6. Kao razloge poraza Đoković je naveo stomačne probleme, koje je imao i pre meča i koji su bili evidentni na početku četvrtog seta[62]. Uprkos tome, Đoković je 1. februara dostigao svoj najbolji plasman u dotadašnjoj karijeri, drugu poziciju na ATP listi[42].

Na ATP 500 turniru u Roterdamu Đoković je stigao do polufinala, gde ga je posle dva taj-brejka eliminisao Rus Mihail Južni. Priliku da mu se revanšira Srbin je dobio već na sledećem turniru, u Dubaiju, i to u finalu. Odneo je pobedu sa 7:5, 5:7, 6:3 i tako po prvi put odbranio titulu na nekom turniru.

U prvom kolu Svetske grupe Dejvis kupa, održanom u Beogradu, sastajale su se reprezentacije Srbije i SAD. Đoković je svom timu doneo dva boda pobedama nad Semom Kverijem (3:1) i Džonom Iznerom (3:2).

Đoković u Torontu 2010.

Na prva dva turnira iz Serije 1000 Đoković nije postigao zapažene rezultate. Na Masteru u Indijan Velsu izgubio je u osmini finala od kasnijeg pobednika Ivana Ljubičića (5:7, 3:6). Posle toga je učestvovao na Mastersu u Majamiju, ali je ispao iznenađujuće rano, već u drugom kolu, od Belgijanca Olivijea Rohusa (2:6, 7:6(7), 4:6).

Sezonu na šljaci Đoković je počeo turnirom u Monte Karlu. Pobedio je Florena Seru, Stanislasa Vavrinku i Davida Nalbandijana, pre poraza od Fernanda Verdaska u polufinalu (2:6, 2:6). Verdasko je identičnim rezultatom pobedio Srbina i u četvrtfinalu sledećeg Mastersa, u Rimu.

Đoković je zatim branio titulu u svom rodnom gradu Beogradu, ali je zaustavljen u četvrtfinalnom meču, kada je zbog alergije bio prinuđen da preda sunarodniku Filipu Krajinoviću pri rezultatu 4:6[63]. Sledeće nedelje nije učestvovao na turniru u Madridu iz istog razloga[64]. Rafael Nadal je 15. maja pretekao Đokovića na ATP listi i ponovo postao drugi igrač sveta[42].

Sledeći turnir za Đokovića bio je drugi grend slem sezone, Rolan Garos. Počeo ga je pobedom nad Jevgenijem Koroljovim, koji predstavlja Kazahstan, sa 6:1, 3:6, 6:1, 6:3. U drugom kolu je savladao japanskog tenisera Keja Nišikorija sa 6:1, 6:4, 6:4; u trećem je porazio Rumuna Viktora Haneskua sa 6:3, 3:6, 6:3, 6:2, zatim u četvrtom kolu i mini-iznenađenje turnira, američkog igrača Robija Džineprija, rezultatom 6:4, 2:6, 6:1, 6:2. Ipak, u četvrtfinalu biva poražen od austrijskog tenisera Jirgena Melcera, 22. nosioca, u pet setova, uprkos velikom vođstvu od 2:0 u setovima i ranom brejku prednosti u trećem[65]. Meč je završen rezultatom 6:3, 6:2, 2:6, 6:7(3), 4:6.

Na svom prvom turniru sezone na travnatoj podlozi, u Londonu, u Kvins klubu, kao drugi nosilac u četvrtfinalu je izgubio od Gzavijea Malisa, belgijskog tenisera, 3:6, 6:4, 2:6. Na istom turniru je osvajio prvu titulu u konkurenciji parova, sa Izraelcem Jonatanom Erlihom. U finanlu su pobedili češko/slovačku kombinaciju, Radeka Štjepaneka i Karola Beka.

Dana 21. juna je počeo treći grend slem sezone, Vimbldon, na kom je Đoković bio postavljen za trećeg nosioca. U prvom kolu je preživeo maraton sa Belgijancem Olivijeom Rohusom. Pobedio je tek nakon pet setova, i to u meču koji se završio po lokalnom vremenu u 23 časova, šta ga čini najkasnije završenim mečem u dugogodišnjoj istoriji Vimbldona[66]. Bilo je 4:6, 6:2, 3:6, 6:4, 6:2. Usledile su ubedljive pobede nad Amerikancem Tejlorom Dentom, Špancem Albertom Montanjesom, Australijancem Lejtonom Hjuitom, i najvećim iznenađenjem muškog dela turnira, teniserom iz Kineskog Tajpeha, Jen-Hsun Luom. U polufinalu je izgubio od Čeha Tomaša Berdiha sa 3:6, 6:7(9), 3:6.

Nakon Vimbldona, na red je došao Dejvis kup i četvrtfinalni meč prestižnog takmičenja protiv Hrvatske. Trodnevni susret je odigran u Splitu, u Spaladium areni[67]. Đoković je dobio oba svoja meča sa maksimalnih 3:0, protiv Ivana Ljubičića i Marina Čilića, a srpska reprezentacija je obezbedila plasman u polufinale.

Usledila su dva turnira Masters 1000 serije u kanadskom gradu Torontu i američkom gradu Sinsinatiju. U Kanadi Đoković gubi u polufinalu od Švajcarca Rodžera Federera, rezultatom 1:6, 6:3, 5:7. Na tom turniru Đoković je učestvovao i u konkurenciji parova, zajedno sa prvom teniserom na ATP listi, Rafaelom Nadalom. Iako su taj par činili, u tom trenutku, dva najbolja tenisera sveta, oni bivaju poraženi već u prvom kolu, i to od dvojice Kanađana crnogorskog i slovačkog porekla, Miloša Raonića i Vašeka Pospišila. U Sinsinatiju, u četrvtfinalu, Đoković gubi od Endija Rodika.

Đoković servira u Dejvis kup meču protiv Češke

Krajem avgusta počeo je poslednji grend slem turnir u sezoni, Otvoreno prvenstvo SAD. Iako je Đoković bio smatran za trećeg favorita turnira, već u prvom kolu se suočio sa ispadanjem. Protivnik mu je bio drug iz detinjstva i kolega iz reprezentacije Viktor Troicki. Nakon mnogo obrta, Đoković iz meča izlazi kao pobednik[68]. Konačan rezultat je glasio 6:3, 3:6, 2:6, 7:5, 6:3. Taj meč su pratile ubedljive pobede sa 3:0 protiv nemačkog tenisera Filipa Pečnera, domaćih tenisera Džejmsa Blejka i Mardija Fiša i 17. nosioca turnira, Francuza Gaela Monfisa. U polufinalu je spasio dve meč-lopte protiv Rodžera Federera, došavši do pobede od 5:7, 6:1, 5:7, 6:2, 7:5 i uspevši da se plasira u svoje treće finale na grend slem turnirima[69]. Ovom pobedom je postao drugi teniser, pored Rafaela Nadala, koji je ostvario dve pobede protiv Federera na grend slemovima. U svom drugom finalu na ovom turniru ponovo biva poražen, ovoga puta od Nadala, rezultatom 4:6, 7:5, 4:6, 2:6.

Nakon toga, u Beogradu, Srbija je u polufinalu Dejvis kupa porazila Češku rezultatom 3:2, a Đoković je igrao dva meča — u parovima je zajedno sa Nenadom Zimonjićem izgubio od Tomaša Berdiha i Radeka Štjepaneka, a u trećem meču pojedinačne konkurencije je savladao Berdiha rezultatom 3:1.

Na prvom turniru u azijskoj turneji, u Pekingu, Đoković je uspeo da odbrani titulu iz prethodne godine, pobedom u finalu nad Davidom Fererom. Na Šangaj mastersu, u polufinalu, gubi od Federera. Učešće na turniru u Bazelu, gde je branio titulu, Đoković je završio u finalu, gde ga je Švajcarac pobedio drugi put za redom. U Parizu je u poziciji da brani još jednu titulu, ali u trećem kolu gubi od domaćeg tenisera Mikela Ljodre.

Četvrtu sezonu za redom Đoković uspeva da se plasira na završni šampionat ATP-a, i to kao treći teniser sveta. U prvom meču u grupi lako pobeđuje Tomaša Berdiha sa 6:3, 6:3. U narednom meču, protiv prvog nosioca Nadala ima dosta problema sa kontaktnim sočivima, i ne uspeva da dođe do pobede[70]. Trijumfom nad Endijem Rodikom sa 6:2, 6:3, ostvaruje plasman u polufinale. Treći put za redom gubi od kasnijeg šampiona, Rodžera Federera, ovoga puta rezultatom 1:6, 4:6.

Po prvi put se zajedno sa reprezentacijom Srbije našao u finalu Dejvis kupa protiv reprezentacije Francuske u Beogradskoj areni. U svom prvom meču, protiv Žila Simnona, bez većih problema donosi bod reprezentaciji, pobedom od 6:3, 6:1, 7:5. Nakon zaostatka Srbije 1:2, izjednačuje rezultat trijumfujući nad Monfisom 6:2, 6:2, 6:4[71]. Na kraju je Viktor Troicki ostvario odlučujuću pobedu i tako doneo Srbiji prvu titulu[72]. Đoković je u toku 2010. u mečevima za reprezentaciju ostvario 7 pobeda u isto toliko mečeva.

Godinu je četvrti put za redom završio na trećem mestu ATP liste, iako je u toku sezone 26 nedelja boravio na drugom mestu. Ostvario je odnos pobeda i poraza 61:18 (77%). Osvojio je dva turnira — Dubai i Peking, oba iz serije ATP 500.

Po drugi put ga Olimpijski komitet Srbije proglašava za najuspešnijeg muškog sportistu[73], a dobija i nagradu zlatna značka kao srpski sportista godine[74].

2011. Prvo mesto na ATP listi, tri grend slem turnira, rekordi[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Teniska sezona Novaka Đokovića u 2011. godini
Đoković na Vimbldonu 2011.

Đokovićeva sezona 2011. godine se smatra jednom od najboljih u istoriji tenisa[75][76][77]. Osvojio je deset turnira, od kojih tri grend slema (Otvoreno prvenstvo Australije, Vimbldon i Otvoreno prvenstvo SAD), pet Masters turnira (Indijan Vels, Majami, Madrid, Rim i Kanadu), ATP Dubai i Otvoreno prvenstvo Srbije. U julu je postao prvi teniser sveta. Đoković je od starta sezone do polufinala Rolan Garosa napravio niz od 41 pobede, a ako se računaju dve pobede na Dejvis kupu 2010, 43 pobede. Oborio je nekoliko rekorda, uključujući broj titula na Masters turnirimna u jednoj sezoni (5), broj uzastopnih pobeda na Mastersima (31), broj uzastopnih Masters finala (6), ukupnoj zaradi u sezoni (12, 6 miliona dolara) i najbržoj kvalifikaciji za Završni masters (18 nedelja i 6 dana).

Đoković je počeo sezonu na Otvorenom prvenstvu Australije, koji je osvojio pobedivši Rodžera Federera u polufinalu i Endija Marija u finalu. Nakon toga je osvojio turnir iz ATP 500 serije u Dubaiju, pobedivši Federera u finalu. Zatim Đoković osvaja četiri Masters turnira: Indijan Vels, Majami, Madrid i Rim. U sva četiri finala pobedio je prvog tenisera sveta, Rafaela Nadala. Prvi poraz u sezoni doživljava na Rolan Garosu, gde ga je u polufinalu izbacio Federer. Sledeći turnir osvojio je na Vimbldonu, ponovo pobedivši Nadala u finalu. Tada je preuzeo prvo mesto na ATP listi. Na Masters turniru u Torontu je savladao Fiša u finalu. Na Mastersu u Sinsinatiju je pretrpeo drugi poraz u sezoni, kada je predao finale Mariju. Na Otvorenom prvenstvu SAD Đoković je bio prvi nosilac. U polufinalu je spasio dve meč-lopte protiv Rodžera Federera, a u finalu ponovo je savaladao Nadala. Ovo je bio poslednji turnir koji je osvojio, pošto je u Bazelu ispao u polufinalu, u Parizu u četvrtfinalu, a na Završnom mastersu u grupnoj fazi.

2012. Pad i povratak na prvo mesto[uredi]

Novak Đoković u Majamiju

Đoković je započeo sezonu na Otvorenom prvenstvu Australije. Pobedio je u prvoj rundi Paola Lorenca, a zatim i Santjaga Giralda, Nikolasa Maua i Lejtona Hjuita. U četvrtfinalu pobedio je Davida Ferera u tri seta. U polufinalu, Đoković je pobedio Endija Marija u pet setova posle 4 sata i 50 minuta igre.[78] U finalu, Đoković je posle 5 sati i 53 minuta igre u pet setova pobedio Rafaela Nadala. To je najduže odigrano finale u istoriji grend slemova.[79] Đoković je tad po prvi put u karijeri uspeo odbraniti titulu na jednom grend slemu.

Zatim je došlo Tenisko prvenstvo Dubaija gde je izgubio u polufinalu od Endija Marija sa 2:6, 5:7.

Usledilo je Otvoreno prvenstvo Indijan Velsa. U prvom kolu je bio slobodan, pa je pobedio Golubjeva, Andersona, Anduhara i Almagra. U polufinalu je izgubio od Iznera sa 6:7(7), 6:3, 6:7(5).

Posle toga je došao drugi Masters u sezoni, Otvoreno prvenstvo Majamija u tenisu. Đoković pobeđuje Bagdatisa, Troickog, Gaskea, Ferera i Monaka, da bi se u finalu revanširao Mariju sa 6:1, 7:6(4). I ova titula je karakteristična po tome što je Đoković tada prvi put u karijeri osvojio Masters bez izgubljenog seta, a i po tome što je to prvi put u njegovoj karijeri da odbrani titulu na jednom turniru iz 1000 serije.

Posle Majamija Đoković odlučuje da učestvuje na trećem Mastersu u Monte Karlu, i na startu pobeđuje Andreasa Sepija. Pred meč osmine finala dobija vest o smrti svoga dede, i posle izgubljenog prvog seta uspeva da dobije Dolgopolova[80]. Zatim pobeđuje Hasea, a u polufinalu Tomaša Berdiha. U finalu gubi od Rafaela Nadala sa 3:6, 1:6. Posle dogovora sa porodicom odlučuje da preskoči turnir u Beogradu.

Potom Đoković učestvuje na Mastersu u Madridu, na novoj plavoj šljaci[81]. U prvom kolu je bio slobodan, a u drugom pobeđuje Danijela Gimeno-Travera, u trećem Vavrinku. U četvrtfinalu gubi od zemljaka Janka Tipsarevića 6:7(2), 3:6.

Sledeći Masters igrao se u Rimu. Opet je u prvom kolu bio slobodan. Zatim je pobedio Tomića, Monaka, Congu i Federera. U finalu se sastao sa Rafaelom Nadalom. Meč je bio pomeren za ponedeljak zbog kiše[82]. Nadal je slavio u dva seta.

Novak Đoković na Rolan Garosu 2012.

Zatim je Đoković učestvovao na drugom grend slemu u sezoni, Rolan Garosu. Pobedio je Potita Staraćea, Blaža Kavčića i Nikolasa Devildera. U osmini finala savladao je Sepija, iako je gubio sa 2:0 u setovima. U četvrtfinalu se sastao sa Žoom-Vilfridom Congom. Đoković je odneo pobdu sa 3:2 u setovima i spasao 4 meč-lopte[83]. U polufinalu, je kao i prošle godine, igrao protiv Federera, ali ovog puta Srbin pobeđuje u tri seta. U finalu se sastao sa velikim rivalom Nadalom. Obojica su imala istorijsku šansu, Đoković da osvoji četvrti uzastopni grend slem, što Nadal i Federer nikad nisu uspeli, a Nadal da osvoji sedmi Rolan Garos i pretekne legendarnog Bjerna Borga. Meč je dva puta bio prekinut zbog kiše[84]. Posle drugog prekida odlučeno je da se nastavi sledećeg dana. Igra je prekinuta pri vođstvu 2:1 po setovima za Nadala. Sledećeg dana Đoković gubi četvrti set i Nadal slavi sa 6:4 6:3 2:6 7:5, čime postaje igrač sa najviše osvojenih titula na Rolan Garosu.

Dve nedelje kasnije počeo je treći grend slem u sezoni, Vimbldon, gde je Đoković branio prošlogodišnju titulu. U prvom kolu pobedio je Huana Karlosa Fereroa, a u drugom Rajana Harisona, obojicu u tri seta. Sledeći protivnik je bio Radek Štepanek, koga je savladao sa 3:1 u setovima. U osmini finala igrao je protiv zemljaka Viktora Troickog i pobedio u tri seta, 6:3, 6:1, 6:3. U četvrtfinalu se sastao sa Nemcom Florijanom Majerom, koga je takođe pobedio u tri seta, 6:4, 6:1, 6:4. U polufinalu je, međutim, izgubio od Rodžera Federera sa 3:6, 6:3, 4:6, 3:6. Nakon što je Federer porazio Endija Marija u finalu, pretekao je Đokovića na prvom mestu ATP liste[85].

Novak Đoković je nosio zastavu Srbije prilikom ceremonije otvaranja Letnjih olimpijskih igara 2012. u Londonu[86].

Na Olimpijskim igrama je u konkurenciji parova igrao sa Viktorom Troickim, ali su eliminisani u prvom kolu, posle poraza od švedskog para Brunstrom — Lintštedt. U prvom kolu muške pojedinačne konkurencije savladao je Fabija Fonjinija nakon preokreta posle izgubljenog prvog seta. U drugom kolu je igrao protiv Endija Rodika, pobedivši sa 6:2, 6:1. U osmini finala pobedio je Lejtona Hjuita sa 4:6, 7:5, 6:1. Prošao je u polufinale savladavši Congu, 6:1, 7:5. U polufinalu gubi od Merija sa 5:7, 5:7, a zatim i od Del Potra u borbi za bronzanu medalju (5:7, 4:6).

Ceremonija dodele pobedničkog pehara u Torontu

Na Rodžers kupu u Kanadi Đoković je odbranio prošlogodišnju titulu. Na putu do finala savladao je Bernarda Tomića, Sema Kverija, Tomija Hasa i Janka Tipsarevića. U finalu je pobedio Gaskea 6:3, 6:2.

Sledeći turnir je bio u Sinsinatiju, gde je Đoković stigao do finala. Pobedio je Sepija, Davidenka (koji mu je predao meč) i Čilića. U polufinalu se sastao sa Del Potrom i pobedio ga 6:3, 6:2. U finalu je, međutim, izgubio od Federera sa 0:6, 6:7(7).

Na Otvorenom prvenstvu Amerike, Đoković je bez izgubljenog seta porazio Lorencija, Silvu, Benetoa, Vavrinku i Del Potra, došavši tako do polufinalnog meča sa Fererom. Prvi set je prekinut zbog tornada u Njujorku, pri vođstvu Ferera 5:2[87]. Meč je nastavljen sledećeg dana. Španac je uspeo da dobije prvi set, ali se tada Đoković vratio u igru i pobedio rezultatom 2:6, 6:1, 6:4, 6:2. Na Đokovićevom trećem uzastopnom finalu ovog turnira protivnik je bio Mari. Posle velike borbe u pet setova, Britanac uspeva da osvoji svoj prvi grend slem i, u odsustvu Nadala, pređe na 3. mesto ATP liste. Konačan rezultat bio je 6:7(10), 5:7, 6:2, 6:3, 2:6.

Đoković je po treći put osvojio turnir u Pekingu (ATP 500). Četvrtu titulu u godini uzeo je nakon što je savladao Mihaela Berera, Karlosa Berloka, Jirgena Melcera, Florijana Majera i Žoa-Vilfrida Congu (7:6(4), 6:2).

Odmah zatim Đoković je osvojio i Masters turnir u Šangaju, prvi put u karijeri. Bez izgubljenog seta je savladao Dimitrova, Lopeza, Hasa i Berdiha (bio je slobodan u prvom kolu). U finalu se po 16. put sastao sa Marijem. Iako je Britanac imao pet meč-lopti[88], Đoković se vratio u igru i slavio sa 5:7, 7:6(11), 6:3.

Nastup u Bazelu je otkazao. U Parizu je bio slobodan u prvom kolu, a u drugom ga je, u tri seta, pobedio Sem Kveri.

Đoković je 5. novembra 2012. povratio prvu poziciju na ATP listi[89], nakon što je Federer odustao od učešća na Mastersu u Parizu, koji je osvojio prošle godine.

Đoković u finalu Masters kupa u Londonu protiv Federera.

Na Masters kupu u Londonu Đoković je bio postavljen za prvog nosioca. Raspoređen je u A grupu sa Endijem Marijem (3), Tomašom Berdihom (5) i Žoom Vilfridom Congom (7). Đoković je prošao grupu kao prvi sa sve tri pobede [75] (dve sa 2:0 i jednom 2:1). U polufinalu se sastao sa Del Potrom, drugoplasiranim iz B grupe. Pobedio je u tri seta, 4:6, 6:3, 6:2. U finalu je igrao protiv Rodžera Federera koji je u drugom polufinalu eliminisao Marija. Iako je Federer poveo u prvom setu sa 3:0, Đoković se vratio i osvojio set u taj-brejku[90]. I u drugom setu je Federer imao brejk prednosti, ali je na kraju pobedio Đoković. Konačni rezultat je bio 7:6(6), 7:5. To je bio Đokovićev drugi osvojeni Masters kup u karijeri.

Posle završetka profesionalnog dela sezone, Đoković je u Rio de Žaneiru odigrao egzibicioni meč protiv bivšeg brazilskog prvog igrača sveta, Gustava Kirtena[91]. Kirten je pobedio u dva seta.

Svetska teniska federacija je finale Mastersa u Šangaju koje su igrali Đoković i Mari proglasila za najbolji meč 2012. godine. Sem ovog još dva meča Novaka Đokovića su ušla u 5 najboljih u 2012. godini. To su finalni meč između Đokovića i Federera na Masters kupu u Londonu koji se našao na 3. mestu, kao i polufinalni meč u Indijan Velsu Izner — Đoković koji je zauzeo 5. mesto.[92].

Ovu tenisku sezonu Đoković je, drugi put zaredom, završio na prvom mestu ATP liste, osvojivši šest turnira: Otvoreno prvenstvo Australije, završni šampionat ATP-a, tri Masters turnira (Majami, Toronto i Šangaj) i turnir u Pekingu (ATP 500). Ostvario je odnos pobeda i poraza 75:12 (86,2%).

2013. Šesti grend slem trofej, stota nedelja na prvom mestu[uredi]

Đoković je počeo sezonu na egzibicionom turniru u Abu Dabiju. Iako se turnir igrao od 27. do 29. decembra 2012. godine, pripada teniskoj sezoni 2013.[93]. Na turniru su, pored Đokovića, učestvovali i Tipsarević, Berdih, Mari, Ferer i Nikolas Almagro, koji je zamenio bolesnog Nadala[94]. Đoković je bio slobodan u četvrtfinalu, a u polufinalu je porazio Davida Ferera, 6:0, 6:3. U finalu je igrao protiv Almagra i pobedom u tri seta odbranio titulu iz prethodne godine.

Zajedno sa Anom Ivanović učestvovao je na Hopman kupu 2013. Bili su raspoređeni u grupu sa Australijom, Italijom i Nemačkom. Prošli su u finale protiv Španije sa sve tri pobede (jednom rezultatom 3:0 i dve sa 2:1). Iako je Đoković pobedio u svom meču protiv Verdaska, Ivanovićeva je izgubila od Anabel Medine Gariges, a potom su izgubili i u mešovitom paru, pa je trofej pripao Španiji[95].

Novak Đoković na Rolan Garosu

Na Otvorenom prvenstvu Australije Đoković je bio dvostruki branilac titule. U prva tri kola je pobedio Pola-Anrija Matjea, Rajana Harisona i Radeka Štjepaneka bez izgubljenog seta. U četvrtom kolu je preživeo maratonski meč od 5 sati i 2 minuta protiv Stanislasa Vavrinke, koji je završen rezultatom 1:6, 7:5, 6:4, 6:7(5), 12:10. Ovo je bio prvi put da je Đoković igrao peti set na razliku[96]. Potom, u četvrtfinalu, pobeđuje Tomaša Berdiha u četiri seta. U finale je prošao posle brze pobede nad Davidom Fererom, 6:2, 6:2, 6:1[97]. U trećem uzastopnom finalu ovog grend slema protivnik je bio Endi Mari. Đoković dobija i taj meč rezultatom 6:7(2), 7:6(3), 6:3, 6:2 i tako osvaja svoj šesti grend slem u karijeri[98]. Takođe, postaje jedini igrač koji je u Open eri osvojio Otvoreno prvenstvo Australije tri puta zaredom i izjednačuje rekord Agasija i Federera po broju ukupnih titula (4). Ovo je bio prvi turnir koji je Đoković osvojio više od tri puta.

Đoković je nastupao za reprezentaciju Srbije u prvom kolu Dejvis kupa, protiv Belgije. Pobedio je u svom meču protiv Olivija Rohusa sa 3:0 u setovima, a Srbija je obezbedila plasman u četvrtfinale.

Drugi profesionalni turnir na kom je Đoković učestvovao bio je ATP Dubai. Osvojio ga je bez izgubljenog seta. U finalu je pobedio Tomaša Berdiha. Na turniru se takođe takmičio u konkurenciji parova sa svojim bratom Markom, ali su eliminisani u prvom kolu[99].

Đoković je učestvovao na egzibicionim mečevima u Los Anđelesu, gde je u pojedinačnoj konkurenciji savladao Mardija Fiša. U parovima Đoković je igrao sa svojim idolom iz detinjstva, Pitom Samprasom, protiv braće Brajan, ali su izgubili taj meč[100].

Potom je Đoković igrao na prvom Mastersu u sezoni, Indijan Velsu. Ponovio je rezultat iz prethodne godine, kada je stigao do polufinala, u kome ga je ovog puta zaustavio Del Potro, zadajući Srbinu prvi poraz u sezoni. Na Mastersu u Majamiju Đoković je bio dvostruki branilac titule. Lako je pobedio Rosola i Devarmana, ali ga je već u četvrtom kolu izbacio Tomi Has.

Zajedno sa kolegama iz reprezentacije Srbije, Đoković je učestvovao u četvrtfinalnom meču Dejvis kupa protiv Sjedinjenih Američkih Država. Susret dve reprezentacije otvorili su Đoković i Džon Izner, a Srbin je doneo vođstvo svom timu pobedivši sa 3:0 u setovima. U svom drugom meču, protiv Sema Kverija, Đoković je iskrenuo zglob desne noge[101]. Posle medicinskog tajm-auta nastavio je meč, uspevši da donese odlučujući bod Srbiji rezultatom 3:1.

Zbog povrede zgloba Đoković nije bio siguran da li će moći da učestvuje na Mastersu u Monte Karlu[102]. Ipak, jedan dan pred svoj meč najavio je da je spreman da igra[103]. U prva dva meča, protiv Južnog i Monaka, Đoković je morao da preokreće rezultat posle izgubljenog prvog seta. U četvrtfinalu i polufinalu je sa 2:0 pobedio Jarka Nijeminena i Fabija Fonjinija. Đoković se u finalu, posle više od deset meseci, susreo sa starim rivalom Rafaelom Nadalom. Dobio je taj meč rezultatom 6:2, 7:6(1) i tako postao prvi igrač koji je osvojio osam od devet Masters turnira. Na narednom turniru iz Masters serije u Madridu, poražen je u drugom kolu od bugarskog tenisera Grigora Dimitrova u tri seta. Na Mastersu u Rimu, uspeo je da stigne do četvrtfinala gde je izgubio od Tomaša Berdiha u tri seta, iako je imao veliku prednost od 6:2, 5:2.

Đoković i Mari na Vimbldonu.

Drugi grend slem u sezoni, Rolan Garos, Đoković je započeo pobedom protiv Davida Gofana u prvom kolu u tri neizvesna seta. Bio je ubedljiviji u drugom kolu gde je dobio meč protiv Gvida Pelje sa 6:2, 6:0. 6:2. U trećem kolu Đoković je dobio meč protiv Grigora Dimitrova. U četvrtom kolu posle izgubljenog prvog seta je pobedio Filipa Kolšrajbera iz Nemačke (4:6, 6:3, 6:4, 6:4). Dostigao je 16 uzastopno grend slem četvrtfinale, u kom je bez izgubljenog seta pobedio Tomija Hasa. U polufinalu Rafael Nadal pobeđuje Đokovića sa 4:6, 6:3, 1:6, 7:6(3), 7:9, iako je srpski teniser imao brejk prednosti u petom setu.

Pre Vimbldona, Đoković je odigrao egzibicione mečeva na „Budls čelendžu“, gde su učestvovali i Janko Tipsarević, Marin Čilić, Grigor Dimitrov, Tomaš Berdih, Huan Martin del Potro, Rišar Gaske i još nekoliko tenisera[104].

Na Vimbldonu 2013, Đoković je u prvom kolu pobedio Nemca Florijana Majera sa 3:0 u setovima. I u narednim mečevima, sve do polufinala, nije izgubio set. Savladao je Bobija Rejnoldsa, Žeremija Šardija, Tomija Hasa i Tomaša Berdiha. U polufinalu Đoković je pobedio Huana Martina del Potra rezultatom 7:5, 4:6, 7:6(2), 6:7(6), 6:3. Svoje drugo vimbldonsko finale srpski teniser je izgubio od Endija Marija, ne osvojivši nijedan set.

Na američkoj seriji turnira Đoković je imao slabije rezultate u poređenju sa prethodnim godinama, pošto nije uspeo da osvoji nijednu titulu. Na Rodžers kupu u Montrealu imao je težak posao u trećoj rundi protiv Uzbekistanca Denisa Istomina, ali je uspeo da dobije meč sa 2:6, 6:4, 6:4. U četvrtfinalu je lako savladao Rišara Gaskea, koga je prethodne godine pobedio u finalu istog turnira. U polufinalu Rafael Nadal je eliminisao Đokovića posle neizvesnog meča rezultatom 6:4, 3:6, 7:6(2). Masters u Sinsinatiju Đoković je započeo pobedama protiv Huana Monaka i Davida Gofana. U četvrtfinalu je, međutim, izgubio od Džona Iznera.

Na poslednjem grend slem turniru u sezoni, Otvorenom prvenstvu SAD, Đoković je prošao do četvrtfinala bez izgubljenog seta, a posebno ubedljiv bio je protiv Marsela Granoljersa, koga je savladao sa 6:3, 6:0, 6:0 u četvrtoj rundi. U četvrfinalu je pobedio Rusa Južnog sa 3:1 u setovima. Polufinale je Đokoviću donelo još jedan duel od pet setova protiv Stanislasa Vavrinke. Švajcarac je ponovo bio blizu trijumfa, ali je Srbin slavio sa 2:6, 7:6(4), 3:6, 6:3, 6:4. U svom četvrtom uzastopnom Ju-es open finalu Đoković je igrao protiv Rafaela Nadala. To je bio 37. duel Srbina i Španca, čime su oborili rekord koji su držali Ivan Lendl i Džon Mekinro po broju međusobno odigranih mečeva[105]. Nakon što je izgubio prvi set, Đoković je izjednačio, a zatim i poveo u trećem, u kome je imao šansu da preokrene rezultat u svoju korist. Međutim, Španac se vratio u meč i osvojio treći set, a zatim brzo priveo susret kraju za svoju trinaestu grend slem titulu.

Samo nekoliko dana posle finala u Njujorku, Đoković je stigao u Beograd na polufinalni susret Dejvis kupa između Srbije i Kanade. Svom timu je doneo dva poena pobedama protiv Pospišila i Raonića. Odlučujući poen Srbiji doneo je Janko Tipsarević trećeg dana susreta.

Azijsku seriju Novak Đoković je po tradiciji počeo ATP 500 turnirom u Pekingu. Jedini meč u kojem je imao poteškoće bio je protiv Fernanda Verdaska u drugom kolu. U finalu je pobedio Nadala, preknuvši niz od tri poraza u međusobnim duelima. Odbranio je titulu u Pekingu i postao prvi četvorostuki osvajač tog turnira. Ipak, Nadal je samim plasmanom u finale obezbedio povratak na prvo mesto ATP liste i pretekao Đokovića na njoj[106]. Pored pojedinačne konkurencije, Đoković se u prestonici Kine takmičio i u parovima. Partner mu je bio Stanislas Vavrinka. Švajcarac i Srbin su na startu turnira napravili veliko iznenađenje, izbacivši druge nosioce Linšteda i Bupatija rezultatom 6:3, 6:3. Još ubedljiviji su bili u drugom kolu, gde su pobedili Nemce Hasa i Majera. Polufinalni meč su, međutim, bili prinuđeni da predaju zbog Vavrinkine povrede[107].

Sledeći turnir u Đokovićevom rasporedu bio je Masters u Šangaju, koji je bio osvojio prošle godine. Uspeo je da odbrani titulu pobedom nad Congom u polufinalu i Del Potrom u finalu (6:1, 3:6, 7:6). Đoković je ovime došao do svoje druge Masters titule u sezoni, rekordne sedme osvojene titule u Kini i dvadesete uzastopne pobede na tlu te zemlje.

Đoković (drugi s desna) na ceremoniji penzionisanja Nikolasa Masua u Čileu.

Svoju jubilarnu četrdesetu titulu, a šesnaestu iz Serije 1000, Đoković je osvojio na Mastersu u Parizu. Turnir je počeo pobedom nad mladim domaćim igračem Erberom. U sledeća dva kola Đoković je savladao dva igrača koji su mu zadavali dosta problema ove sezone, Džona Iznera i Stanislasa Vavrinku. U polufinalu se, posle skoro godinu dana, ponovo sastao sa Rodžerom Federerom. Uspeo je da pobedi Švajcarca sa 2:1 u setovima i smanji zaostatak u međusobnim duelima. Đoković je u finalu pobedio Davida Ferera sa 7:5, 7:5, iako je Španac u oba seta servirao za njihovo osvajanje.

Na završnom turniru sezone Đoković je, kao drugi nosilac i branilac titule, raspoređen u grupu B. Prošao je u polufinale kao prvoplasirani, sa sve tri pobede: protiv Federera, Del Potra i Gaskea. U polufinalu se suočio sa drugoplasiranim iz grupe A, Stanislasom Vavrinkom, koga je pobedio rezultatom 6:3, 6:3. Đoković je u finalu savladao prvog tenisera sveta, Rafaela Nadala, i tako odbranio titulu iz prethodne godine i osvojio svoj treći ATP Završni šampionat.

Nekoliko dana kasnije, Đoković je učestvovao na finalnom susretu Dejvis kupa između Srbije i Češke, u beogradskoj Kombank areni. Iako je pobedio sa maksimalnih 3:0 u oba svoja meča, protiv Radeka Štjepaneka i Tomaša Berdiha, srpska reprezentacija je izgubila preostala tri meča, te je popularna „Salatara“ pripala Češkoj, drugu godinu za redom.

Sezonu 2013. Đoković je završio na drugom mestu ATP liste. Ostvario je odnos pobeda i poraza 74:9 (88%)[108] i osvojio sedam turnira: Otvoreno prvenstvo Australije, Završni masters, Masterse u Monte Karlu, Šangaju i Parizu i dva turnira iz 500 serije, Dubai i Peking. Posebno uspešan je bio u jesenjem delu sezone, u kojem je osvojio četiri turnira za redom, napravio niz od 24 pobede i 13 puta saladao igrače iz prvih 10.

Nakon zvaničnog kraja sezone, Đoković je zajedno sa Rafaelom Nadalom otputovao u Južnu Ameriku, gde je u Čileu i Argentini odigrao nekoliko egzibicionih mečeva sa svojim najvećim rivalom. Povod za mečeve bili su penzionisanja tenisera Nikolasa Masua i Davida Nalbandijana[109][110]. Tom prilikom Đoković i Nadal su odigrali egzibicioni meč na ledenoj reci glečera Perito Moreno, pod pokroviteljstvom Nacionalnog instituta za turističku promociju Argentine.[111]

2014.[uredi]

Đoković je počeo sezonu na egzibicionom turniru u Abu Dabiju, gde je treći put zaredom osvojio titulu. U polufinalu je pobedio Žoa-Vilfrida Congu, a u finalu Davida Ferera[112]. Pre prvog grend slem turnira u sezoni odigrao je još jedan egzibicioni meč, protiv Huana Monaka u okviru turnira „Kojong klasik“[113].

Na Otvoreno prvenstvo Australije Đoković je došao kao trostruki branilac titule. Prošao je prva četiri kola bez izgubljenog seta, protiv Lukaša Lacka, Leonarada Majera, Denisa Istomina i Fabija Fanjinija. U četvrtfinalu je kasniji pobednik turnira, Stanislas Vavrinka, savladao Đokovića u pet setova (2:6, 6:4, 6:2, 3:6, 9:7) i tako mu se revanširao za prošlogodišnji poraz u četvrtom kolu istog turnira[114]. Đokovićev niz od 14 uzastopnih grend slem polufinala (počev od Vimbldona 2010) je ovime prekinut[115]. Takođe, prvi put posle tri godine nije bio aktuelni šampion nijednog grend slem turnira.

Đoković je odlučio da ne igra za Dejvis kup reprezentaciju u okršaju prvog kola protiv Švajcarske[116]. Krajem februara branio je titulu u Dubaiju. U četvrtfinalu mu se pre meča predao Mihail Južnji. U polufinalu je Đoković imao priliku da po prvi put u karijeri izjednači rezultat u međusobnim mečevima protiv Rodžera Federera, ali je Švajcarac preokrenuo rezultat i upisao 17. pobedu.

Povodom svetskog dana tenisa, 3. marta 2014. Đoković je odigrao egzibicioni meč sa Endijem Marijem u Medison skver gardenu u Njujorku[117].

Prvi put od 2006. godine Đoković je došao na Masters u Indijan Velsu bez osvojenog turnira od početka sezone. Prva tri meča odigrao je sa oscilacijama, naročito osminu finala protiv Marina Čilića, u kojem je izgubio prvi set sa 6:1. Četvrtfinale je obeležila sigurnija igra i pobeda nad Žilijenom Benetoom. U polufinalu Đoković je protiv Džona Iznera spasao tri vezane set lopte u prvom setu, a u drugom je dva puta servirao za pobedu. Ipak, nije uspeo da tada privede meč kraju, već je bio prinuđen da odigra i treći set. Đoković je osvojio turnir pobedom nad Federerom u vrlo izjednačenom finalu, koje je završeno rezultatom 3:6, 6:3, 7:6(3)[118].

Na Mastersu u Majamiju Đoković je u četvrtfinalu pobedio Endija Marija sa 7:5, 6:3. U polufinalu je trebalo da se sastane sa Kejom Nišikorijem, ali je Japanac predao meč pre početka, te je srpski teniser direktno prošao u finale, baš kao i njegov protivnik Rafael Nadal, kome se bez borbe predao Tomaš Berdih[119]. U prvom susretu dvojice velikih rivala u 2014. godini pobedu je odličnom igrom odneo Novak Đoković (6:3, 6:3)[120], i tako postao drugi teniser koji je dva puta u istoj godini osvojio Masterse u Indijan Velsu i Majamiju[121].

Rivalstva[uredi]

Rivalstvo sa Nadalom[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Rivalstvo Đokovića i Nadala

Đoković i Nadal su igrali jedan protiv drugog 40 puta[122], što predstavlja rekordni broj susreta dva tenisera u Open eri. Španac vodi sa 22:18 (2:1 na travi i 13:3 na šljaci, dok je na tvrdoj podlozi 14:7 za Đokovića). Igrali su u 20 finala od kojih je Đoković osvojio 11. Njihovo rivalstvo je označeno kao treće najveće u poslednjoj deceniji (iza rivalstva Federer — Nadal i Sampras — Agasi)[123]. Đoković je jedini igrač koji ima preko deset pobeda nad Nadalom, kao i jedini koji ga je pobedio sedam puta zaredom, i to u sedam finala (od Indijan Velsa 2011. do Otvorenog prvenstva Australije 2012). Njih dvojica su se dosad sastali u šest finala grend slema, od kojih su obojica dobili po tri. Drže rekord po dužini jednog grend slem finala — 5 sati i 53 minuta na Otvorenom prvenstvu Australije 2012, a takođe i po dužini u mečevima u tri seta (4 sata i 3 minuta, Madrid 2009). Nadal i Đoković su drugi par u istoriji koji se sreo na četiri uzastopna grend slem finala. Njihov poslednji susret je bio u finalu mastersa u Majamiju 2014. Taj meč je dobio Đoković.

Rivalstvo sa Federerom[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Rivalstvo Đokovića i Federera

Đoković i Federer su do sada igrali 34 meča, i trenutno je 18:16 za Federera[124]. On vodi sa 1:0 na travi i 4:3 na šljaci, a izjednačeni su 13:13 na tvrdoj podlozi. Susreli su se u devet finala i rezultat je 5:4 za Đokovića. Igrali su jedan protiv drugog u samo jednom grend slem finalu, Otvorenom prvenstvu SAD 2007, gde je trijumfovao Federer. Đoković je jedini igrač pored Nadala koji je Federera savladao na dva uzastopna grend slema. Federer je u polufinalu Rolan Garosa 2011. zaustavio Đokovićev niz od 43 pobede. Njihovi najzapaženiji mečevi su bili dva polufinala Otvorenog prvenstva SAD (2010. i 2011). Oba su bila u pet setova, i u oba je Đoković spasao dve meč-lopte pre nego što je trijumfovao. Od značajnijih mečeva, treba izdvojiti finale Masters kupa u Londonu 2012, gde je pobedio Đoković u dva seta. Njihov poslednji susret bio je u polufinalu Monte Karla 2014, gde je pobedio Federer.

Rivalstvo sa Marijem[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Rivalstvo Đokovića i Marija

Đoković i Mari su do sada odigrali 20 mečeva[125]. Đoković vodi 12:8 (2:0 na šljaci i 10:6 na tvrdoj podlozi, dok Mari vodi 2:0 na travi). Igrali su u osam finala i obojica su osvojili po četiri titule. Četiri puta su igrali na finalima grend slem turnira. Đoković je osvojio Otvoreno prvenstvo Australije 2011. i 2013, a Mari Otvoreno prvenstvo SAD 2012 i Vimbldon 2013. Najzapaženiji susreti su im bili polufinale u Australiji 2012. (koje je dobio srpski teniser) i finale Otvorenog prvenstva SAD 2012. Oba meča su igrana u pet iscrpljujućih setova sa mnogo obrta i trajala su skoro pet sati. Značajan meč za njihovo rivalstvo je i finale Masters turnira u Šangaju 2012, koje je dobio Đoković posle spasavanja pet meč lopti. Interesantan je podatak da je Endi samo nedelju dana stariji od Novaka[126]. Poslednji put su igrali četvrtfinale Majamija 2014, meč koji je dobio Đoković.

Stil igre[uredi]

Đoković igra desnom rukom. Njegovu igru karakterišu duboki i prodirući udarci sa obe strane terena, kao i agresivna igra sa osnovne linije. Njekov bekhend se smatra jednim od najboljih u današnjem tenisu[127]. Najbolji udarci su mu bekhend-paralele velike preciznosti. Poznat je i kao jedan od igrača koji se najbolje kreću po terenu. Ima dobre sposobnosti odbrane i pokrivanja terena. Nakon što je imao poteškoća sa servisom (naročito tokom sezone 2009 i 2010), on mu je postao jedno od najjačih oružja[128]. Prvi servis mu je obično ravan (flat serve), a drugi mu je kik ili slajs servis (kick serve, slice serve). Đoković takođe ima odličan ritern, koji može biti ofanzivan i defenzivan. Džon Makenro smatra da Đoković ima najbolji ritern u istoriji muškog tenisa[129].

Oprema[uredi]

Prodavnica sportske opreme u Njujorku

Đokovića sponzorišu preduzeća Hed[130] i japansko preduzeće UNIQLO[131]. Ranije je sponzor bilo preduzeće Serđo Takini[132]. Zaključno sa 2008. godinom, koristio je rekete marke Vilson[133], a do kraja 2009. sponzorisao ga je Adidas[134].

Treneri i stručni tim[uredi]

Prvi Đokovićev trener bila je Jelena Genčić, bivša jugoslovenska teniserka i trener Gorana Ivaniševića i Monike Seleš. Na njen savet roditelji su Novaka 1999. odveli u Minhen kod Nikole Pilića. U Pilićevoj akademiji Đoković je proveo četiri godine. Od 2005. Đokovića je trenirao Italijan Rikardo Pjati, koji je u to vreme bio i trener Ivanu Ljubičiću. Sa Pjatijem se razišao pre Otvorenog prvenstva Francuske 2006. zbog njegove nemogućnosti da se posveti dvojici tenisera.[135]

Pjatija je juna 2006. zamenio Slovak Marijan Vajda[136]. Od avgusta 2009. do aprila 2010. Đoković je sarađivao sa bivšim četvrtim teniserom sveta, Amerikancem Todom Martinom[137]. Vajda je na mestu glavnog Đokovićevog trenera proveo sedam i po godina, kada ga je zamenio bivši prvi teniser sveta, Nemac Boris Beker. Vajda je izjavio da je odluka doneta zajednički, kako bi on dobio više vremena za privatne obaveze[138]. On će biti uz Đokovića na turnirima u Indijan Velsu, Madridu, Kanadi i Pekingu, dok preostale turnire preuzima Beker[138].

Stručni tim Novaka Đokovića čine, pored Vajde i Bekera, Miljan Amanović (fizioterapeut)[136] i Gebhard Fil-Grič (fitnes trener)[136]. Bivši profesionalni teniser Dušan Vemić, kao sparing-partner i pomoćni trener, bio je član Đokovićevog tima od 2011.[139] do 2013.[140] godine.

Đoković je ranije sarađivao sa nutricionistom Igorom Četojevićem[141], koji je u njegovom timu bio od jula 2010. do jula 2011. Pre nego što je angažovao Fila-Griša (2009), fitnes trener mu je bio Ronen Bega[142].

Statistike karijere[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Statistike karijere Novaka Đokovića

Uspesi na grend slemovima[uredi]

Finala 12 (6:6)[uredi]

Ishod Turnir Godina Podloga Protivnik u finalu Rezultat
Poraz Otvoreno prvenstvo SAD 2007. Tvrda Švajcarska Rodžer Federer 6:7(4), 6:7(2), 4:6
Pobeda Otvoreno prvenstvo Australije 2008. Tvrda Francuska Žo-Vilfrid Conga 4:6, 6:4, 6:3, 7:6(2)
Poraz Otvoreno prvenstvo SAD (2) 2010. Tvrda Španija Rafael Nadal 4:6, 7:5, 4:6, 2:6
Pobeda Otvoreno prvenstvo Australije (2) 2011. Tvrda Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:4, 6:2, 6:3
Pobeda Vimbldon 2011. Trava Španija Rafael Nadal 6:4, 6:1, 1:6, 6:3
Pobeda Otvoreno prvenstvo SAD 2011. Tvrda Španija Rafael Nadal 6:2, 6:4, 6:7(3), 6:1
Pobeda Otvoreno prvenstvo Australije (3) 2012. Tvrda Španija Rafael Nadal 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5
Poraz Rolan Garos 2012. Šljaka Španija Rafael Nadal 4:6, 3:6, 6:2, 5:7
Poraz Otvoreno prvenstvo SAD (3) 2012. Tvrda Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:7(10), 5:7, 6:2, 6:3, 2:6
Pobeda Otvoreno prvenstvo Australije (4) 2013. Tvrda Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:7(2), 7:6(3), 6:3, 6:2
Poraz Vimbldon 2013. Trava Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 4:6, 5:7, 4:6
Poraz Otvoreno prvenstvo SAD (4) 2013. Tvrda Španija Rafael Nadal 2:6, 6:3, 4:6, 1:6

Plasmani po sezonama[uredi]

Legenda
O/I odnos osvajanja turnira
i igranja na turniru
Pob–por odnos pobjeda i poraza
NO turnir nije održan te godine N nije učestvovao na turniru
KV izgubio u kvalifikacijama 1K izgubio u prvom kolu
2K izgubio u drugom kolu 3K izgubio u trećem kolu
4K izgubio u četvrtom kolu GF izgubio u grupnoj fazi takmičenja
ČF izgubio u četvrtfinalu PF izgubio u polufinalu
F izgubio u finalu P osvojio turnir
Turnir 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012 2013. 2014. O/I Pob-por
Grend slemovi
Otvoreno prvenstvo Australije N 1K 1K 4K P ČF ČF P P P ČF 4 / 10 43:6
Rolan Garos N 2K ČF PF PF 3K ČF PF F PF 0 / 9 36:9
Vimbldon N 3K 4K PF 2K ČF PF P PF F 1 / 9 38:8
Otvoreno prvenstvo SAD N 3K 3K F PF PF F P F F 1 / 9 45:8
Pobede/porazi na grend slemovima 0:0 5:4 9:4 19:4 18:3 15:4 19:4 25:1 24:3 24:3 4:1 6 / 37 162:31

Titule[uredi]

Pojedinačno (43)[uredi]

Legenda (pre/nakon 2010)
Grend slem turniri (6)
Završni turnir sezone (3)
ATP Masters serija /
ATP Masters 1000
(18)
ATP zlatni internacionalni turniri /
ATP 500 serija
(10)
ATP internacionalni turniri /
ATP 250
(6)
Titule po podlogama
tvrda (34)
šljaka (8)
trava (1)
tepih (0)
Po lokaciji
otvoreno (35)
dvorana (8)
Po protivnicima
Španija Rafael Nadal (11)
Švajcarska Rodžer Federer (5)
Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari (4)
Španija David Ferer (3)
Švajcarska Stanislas Vavrinka
Sjedinjene Američke Države Mardi Fiš
Francuska Rišar Gaske
Francuska Žo-Vilfrid Conga (2)
Čile Nikolas Masu
Austrija Jirgen Melcer
Australija Kris Gučioni
Argentina Giljermo Kanjas
Rusija Nikolaj Davidenko
Poljska Lukaš Kubot
Hrvatska Marin Čilić
Francuska Gael Monfis
Rusija Mihail Južni
Španija Felisijano Lopez
Češka Tomaš Berdih
Argentina Huan Martin del Potro (1)
Br. Datum Turnir Podloga Protivnik u finalu Rezultat
1. 17. jul 2006. Amersfort, Holandija šljaka Čile Nikolas Masu 7:6(5), 6:4
2. 2. oktobar 2006. Mec, Francuska tvrda Austrija Jirgen Melcer 4:6, 6:3, 6:2
3. 1. januar 2007. Adelejd, Australija tvrda Australija Kris Gučioni 6:3, 6:7(6), 6:4
4. 1. april 2007. Majami, SAD tvrda Argentina Giljermo Kanjas 6:3, 6:2, 6:4
5. 29. april 2007. Eštoril, Portugal šljaka Francuska Rišar Gaske 7:6(7), 0:6, 6:1
6. 12. avgust 2007. Montreal, Kanada tvrda Švajcarska Rodžer Federer 7:6(2), 2:6, 7:6(2)
7. 14. oktobar 2007. Beč, Austrija tvrda Švajcarska Stanislas Vavrinka 6:4, 6:0
8. 27. januar 2008. Otvoreno prvenstvo Australije, Melburn tvrda Francuska Žo-Vilfrid Conga 4:6, 6:4, 6:3, 7:6(2)
9. 23. mart 2008. Indijan Vels, SAD tvrda Sjedinjene Američke Države Mardi Fiš 6:2, 5:7, 6:3
10. 11. maj 2008. Rim, Italija šljaka Švajcarska Stanislas Vavrinka 4:6, 6:3, 6:3
11. 16. novembar 2008. Masters kup, Šangaj tvrda Rusija Nikolaj Davidenko 6:1, 7:5
12. 28. februar 2009. Dubai, UAE tvrda Španija David Ferer 6:1, 7:5
13. 10. maj 2009. Beograd, Srbija šljaka Poljska Lukaš Kubot 6:3, 7:6(0)
14. 11. oktobar 2009. Peking, Kina tvrda Hrvatska Marin Čilić 6:2, 7:6
15. 8. novembar 2009. Bazel, Švajcarska tvrda Švajcarska Rodžer Federer 6:4, 4:6, 6:2
16. 15. novembar 2009. Pariz, Francuska tvrda Francuska Gael Monfis 6:2, 5:7, 7:6(3)
17. 27. februar 2010. Dubai, UAE tvrda Rusija Mihail Južni 7:5, 5:7, 6:3
18. 10. oktobar 2010. Peking, Kina tvrda Španija David Ferer 6:2, 6:4
19. 30. januar 2011. Otvoreno prvenstvo Australije, Melburn tvrda Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:4, 6:2, 6:3
20. 26. februar 2011. Dubai, UAE tvrda Švajcarska Rodžer Federer 6:3, 6:3
21. 20. mart 2011. Indijan Vels, SAD tvrda Španija Rafael Nadal 4:6, 6:3, 6:2
22. 3. april 2011. Majami, SAD tvrda Španija Rafael Nadal 4:6, 6:3, 7:6(4)
23. 1. maj 2011. Beograd, Srbija šljaka Španija Felisijano Lopez 7:6(4), 6:2
24. 8. maj 2011. Madrid, Španija šljaka Španija Rafael Nadal 7:5, 6:4
25. 15. maj 2011. Rim, Italija šljaka Španija Rafael Nadal 6:4, 6:4
26. 3. jul 2011. Vimbldon, London trava Španija Rafael Nadal 6:4, 6:1, 1:6, 6:3
27. 14. avgust 2011. Montreal, Kanada tvrda Sjedinjene Američke Države Mardi Fiš 6:2, 3:6, 6:4
28. 12. septembar 2011. Otvoreno prvenstvo SAD, Njujork tvrda Španija Rafael Nadal 6:2, 6:4, 6:7(3), 6:1
29. 29. januar 2012. Otvoreno prvenstvo Australije, Melburn tvrda Španija Rafael Nadal 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5
30. 1. april 2012. Majami, SAD tvrda Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:1, 7:6(4)
31. 13. avgust 2012. Toronto, Kanada tvrda Francuska Rišar Gaske 6:3, 6:2
32. 7. oktobar 2012. Peking, Kina tvrda Francuska Žo-Vilfrid Conga 7:6(4), 6:2
33. 14. oktobar 2012. Šangaj, Kina tvrda Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 5:7, 7:6(11), 6:3
34. 12. novembar 2012. Završni šampionat ATP-a, London tvrda Švajcarska Rodžer Federer 7:6(6), 7:5
35. 27. januar 2013. Otvoreno prvenstvo Australije, Melburn tvrda Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari 6:7(2), 7:6(3), 6:3, 6:2
36. 2. mart 2013. Dubai, UAE tvrda Češka Tomaš Berdih 7:5, 6:3
37. 21. april 2013. Monte Karlo, Monako šljaka Španija Rafael Nadal 6:2, 7:6(1)
38. 6. oktobar 2013. Peking, Kina tvrda Španija Rafael Nadal 6:3, 6:4
39. 13. oktobar 2013. Šangaj, Kina tvrda Argentina Huan Martin del Potro 6:1, 3:6, 7:6(3)
40. 3. novembar 2013. Pariz, Francuska tvrda Španija David Ferer 7:5, 7:5
41. 11. novembar 2013. Završni šampionat ATP-a, London tvrda Španija Rafael Nadal 6:3, 6:4
42. 16. mart 2014. Indijan Vels, SAD tvrda Švajcarska Rodžer Federer 3:6, 6:3, 7:6
43. 30. mart 2014. Majami, SAD tvrda Španija Rafael Nadal 6:3, 6:3

U parovima (1)[uredi]

Broj Datum Turnir Podloga Partner Protivnici u finalu Rezultat
1. 13. jun 2010. London/Kvins klub, Ujedinjeno Kraljevstvo trava Izrael Džonatan Erlih Slovačka Karol Bek
Češka David Škoč
6:7(6), 6:2, 10:3

Timska takmičenja (1)[uredi]

Broj Datum Turnir Podloga Partneri Protivnici u finalu Rezultat
1. 3–5. decembar 2010 Dejvis kup, Beograd tvrda Srbija Viktor Troicki
Srbija Janko Tipsarević
Srbija Nenad Zimonjić
Francuska Gael Monfis
Francuska Žil Simon
Francuska Mikael Ljodra
Francuska Arno Kleman
3:2

Medalje[uredi]

Pojedinačno (1)[uredi]

Br. Ishod Datum Turnir Podloga Protivnik u finalu Rezultat
1. bronza 16. avgust 2008. Olimpijske igre, Peking, Kina tvrda Sjedinjene Američke Države Džejms Blejk 6:3, 7:6(4)

Nagrade i odlikovanja[uredi]

Orden Svetog Save[uredi]

U Beogradu, 28. aprila 2011. godine, Patrijarh srpski Irinej uručio je Đokoviću Orden Svetog Save prvog reda, najviše odlikovanje Srpske pravoslavne crkve. SPC je obrazložila da je nagrada uručena zbog pokazane ljubavi prema crkvi, pružanju pomoći srpskom narodu, crkvama i manastirima Srpske pravoslavne crkve[143].

Orden Karađorđeve zvezde[uredi]

Na Dan državnosti Republike Srbije 15. februara 2012. godine u Beogradu, tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić je uručio Đokoviću Orden Karađorđeve zvezde prvog reda, koji se dodeljuje za naročite zasluge i uspehe u predstavljanju države i njenih građana[144].

Orden Republike Srpske[uredi]

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je povodom Dana i krsne slave Republike Srpske 9. januara 2013. godine u Banja Luci, odlikovao Đokovića Ordenom Republike Srpske[145].

Laureus nagrada[uredi]

Đoković je u februaru 2012. dobio nagradu Laureus akademije za najboljeg sportistu u 2011. godini. Ova nagrada se smatra najprestižnijim odlikovanjem u svetu sporta. Đokovića su izabrali u konkurenciji sportista među kojima su bili i Jusejn Bolt i Lionel Mesi[146].

Spisak nagrada[uredi]

Đoković protiv F. Dančevića iz Kanade. Toronto 2008.
Đoković posle pobede nad F. Dančevićem iz Kanade. Toronto 2008.
N. Đoković i R. Federer. Toronto 2010.

2005

  • Najbolji teniser Srbije i Crne Gore

2006

  • Teniser ATP-a koji je najviše napredovao
  • Najbolji teniser Srbije

2007

2008

  • Najbolji teniser Srbije

2009

2010

  • Najbolji teniser Srbije
  • Najbolji sportista po izboru Olimpijski komiteta Srbije
  • Zlatna značka Sporta
  • Oskar popularnosti za najpopularnijeg srpskog sportistu

2011

2012

  • Nagrada Međunarodnog fonda pravoslavnih naroda
  • Orden Karađorđeve zvezde prvog reda
  • Medalja Vermilion u oblasti fizičkog vaspitanja i sporta od Alberta II, kneza od Monaka
  • ESPY nagrada za najboljeg tenisera
  • Odabran među sto najboljih tenisera i teniserki svih vremena (40. mesto) po izboru Tennis Channel-a
  • Šampion severnoameričke turneje
  • ATP-ov igrač godine
  • Najbolji teniser Srbije
  • Nagrada Artur Eš humanitarac godine
  • Zlatni krompir
  • Najbolji Grend slem / olimpijski meč sezone[d]
  • Najbolji ATP-ov meč sezone[e]
  • Nagrada Centrepoint organizacije za inspiraciju mladih, od Vilijama, vojvode od Kembridža
  • ITF Šampion godine
  • Najbolji sportista Balkana od strane BTA
  • Nagrada „Ponos nacije“ od TSS
  • Najbolji sportista Evrope po izboru Međunarodnog udruženja sportskih novinara

2013

  • Orden Republike Srpske
  • Ključevi grada Andrićgrada
  • Nagrada ATP Acesfor for Charity programa za humanitarni rad
  • ESPY nagrada za najboljeg tenisera
  • Dejvis kup nagrada za privrženost
  • Zlatni krompir
  • Najbolji ATP-ov meč sezone [f]
  • Najbolji Grend slem meč sezone[g]
  • Najbolji sportista po izboru Olimpijski komiteta Srbije
  • ITF Šampion godine

2014

  • Najbolji sportista svih vremena sa prostora bivše SFRJ

Rekordi[uredi]

  • Rekordi se podrazumevaju samo za „Open eru“ i turnire iz ATP Masters 1000 serije nakon promena 1990.
  • Ukošeni nazivi predstavljaju turnire na kojima je ostvaren rekord i koji ne važe samo za taj turnir
Turnir Godina Rekord Igrač sa kojim deli
Grend slem turniri
- 2007–08. Najmlađi teniser koji je došao do polufinala sva četiri turnira[147] Jedini
- 2007–08 Najmlađi teniser koji je došao do polufinala sva četiri turnira u nizu[147] Jedini
Otvoreno prvenstvo Australije 2008–13. Najviše osvojenih trofeja (4)[148] Sjedinjene Američke Države Andre Agasi
Švajcarska Rodžer Federer
Otvoreno prvenstvo Australije 2011–13. Najviše uzastopno osvojenih trofeja (3)[148] Jedini
Otvoreno prvenstvo Australije 2011–13. Najviše uzastopnih finala (3) Švedska Mats Vilander
Čehoslovačka Ivan Lendl
Otvoreno prvenstvo SAD 2012. Najduže finale
(4 sata, 54 minuta)[149]
Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari
Otvoreno prvenstvo SAD 2012. Najduži taj-brejk po broju poena u finalu (22 poena)[149] Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari
ATP Završni turnir
- 2011. Igrač koji se najbrže kvalifikovao (za 18 nedelja i 6 dana)[150] Jedini
- 2012–13. Uzastopno osvojeni turniri bez izgubljenog meča sa sistemom po grupama (2) Rumunija Ilije Nastase
Čehoslovačka Ivan Lendl
Švajcarska Rodžer Federer
ATP Masters 1000
- 2007–13. Najveći broj različitih osvojenih turnira (8/9)[151] Jedini
- 2007–12. Finala na svih devet različitih turnira [151] Švajcarska Rodžer Federer[152]
Španija Rafael Nadal
- 2011. Najviše titula u sezoni (5)[153] Španija Rafael Nadal
- 2011. Najviše finala u sezoni (6)[154] Švajcarska Rodžer Federer[155]
Španija Rafael Nadal
- 2011. Najviše titula u nizu na kojima je učestvovao (5)[156] Jedini
- 2011. Najviše uzastopnih finala na kojima je učestvovao(6)[154] Jedini
- 2011. Najviše uzastopnih pobeda (31)[156] Jedini
Majami 2007. Najmlađi teniser koji je osvojio titulu (19 godina, 10 meseci)[157] Jedini
Šangaj 2012–13. Najviše osvojenih titula (2) Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari
Šangaj 2012–13. Najviše uzastopnih titula (2) Ujedinjeno Kraljevstvo Endi Mari
Indijan Vels i Majami 2011, 2013. Najviše puta osvojena oba turnira u sezoni (2) Švajcarska Rodžer Federer
Ostali turniri
Dubai 2009–11. Najviše uzastopno osvojenih titula (3)[158] Švajcarska Rodžer Federer[159]
Peking 2009–13. Najviše osvojenih titula(4)[160] Jedini
Peking 2009–13. Najbolji odnos pobeda i poraza (19–0) Jedini
Beograd 2009–11. Najviše osvojenih titula (2)[161] Jedini
ATP lista
- 2007–09. Najviše uzastopnih nedelja na trećem mestu ATP liste (91)[42] Jedini
- 2007–10. Najviše uzastopnih godina završenih na trećem mestu liste ATP (4)[42] Jedini
Nagrade
- 2007–11. Najčešći dobitnik Zlatne značke[162] Sporta (3) Miroslav Cerar
Ostalo
Otvoreno prvenstvo Australije, Indijan Vels, Majami 2011. Pobednik na prva tri velika turnira u sezoni[163] Sjedinjene Američke Države Pit Sampras
Sjedinjene Američke Države Andre Agasi
Švajcarska Rodžer Federer
- 2008–13. Najveći broj osvojenih turnira na teritoriji Kine (7) Jedini
- 2011. Stoprocentni učinak protiv brojeva 1 u finalima jedne sezone (5/5)[164] Jedini
Kanada 2007. Najmlađi teniser koji je pobedio trojicu prvoplasiranih na ATP listi na istom turniru[45] Jedini

Rekordi u okviru rivalstva sa Rafaelom Nadalom

Turnir Godina Rekord Rivalstvo sa kojim dele
Međusobni dueli
- 2006–14. Najveći broj međusobnih duela (40) Jedini
- 2006–14. Najveći broj finala (20) Rafael Nadal i
Rodžer Federer
Grend slem
Olimpijske igre
Završni turnir
Masters 1000
ATP 500
ATP 250
Dejvis kup
2006–14. Međusobni dueli na turnirima iz svih kategorija Jedini
Madrid 2009. Najduži meč na dva dobijena seta sa taj-brejkom
(4 sata, 3 minuta)[165]
Jedini
Grend slem turniri
- 2006–13. Najveći broj međusobnih duela (11)[166] Novak Đoković i
Rodžer Federer

Rafael Nadal i
Rodžer Federer
- 2011–12. Finale na sva četiri turnira Jedini
- 2011–12. Finale na sva četiri turnira u nizu Jedini
Otvoreno prvenstvo Australije 2012. Najduže finale
(5 sati, 53 minuta)[167]
Jedini
Otvoreno prvenstvo Australije 2012. Najduži meč (5 sati, 53 minuta)[167] Jedini
Rolan Garos 2005–13. Najveći broj međusobnih duela (5) Rafael Nadal i
Rodžer Federer
ATP Masters 1000
- 2007–14. Najveći broj međusobnih duela (21 meč) Jedini
- 2007–14. Najveći broj finala (11 mečeva) Jedini
- 2007–14. Najveći broj duela na različitim turnirima (8/9) Jedini
- 2013–14. Vlasnici svih trofeja u jednom periodu Jedini
Madrid 2009. Najduži meč na dva dobijena seta
(4 sata, 3 minuta)
Jedini
Ostalo
Kanada 2010. Tim u konkurenciji parova sastavljen od broja 1 i broja 2 u pojedinačnoj konkurenciji Džimi Konors
i Artur Eš

Rekordi u okviru rivalstva sa Rodžerom Federerom

Turnir Godina Rekord Rivalstvo sa kojim dele
Grend slem turniri
- 2007–12. Najveći broj međusobnih duela (11)[168] Novak Đoković i
Rafael Nadal

Rodžer Federer i
Rafael Nadal
- 2008–12. Najveći broj polufinala (9) Jedini
Otvoreno prvenstvo SAD 2007–11. Najveći broj uzastopnih godina sa duelima na istom turniru (5) Jedini
Otvoreno prvenstvo SAD 2007–11. Najveći broj međusobnih duela (5) Ivan Lendl i
Džon Makenro

Ivan Lendl i
Džimi Konors

Rekordi koje je postavio, a koji su naknadno oboreni

Turnir Godina Rekord Igrač koji je oborio
- 2012. Najviše zarađenog novca od turnira u jednoj sezoni (12.803.737 $) Španija Rafael Nadal
- 2003–13. Najveći procenat dobijenih mečeva nakon osvojenog prvog seta (95,5%)[h] Švedska Bjern Borg

Van terena[uredi]

Đoković je bio specijalni gost na izboru za Pesmu Evrovizije 2008. koji je bio održan u Beogradu. U prvoj polufinalnoj večeri je zajedno sa voditeljem programa, Željkom Joksimovićem otpevao pesmu o Beogradu. Bacio je veliku tenisku lopticu u publiku, što je označilo početak glasanja.[169] Gostovao je i na ceremoniji zatvaranja Univerzijade 2009. u Beogradu[170].

Od kada je ponovo uvedena dodela Oskara popularnosti 2010. za 2009-tu godinu, Đoković je oba puta osvajao nagradu za najpopularnijeg muškog sportistu Srbije.[171]

Pojavljuje se u spotu za pesmu Hello di-džejeva Martina Solvega i Dragoneta, u kojem Solveg i Bob Sinkler na stadionu Rolan Garosa igraju teniski meč. Nakon što sudija proglasi jednu od loptica u autu, Đoković demonstrativno ulazi na teren i ubeđuje ga u suprotno.

Đoković je u martu 2011. učestvovao u humanitarnom fudbalskom meču u kome su poznati teniseri igrali protiv kluba Fort Loderdejl Strajkersa[172]. Prikupljen novac je bio namenjen za pomoć Japanu posle razornog zemljotresa te godine. Teniseri su izgubili sa 5:2, a strelci za njihov tim bili su Endi Mari i Markos Bagdatis. Prikupljena je pomoć od preko 100.000$.

Od avgusta 2011. je nacionalni ambasador UNICEF-a za Srbiju[173].

Od 2011. je ambasador preduzeća za izradu ručnih satova Audemars Piguet.[174]

U novembru 2011. Đoković je snimio nekoliko scena za akcioni film Plaćenici 2 u kojima glumi samog sebe[175]. Trebalo je da bude prikazan kako se reketom bori protiv neprijatelja, ali je njegova scena isečena iz konačne verzije filma[176]. Bio je gost u više TV emisija zabavnog karaktera, između ostalog pojavio se u španskoj emisiji Hormiguero zajedno sa koleginicom Anom Ivanović.

Đoković je 2013. godine objavio knjigu „Serviraj za pobedu“ (engl. Serve to Win)[177][178]. Iako sadrži elemente autobiografije, uglavnom se fokusira na ishranu, motivaciju, fizičke i mentalne vežbe koje su mu pomogle da postane prvi igrač sveta, a koje preporučuje svojim čitaocima.

Povodom međunarodnog dana sporta, Đoković se 23. avgusta 2013. u Njujorku obratio Skupštini Ujedinjenih nacija, na poziv predsednika Vuka Jeremića. Govorio je o važnosti sporta za mlade i značaju fer-pleja[179].

Femili sport[uredi]

Family Sport (transkribovano Femili sport) je preduzeće koje je 19. decembra 2005. osnovala porodica Đoković[180]. Ovo preduzeće je dosad pokrenulo nekoliko važnih projekata u svetu sporta i ugostiteljstva. Oni su bili organizatori turnira ATP 250 u Beogradu. Osnovali su teniski centar Novak na Dorćolu u Beogradu, koji sadrži osam terena, spa centar i restoran[181]. Femili sport je takođe distributer preduzeća Hed i Serđo Takini u ovom delu Evrope. Otvorili su i tri tematska kafića Novak, u Beogradu, Kragujevcu i u Novom Sadu.

Fondacija „Novak Đoković“[uredi]

Fondacija „Novak Đoković“ je zadužbina osnovana u novembru 2007. godine. Cilj joj je da, učešćem u raznim projektima, omogući deci iz socijalno ugroženih sredina da se razvijaju u stimulativnom i bezbednom okruženju. Fondacija stvara dugoročne partnerske odnose sa lokalnim organizacijama koje imaju slične ciljeve. Takođe učestvuje u prikupljanju novca za različite humanitarne akcije.[182][183] Direktor fondacije je Novakova verenica Jelena Ristić. [184]

Zanimljivosti[uredi]

U 2010. godini srpski bluz-rok bend Zona B je snimio pesmu Džoker posvećenu Novaku Đokoviću[185]. Naziv pesme se odnosi na Đokovićev nadimak.

Pošte Srpske su 2011. godine izdale poštansku markicu pod nazivom „Ličnost godine Republike Srpske 2011 — Novak Đoković“, na kojoj se nalazi lik Novaka Đokovića.[186] Ova markica je u izboru za najlepšu poštansku markicu u 2011. godini, osvojila prvo mesto.[186]

Posle Đokovićevog osvajanja Vimbldona i dolaska na prvo mesto ATP liste (jul 2011), snimljen je dokumentaran film o njemu, pod nazivom „Nesalomivi“, prikazan na TV B92[187].

Prvi avion u novonastaloj srpskoj nacionalnoj avio-kompaniji, Er Srbiji, dobio je ime po Novaku Đokoviću[188].

Napomene[uredi]

  1. ^ Vidi[14][15][16][17][18][19][20][21][22]
  2. ^ Polufinale Otvorenog prvenstva SAD, pobeda nad Rodžerom Federerom 6:7(7), 4:6, 6:3, 6:2, 7:5
  3. ^ Polufinale Rima, pobeda nad Endijem Marijem 6:1, 3:6, 7:6(2)
  4. ^ Finale Otvorenog prvenstva Australije, pobeda nad Rafaelom Nadalom 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5
  5. ^ Finale Šangaja, pobeda nad Endijem Marijem 5:7, 7:6(11), 6:3
  6. ^ Polufinale Montreala, poraz od Rafaela Nadala 4:6, 6:3, 7:6(2)
  7. ^ Polufinale Rolan Garosa, poraz od Rafaela Nadala 4:6, 6:3, 6:1, 6:7(3), 7:9
  8. ^ kasnije promenjen procenat

Reference[uredi]

  1. ^ ATP podaci, ažurni podaci na zvaničnoj lokaciji
  2. ^ „Novak Djokovic AO 2008“. ATP Приступљено 22. 2. 2013.. 
  3. ^ „Novak Djokovic AO 2011“. ATP Приступљено 22. 2. 2013.. 
  4. ^ „Novak Djokovic AO 2012“. ATP Приступљено 22. 2. 2013.. 
  5. ^ „Novak Djokovic AO 2013“. ATP Приступљено 22. 2. 2013.. 
  6. ^ „Novak Djokovic FO 2012“. ATP Приступљено 22. 2. 2013.. 
  7. ^ „Novak Djokovic WIM 2011“. ATP Приступљено 22. 2. 2013.. 
  8. ^ „Novak Djokovic USO 2011“. ATP Приступљено 22. 2. 2013.. 
  9. ^ „Novak Djokovic AO 2006 Doubles“. ATP Приступљено 22. 2. 2013.. 
  10. ^ „Novak Djokovic AO 2007 Doubles“. ATP Приступљено 22. 2. 2013.. 
  11. ^ „Novak Djokovic FO 2006 Doubles“. ATP Приступљено 22. 2. 2013.. 
  12. ^ „Novak Djokovic WIM 2006 Doubles“. ATP Приступљено 22. 2. 2013.. 
  13. ^ „Novak Djokovic USO 2006 Doubles“. ATP Приступљено 22. 2. 2013.. 
  14. ^ „Novak Djokovic is one of the greatest tennis players ever, says Pat Cash“ Приступљено 10. 2. 2012.. 
  15. ^ „Novak Djokovic v Rafael Nadal: Players & pundits hail 'greatest' match“ Приступљено 5. 3. 2012.. 
  16. ^ „Murray buoyed by Djokovic scalp“ Приступљено 15. 3. 2012.. 
  17. ^ „Tim Henman knows Andy Murray won’t worry over critics“ Приступљено 14. 8. 2012.. 
  18. ^ Steve Flink (2012). The Greatest Tennis Matches of All Time. New Chapter Press. стр. 452. ISBN 978-0942257939. 
  19. ^ „2-Time Winner Andre Agassi Joins U.S. Open Court Of Champions“ Приступљено 22. 11. 2012.. 
  20. ^ „Djokovic beats Nadal to win third seasonal Grand Slam at US Open“ Приступљено 12. 12. 2012.. 
  21. ^ „Murray's win shows British they can be winners“ Приступљено 12. 12. 2012.. 
  22. ^ „Tennis sold out stars for TV, money“ Приступљено 12. 12. 2012.. 
  23. ^ „Marko Djokovic ATP Profil“. ATP Приступљено 14. 1. 2013.. 
  24. ^ „Djordje Djokovic ATP Profil“. ATP Приступљено 14. 1. 2013.. 
  25. ^ „Novak“. Novak Djokovic Приступљено 14. 1. 2013.. 
  26. ^ „Novak Djokovic Personal“. ATP Приступљено 14. 1. 2013.. 
  27. ^ a b „Биографија на званичном сајту“. Novakdjokovic.rs Приступљено 20. 1. 2013.. 
  28. ^ a b v g d đ e „International Tenis Federation - Novak Đoković“. 
  29. ^ „BECKER TO BECOME HEAD COACH OF DJOKOVIC“. atp. 18. 12. 2013. Приступљено 30. 3. 2014.. 
  30. ^ „Hot Shot: Novak Djokovic – Vogue Magazine“ Приступљено 6. 7. 2011.. 
  31. ^ „Novak Djokovic Interview“ Приступљено 6. 7. 2011.. 
  32. ^ „French Open crowd won over by French speaking Djokovic“. RFI. 9. 6. 2012. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  33. ^ „Novak Djokovic Engaged to Jelena Ristic“. People. 26. 9. 2013. Приступљено 19. 10. 2013.. 
  34. ^ „Djokovic cracks up crowd with Sharapova impersonation - ABC News (Australian Broadcasting Corporation)“. Abc.net.au. 15. 1. 2008. Приступљено 20. 1. 2013.. 
  35. ^ „Novak Djokovic imitating Rafael Nadal and Maria Sharapova“. Zimbo Приступљено 13. 1. 2013.. 
  36. ^ „NOVAK DJOKOVIC SHOWMAN – HIGHLIGHTS HOPMAN CUP MATCH (Djok/Ivan – Hass/Malek)“. DJOKOVIC-NOVAK.COM Приступљено 20. 4. 2013.. 
  37. ^ „Novak Djokovic Dances Gangnam Style At China Open (VIDEO)“. Aol Search Приступљено 20. 4. 2013.. 
  38. ^ „Novak Djokovic and the Biggest Tennis Showmen (and Women) Today“. bleacher sport Приступљено 20. 4. 2013.. 
  39. ^ „Showman Djokovic returns to tennis stage“. Super Sport Приступљено 20. 4. 2013.. 
  40. ^ „Novak“. 
  41. ^ „Novak Djokovic Biography And Detailed Game Analysis“. 
  42. ^ a b v g d đ e ž z i j „ATP RANKINGS HISTORY“. 
  43. ^ „Djokovic wins five-hour battle against Baghdatis“. Rediff India Abroad. 6. 7. 2007. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  44. ^ „Nadal in final after Djokovic retires“. Rediff India Abroad. 7. 7. 2007. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  45. ^ a b v „Djokovic stuns Federer to lift Rogers Cup“. Jamaica Cleaner. 13. 8. 2007. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  46. ^ „Novak Djokovic tops Radek Stepanek in U.S. Open thriller“. Daily News. 1. 9. 2007.. 
  47. ^ „Mens Tennis Forum“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  48. ^ „Serbia's Djokovic retires from Davis Cup match to hand Russians victory“. ESPN Tennis. 10. 2. 2008. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  49. ^ „Rafael Nadal Beats Novak Djokovic in Olympic Tennis Classic“. AolNews.. 15. 8. 2008. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  50. ^ „Match Robredo Djokovic“. Eurosport. 3. 9. 2008. Приступљено 24. 10. 2013.. 
  51. ^ „Roddick advances as Djokovic melts in Australian Open heat“. USA Today. 27. 1. 2009. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  52. ^ „Pobeda Ferera za konačnih 4:1“ Приступљено 24. 10. 2013.. 
  53. ^ „Nadal Turns Away Djokovic in Magical 3-Set Epic in Madrid“. Tennis X. 16. 5. 2009. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  54. ^ „Wimbledon 2009: Roger Federer withdraws from Halle tournament“. The Telegraph. 9. 6. 2009. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  55. ^ . The Wall Street Journal. 18. 8. 2009. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  56. ^ „Federer, Nadal looking to get back in swing at Cincinnati Masters“. USA Today. 17. 8. 2009. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  57. ^ „BBC SPORT | Tennis | Đoković beats Federer in final“. BBC News. 8. 11. 2009. Приступљено 15. 12. 2010.. 
  58. ^ „Tennis - ATP World Tour - Paris Saturday - Đoković Cruises Past Nadal, Reaches 10th Final Of Year“. ATP World Tour. 14. 11. 2009. Приступљено 15. 12. 2010.. 
  59. ^ „BBC SPORT | Tennis | Đoković wins superb Paris final“. BBC News. 15. 11. 2009. Приступљено 15. 12. 2010.. 
  60. ^ Newbery, Piers (23. 11. 2009.). „BBC Sport - Tennis - Đoković edges past Davydenko“. BBC News Приступљено 15. 12. 2010.. 
  61. ^ „Novak Djokovic crashes out as Nikolay Davydenko goes through“. The Guardian. 27. 11. 2009. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  62. ^ „AUSTRALIAN OPEN 2010: Jo-Wilfried Tsonga beats sick man Novak Djokovic in five sets to reach last four“. Mail Online. 27. 1. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  63. ^ „Đoković predao meč Krajinoviću“. Politika. 7. 5. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  64. ^ „DJOKOVIC TO SKIP MADRID OPEN DUE TO ILLNESS, ALLERGIES“. ebuzzing. 8. 5. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  65. ^ „French Open 2010: Novak Djokovic throws away two-set lead against Jurgen Melzer“. The Telegraph. 2. 6. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  66. ^ „Novak Djokovic defeats Olivier Rochus - 2010 Wimbledon First round“. Tennis News Online. 21. 6. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  67. ^ „Devis kup: Marko Đoković umesto Bozoljca“. naslovi.net. 5. 7. 2010. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  68. ^ „US Open 2010: Viktor Troicki almost catches Novak Djokovic cold“. The Guardian. 1. 9. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  69. ^ „Nole spasio dve meč lopte i srušio Federera za finale US Opena protiv Nadala!“. Novak Djokovic Приступљено 13. 1. 2013.. 
  70. ^ „Rafael Nadal eases into semis after Novak Djokovic gets lens trouble“. The Guardian. 25. 11. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  71. ^ „Dejvis kup: Đoković savladao Monfisa“. Večernje novosti. 5. 12. 2010. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  72. ^ „Dejvis kup: Srbija šampion sveta“. Večernje novosti. 5. 12. 2010. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  73. ^ „OK Srbije: Novak i Zorana najbolji“. Večernje novosti. 14. 12. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  74. ^ „„Sport“: Najbolji Đoković i sestre Moldovan“. Večernje novosti. 24. 12. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  75. ^ a b „Djokovic plays down fitness worries“. Tennis Australia. 20. 11. 2011. Приступљено 13. 2. 2013.. 
  76. ^ „Novak Djokovic claims U.S. Open crown“. Espn.go.com. 13. 9. 2011. Приступљено 13. 2. 2013.. 
  77. ^ „US Open 2011: Novak Djokovic reveals key to his stunning form“. BBC Sport. 13. 9. 2011. Приступљено 13. 2. 2013.. 
  78. ^ Fisher, Jon (27. 1. 2012). „Andy Murray defeated by Novak Djokovic in epic semi-final“. The Independent (London) Приступљено 20. 1. 2013. 
  79. ^ „Novak Djokovic pobednik finala Australian Opena 2012!“. Tvarenasport.com. 29. 1. 2012. Приступљено 20. 1. 2013.. 
  80. ^ „Novak Djokovic wins in comeback hours after hearing of grandfather’s death“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  81. ^ „Nole: Ne znam kakva je plava šljaka“. b92. 21. 4. 2012. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  82. ^ „Nadal Beats Djokovic For Sixth Rome Crown“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  83. ^ „Djokovic Saves 4 M.P. To Beat Tsonga“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  84. ^ „Rafael Nadal wins 7th French Open“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  85. ^ „Wimbledon 2012: Roger Federer regains world number one spot“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  86. ^ „Коначна одлука: Ђоковић носи заставу Србије на отварању Олимпијских игара“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  87. ^ RTS, Njujork uživo: Tornado u Kvinsu, Pristupljeno 16. 1. 2013
  88. ^ „Blic Sport | Šangaj Masters 2012 | Maestralni Novak spasao pet meč lopti i pobedio Mareja u finalu Šangaja!“. Sport.blic.rs. 14. 10. 2012. Приступљено 20. 1. 2013.. 
  89. ^ „РТС :: I званично први“ (на српском). Rts.rs Приступљено 20. 1. 2013.. 
  90. ^ „Novak Djokovic Defeats Roger Federer at 2012 Barclays World Tour Finals“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  91. ^ „Gustavo Kuerten beats Novak Djokovic in Rio exhibition“ Приступљено 12. 3. 2013. 
  92. ^ RTS: „Đoković–Mari, meč godine“ (22. novembar 2012.), Pristupljeno 15. 4. 2013.
  93. ^ „Новак протутњао поред Ферера“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  94. ^ „Almagro umesto Nadala u Abu Dabiju“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  95. ^ Pert uživo, Pristupljeno 16. 1. 2013
  96. ^ „Novak kroz pakao do Berdiha“. b92. 27. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2013.. 
  97. ^ „Đoković "počistio" Ferera za finale“. b92. 24. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2013.. 
  98. ^ „Novak piše istoriju Melburna!“. b92. 27. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2013.. 
  99. ^ „2013 Doubles Activity“ Приступљено 23. 11. 2013.. 
  100. ^ „Nole dobio Fiša, izgubio od Brajana“. b92. 5. 3. 2013. Приступљено 6. 3. 2013.. 
  101. ^ „Novak odveo Srbiju u polufinale!“. b92. 7. 4. 2013. Приступљено 21. 4. 2013.. 
  102. ^ „Novak mora da miruje, lakša povreda“. b92. 9. 4. 2013. Приступљено 21. 4. 2013.. 
  103. ^ „Novak igra u Monte Karlu“. b92. 16. 4. 2013.. 
  104. ^ „Šou Noleta i Dimitrova u predgrađu Londona, Đoković Grigoru imitirao Mašu!“. Blic. 19. 6. 2013. Приступљено 19. 6. 2013.. 
  105. ^ „Đoković i Nadal ulaze u istoriju“. B92. 8. 9. 2013. Приступљено 19. 10. 2013.. 
  106. ^ „Nadal od ponedeljka ponovo No. 1“. B92. 5. 10. 2013. Приступљено 19. 10. 2013.. 
  107. ^ „Official site of China open“ Приступљено 27. 10. 2013.. 
  108. ^ „2013 Singles Activity“ Приступљено 23. 11. 2013.. 
  109. ^ „Đoković baš voli da pobeđuje Nadala“. B92. 21. 11. 2013. Приступљено 23. 11. 2013.. 
  110. ^ „Novak i Nadal ispred glečera“. B92. 23. 11. 2013. Приступљено 23. 11. 2013.. 
  111. ^ „Sad se može reći da su svuda igrali: Novak i Rafa se nadmetali i na glečeru!“. Blic. 23. 11. 2013. Приступљено 23. 11. 2013.. 
  112. ^ „Treća titula za Noleta u Abu Dabiju!“ Приступљено 3. 4. 2014.. 
  113. ^ „Nole savladao Monaka u egzibicionom meču na turniru “Kojong klasik”“ Приступљено 3. 4. 2014.. 
  114. ^ „WAWRINKA EDGES DJOKOVIC IN CLASSIC“ Приступљено 3. 4. 2014.. 
  115. ^ „Novak Djokovic loses to Stanislas Wawrinka in Aussie Open quarterfinals“ Приступљено 3. 4. 2014.. 
  116. ^ „Nole svim srcem uz momke u Novom Sadu“. РТС. 30. 1. 2014. Приступљено 3. 4. 2014.. 
  117. ^ „Svetski dan tenisa: Nole zabavio publiku i savladao Mareja“. 4. 3. 2014. Приступљено 3. 4. 2014.. 
  118. ^ „DJOKOVIC DENIES FEDERER TO WIN THIRD BNP PARIBAS OPEN TITLE“ Приступљено 3. 4. 2014.. 
  119. ^ „Berdych Withdraws; Nadal to Face n Final“ Приступљено 3. 4. 2014.. 
  120. ^ „Novak u Majamiju, verzija iz 2011.“. 4. 3. 2014. Приступљено 3. 4. 2014.. 
  121. ^ „Djokovic Wins Fourth Sony Open“ Приступљено 3. 4. 2014.. 
  122. ^ „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD“. ATP Приступљено 17. 1. 2013.. 
  123. ^ „Tennis - ATP World Tour - Rivalries Of The Decade“. ATP World Tour Приступљено 20. 1. 2013.. 
  124. ^ „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD“. ATP Приступљено 17. 1. 2013.. 
  125. ^ „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD“. ATP Приступљено 17. 1. 2013.. 
  126. ^ „TENNIS.MATCHSTAT“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  127. ^ „Player Analysis: The Backhand of Novak Djokovic“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  128. ^ „Novak Djokovic Serve Technique - Analysis of the New And Improved Djokovic Serve“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  129. ^ „MCENROE HAILS DJOKOVIC, TENNIS' GOLDEN ERA“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  130. ^ „Novak Djokovic's racket switch a big risk says Tim Henman“. The Telegraph. 15. 1. 2009. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  131. ^ [http://www.uniqlo.com/uk/corp/pressrelease/2012/10/uniqlo_and_novak_djokovic_join.html „UNIQLO and Novak Djokovic join hands to set up “Clothes for smiles” U.S. $10 Million fund to give kids a brighter future“] Приступљено 16. 1. 2013.. 
  132. ^ „Djokovic Splits with Sergio Tacchini“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  133. ^ „Best Tennis Rackets Reviews“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  134. ^ „Why Novak Djokovic should return to Adidas“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  135. ^ Djokovic Is on the Rise, Just as He Expects to Be, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  136. ^ a b v „The men behind the man – Novak Djokovic’s backroom team.“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  137. ^ „Martin-Djokovic doomed from the outset“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  138. ^ a b [http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/boris-beker-novi-glavni-trener-novaka-djokovica/ Boris Beker novi glavni trener Novaka Đokovića! ], Pristupljeno 4. 4. 2014.
  139. ^ „I am ready to be the new grass master, says defending champion Djokovic“. Mail Online. 5. 7. 2012. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  140. ^ „Novak Djokovic Ended Cooperation With Vemic“. In Serbia. 22. 8. 2013. Приступљено 19. 10. 2013.. 
  141. ^ „Novak definitivno ostao bez nutricioniste“. Vesti Online. 30. 7. 2012. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  142. ^ „Novak Djokovic’s Israeli connection“. ynet news.com. 7. 12. 2011. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  143. ^ [1] Zvanični sajt Srpske pravoslavne crkve
  144. ^ „Zvanični sajt Novaka Đokovića“. Novak Djokovic Приступљено 16. 1. 2013.. 
  145. ^ „Orden Republike Srpske za VMA i Đokovića“. Nezavisne novine. 9. 1. 2013. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  146. ^ „Laureus nagrada za najboljeg sportistu planete u Noletovim rukama!“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  147. ^ a b „Roger Federer vs. Novak Djokovic Australian Open Preview“. Tennis X. 24. 1. 2008. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  148. ^ a b „Novak piše istoriju Melburna!“. b92. 27. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2013.. 
  149. ^ a b „Andy Murray wins Open, first Slaml“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  150. ^ „DJOKOVIC BECOMES FIRST PLAYER TO QUALIFY FOR 2011 BARCLAYS ATP WORLD TOUR FINALS“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  151. ^ a b „Novak Djokovic Player Activity“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  152. ^ „ROGER FEDERER Playing Activity“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  153. ^ „Đoković osvojio Rodžers kup“. Vesti online. 14. 8. 2011. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  154. ^ a b „Djokovic looks for super six in final against Murray“. Blic. 20. 8. 2011. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  155. ^ „ROGER FEDERER Playing Activity“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  156. ^ a b „Novak Djokovic Playing Activity“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  157. ^ „Novak Djokovic IMDB trivia“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  158. ^ „PAST CHAMPIONS AND PAST DRAWS“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  159. ^ „ROGER FEDERER Playing Activity“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  160. ^ „DJOKOVIC TRUMPS NADAL TO WIN FOURTH BEIJING CROWN“ Приступљено 9. 10. 2013.. 
  161. ^ „SERBIA OPEN 2011, Novak Đoković osvojio titulu na Serbia openu“. Forbes. 6. 8. 2012. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  162. ^ „Đoković treći put dobio Zlatnu značku Sporta“. Press online. 26. 12. 2011. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  163. ^ „Novak Đoković osvojio i Majami!“. BBC. 4. 4. 2011. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  164. ^ „Federer, Nadal And Djokovic Represent Golden Age For Men's Tennis“. Ata stars. 1. 5. 2011. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  165. ^ „Nadal defeats Djokovic in classic“. BBC. 16. 5. 2009. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  166. ^ „NOVAK & ROGER: THE RIVALRY“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  167. ^ a b „Novak Djokovic outlasts Rafael Nadal“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  168. ^ „NOVAK & ROGER: THE RIVALRY“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  169. ^ [2] Snimak Novakovog pojavljivalja na Evroviziji
  170. ^ „Zatvorena 25. Univerzijada u Beogradu“. RTS. 12. 7. 2009. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  171. ^ „Blic Online“. www.blic.rs. 
  172. ^ „Andy Murray happy to see Davis Cup match return to Braehead Arena“. Daily Record. 25. 3. 2011. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  173. ^ „Novak Đoković postao ambasador UNICEF-a za Srbiju“. Plus. 1. 9. 2011. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  174. ^ „NOVAK DJOKOVIC Tennis player and winner of 5 grand slams“. Audermas Piguet Приступљено 13. 1. 2013.. 
  175. ^ „Tennis Ace Novak Djokovic To Do Cameo In ‘Expendables 2′“. Deadline Hollywood. 29. 11. 2011. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  176. ^ „Nole izbačen iz "Plaćenika"“. mondo. 27. 7. 2012. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  177. ^ „Serve to Win: The 14-Day Gluten-Free Plan for Physical and Mental Excellence“. Amazon Приступљено 27. 10. 2013.. 
  178. ^ „Serviraj za pobedu“. Laguna Приступљено 27. 10. 2013.. 
  179. ^ „Dan sporta: Novak govorio u UN“. Б92. 23. 8. 2013. Приступљено 23. 11. 2013.. 
  180. ^ „About us“. Family Sport Приступљено 13. 1. 2013.. 
  181. ^ „Novak tennis center“. Family Sport Приступљено 13. 1. 2013.. 
  182. ^ „FONDACIJA“ (на ((sr))). Novak Đoković Fondacija Приступљено 24. 10. 2013.. 
  183. ^ „Doniraj“ (на ((sr))). Novak Đoković Fondacija Приступљено 24. 10. 2013.. 
  184. ^ Jelena Ristić: Srbija uvek na 1. mestu!
  185. ^ „Bluz grupa ZONA B snimila pesmu u Noletovu čast (Download)“. Novak Djokovic. 15. 12. 2010. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  186. ^ a b „Новак на најљепшој марки Српске“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 5. 6. 2012. Приступљено 6. 6. 2012.. 
  187. ^ „TVB92: “Nesalomivi“ (21h)“ (на ср). b92. 5. 7. 2011. Приступљено 12. 2. 2013.. 
  188. ^ „Prvi avion dobio ime Novak Đoković“ (на ср). b92. 25. 10. 2013. Приступљено 26. 10. 2013.. 

Literatura[uredi]

  • Steve Flink (2012). The Greatest Tennis Matches of All Time. New Chapter Press. стр. 452. ISBN 978-0942257939. 

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :


Sjajni članak Članak Novak Đoković je primer među sjajnim člancima.
Pozivamo i Vas da napišete i predložite neki sjajan članak.