OFK Beograd

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
OFK Beograd
Puno imeOmladinski fudbalski klub Beograd
NadimakRomantičari
Osnovan1. septembar 1911. god.; pre 112 godina (1911-09-01) (BSK)[1]
25. mart 1945. god.; pre 79 godina (1945-03-25) (Metalac)
StadionOmladinski stadion, Beograd
Kapacitet19.100
PredsednikSrbija Momčilo Minić[2]
TrenerSrbija Simo Krunić[3]
LigaPrva liga Srbije
2022/23.Srpska liga Beograd, 1.
Domaća oprema
Gostujuća oprema

OFK Beograd je srpski fudbalski klub iz Beograda. Klub se trenutno takmiči u Prvoj ligi Srbije, drugom takmičarskom nivou srpskog fudbala. Bio je dugogodišnji prvoligaš i osvajač kupa SFRJ.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Veza sa predratnim BSK-om[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Beogradski sport klub

OFK Beograd smatra da je naslednik Beogradskog sport kluba (BSK) koji je osnovan 6. jula 1911. godine. Poziva na tradiciju, godinu osnivanja, istoriju i titule BSK, iako za to nema pravnih osnova, jer je BSK zvanično ugašen nakon osnivanja Metalca, kako se zvao OFK Beograd u vreme osnivanja.[4] [5] [6]

Povezanost sa BSK-om su te što je OFK Beograd do 1957. godine imao iste boje dresova kao predratni BSK (tamno plavo - svetloplava kombinacija), imao dosta sličan grb i nosio njegovo ime - BSK (1950—1957) sve do promene u današnje ime. [5] [7] Godine 1950. Metalac je promenio ime u BSK jer je visoki državni funkcioner Vladimir Dedijer, kao predratni navijač BSK-a, hteo da vrati isto ime i tako Metalcu dao ime BSK.[8] Klub je tada osim dresova imao i sličan grb kao predratni BSK. Takođe, mnogi bivši igrači BSK-a su bili što osnivači (Milorad Arsenijević, Sava Marinković), što igrači Metalca po osnivanju (Miodrag Jovanović), a kasnije su u klub kao treneri dolazili takođe bivši igrači BSK-a (Blagoje Marjanović, Đorđe Vujadinović, Vojin Božović itd.).[4][5][7] Navijači OFK-a smatraju i da su naslednici BSK-a jer je, između ostalog, sačuvan „beogradski duh kluba”. Zanimljivo je i da neki navijači Partizana smatraju da je Partizan naslednik BSK-a, jer se Partizanov stadion nalazi na istom mestu gde je bio i BSK-ov stadion.

Osnovan FK Metalac[uredi | uredi izvor]

Inicijativni odbor za osnivanje kluba se sastao u februaru 1945. godine, a činili su ga Božidar Jeremić iz Industrije motora Rakovica, Dušan Ćorković, sekretar Centralne uprave sindikata metalaca, bivši igrači BSK-a i reprezentativci Sava Marinković, Milorad Arsenijević i mnogi drugi.[4] Dana 25. marta 1945. godine formira se tim sindikata metalaca FK Metalac i date su mu prostorije predratnog FK Jadran. Osnovano je i Fiskulturno društvo Metalac, sa svojih sedam sekcija — fudbalskom, rvačkom, košarkaškom, rukometnom, hokejaškom, biciklističkom i atletskom. Kasnije je ukinuta rvačka i hokejaška, a dosta nakon toga uključena teniska i šahovska sekcija. Josip Broz Tito je proglašen za počasnog predsednika kluba, koji je preko svog izaslanika prihvatio poziv i društvu u lično ime predao vredan novčani poklon.[4][7]

Klub je zadržao boje predratnog BSK-a: svetloplavo-tamnoplavu kombinaciju boja. Iste godine kad je osnovan, Metalac postaje prvak Beograda (liga od 6 timova), a u odlučujućoj utakmici igrao je nerešeno sa Crvenom zvezdom, što je bilo dovoljno za prvo mesto. Metalac uzima redovno učešće u šampionatima nove države koje se igra od sezone 1946/47.

Promena imena u BSK[uredi | uredi izvor]

Nakon što su se neki manji klubovi, poput Električne centrale i Beograda,[5][6] fuzionisali sa Metalcem, na vanrednoj skupštini kluba, 22. jula 1950. godine,[7] doneta je odluka da se promeni ime kluba. Razlog tome je najviše bio taj da bi se otvorila vrata široj omladini, a ne samo predstavnicima metalske struke.[6][9]. Zahvaljujući Vladimiru Dedijeru, vraćeno je ime BSK,[10] a mnogi su bili skeptici da li će vlast dopustiti da se to ime ponovo nosi. Vladimir Dedijer je na to rekao da je BSK „baš lepo ime“ i da ne vidi problem u tome, te je vraćeno ime BSK.[7] Klub je po svemu podsećao na istoimeni klub od pre rata i tamnoplavo-svetloplava boja dresova se ne menja, a grb je sličan onom predratnom.

Pod tim imenom klub osvaja svoja prva dva trofeja u nacionalnom kupu i to 1953. i 1955. godine, kada je pobeđen splitski Hajduk u oba navrata rezultatom 2:0. Sezone 1954/55. klub je bio vicešampion Jugoslavije, sa 2 boda manje od Hajduka. U tom periodu i omladinci 1951. godine postaju prvaci Jugoslavije. Stanoje Jocić je bio prvi strelac prvenstva 1952, a Predrag Pop Marković deli prvo mesto u listi strelaca lige sezone 1954/55, kada je klub bio vicešampion. Zanimljivost je da je drugi tim BSK-a stigao do osmine finala kupa 1951. godine, kada je prvi tim ispao u prvom kolu.

Tih godina su se isticali i ostali upamćeni brojni igrači kao što su Dragiša Filipović, Aleksandar Panić, Sreten Davidović, Lazar Tasić, Zdravko Juričko, Vasilije Šijaković, Sava Antić, Predrag Pop Marković, Petar Radenković, Tomislav Kaloperović, Stanoje Jocić, Živko Josić i drugi.

Fuzija sa TSK Šumadijom i promena imena u OFK Beograd[uredi | uredi izvor]

Klub je u drugoj polovini 1950-ih godina bio u teškoj finansijskoj krizi i pred bankrotom.[5] U međuvremenu, u Partizanu su se sukobili generali i članovi UDBA-e, gde su generali odneli pobedu, a članovi UDBA-e, na čelu sa Srbom Savićem, napustili klub.[5] Ti članovi UDBA-e su prvo preuzeli nižerazrednu TSK Šumadiju, a potom prešli u BSK. Tako je došlo do fuzije BSK-a i TSK Šumadije, a predlog je bio da klub promeni ime u „BSK Šumadija”, što ipak nije prošlo jer je zvučalo nacionalistički.[5][7][8] Na kraju, klub je nazvan OFK Beograd (Omladinski fudbalski klub Beograd), kako je i predložio Mišo Pavićević na upravnom odboru. Osnivačka skupština održana je u sali radničkog univerziteta „Braća Stamenković”, 26. novembra 1957. godine.[5][7] Ime OFK Beograd je izabrano i da bi klub dobio svoj stadion — Omladinski, jer pre toga BSK nije imao svoj stadion, već je igrao uglavnom na tadašnjem stadionu Crvene zvezde, a potom i na stadionu Partizana kada Zvezdin stadion nije ispunjavao uslove Prve lige.[8] Boje kluba su promenjene u plavo-bele.

Najuspešniji period OFK-a[uredi | uredi izvor]

Odmah nakon promene imena, OFK Beograd je ispao u Drugu ligu sezone 1957/58. Odmah iduće sezone se vraća u Prvu ligu, a ubrzo nastaje najuspešniji period OFK Beograda, koji je trajao tokom 1960-ih do polovine 1970-ih. U tom periodu, zbog atraktivne igre igrači OFK-a dobijaju nadimak „romantičari”. Već 1962. godine pobedom od 4:1 u finalu nad subotičkim Spartakom osvojen je još jedan trofej kupa, sa 2 gola Antića i po jedan Srđana Čebinca i Samardžića. Naredne sezone, OFK je učestvovao u 2 evropska takmičenja: Intertoto kupu (koji tad nije bio pod okriljem UEFA) i Kupu pobednika kupova. U Intertoto kupu te sezone je stigao do četvrtfinala, gde je pre toga bio prvi u grupi sa Bajern Minhenom, Fajenordom i Vičencom. U Kupu pobednika kupova je stigao do polufinala takmičenja. Pre polufinala plavo-beli su eliminisali istočnonemački klub Hemi Hale, a zatim severnoirski Portadaun i u četvrtfinalu italijanski Napoli. Nakon pobede 2:0 u Beogradu i poraza 3:1 u Napulju, odigrana je majstorica u Marselju, gde je OFK trijumfovao sa 3:1 i tako se plasirao u polufinale takmičenja. U polufinalu je igrao sa engleskim Totenhemom, koji je predvodio Džimi Grivs (koji je isključen na utakmici u Beogradu). OFK je izgubio u oba duela, u Beogradu 2:1 i u Londonu 3:1, ali je i pored poraza dobio priznanje od Totenhema za dobar otpor.[11]

Sezone 1963/64. OFK je završio kao drugoplasirani u Prvoj ligi, sa 3 boda iza Crvene zvezde. Po mnogima je OFK-u oduzeta titula te sezone, kako ne se bi razbila tradicija uzimanja titule od strane „velike četvorke”.[5][11] Iste sezone OFK je igrao i u Kupu sajamskih gradova, gde je ispao u prvom kolu od Juventusa. Prvu utakmicu je dobio Juventus rezultatom 2:1, OFK je istim rezultatom pobedio u revanšu u Beogradu, pa se igrala majstorica. Za mesto odigravanja majstorice je izabran Trst, gde je Juventus pobedio 1:0 i tako prošao dalje. Sezone 1965/66. je četvrti put osvojen Kup Jugoslavije, pobedom u čuvenom finalu nad Dinamom iz Zagreba rezultatom 6:2. Po dva gola su postigli članovi „tria S”: Skoblar, Samardžić i Santrač. Zanimljivo je da je na toj utakmici Dinamo po mnogima bio bolji rival, ali je OFK-u „svaki šut ušao u gol”.[12]

Slobodan Santrač, Ilija Petković i Dragoslav Stepanović pred utakmicu sa Fajenordom u Roterdamu

Nakon tog uspeha je nastupio kratak period slabijih rezultata zbog odlaska mnogih igrača, koji je prekinut dolaskom Miloša Milutinovića, i nešto kasnije, Dragoslava Šekularca, dva velika tadašnja fudbalska asa u poznijim igračkim godinama. U periodu kada su Milutinović i Šekularac činili tandem, Omladinski stadion je redovno popunjen.[8] [13] Na utakmici protiv Partizana 24. marta 1968. zabeležena je rekordna poseta na Omladinskom stadionu, kada je utakmici prema procenama prisustvovalo oko 35000 gledalaca.[14] Slobodan Santrač je bio prvi strelac prvenstva sezona 1967/68, 1969/70 (delio prvo mesto sa Dušanom Bajevićem iz Veleža), 1971/72. (kada je sa 33 gola osvojio bronzanu kopačku Evrope) i 1972/73. (delio prvo mesto sa Vojinom Lazarevićem iz Crvene zvezde). U prvenstvu je postigao 186 golova u dresu OFK Beograda, a ukupno 218 golova, što ga čini rekorderom po broju golova u Prvenstvu Jugoslavije (i Srbije).

Prve polovine 1970-ih su donele novu generaciju plavo-belih, koju su, između ostalih, činili: Ilija Petković, Dragoslav Stepanović, Petar Borota, Bogdan Turudija i drugi, a iz starije generacije ostali su Slobodan Santrač i Stojan Vukašinović. OFK u prvenstvu završava svaku sezonu u vrhu tabele, te 3 sezone zaredom igra u Kupu UEFA. Najdalje je stigao u sezoni 1972/73, drugoj sezoni u takmičenju po redu. OFK je u prvom kolu eliminisao Duklu iz Praga, zatim je ponovo bio bolji od Fajenorda, koji je 2 godine pre toga postao šampion Evrope, a sezonu nakon te i osvojio Kup UEFA. U trećem kolu je savladan Beroe iz Stare Zagore, a u četvrtfinalu je usledilo ispadanje od Tventea. Iako je prvi meč kod kuće dobijen 3:2 u revanšu je OFK poražen 2:0. Zanimljivost je da je 1973. godine OFK osvojio prijateljski turnir Trofej grada Granade, pobedom nad urugvajskim Penjarolom u finalu 4:0. Takođe je zanimljivo da je pehar bio težak 92 kilograma, pa je zbog teškoća da se pehar unese u avion rastaven na delove i sklopljen u Beogradu.[7]

Slabiji rezultati[uredi | uredi izvor]

U drugoj polovini 1970-ih su nastupili slabiji rezultati kluba, a po drugi put u istoriji klub je ispao u Drugu ligu sezone 1978/79. Klub se se iduće sezone odmah vratio u Prvu ligu, sledeći put je ispao sezone 1982/83, a ponovo nakon brzog povratka je ispao sezone 1985/86, nakon čega je ostao u Drugoj ligi sve do raspada SFRJ. Zanimljivo je da je klub iste sezone došao do polufinala Kupa Jugoslavije, gde je ispao od Veleža. I pored slabijeg perioda, za klub su igrali talentovani igrači kao što su Zoran Lončar, Nebojša Vučićević, Gordan Petrić, koji je kao član OFK-a sa reprezentacijom bio svetski šampion u uzrastu do 20 godina, i drugi. U sezoni 1990/91. OFK je stigao do polufinala Kupa, gde je ispao od Crvene zvezde, a naredne sezone klub je ušao u Prvu ligu. Te sezone nisu učestvovali klubovi iz Slovenije i Hrvatske, a klubovi iz Bosne i Hercegovine, osim Borca iz Banja Luke, su završili takmičenje ranije. OFK je, pod vođstvom legende kluba Ilije Petkovića, bio 4. na tabeli i izborio učešće u Kupu UEFA sledeće sezone, u kom nije učestvovao zbog sankcija.

Ni 1990-e nisu dale izrazitog poboljšanja u rezultatima OFK-a. Pritom je i Prva liga SRJ bila organizovana na čudan način, bila je podeljena na Prvu A i Prvu B ligu, gde su klubovi nakon polusezona mogli da ispadaju i ulaze u Prvu B ligu, odnosno Prvu A ligu. OFK je u sezoni 1993/94. na polusezoni izborio Prvu A ligu i u njoj, u drugoj polusezoni, završio 4. na tabeli. Ponovo zbog sankcija klub nije mogao da igra u evropskim takmičenjima. Ovakav sistem je potrajao do sezone 1997/98, gde je Prva B liga bila drugi rang jugoslovenskog fudbala, a te sezone se OFK takmičio upravo u Prvoj B ligi. Nakon te sezone, klubovi su se takmičili u jedinstvenoj Prvoj ligi.

Povratak na fudbalsku scenu[uredi | uredi izvor]

Sezone 1997/98. OFK je igrao Prvu B ligu, tada drugi rang jugoslovenskog fudbala. Na čelo kluba dolazi Zvezdan Terzić, koji je proveo 10 godina u klubu. OFK se odmah iste sezone vratio u Prvu ligu i postaje standardan prvoligaš, a sezone 2000/01. OFK je završio 5. na tabeli, a Petar Divić je bio najbolji strelac prvenstva sa 27 golova. Sezone 2002/03. OFK završava 3. u prvenstvu, nakon čega je izboreno mesto u Intertoto kupu. Time je OFK izborio mesto u nekom evropskom takmičenju posle 29 godina, a u Intertoto kupu je te godine ispao u drugom kolu od češkog Sinota. Naredne sezone OFK završava kao 4. na tabeli, te opet obezbeđuje učešće u Intertoto kupu. U Intertoto kupu stiže do polufinala takmičenja, gde ispada od Atletiko Madrida. Sezone 2004/05. klub ponavlja uspeh u Prvoj ligi, a obezbeđuje mesto u kvalifikacijama za Kup UEFA, gde ispada od Lokomotive Plovdiv. Naredne sezone u Kupu Srbije i Crne Gore dolazi do finala, gde nakon vođstva od 2:0 protiv Crvene zvezde, ipak nakon produžetaka gubi 4:2. Time su izborene kvalifikacije za Kup UEFA, gde protiv Oksera nakon pobede u Beogradu 1:0, u revanšu je bilo 2:1 do 82. minuta, i onda je Okser postigao 3 gola i sa pobedom od 5:1 otišao dalje. Sezone 2007/08. klub je došao do polufinala Kupa Srbije, gde je ispao od Zemuna, a naredne sezone je klub u poslednjem kolu izborio opstanak u ligi. Već naredne sezone klub dolazi do trećeg mesta u Superligi i do polufinala Kupa Srbije, gde ispada od Crvene zvezde. Izborene su kvalifikacije za Ligu Evrope, gde je nakon izbacivanja Torpedo Žodina, klub ispao od Galatasaraja. Nakon prvog meča u Istanbulu, koji se nakon vođstva Galatasaraja od 2:0 završio 2:2, usledio je poraz u Beogradu od 5:1. Takođe, omladinci OFK Beograda su bili šampioni Srbije 2008. i 2009. godine.[15]

Klub je, pozivajući se na istoriju BSK-a, 2011. godine proslavio vek postojanja kluba.[16] OFK je dve sezone zaredom došao do polufinala Kupa Srbije, 2012/13. i 2013/14. Prvi put je OFK, nakon izbacivanja Crvene zvezde u četvrtfinalu pobedom od 3:1 u gostima, ispao od Vojvodine, a drugi put od Jagodine. U ovom periodu, u kome se klub stabilizovao, su se istakli mnogi igrači: Petar Divić, Ognjen Koroman, Saša Stevanović, Miljan Mrdaković, Marko Baša, Đorđe Jokić, Duško Tošić, Branislav Ivanović, Aleksandar Kolarov, Radiša Ilić i drugi.

Finansijska kriza i ispadanje u treći rang[uredi | uredi izvor]

U prvom kolu sezone 2015/16. OFK je, kao domaćin na stadionu Obilića, odigrao utakmicu protiv Crvene zvezde. Nakon vođstva od 2:0 posle prvog poluvremena, nakon preokreta OFK je izgubio 6:2. Zbog sumnje u regularnost ove utakmice, gde se sumnjalo i da je lično Zvezdan Terzić, tada kao direktor Crvene zvezde, ulazio u svlačionicu OFK-a, Više javno tužilaštvo u Beogradu je ispitavalo slučaj.[17][18] Zbog ovog slučaja su poljuljani odnosi i u upravi kluba,[19] a takođe su se i navijači bunili protiv uprave i bojkotovali utakmice.[20] Nakon završetka istrage tužilaštvo je zaključilo da nema dokaza o nameštanju utakmice.[21] Na kraju sezone, OFK je nakon 19 godina ispao u drugi rang. Naredne sezone, OFK je kao poslednjeplasirani tim ispao iz Prve lige Srbije (drugog ranga), sa samo 3 pobede u sezoni. Tako je klub, po prvi put u istoriji, igrao treći rang sezone 2017/18. Razlog drastičnog slabljenja rezultata i teške finansijske krize mnogi vide i u samom Zvezdanu Terziću, koji je u klubu bio u periodu 1997-2005 i 2012-2014.[22]

U trećem rangu, tj. Srpskoj ligi Beograd, u prvoj sezoni osvojeno je 3. mesto, a sledeće sezone 5. mesto. U sezoni 2018/19. godine na stadionu Čukaričkog, OFK Beograd je pobedom nad Radničkim sa Novog Beograda osvojio Kup FSS na teritoriji FSB, ili skraćeno Kup Beograda. Nakon regularnog dela bilo je bez golova, ali romantičari su bili bolji nakon penala 4:2.[23]

Grb kroz istoriju[uredi | uredi izvor]

Grbovi OFK Beograda
FK Metalac BSK OFK Beograd OFK Beograd OFK Beograd OFK Beograd
1945—1950.
1950—1957.
1957—1980.
1980—2005.
Od 2005.
Jubilarni grb 2011.

Navijači[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Plava unija

Prva organizovana grupa navijača OFK Beograda pojavila se prvi put 1984. godine pod nazivom Plavi gromovi, grupa pod tim imenom „živi“ sve do 1990. godine kada, pod uticajem sve prisutnijeg osećanja nacionalnog identiteta menja ime u Sokolovi. Do raspada grupe dolazi 1993. godine, jer u trenucima u kojima se tada nalazila Srbija, fudbal je gubio smisao. Takođe, uz pomenute grupe treba pomenuti i nekoliko podgrupa koje su delovale pod imenima Plava krv, Pirati…

Godine 1994, formira se nova grupa navijača OFK Beograda pod nazivom Plava unija Beograda i pod tim imenom će ostati do danas.

Navijači OFK Beograda su u prijateljskim odnosima sa „Invalidima“, navijačkom grupom koja navija za Voždovac i navijačima Dinama iz Moskve i navijačima FK Anortozis Famagusta sa Kipra. Navijači Dinama čak su osnovali — OFK Beograd, fan klub Moskve.

Osim organizovanih grupa navijača, OFK Beograd je imao i brojne simpatizere, među kojima su neke poznate ličnosti: Ljubiša Samardžić, Milivoje Živanović, Vlada Bulatović Vib, Dobrica Ćosić, Dragutin Dobričanin, Jovan Janićijević Burduš, Voja Nanović, Miki Jevremović, Mihajlo Kostić Pljaka, Vuk Kostić i drugi. [5][8][24] Ljubiša Samardžić je čak u dva navrata bio predsednik kluba.[25]

Stadion[uredi | uredi izvor]

Omladinski stadion
Glavni članak: Omladinski stadion

Od osnivanja OFK Beograda, kao Metalac i BSK, klub nije imao svoj stadion. Svoje utakmice je igrao na tadašnjem stadionu Crvene zvezde, koji se nalazio na mestu stadiona predratne Jugoslavije. Uslovi na tadašnjem stadionu Zvezde su za BSK bili jako loši, pritom je klub morao Zvezdi plaćati i kiriju za korišćenje stadiona. Kada je počela izgradnja današnjeg stadiona Zvezde BSK je prešao na stadion Partizana, praktično sve do promene imena u OFK Beograd i dobijanja svog stadiona.[5][7][8]

Klub je zaigrao na svom Omladinskom stadionu koji je lociran na Staroj Karaburmi. Zvanično je otvoren 10. avgusta 1957. godine, utakmicom Radničkog i Spartaka.[26]

Premijernu utakmicu OFK Beograd (tada kao BSK) je na svom stadionu odigrao 24. avgusta 1957. godine, a gost je bila Budućnost iz Podgorice. OFK Beograd je pobedio rezultatom 3:1. Pored OFK Beograda stadion su u periodu nakon izgradnje dosta koristili i ostali beogradski klubovi, Partizan, Crvena zvezda i Radnički.[26]

Pre rekonstrukcije koja je započeta 2000. godine stadion je imao kapacitet za 28000 osoba. Nakon rekonstrukcije, stadion je imao kapacitet od 19168 mesta, od toga 11 381 postavljenih stolica (stanje 2011.).[7] Glavni teren stadiona je površine 105h68 -m.[26]

Zbog sve goreg stanja u kojem se stadion nalazi, ponajviše zbog toga što se nalazi na mestu klizišta i zato što je ugovor sa gradom istekao 2009. godine, kao i zbog najava iz komisije za stadione da OFK svoje superligaške utakmice više neće moći da igra na njemu, članovi „Kluba prijatelja OFK Beograda 1994.“ su polovinom 2012. pokrenuli peticiju za rekonstrukciju Omladinskog stadiona, a apel je prevashodno upućen Gradskoj vlasti jer je stadion u vlasništvu grada. [27] Tada je, zbog nebezbednosti pojedinih delova stadiona, smanjen kapacitet na ispod 5000.[28] Od 2015. godine OFK Beograd superligaške utakmice visokog rizika igra na stadionu Obilića, zbog čega navijači bojkotuju utakmice.[29]

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Bivši poznati igrači OFK Beograda[uredi | uredi izvor]

Noviji rezultati[uredi | uredi izvor]

Sezona Rang Liga Pozicija IG D N P GD GP GR Bod Kup
2013/14. 1 Superliga Srbije 11. 30 10 3 17 31 43 -12 33 Polufinale
2014/15. 1 Superliga Srbije 8. 30 10 9 11 35 43 -8 39 Osmina finala
2015/16. 1 Superliga Srbije 15. 37 9 5 23 38 58 -20 18 (32) Četvrtfinale
2016/17. 2 Prva liga Srbije 16. 30 3 9 18 25 53 -28 18 Šesnaestina finala
2017/18. 3 Srpska liga Beograd 3. 30 17 6 7 67 39 +28 57 Pretkolo
2018/19. 3 Srpska liga Beograd 5. 30 14 4 12 55 35 +20 46 Nije se kvalifikovao
2019/20. 3 Srpska liga Beograd 3. 171 8 5 4 17 13 +4 29 Osmina finala
2020/21. 3 Srpska liga Beograd 6. 38 17 9 12 60 42 +18 60 Nije se kvalifikovao
2021/22. 3 Srpska liga Beograd 3. 30 18 4 8 67 31 +36 58 Nije se kvalifikovao
2022/23. 3 Srpska liga Beograd 1. 30 19 10 1 57 16 +41 67 Nije se kvalifikovao
2023/24. 2 Prva liga Srbije — — — — — — — — —

OFK Beograd u evropskim takmičenjima[uredi | uredi izvor]

Sezona Takmičenje Rang Zemlja Klub Rezultat
1960. Mitropa kup Grupa Čehoslovačka Banjik Ostrava 1:2, 3:2
1962/63. Intertoto kup Grupa Italija Vičenca 2:1, 0:2
Grupa Njemačka Bajern Minhen 4:1, 4:4
Grupa Holandija Fajenord 1:0, 1:2
Četvrtfinale Italija Padova 1:7, 4:3
1962/63. Kup pobednika kupova Kvalifikacije Istočna Nemačka Šemi Hale 2:0, 3:3
Osmina finala Severna Irska Portadaun 5:1, 2:3
Četvrtfinala Italija Napoli 2:0, 1:3, 3:1
Polufinale Engleska Totenhem hotsper 1:2, 1:3
1963/64. Intertoto kup Grupa Čehoslovačka Slovan Bratislava 2:2, 0:4
Grupa Poljska Ruh Hožov 2:1, 0:3
Grupa Istočna Nemačka Empor Rostok 2:1, 1:1
1963/64. Kup sajamskih gradova 1. kolo Italija Juventus 1:2, 2:1, 0:1
1964. Mitropa kup Četvrtfinale Italija Bolonja 0:1, 2:2
1964/65. Kup sajamskih gradova 1. kolo Španija Atletik Bilbao 2:2, 0:2
1966/67. Kup pobednika kupova 1. kolo Sovjetski Savez Spartak Moskva 1:3, 0:3
1968/69. Kup sajamskih gradova 1. kolo Rapid Bukurešt 1:3, 6:1
2. kolo Italija Bolonja 1:0, 1:1
Osmina finala Turska Geztepe Izmir 3:1, 0:2
1971/72. UEFA kup 1. kolo Švedska Jurgorden 4:1, 2:2
2. kolo Istočna Nemačka Karl Cajs Jena 1:1, 0:4
1972/73. UEFA kup 1. kolo Čehoslovačka Dukla Prag 2:2, 3:1
2. kolo Holandija Fajenord Roterdam 3:4, 2:1
Osmina finala Bugarska Beroe Stara Zagora 0:0, 3:1
Četvrtfinale Holandija Tvente 3:2, 0:2
1973/74. UEFA kup 1. kolo Grčka Panatinaikos 2:1, 0:1
2. kolo Sovjetski Savez Dinamo Tbilisi 0:3, 1:5
2003. Intertoto kup 1. kolo Estonija Narva Trans 6:1[30], 5:3
2. kolo Slovačka 1. FK Sinot 0:1, 3:3
2004. Intertoto kup 2. kolo Letonija Dinaburg 3:1, 2:0
3. kolo Finska Tampere junajted 0:0, 1:0
Polufinale Španija Atletiko Madrid 1:3, 0:2
2005/06. UEFA kup 2. kolo kv. Bugarska Lokomotiva Plovdiv 2:1, 0:1
2006/07. UEFA kup 2. kolo kv. Francuska Okser 1:0, 1:5
2008. Intertoto kup 2. kolo Grčka Panionios 1:0, 1:3
2010/11. UEFA liga Evrope 2. kolo kv. Belorusija Torpedo Žodino 2:2, 1:0
3. kolo kv. Turska Galatasaraj 2:2, 1:5

Zbirni evropski rezultati[uredi | uredi izvor]

Stanje 3. avgust 2011.

Takmičenje Mečeva D N I GD GP
Liga šampiona 0 0 0 0 0 0
Kup pobednika kupova 11 4 1 6 21 22
UEFA kup / Liga Evrope 24 9 6 9 36 47
Intertoto kup 12 6 2 4 23 17
I. Ukupno UEFA takmičenja 47 19 9 19 80 86
Kup sajamskih gradova 11 4 2 5 17 16
Mitropa kup 4 1 1 2 6 7
Intertoto kup 14 7 3 4 25 31
II. Ukupno ostala takmičenja 29 12 6 11 58 53
Ukupno I. + II. 76 31 15 30 138 139

Treneri[uredi | uredi izvor]

Spisak svih trenera OFK Beograda:

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Klub se poziva na ovaj datum osnivanja, iako nema pravnih osnova (pogledati odeljak Veza sa predratnim BSK-om)
  2. ^ „Minić predsednik OFK Beograda, Terzić i Babović potpredsednici, Mrkela direktor”. Sportski žurnal. 21. 12. 2022. Pristupljeno 17. 1. 2023. 
  3. ^ „OFK Beograd ima novog trenera”. Sportski žurnal. 16. 1. 2023. Pristupljeno 17. 1. 2023. 
  4. ^ a b v g Zec, Dejan. Početak izgradnje socijalističkog sporta u Srbiji 1944-1945. godine. 
  5. ^ a b v g d đ e ž z i j „Milan Raki Aranđelović - intervju”. ofkbeograd.net. Pristupljeno 27. 6. 2022. 
  6. ^ a b v Cvetković, Ivan. „Tumačenje osnivanja OFK Beograda”. politika.rs. Pristupljeno 27. 6. 2022. 
  7. ^ a b v g d đ e ž z i Milovanović, Miroslav (2011). Naš plavi bukvar. Beograd: Klub prijatelja OFK Beograda 1994. ISBN 978-86-914827-0-1. 
  8. ^ a b v g d đ „Kolumna Miše Krstića”. ofkbeograd.net. Pristupljeno 27. 6. 2022. 
  9. ^ Monografija 50 godina Beogradskog fudbalskog saveza. Fudbalski savez Beograda. 1973. 
  10. ^ Dedijer, Vladimir (1981). Radost i tuga fudbala. Zagreb: Mladost. 
  11. ^ a b „INTERVJU, PAJA SAMARDŽIĆ: Kako su me Krcun i udbaši vodili u Zvezdu”. ekspres.net. Arhivirano iz originala 20. 12. 2019. g. Pristupljeno 2. 7. 2022. 
  12. ^ „Sve je ušlo - sećanja 26. maj 1966.”. Sport: 32. 2006. 
  13. ^ Ostojić, Aleksandar. „Uspon i pad OFK Beograda”. maxbetsport.rs. Arhivirano iz originala 05. 07. 2022. g. Pristupljeno 5. 7. 2022. 
  14. ^ „Lična karta kluba”. ofkbeograd.co.rs. Pristupljeno 10. 7. 2022. 
  15. ^ „Osvajači Omladinske Lige”. srpskistadioni.in.rs. Pristupljeno 8. 7. 2022. 
  16. ^ „OFK Beograd proslavlja vek postojanja”. sport.blic.rs. Pristupljeno 23. 6. 2019. 
  17. ^ „Predaja romantičarima naređena u pauzi?”. novosti.rs. Pristupljeno 9. 7. 2022. 
  18. ^ „Tužilaštvo ispituje utakmicu OFK Beograd - Crvena zvezda”. rts.rs. Pristupljeno 9. 7. 2022. 
  19. ^ „Član uprave proziva predsednika: OFK radi u dogovoru sa Terzićem!”. kurir.rs. Pristupljeno 9. 7. 2022. 
  20. ^ „Navijači OFK Beograda: Nećemo da budemo filijala!”. mondo.rs. Pristupljeno 9. 7. 2022. 
  21. ^ „Tužilaštvo bez dokaza o nameštanju mečeva u Super ligi”. rts.rs. Pristupljeno 9. 7. 2022. 
  22. ^ „Iz vremena „romantike“ ostali samo dugovi”. danas.rs. Pristupljeno 9. 7. 2022. 
  23. ^ „Čista romantika: OFK Beograd osvojio Kup Beograda!”. mozzartsport.com. Arhivirano iz originala 03. 07. 2019. g. Pristupljeno 23. 6. 2019. 
  24. ^ „POZNATI GLUMAC NOVI POTPREDSEDNIK OFK BEOGRADA Vuk Kostić za Blicsport: Romantičar sam u duši”. sportal.blic.rs. Pristupljeno 11. 7. 2022. 
  25. ^ „Smoki, Šurda i romantičar, čovek koji je održao moralnu lekciju Arkanu”. zurnal.rs. Pristupljeno 11. 7. 2022. 
  26. ^ a b v Omladinski stadion na Staroj Karaburmi, OFK Beograd
  27. ^ Peticijom traže spas za Omladinski stadion Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jun 2014), www.24sata.rs, 28. 8. 2012.
  28. ^ „OFK Beograd i Zvezdu gledaće manje od 5.000 ljudi”. telegraf.rs. Pristupljeno 11. 7. 2022. 
  29. ^ „OFK Beograd bez organizovane podrške protiv Partizana”. novosti.rs. Pristupljeno 11. 7. 2022. 
  30. ^ Poništen rezultat zbog ubačene dimne bombe

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vikinovosti imaju novosti vezane za članak:
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ОФК_Београд&oldid=26647050”