Nojhaus čokolader
Nojhaus je belgijski proizvođač posebno finih pralina i čokolada. Osnovan 1857. u Briselu, Nojhaus danas svoje proizvode prodaje u 2000 radnji širom sveta, i zvanični je čokolader belgijske Krune.[1]
Priča o Nojhausu počinje 1857. godine, kada je ambiciozni Švajcarac Žan Nojhaus stigao u Brisel iz svog rodnog Nešatela i sa svojim deverom otvorio „apotekarsku poslastičarnicu“. I dok je Žan u podrumu spravljao slatkiše protiv kašlja, likere za stomačne tegobe i table gorke čokolade, njegov je sin Frederik izučio poslastičarski zanat i po ujakovoj smrti se pridružio očevoj radnji, koja je tada već bila uspešna i poznata. Umesto lekova su počeli praviti slatkiše od karamela, želirano voće i vanila-čokoladu i napokon postali prva i najbolja čokoladerija u gradu. 1895. radnja je dobila ime "Confiserie et Chocolaterie Neuhaus-Perrin".[2]
Nakon Frederikove smrti 1912, njegov sin Žan Nojhaus preuzima uspešan biznis i nakon meseci opita pušta na tržište prve punjene čokolade–praline, kako ih je nazvao. Nakon Prvog svetskog rata, Žan širi posao i sa svojom suprugom Luizom Agostini uvodi još jedan suštinski deo potpunog uživanja u čokoladi kakvo danas poznajemo: baloten (fra. ballotin), kutiju za čokolade, koja je značila da su se praline sada mogle nositi ili prevoziti, jedna do druge, a potom u zaštićenim slojevima, bez oštećenja pritom. Karakteristično zlatno "N" na zelenoj podlozi, na balotenu koji se gotovo i nije promenio do danas, ostaje i kao podsećanje na poštovanje koje je Žan gajio prema Napoleonu.[3]
Dobra reč se širi: već 1918, nakon kraja rata, mladi belgijski princ Leopold i britanski princ Edvard VIII navraćaju u radnju da probaju „te nove praline o kojima ovih dana svi pričaju“. 1923. godine, Žan i Luiza upućuju svog zeta Adelson de Gavra u slatke tajne, a ovaj sa svojim sinom Pjerom pušta brojne nove praline sa imenima poput „Kapric“ ili „Iskušenje“ i otvara radnje van Brisela. Nojhaus je svoju reputaciju izgradio i odnegovao pre svega kreativnošću u izradi stalno novih vrsta pralina i beskompromisnošću kada je u pitanju kvalitet sastojaka i prezentacija. Na primer, Žan Nojhaus je posle dugih pregovora od predsednika Gomeza kupio isključiva prava na venecuelanski kakao. Danas Nojhaus nudi praline sa laticama ljubičice, trufle sa šampanjcem ili tiramisuom, „Satanu“, „Mefista“, ganaše sa đumbirom i pomorandžom, nugatine sa marcipanom i konjakom, ili recimo sasvim prigodno nazvane „snobinete“.[2]
Nojhausov posao i robnu marku su 1978. godine kupili braća Žan-Žak i Klod Ponsele, i sami poslastičari, vlasnici čokoladerije Verheren i Mondoza. Ponseleovi su od Nojhausa stvorili svetski prepoznatljivu robnu marku, stvarajući nove praline, poput "125" (povodom 125-godišnjice firme) ili „Milner“, i otvarajući brojne radnje u SAD, Kanadi, Japanu, širom Evrope, u Kolumbiji, Gvadelupu... 1987, prodali su firmu i dve godine kasnije Nojhaus i Mondoz (poznat po čokoladama sa likerom) su spojeni i otvorena je nova fabrika izvan Brisela.[3]
Danas, Nojhaus u svojih 2000 radnji u 50 zemalja širom sveta prodaje godišnje 2400 tona svojih luksuznih pralina. Grupa Nojhaus, sa 614 zaposlenih, je 2001/02 godine zabeležila ukupan promet od 60,371 miliona evra, od čega 24,570 miliona samo od prodaje pralina. No Nojhaus i dalje više od trećine svojih pralina proizvodi ručno, jednu po jednu. Nema puno proizvođača koji svojim kupcima mogu da priušte ovu basnoslovno skupu bajku iz priče kako „je onda mrmot zavio čokoladu u staniol“. Pa opet, zato Nojhaus i jeste 2000. dobio od belgijskog Kralja Alberta II prestižnu titulu zvaničnog dobavljača čokolade belgijske Krune. Zadovoljne mušterije širom sveta nestrpljivo plaćaju 10-15 puta cene obične čokolade. Nojhaus je za praline postao što i Maserati za automobile ili Tifani za dijamante.[3]
U Nojhausovom asortimanu su krem-fraš, ganaš, nugatine, praline, trufle, džanduje. Na svom mrežnom mestu, Nojhaus objašnjava kako se pravi koja od njih, kako se potpuno uživa u čokoladi koja se topi u ruci, sve o istoriji i raznim vrstama kakaoa, kakao masi i kakao puteru–i mami svojim prefinjenim i skupim kreacijama. 2005. su otvorili i svoju prvu prodavnicu u Srbiji i Crnoj Gori, u beogradskom Bulevaru kralja Aleksandra.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Praline”. Top Srbija. Pristupljeno 3. 2. 2020.
- ^ a b „Zanimljivosti o belgijskoj čokoladi”. Moja čokolada. Pristupljeno 3. 2. 2020.
- ^ a b v „Neuhaus chololates”. Neuhaus chololates. Pristupljeno 3. 2. 2020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- http://www.neuhaus.be/ Zvanična mrežna prezentacija