Noradrenalin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Noradrenalin[1]
Nazivi
IUPAC naziv
4-[(1R)-2-amino-1-hydroxyethyl]benzene-1,2-diol
Drugi nazivi
Noradrenaline
(R)-(–)-Norepinephrine
Identifikacija
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.088
MeSH Norepinephrine
Svojstva
C8H11NO3
Molarna masa 169,18 g/mol
Tačka topljenja L: 216.5–218 °C (razlaže se)
D/L: 191 °C (razlaže se)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa).
Reference infokutije

Noradrenalin ili norepinefrin je hemijska supstanca iz grupe kateholamina koja se proizvodi u organizmu. Noradrenalin je glavni neurotransmiter postganglijskih neurona simpatičkog sistema.[2][3] Jedan deo noradrenalina se sintetiše i oslobađa iz srži nadbubrežnih žlezda kao hormon direktno u krv.

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

  • Najveći deo noradrenalina proizvodi se u postgangliskim simpatičkim vlaknima. Njegovim oslobađanjem i vezivanjem za odgvarajuće receptore ciljnih organa ostvaruje se dejstvo simpatičkog sistema. Neka simpatička vlakana sekretuju sa noradrenalinom neuropeptid Y i ATP kao kontransmitere.
  • Jedan deo potiče iz srži nadbubrežnih žlezda. Odatle se sekretuje u direktno krv i putem nje dospeva do gotovo svih organa gde se vezuje za receptore i ostvaruje svoju funkciju.
  • U produženoj moždini i moždanom mostu (lat. Pons) nalazi se plavo plavo jedro (lat. Locus coeruleus), čiji su neuroni bogati noradrenalinom. Nervne ćelije iz ovog jedra protežu se do kore velikog mozga, kičmene moždine, malog mozga. Ovi neuroni imaju ulogu u ragulaciji sna i budnosti, kontroli krvotoka...

Uloga[uredi | uredi izvor]

Noradrenalin je jedan od hormona stresa. Usled stresne reakcije dolazi do aktivacije simpatičkog sistema i lučenja noradrenalina. Od uticajem ovog neurotransmitera dolazi do:

  • aktivacije moždanih struktura i usmeravanja pažnje
  • ubrzanje rada srca (ß1)
  • povećanja snage srca (β1)
  • suženja krvnih sudova (vazokonstrikcija) (α1) perifernog tkiva
  • proširenja zenica (midrijaza)
  • imhibicije rada creva i bešike, i pojačavanja tonusa mičića sfinktera.
  • Noradrenalin učestvuje još u regulaciji sna i raspoloženja.

Noradrenalin priprema organizam za borbu ili beg.

Glavni članak: Autonomni nervni sistem

Metabolizam i dejstvo adrenalina[uredi | uredi izvor]

Sinteza[uredi | uredi izvor]

Noradrenalin zajedno sa dopaminom i adrenalinom pripada grupi kateholamina. Svi katehoamini se sintetišu iz aminokiseline tirozin. Sinteza se vrši direktno u nervnim završecima adrenergičkih neurona, odnosno ćelija srži nadbubrežnih žlezdi, koji poseduju enzime neophodne za ovu sintezu. Tirozin se transportuje iz spoljašnje sredine, mada se može proizvesti iz aminokiseline fenilalanin u ćelijama. Najpre se tirozin hidroksiliše uz pomoć tirozinhidroksilaze do dihidroksifenilalanina (DOPA). Zatim se DOPA procesom dekarboksilacije uz dejstvo enzima dekarboksilaza aromatičnih aminikiselina prevede u dopamin. Dopamin se hidroksiliše preko enzima dopaminhidroksilaza i nastaje noradrenalin. Reakcija može teći dalje jer se metilovanjem noradrenalina dobija adrenalin, još jedan od neurotransmitera.


Biosintetički putevi za kateholamine i trag amine u ljudskom mozgu[4][5][6]
Graphic of trace amine and catecholamine metabolism
Norepinefrin
primarni
put
manje
zastupljeni
put
The image above contains clickable links
Kod ljudi, kateholamini i fenetilaminergički trag amini su izvedeni iz aminokiseline L-fenilalanin.

Noradrenalin se skladišti u sinaptičkim vezikulama, odnosno vezikulama ćelija srži nadbubrežnih žlezda, odakle se i oslobađa procesom egzocitoze.

Dejstvo[uredi | uredi izvor]

Noradrenalin ispoljava dejstvo vezujući se za odgovarajuće receptore. Postoje α i β receptori. Svi receptori su povezani sa G-proteinom.[7] α receptori se dele na α1 i α2, a β na β1, β2 receptore. Noradrenalin se vezije pretežno za α i za β1 receptore, dok se za β2 receptore vezuje nešto slabije. Odatle potiče i mala razlika u dejstvu ovih veoma sličnih supstanci, tako da npr. adrenalin preko β2 receptora može delovati vazodilatatorno, a preko α1 vazokonstriktorno, dok noradrenalin deluje više preko α1 receptora vazokonstriktorno.[8]

α1-receptori aktiviraju preko proteina-G fosfolipazu C, koja dovodi do daljih promena.

α2-receptori inhibiraju preko proteina-G adenilciklazu-smanjuje se koncentracija cAMP-a, otvaraju se kalijumski kanali, a zatvaraju kalcijumski. Ovi receptori imaju inhibitorno dejstvo.

ß1, ß2-receptori aktiviraju preko proteina-G adenilciklazu, što dovodi do daljih promena kao npr. razgradnja glikogena, razgranja masti...

Glavni članak: Protein-G
Glavni članak: Sinapse

Inaktivacija nordrenalina[uredi | uredi izvor]

Noradrenalin je vrlo kratko vreme aktivan, jer se brzo inaktivira reapsorpcijom u nervne završetke. U njihovoj citoplazmi se razgrađuje putem enzima monoaminooksidaza (MAO) i kateholamin-O-metiltransferaza (COMT) ili ponovo skladišti u vezikule. Proizvodi inaktivacije su normetanefrin, i vanilin mandelična kiselina. Koncentracija vanilin mandelične kiseline se može meriti u mokraći, što igra ulogu u dijagnozi nakih bolesti.

Neke supstance kao npr. kokain blokiraju reasorpciju noradrenalina u nervne završetke i tako produžavaju njegovo dejstvo. Kokain inače sprečava i razgradnju dopamina i serotonina.

U lečenju depresije koriste se takođe lekovi (triciklični antidepresivi) koji pretežno blokiraju reapsorpciju noradrenallina (u manjoj meri i druga dva spomenuta neurotransmitera) u nervne završetke. Postoje i druge vrste antidepresiva, koji selektivno sprečavaju reapsorpciju serotonina i noradrenaline.

Poremećaji[uredi | uredi izvor]

Feohromocitom je tumor koji proizvodi i oslobađa kateholamine i serotonin. Karakteriše se naglim napadima visokog krvnog pritiska (hipertenzija), crvenila (engl. flush) i povraćanja.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Merck Index, 11th Edition, 6612.
  2. ^ Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  3. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  4. ^ Broadley KJ (2010). „The vascular effects of trace amines and amphetamines”. Pharmacol. Ther. 125 (3): 363—375. PMID 19948186. doi:10.1016/j.pharmthera.2009.11.005. 
  5. ^ Lindemann L, Hoener MC (2005). „A renaissance in trace amines inspired by a novel GPCR family”. Trends Pharmacol. Sci. 26 (5): 274—281. PMID 15860375. doi:10.1016/j.tips.2005.03.007. 
  6. ^ Wang X, Li J, Dong G, Yue J (2014). „The endogenous substrates of brain CYP2D”. Eur. J. Pharmacol. 724: 211—218. PMID 24374199. doi:10.1016/j.ejphar.2013.12.025. 
  7. ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd. 
  8. ^ Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 
  • Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd. 
  • Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Норадреналин&oldid=27440590”