Norveška

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu


Koordinate: 58°-71° SG Š, 4°-31° IGD

Kraljevina Norveška
Kongeriket Noreg
Zastava Norveške Grb Norveške
Zastava Grb
krilatica: Alt for Norge
(
Sve za Norvešku)
Himna
Ja, vi elsker dette landet
Položaj Norveške
Glavni grad Oslo
59°56′N 10°41′E
Službeni jezik norveški ¹
Oblik države Ustavna monarhija
 — Kralj Harald V
 — Premijer Erna Solberg
Stvaranje 17. maj 1814
 — Nezavisnost Iz unije sa Švedskom 
 — Objavljena 7. jun 1905
 — Priznata 26. oktobar 1905
Površina  
 — ukupno 385.252 km² (61 ²)
 — voda (%) 6
Stanovništvo  
 — 2014. 5.124.383 [1] (118)
 — 2011. 4.965.200
 — gustina 12,5/km² (211)
BDP (PKM) 2010 približno
 — ukupno $255.285 milijardi (42)
 — po glavi stanovnika 52.012 (2)
IHR (2010) 0,938 (1) — veoma visok
Valuta Kruna ² (NOK)
Vremenska zona UTC +1, +2 (CET, CEST)
Internet domen .no ³
Pozivni broj +47
1Zvanični jezik je Norveški Bokmal i Njorks. Dodatni Sami je ko-zvanilni u šest opština i finski u jednoj opštini.
2 Sa Svalbardom i Jan Majenom
3Dva dodatna internet domena, ali se ne koriste: .sj za Svalbard i Jan Majen; .bv za Buve ostrvo

Norveška (nor. Norge или Noreg), ili službeno Kraljevina Norveška (nor. Kongeriket Norge или Kongeriket Noreg) je nordijska zemlja na zapadnom delu Skandinavskog poluostrva severne Evrope [2]. Graniči se sa Švedskom, Finskom i Rusijom. Dugačka norveška obala duž severnog Atlantika je poznata po fjordovima. Norveška ima izdužen oblik. Norveškoj pripadaju i arktičke ostrvske teritorije Svalbard i Jan Majen. Norveški suverenitet nad Svalbardom je baziran na Svaldbardskom sporazumu, ali se ovo ne odnosi i na Jan Majen. Ostrvo Buve u južnom Atlantiku i Ostrvo Petra I u južnom Pacifiku su spoljašnje zavisne teritorije, ali nisu delovi kraljevstva. Osim toga, Norveška polaže pretenzije i na Zemlju kraljice Mod na Antarktiku.

Istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija Norveške

Vikinzi su dva veka pljačkali i palili Evropu dok nisu prihvatili hrišćanstvo za vreme vladavine Ulava Trugvasona. Promene u kraljevini trajale su kao proces još nekoliko vekova.

Norveška je 1397. godine ušla u Kalmarsku uniju sa Danskom i u tom savezu ostala sledećih 400 godina. 1814. Norvežani su se odvojili od Danske i doneli svoj ustav. Šveđani su tada okupirali Norvešku vojnom silom, ali su ipak dopustili da Norveška zadrži svoj ustav pod uslovom da ostane u uniji pod švedskom krunom. Nacionalni osećaji bujali su u 19. veku i nacionalni romantizam dostigao je vrhunac 1905. godine kad je Norveška mirnim putem, referendumom izborila nezavisnost. Iako je bila neutralna tokom Prvog svetskog rata, ipak je pretrpela znatne gubitke u mornarici i nezapamćenu privrednu štetu. Norveška je javno proglasila neutralnost na samom početku Drugog svetskog rata, ali je Nacistička Nemačka okupirala punih pet godina.

Politiku neutralnosti napustila je 1949. godine i pristupila NATO savezu. Otkriće nafte i gasa ranih 60-ih godina u norveškim teritorijalnim vodama potpuno je promenilo ekonomsku sliku zemlje koja je dotada bila najsiromašnija skandinavska zemlja i spadala je u manje razvijene zemlje Evrope. Na referendumu 1994. građani Norveške odbili su pridruživanje Evropskoj uniji. Danas im je glavni zadatak održanje najvišeg ličnog standarda u Evropi i planiranje šta činiti kad se iscrpe rezerve prirodnih energenata. Tokom devedesetih, Norveška je osnovala naftni fond sa ciljem da se skupi dovoljno sredstava kako bi zemlja po nestanku nafte praktično mogla da živi od finansijskih prihoda. Vrednost fonda je 2006. godine premašila 200 milijardi dolara.

Geografija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Geografija Norveške
Rajne, Lofoten, pogled sa vrha Rajnebringena

Norveška se takođe naziva i Zemlja hiljadu fjordova kao i „Zemlja polarng sunca“.

  • Ukupna površina: 324.220 km²
    • kopno: 307.860 km²
    • more : 16.360 km²
    • glavni grad:Oslo

Najviši vrh u Norveškoj je Galdhopigen 2.469 m. Samo 2,28% tla je obradivo. Norveška ima najnepristupačniju i najrazuđeniju obalu na svetu. Ima, što manjih, što većih 50.000 ostrva.

Stanovništvo[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Demografija Norveške

Naseljena je sa 4.574.561 stanovnika, prosečna starost im je 39,7 godina. Pismenost u Norveškoj je 99%. Najveći broj Norvežana tj. 86% su luterani, a od ostalih protestanata i katolika ima oko 3%, ostalo su neopredeljeni. Ima dva službena jezika bukmal (bliži danskom) 86% i ninošk (bliži švedskom) 19% (broj je veći od 100% jer neki podjednako dobro govore oba). Najveća autohtona nacionalna manjina u Norveškoj su Sami (Laponci) i ima ih oko 20.000.

Norveški gradovi sa juga na sever: Stavanger - Fredrikstad - Dramen - Oslo (glavni grad) - Bergen - Hamar - Flore - Olesund - Trondhejm - Mo i Rana - Bode - Narvik - Harstad - Tromse - Hamerfest - Vardo

Norveška je podeljena na 19 administrativnih okruga. Okruzi predstavljaju prvi stepen podele a slede opštine kojih ima 431. Glavni grad Oslo je u isto vreme okrug i opština.

Geopolitička mapa Norveške.

Norveški okruzi su:

       

Norveška takođe ima i dve sastavne prekomorske teritorije, Jan Majen i Svalbard. Ima takođe i tri Antarktičke i Subantarktičke zavisne teritorije:ostrvo Buve, ostrvo Petar I i Zemlja kraljice Mod.

Gradovi[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Spisak gradova u Norveškoj


Oslo
Oslo
Bergen
Bergen
Trondhejm
Trondhejm
Stavanger
Stavanger
Poredak Grad Okrug Broj stanovnika Kristijansand
Kristijansand
Frederikstad
Frederikstad
Tromse
Tromse
Dramen
Dramen
1 Oslo Oslo i Akershus 634.463
2 Bergen Hordaland 271.949
3 Trondhejm Južni Trendelag 182 035
4 Stavanger Rogaland 130.754
5 Kristijansand Zapadni Agder 85.983
6 Frederikstad Estfold 77.591
7 Tromse Troms 71.590
8 Dramen Buskerud 66.214
9 Bode Nordland 49.731
10 Olesund Mere og Romsdal 45.747
11 Sandefjord Vestfold 44.976
12 Arendal Istočni Agder 43.841
13 Larvik Vestfold 43.258
14 Tensberg Vestfold 41.550
15 Havesund Rogaland 36.099
16 Porsgrun Telemark 35.516
17 Mos Estfold 31.308
18 Halden Estfold 30.132
19 Hamar Hedmark 29.520
20 Lilehamer Opland 27.028
[1]


Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :