Nojeva barka
Prema Bibliji, Nojeva barka je sagrađena na Božju zapovest da bi Noje spasao sebe i svoju porodicu kao i životinje od Potopa. Ta je pripovest sadržana u hebrejskoj i hrišćanskoj starozavetnoj knjizi Postanja, poglavlja 6-9. Prema mitu, kristal granat je osvetljavao Nojevu barku danju i noću za vreme kiša i crnih oblaka.
Prema dokumentarnoj hipotezi priča o Arki u knjizi postanja bi mogla predstavljati nekoliko originalnih kvazi-nezavisnih izvora, odnosno mogla je nastati kroz proces sažimanja kroz mnoge vekove. To bi moglo objasniti izvesnu zbrku i ponavljanja u tekstu. Mnogi ortodoksni Jevreji, hrišćani i muslimani odbacuju ovu hipotezu, smatrajući da je priča o Arci istinita, da ima jednog autora, a da se svi navodni nedostaci mogu racionalno objasniti.
Priča o Arci iz knjige postanja ima paralele sa sumerskim mitom o Ziusudri, koji govori kako je Ziusudru Bog upozorio da sagradi plovilo u kojem će izbeći poplavi koju je On poslao. Manje precizne paralele se mogu naći u mnogim drugim kulturama širom sveta. U stvari, priča o Potopu je jedna od najčešćih tema mitologije širom sveta, što i skeptici i vernici koriste kao dokaz u prilog svog stajališta.
Priča o Arci je bila predmet opsežnog objašnjavanja u različitim abrahamskim tradicijama, pri čemu su se teoretska rešenja i praktična rešenja (npr. kako se Noje rešavao životinjskog otpada) mešala s alegorijskim tumačenjima (npr. Arka kao prethodnica crkve, nudi spas čovečanstvu).
Od početka 18. veka, razvoj geologije i biogeografije kao nauka je omogućio da prirodnjaci počnu da osporavaju doslovno tumačenje priče o Arci. Uprkos tome, Biblijski literalisti nastavljaju istraživati regiju oko Ararata u severoistočnoj Turskoj gde Biblija kaže da je počivala Nojeva barka.
Bukvalno tumačenje[uredi | uredi izvor]
Hrišćani i muslimani koji doslovno veruju u postojanje barke i potopa traže fizičke ostatke barke, čime bi se potvrdila njihova mišljenja o raznim temama, kao što su geologija i evolucija. Potrage za Nojevom barkom i danas se odvijaju na i oko planine Ararat u Turskoj.
Datiranje[uredi | uredi izvor]
Ašerova hronologija, proračun koji datira postanje i druge biblijske događaje koje je 1650. godine objavio irski nadbiskup Džejms Ašer, smešta potop u 2348. godinu p. n. e. Mazoretski tekst pokazuje da je vreme potop 1656 godina nakon stvaranja.[1] Ašer je izračunao da se stvaranje navodno desilo 4004. p. n. e.; koristeći Bibliju kralja Džejmsa, ovaj datum stvaranja daje 2348. p. n. e. kao godinu potopa. Iako je Ašerova hronologija ostala vrlo uticajna među kreacionistima, drugi teolozi su davali drugačije godine za godinu stvaranja, npr Josif Skaliger je tvrdio da se stvaranje desilo 3950. p. n. e., dok je Dionizije Petavije izračunao da je tačna godina 3982. p. n. e.[2][3]. Svi ovi datumi bi stavili potop u sredinu 3. milenijuma p. n. e. u vreme egipatskog Starog kraljevstva i izgradnje egipatskih piramida.
Količina vode[uredi | uredi izvor]
Kreacionisti su predložili razne mehanizme kojim bi po njima mit o potopu mogao biti tačan. Jedan od njih je da se na zemlju obrušio džinovski oblak vodene pare. Prema Knjizi postanja, potop je nastao od kiše koja je neprestano padala 40 dana i noći, dovoljno da prekrije planinu Ararata čiji je najviši vrh visok 5137 m. Površina Zemlje iznosi oko 510 miliona kvadratnih kilometara, dok je najviši vrh Ararata visok 5 km, pa bi količina vode koja bi trebalo da padne na Zemlju i da kasnije nestane iznosi oko 2,5 milijardi kubnih kilometara. Najviša zabeležena količina padavina izmerena je u Čerapundžiju i iznosila je 22,897 m u periodu od avgusta 1860. do jula 1861.[4]
Veličina barke[uredi | uredi izvor]
Barka je opisana kao duga trista lakata, široka pedeset lakata i visoka trideset lakata (između 144x24x14 i 171x28h17 metara), što odgovara veličini omanjeg bojnog broda ili nosača aviona. Drveni brod te veličine ne bi mogao da izdrži 40-dnevnu oluju. Pošto Biblija ne pominje jedra ili vesla, pa kreacionisti obično pretpostavljaju da ih barka nije ni imala. Modeli i opisi barke skoro uvek pokazuju simetričan brod bez jasno definisane krme i pramca. Bez sredstava za pogon i navigaciju tokom poplave, barka bi bila prepuštena na milost beskrajnoj pučini.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ James Barr, 1984–85. "Why the World Was Created in 4004 BC: Archbishop Ussher and Biblical Chronology", Bulletin of the John Rylands University Library of Manchester 67:604 [1], Pristupljeno 17. 4. 2013.
- ^ Barr 1984–85, 582.
- ^ Young & Stearley 2008, str. 45.
- ^ Guinness World Records. 2005. ISBN 978-0-85112-192-5. str. 51.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Young, Davis A.; Stearley, Ralph (2008). The Bible, Rocks and Time: Geological Evidence for the Age of the Earth. InterVarsity Press. str. 45—. ISBN 978-0-8308-2876-0.
