Nuakšot
| Nuakšot arap. نواكشوط | |
|---|---|
 Džamija u Nuakšotu | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mauritanija |
| Region | Nuakšot |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2019. | 1.195.600 |
| — gustina | 1.195,6 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 18° 04′ 42″ S; 15° 58′ 45″ Z / 18.07833° S; 15.97917° Z |
| Aps. visina | 7 m |
| Površina | 1.000 km2 |
  Nuakšot Nuakšot na karti Mauritanije | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Ahmed Hamza |
| Veb-sajt | |
| crn | |
Nuakšot (arap. نواكشوط ili انواكشوط „Grad vetrova“ Nawākšūṭ)[1] je glavni i najveći grad u Mauritaniji.[2] Najveći je grad u Sahari južno od Atlaskih planina. Nuakšot je administrativni i ekonomski centar Mauritanije.[3]
Grad se nalazi na obali Atlantskog okeana u zapadnoj Africi. Priobalni deo nije urbanizovan i često je poplavljen. Kao rezultat brzog razvoja, grad je dosta proširen, a u centru je izgrađeno nekoliko modernih višespratnica. Nuakšot je izgrađen oko velikog bulevara - Avenije Abd an-Nasir koja se proteže od centra grada do aerodroma na severoistoku. Druge ulice nose nazive po drugim važnim Mauritancima i međunarodnim ličnostima 60-ih poput Avenije De Gola, Avenije Kenedija i Avenije Lumumbe. Temperatura u Nuakšotu varira između 13 °C i 33 °C a prosečne padavine iznose 178mm godišnje.
Geografija[uredi | uredi izvor]
![[ikona]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Klima[uredi | uredi izvor]
Nuakšot ima vruću - suvu pustinjsku klimu po Kepenovoj klasifikaciji klime. Na grad padne samo 159 mm kiše tokom cele godine, i to uglavnom u samo mesec dana u avgustu, kad je sezona kiša.[4] U Nuakšotu je vruće praktično tokom cele godine sa temperaturom oko 32 °C , ali zimi temperatura pasti do 10 °C.[5]
| Klima Nuakšota (1981–2010, ekstremi 1934–2012) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 39,9 (103,8) |
41,7 (107,1) |
44,0 (111,2) |
47,5 (117,5) |
47,0 (116,6) |
47,2 (117) |
47,5 (117,5) |
45,1 (113,2) |
45,5 (113,9) |
44,5 (112,1) |
42,3 (108,1) |
39,6 (103,3) |
47,5 (117,5) |
| Maksimum, °C (°F) | 29,1 (84,4) |
30,8 (87,4) |
33,5 (92,3) |
34,8 (94,6) |
34,3 (93,7) |
34,7 (94,5) |
32,4 (90,3) |
33,0 (91,4) |
36,1 (97) |
36,7 (98,1) |
34,0 (93,2) |
31,0 (87,8) |
33,4 (92,1) |
| Prosek, °C (°F) | 21,5 (70,7) |
23,0 (73,4) |
24,2 (75,6) |
24,3 (75,7) |
25,8 (78,4) |
26,7 (80,1) |
27,3 (81,1) |
28,4 (83,1) |
29,6 (85,3) |
28,8 (83,8) |
25,8 (78,4) |
22,8 (73) |
25,7 (78,3) |
| Minimum, °C (°F) | 14,5 (58,1) |
16,4 (61,5) |
18,2 (64,8) |
19,1 (66,4) |
20,7 (69,3) |
22,8 (73) |
24,3 (75,7) |
25,4 (77,7) |
25,8 (78,4) |
23,8 (74,8) |
19,7 (67,5) |
16,9 (62,4) |
20,6 (69,1) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | 3,9 (39) |
7,0 (44,6) |
5,0 (41) |
10,0 (50) |
13,0 (55,4) |
15,7 (60,3) |
15,0 (59) |
16,1 (61) |
17,0 (62,6) |
13,0 (55,4) |
9,3 (48,7) |
5,0 (41) |
3,9 (39) |
| Količina padavina, mm (in) | 0,7 (0,028) |
1,5 (0,059) |
0,2 (0,008) |
0,1 (0,004) |
0,3 (0,012) |
1,9 (0,075) |
6,3 (0,248) |
36,8 (1,449) |
36,3 (1,429) |
6,3 (0,248) |
2,0 (0,079) |
2,8 (0,11) |
95,2 (3,748) |
| Dani sa padavinama (≥ 1.0 mm) | 0,2 | 0,3 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,3 | 0,8 | 2,6 | 3,0 | 0,7 | 0,2 | 0,3 | 8,3 |
| Relativna vlažnost, % | 36 | 39 | 43 | 49 | 54 | 60 | 70 | 72 | 69 | 55 | 44 | 35 | 52 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 232,5 | 220,4 | 260,4 | 270,0 | 282,1 | 240,0 | 238,7 | 254,2 | 228,0 | 260,4 | 243,0 | 217,0 | 2.946,7 |
| Sunčani sati — dnevni prosek | 7,5 | 7,8 | 8,4 | 9,0 | 9,1 | 8,0 | 7,7 | 8,2 | 7,6 | 8,4 | 8,1 | 7,0 | 8,1 |
| Izvor: Deutscher Wetterdienst[6] | |||||||||||||
Istorija[uredi | uredi izvor]
Nuakšot je bilo veliko utvrđeno ribarsko selo (ksar) u prekolonijalno doba i pod francuskom vlašću. Dok se Mauritanija pripremala za nezavisnost, nedostajao joj je glavni grad, a područje današnjeg Nuakšota izabrali su Moktar Uld Dada i njegovi savetnici. Uld Dada je želeo da nova prestonica bude simbol modernosti i nacionalnog jedinstva čime su isključeni postojeći gradovi ili mesta u unutrašnjosti. Selo je izabrano za glavni grad zbog svoje centralne lokacije između Sen-Luja u Senegalu, grada iz kojeg se upravljalo kolonijom Mauritanija, i Nuadibua. Njegova lokacija takođe je značila da se izbeglo osetljivo pitanje da li je prestonica izgrađena u području u kojem su dominirali Mavri arapskog porekla ili Crni Afrikanci.[7]:369
Izgradnja je započeta u martu 1958. godine da bi se selo proširilo na 15.000 stanovnika, a osnove su završene do trenutka kada su Francuzi dali nezavisnost 28. novembra 1960.[8] Nuakšot je planiran s očekivanjem da se u gradu neće odvijati trgovina i druge ekonomske aktivnosti. Centralni poslovni okrug Nuakšota bio je planiran sa širokim ulicama i strukturom nalik mreži; novi kvart Sinkvijeme (Peti okrug) nalazio se u blizini ovog područja i za nekoliko godina postao je lokacija velike pijace i stambenog područja. Tokom šezdesetih godina grad je dobio svoju lokalnu upravu. Do sedamdesetih godina ova nova područja su toliko narasla da su po značaju zamenila stari ksar, jer su takođe bila domaćin vladinim zgradama i državnim preduzećima.[9]
Grad je dva puta napadnut 1976. godine od strane Polisario fronta tokom sukoba u Zapadnoj Sahari, ali gerila je nanela malo štete. Grad je od početka 1970-ih imao masovni i neograničeni rast, uzrokovan severnoafričkom sušom; stotine hiljada ljudi su se tamo preselile u potrazi za boljim životom. Zvanični popisi stanovništva pokazali su 134.000 stanovnika 1977. i 393.325 1988. godine, iako su obe cifre verovatno manje od stvarnosti.[10] Procenjuje se da sada broji najmanje trećinu stanovništva zemlje, ili 3,2 miliona.[11] Popis stanovništva iz 2013. registrovao je 958.399 stanovnika.[12]
Stanovništvo[uredi | uredi izvor]
| Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
| Godina |
|---|
| Stanovništvo |
Privreda[uredi | uredi izvor]
| Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Saobraćaj[uredi | uredi izvor]
| Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Lorenz, Ralph D.; Zimbelman, James R. (2014). Dune Worlds: How Windblown Sand Shapes Planetary Landscapes. Heidelberg: Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-540-89725-5. Arhivirano iz originala 2016-12-24. g. Pristupljeno 2016-07-10. page 273.
- ^ „The Sahara: Facts, Climate and Animals of the Desert”. Live Science. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 21. 11. 2016.
- ^ Universalis, Encyclopædia. „NOUAKCHOTT”. Encyclopædia Universalis (na jeziku: francuski). Pristupljeno 18. 1. 2022.
- ^ „Average Conditions Nouakchott”. BBC Weather. Pristupljeno 5. 1. 2012.
- ^ „Nouakchott”. Pristupljeno 18. 1. 2022.
- ^ „Klimatafel von Nouakchott / Mauretanien” (PDF). Baseline climate means (1961–1990) from stations all over the world (na jeziku: nemački). Deutscher Wetterdienst. Arhivirano (PDF) iz originala 9. 10. 2019. g. Pristupljeno 18. 12. 2018.
- ^ Pazzanita, Anthony G. (2008). Historical Dictionary of Mauritania. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6265-4.
- ^ Britannica, Nouakchott Nouakchott[mrtva veza], britannica.com, USA, accessed on July 7, 2019
- ^ Pazzanita 2008, str. 369
- ^ Pazzanita 2008, str. 370
- ^ „Nouakchott Travel Guide”. www.world66.com. Arhivirano iz originala 19. 6. 2017. g. Pristupljeno 19. 11. 2016.
- ^ „Mauritania: Regions, Cities & Urban Localites - Population Statistics in Maps and Charts”. citypopulation.de. Arhivirano iz originala 26. 10. 2016. g. Pristupljeno 19. 11. 2016.
- ^ „Twinnings and Agreements With Cities”. ¡Madrid!. Arhivirano iz originala 19. 11. 2016. g. Pristupljeno 19. 11. 2016.
- ^ „List of Gansu's Sister Cities by 2012”. gansu.chinadaily.com.cn. Arhivirano iz originala 6. 7. 2017. g. Pristupljeno 18. 11. 2016.
- ^ „Amman's Relations with Other Cities”. Municipality of Greater Annam. Arhivirano iz originala 2. 1. 2008. g. Pristupljeno 19. 11. 2016.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Lorenz, Ralph D.; Zimbelman, James R. (2014). Dune Worlds: How Windblown Sand Shapes Planetary Landscapes. Heidelberg: Springer Science & Business Media. ISBN 978-3-540-89725-5. Arhivirano iz originala 2016-12-24. g. Pristupljeno 2016-07-10.
- Choplin A., 2006. Fabriquer des villes-capitales entre monde arabe et Afrique noire: Nouakchott (Mauritanie) et Khartoum (Soudan), étude comparée. Université Paris 1, 535 p.
- Mohamed Salem Ideidbi, Mauritanie : la Richesse d'une nation, Nouakchott, al-Manar, 2011.
- Jean-Robert Pitte (1977), Nouakchott, capitale de la Mauritanie (na jeziku: francuski), Université de Paris IV
- Isyakha Diagana (1993). Croissance urbaine et dynamique spatiale à Nouakchott (PhD) (na jeziku: francuski). Lumière University Lyon 2.
- Philippe Tanguy (2003). „L'urbanisation irrégulière à Nouakchott: 1960-2000”. Insaniyat (na jeziku: francuski). Algeria: Centre de recherche en anthropologie sociale et culturelle. 22. ISSN 2253-0738 — preko Revues.org.
- Armelle Choplin (2006). „Le foncier urbain en Afrique: entre informel et rationnel, l'exemple de Nouakchott (Mauritanie)” [Urban land in Africa: between the informal and the rational, the Nouakchott case]. Annales de géographie (na jeziku: francuski). 115 (647): 69—91. doi:10.3406/geo.2006.21315 — preko Persee.fr.
- Anne-Marie Frérot (2006). „Nouakchott, du puits nomade à la ville des pétroliers. Risques et représentations”. Maghreb-Machrek (na jeziku: francuski) (190).
- Armelle Choplin; Ciavolella Riccardo (2008). „Marges de la ville en marge du politique? Exclusion, dépendance et quête d'autonomie à Nouakchott (Mauritanie)”. Autrepart (na jeziku: francuski). ISSN 1278-3986. doi:10.3917/autr.045.0073 — preko Cairn.info.
- Armelle Choplin (2009). Nouakchott: au carrefour de la Mauritanie et du monde (na jeziku: francuski). Paris: Éditions Karthala. ISBN 978-2-8111-3166-1.
- Serge Theunynck (1983), Brian Brace Taylor, ur., „A Sterilizing Capital: Nouakchott”, Reading the Contemporary African City, Singapore — preko ArchNet
- Paul Tiyambe Zeleza; Dickson Eyoh, ur. (2003). „Nouakchott, Mauritania”. Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN 0415234794.
- Nicola Pratt (2008), „Nouakchott”, Ur.: Bruce E. Stanley; Michael R.T. Dumper, Cities of the Middle East and North Africa, Santa Barbara, USA: ABC-CLIO, ISBN 9781576079195
- Christian Vium (11. 2. 2016), „Eye of the drought: high and dry in the Sahara – in pictures”, Guardian, UK
- „'The best solution? Move the Mauritanian capital': water on the rise in Nouakchott”, Guardian, UK, 25. 7. 2016
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Population of capital cities and cities of 100,000 or more inhabitants”. Demographic Yearbook 2005. United Nations Statistics Division.
- „Population of capital cities and cities of 100,000 or more inhabitants”. Demographic Yearbook 2015. United Nations Statistics Division. 2016.
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ostale | |
