Obrazovanje u Srbiji

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Obrazovanje u Srbiji
Obrazovanje u Srbiji
Karlovačka gimnazija, prva srpska gimnazija
Ministarstva
Ministarstvo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja[1]
(Tomislav Jovanović)
Budžet
Budžet 4,7% GDP-a (2008)[2]
Opšti podaci
Zvanič. jezik srpski
Sistem državni
Pismenost (2010)
Ukupno 97,9%[2]
Muškarci 99,2%[2]
Žene 96,7%[2]
Upis ()
Diplomirani ()

Obrazovanje u Srbiji se odvija pod nadzorom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Datira još iz 12. veka, a danas se deli na predškolsko (vrtić), osnovno (osnovna škola), srednje (srednja škola) i visoko obrazovanje (fakulteti univerziteta i akademija umetnosti). Pre primene Bolonjske deklaracije (do 2006), postojalo je i postdiplomsko obrazovanje, trenutno u sklopu drugog i trećeg nivoa visokog obrazovanja.

Rana istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija videti Istorija školstva u Srbiji i Obrazovanje u srednjovekovnoj Srbiji

Školstvo u Srbiji datira od 17. veka, a počinje osnivanjem škola pri katoličkim manastirima u Titelu i Baču u današnjoj Vojvodini, koja je tad bila deo Ugarske, i kod privatnih učitelja, kod kojih je nastava bila na srpskom i grčkom jeziku.[3] Međutim, obrazovanje datira još od ranije, od 12. veka, pri manastirima koje je, između ostalih, pokrenuo Sveti Sava.[3] Posle pada srpske srednjovekovne države i velikih seoba Srba u Austriju, Srbi su se našli pod pritiskom katoličke crkve. U cilju odbrane od pokrštavanja zatražena je pomoć od Rusije iz koje će doći učitelji Maksim Suvorov (otvorio Slavjansku školu) i posle njega Emanuel Kozačinski (koji će otvoriti Latinsku školu).[3] Avram Mrazović je 1. maja 1778. u Somboru osnovao srpsku osnovnu školu „Normu“, koja je najstarija ustanova za obrazovanje učitelja za slovensko stanovništvo na jugu Evrope.[4] Karlovački mitropolit Stevan Stratimirović je 1791. u Sremskim Karlovcima osnovao Karlovačku gimnaziju.[3] Tokom Prvog srpskog ustanka, u Beogradu je 1808. osnovana Velika škola zaslugom Ivana Jugovića i Dositeja Obradovića.[5] U Kragujevcu je oktobra 1838. osnovan Liceum Knjažestva serbskog, prva viša škola u Srbiji. On je 1841. premešten u Beograd. Licej je postojao do 1863. kada prerasta u Veliku školu, koja je imala tri fakulteta: Filozofski, Tehnički i Pravni.[6] Beogradski univerzitet je osnovan 1905. Posle Drugog svetskog rata iz Beogradskog univerziteta su se izdvojili Univerzitet u Novom Sadu (1960), Nišu (1965), Prištini (1970), Podgorici (1974) i Kragujevcu (1976).

Skora istorija[uredi]

Obrazovni sistem[uredi]

Do primene Bolonjske deklaracije, 2006, i sveobuhvatnih izmena obrazovnog sistema, Srbija je primenjivala sistem nasleđen iz socijalističke Jugoslavije. Predškolsko obrazovanje bilo je izborno, a osnovno i srednje ovrazovanje identični sadašnjim. Primenom Bolonjske deklaracije školske 2005/06. godine, bivša Diploma visokog obrazovanja je izjednačena sa masterom, a magistratura sa prve dve godine doktorskih studija (još jedna godina do doktorata), oboje usled jednakih godina učenja. Postdiplomsko obrazovanje je obuhvatalo ono što danas obuhvataju drugi i treći deo visokog — magistraturu i doktorat.[7]

Stručna sprema[uredi]

Osim očiglednih izmena u obrazovnom sistemu, istorijski sistem je rangirao ulenike prema stručnoj spremi. Učenici koji su završili prva četiri razreda osnovne škole bili su nekvalifikovani radnici (NKV), a oni koji su završili svih osam polukvalifikovani radnici (PKV). Za završetak trogodišnje zanatske škole, posajalo se kvalifikovan radnik (KV, srednja stručna sprema, SSS), kao i za četvorogodišnju stručnu školu. Specijalizacijom na osnovu stručnog srednjeg obrazovanja, postajalo se visokokvalifikovani radnik (VKV).[8] Za završetak više škole, dobijala se viša stručna sprema (VŠ, VŠS). Za osnovne fakultetske studije, dobijala se visoka stručna sprema (VSS), daljim studiranjem magistar (MR) i doktor (DR).[9]

Stepen stručne spreme[uredi]

Sem same stručne spreme, koja je pokazivala određenu sposobnost za rad i znanje, postojao je i stepen stručne spreme:[9]

  • I stepen — niži razredi osnovne škole (4 godina za stepen; 4 godine ukupno)[a]
  • II stepen — viši razredi osnovne škole (4 godina za stepen; 8 godina ukupno)
  • III stepen — trogodišnja zanatska škola (3 godina za stepen; 11 godina ukupno)
  • IV stepen — četvorogodišnja stručna škola (4 godina za stepen; 12 godina ukupno)
  • V stepen — četvorogodišnja zanatska škola (4 godina za stepen; 12 godina ukupno)
  • VI-1 stepen — dvogodišnja viša škola (2-3 godine za stepen; 14 godina ukupno)
  • VI-2 stepen — trogodišnja viša škola (3 godine za stepen; 15 godina ukupno)
  • VI-2 stepen — trogodišnje akademske studije (3 godine za stepen; 15 godina ukupno)
  • VII-1 stepen — četvorogodišnje osnovne studije (4 godine za stepen; 16 godina ukupno)
  • VII-1 stepen — četvorogodišnje specijalističke studije (4 godine za stepen; 16 godina ukupno)
  • VII-1 stepen — petogodišnje specijalističke studije (5 godina za stepen; 17 godina ukupno)
  • VII-2 stepen — šestogodišnje specijalističke studije (6 godina za stepen; 18 godina ukupno)
  • VII-2 stepen — magistratura (magistar nauka, MR) (2 godine za stepen; 19 godina ukupno)
  • VIII stepen — doktorat (doktor nauka, DR) (1 godina za stepen; 20 godina ukupno)

Školska godina[uredi]

Predškolsko se pohađa u godini upisa prvog razreda osnovne škole. Traje bar četiri sata dnevno i bar šest meseci. Nakon njega, učenici pohađaju test sposobnosti za upis u osnovnu školu.[10] Školska godina za osnovne i srednje škole traje devet i po meseci, sem za učenike osmog razreda osnovne škole i završnog razreda (trećeg ili četvrtog) srednje škole, kojima traje jednu nedelju kraće. Ona počinje prvog ponedeljka septembra, a završava se petka druge pune nedelje juna.[11] Školska godina je podeljena na dva polugodišta, a polugodišta na ukupno četiri tromesečja (klasifikacioni period u srednjoj školi).[11]

Tokom školske godine, učenici osnovnih i srednjih škola imaju pet raspusta, perioda kada ne idu u školu, namenjenih za odmor: novembarski (tromesečje; traje dva dana), januarski (polugodište/Nova godina/Božić; traje 15 dana), februarski (Dan državnosti; traje dva dana), aprilski (tromesečje/Uskrs; traje 10 dana) i majski raspust (Praznik rada; traje dva dana). Dešava se da se raspusti poklope, pa je, na primer, školske 2012/13. godine, aprilski raspust potpuno asimilovao majski.[11]

Između školskih godina, đaci idu na letnji raspust, koji traje dva i po meseca, odnosno tri za učenike koji upisuju sredlju školu, a četiri za one koji upisuju fakultet. Dakle, učenici neprelaznih godina imaju 85 radnih dana u prvom polugodištu, a 95 u drugom, tj. 180 radnih dana tokom školske godine.[11] Tokom školske godine, u osnovnim i srednjim školama se održavaju dva obavezna krosa — jedan jesenji,[12] a drugi prolećni.[13] Školska godina studentima počinje mesec dana kasnije, u oktobru. Podeljena je na dva semestra, koja počinju oko mesec dana kasnije nego osnovnoškolska i sredljoškolska polugodišta, a podeljena su na ispitne rokove, koji se održavaju u zavisnosti od fakulteta.[14][15][16]

Opšti principi[uredi]

Organizacija škole[uredi]

Učenici su podeljeni u odeljenja od minimum petoro đaka za predškolsko, a petnaest za osnovne i srednje škole. Određeni broj škola ima đački parlament i/ili vršnjački tim. Đački parlament predlaže poboljšanja i školske događaje direktoru škole,[17] dok vršnjački tim, uz pomoć školskog psihologa, pomaže učenicima u rešavanju školskih problema, prvenstveno kada je u pitanju nasilje,[18] i to unutar Unicefovog programa Škola bez nasilja.[19] U školama bez vršnjačkog tima, ceo posao je na psihologu i organima škole. Srednje škole umesto psihologa imaju pedagoga. Roditelji se organizuju u savet roditelja, koji predlaže ekskurzije, nadgleda radnje u bliskoj vezi sa učeninčkim finansijama, i razgovara i donosi zaključke o događajima bitnim za školu.[20] On takođe preuzima u odgovornosti đačkog parlamenta, ako on nije prisutan u određenoj školi.[17]

Školski udžbenici[uredi]

Svaki predmet, sem fizičkog, ima svoj udžbenik. Đaci nabavljaju udžbenike u skladu sa odabirom predmetnog nastavnika. Kupuju ih u knjižarama, mada je kupovina polovnih knjiga od onih koji su određeni razred završili uobičajena. Od školske 2009/10. godine, svi osnovci koji polaze u prvi razred dobijaju besplatne knjige koje moraju da vrate na kraju školske godine.[21] Iako je prvobitno planirano da se oštećene knjige naplaćuju, ministar Žarko Obradović je potvrdio da se i takve knjige prihvataju i ne naplaćuju.[21] Besplatne knjige su u prošlosti bile dostupne samo učenicima koji nisu bili u mogućnosti da ih nabave. Međutim, od školske 2010/11. godine, besplatne knjige su dobili i beogradski drugaci i petaci, a od školske 2011/12. godine, svi učenici osnovnih škola na teritoriji Grada Beograda dobijaju besplatne udžbenike pod istim uslovima.[22]

Ocenjivanje učenika[uredi]

Sistem ocenjivanja učenika u Srbiji je brojni, a sadrži ocene od 1, za najmanje znanje, do 10, za najveće znanje. U osnovnim i srednjim školama, ocene su od 1 do 5:[23]

  • Nedovoljan (1) — ocena koja zahteva popravljanje, jer nije prolazna
  • Dovoljan (2) — ocena za osnovno znanje uz instrukcije predavača
  • Dobar (3) — ocena za ispravno reprodukovanje naučenog sadržaja
  • Vrlodobar (4) — ocena za jasno objašnjavanje i upoređivanje gradiva
  • Odličan (5) — ocena za stvaranje sistema znanja i logičko povezivanje sadržaja

Više škole i univerziteti učenike ocenjuju ocenama od 1 do 10, gde je 6 najmanja prolazna ocena, koju studenti moraju dobiti za nastavak školovanja. Sem toga, ocene za prvi razred osnovne škole su opisne — predavači u đačke knjižice upisuju svoja zapažanja u vezi sa određenim učenikom, kai i predloge za dalji napredak.

Završetkom obrazovnog ciklusa, učenik koji na kraju školske godine ima zaključene najviše ocene (petice) iz svih predmeta od petog do osmog razreda osnovne odnosno tokom trajanja srednje škole, kao i učešće na makar jednom takmičenju okružnog nivoa, kao nagradu dobija diplomu „Vuk Stefanović Karadžić“, kraće Vukovu diplomu, koja se dodeljuje od 1966. godine. Ranije su postojala i druga priznanja, kao što je diploma „Mihailo Petrović Alas“ (Alasova diploma) za izuzetna postignuća iz prirodnih predmeta.[24]

Strani državljani[uredi]

Strani državljani i lica bez državljanstva se upisuju u škole na isti način kao i državljani Republike Srbije. Jedina razlika je, sem nabavljanja određenih dokumenata, ta da imaju mogućnost pohađanja besplatnih časova srpskog jezika pred polazak u školu, za slučaj da ga već ne znaju, kako bi mogli da razumeju predavanja u školi. Dodatno, ako je učenik iz evropske zemlje, on ima pravo da pohađa časove svog maternjeg jezika i kulture, besplatno ili uz doplatu.[25]

Školski sistem[uredi]

Predškolsko[uredi]

Sa obrazovanjem dece se počinje u predškolskim ustanovama koje se održavaju u lokalnom vrtiću, te je ono prvi deo obrazovanja. Ono je obavezno od školske 2006/07. godine. Traje bar 4 sata dnevno bar 6 meseci u godini upisa u prvi razred, za decu od pet ili šest godina, a cilj mu je upoznavanje učenika sa obrazovnim sistemom i priprema za osnovnu školu.[10]

Osnovna škola[uredi]

Deca se upisuju u osnovnu školu sa šest ili sedam godina. Kao i predškolsko, i osnovno obrazovanje je obavezno. Osnovna škola traje osam godina i podeljena je na dva perioda:[26]

  • prvi ciklus osnovnog obrazovanja (od 1. do 4. razreda)
  • drugi ciklus osnovnog obrazovanja (od 5. do 8. razreda)

U nižim razredima, đaci su nasumično podeljeni u odeljenja, i imaju samo jednog predavača — učitelja ili učeteljicu i jednu učionicu za sve predmete. Jedini izuzetak su časovi engleskog jezika i veronauke, za koje učenici imaju posevne nastavnike. Krajem prvog ciklusa, đaci dobijaju i nastavnika ili nastavnicu fizičkog. Đaci imaju sledeće predmete:

  1. matematika
  2. maternji jezik (srpski jezik, mađarski jezik, albanski jezik itd.)
  3. srpski kao nematernji jezik (za one kojima maternji jezik nije srpski)
  4. engleski jezik (prvi obavezni strani jezik)
  5. likovna kultura
  6. muzička kultura
  7. fizičko vaspitanje
  8. svet oko nas (u prvom i drugom razredu)
  9. priroda i društvo (u trećem i četvrtom razredu)
  10. obavezni izborni (veronauka ili građansko vaspitanje)
  11. izborni po želji (lepo pisanje za prvi, narodna tradicija za četvrti i „Čuvari prirode“ za sve razrede)

U višim razredima, đaci dobijaju posebne nastavnike i nastavnice za svaki predmet, a nastava se održava u predmetnim kabinetima. Dobijaju se i sledeći novi predmeti:

  1. od 5. razreda: biologija, geografija, istorija, tehničko i informatičko obrazovanje, drugi strani jezik, sport i drugi izborni predmet (informatika ili crtanje, slikanje, vajanje)
  2. od 6. razreda: fizika
  3. od 7. razreda: hemija

Prijemni i završni ispit[uredi]

Kada učenik završi osmi razred, može da bira da li želi da nastavi obrazovanje. Međutim, Nacionalna strategija razvoja obrazovanja do 2020. godine (sačinjena 2011) predviđa obavezno srednje obrazovanje, a tadašnji ministar obrazovanja Žarko Obradović je rekao da, iako će strategija biti primenjivana u budućnosti, njena primena zahteva ustavne promene.[27] Završni ispit za učenike osnovnih škola je obavezan od školske 2011/12. godine. On se sastoji od testa iz matematike i srpskog, od kojih svaki nosi po 20 bodova. Učenici dobijaju i bodove iz osnovne škole, koji se dobijaju tako što se saberu prosečne ocene ne kraju šestog, sedmog i osnog razreda, a dobijeni zbir podeli sa četiri. Tako je moguće dobiti najviše 60 bodova na osnovu uspeha u osnovnoj školi.[28]

Učenici koji su šesti razred završili u inostranstvu, automatski dobijaju 20 bodova za taj razred. Sem tih 100 bodova, učenici dobijaju i dodatne bodove za ostvareni uspeh na takmičenjima koja organizuju stručna društva priznata od strane ministarstva. Tako učenici mogu dobiti od četiri boda za treće mesto na republičnom, do 20 bodova za prvo mesto na međunarodnom takmičenju.[28] Od školske 2013/14. godine uveden je treći ispit, takozvani kombinovani test, koji sadrži pitanja iz prirodnog i društvenog gradiva — biologija, istorija, fizika, geografija i hemija.[29] Sem završnog, organizuje se i prijemni ispit za učenike koji žele da upišu posebne smerove — specijalno obrazovanje, Matematička gimnazija, filološka gimnazija, dvojezička nastava, baletska škola, muzička škola, likovna škola.[28]

Srednja škola[uredi]

Srednja škola predstavlja treći deo obrazovanja uopšteno i prvi deo neobaveznog obrazovanja u Srbiji.[30] Postoje dve vrste srednjih škola — gimnazije i stručne škole. U oba slučaja, đaci dobijaju učionice u kojima imaju predmete za koje nije potrebna nastavna oprema, dok za ostala predmete imaju kabinete i radne prostorije — laboratorija iz hemije, eksperimentalna prostorija iz fizike i radna prostorija iz biologije, na primer.[17]

  • Stručne škole specijalizuju učenike u određenjim poljima i nagrađuju ih stručnom diplomom. Postoje dve vrste stručnih smerova — četvorogodišnji (relativno široko obrazovanje sa mogućnošću daljeg nastavka) i trogodišnji (skoro pa sasvim usmereno obrazovanje bez velikih mogućnosti daljeg nastavka).

Učenici u realnim gimnazijama biraju smer koji određuje obim gradiva iz određenih predmeta. Većina gimnazija ima prirodno-matematički[31] i društveno-jezički smer.[32] Međutim, postoji još smerova, kao što su opšti tip,[33] informatički smer,[34] filološki smer,[35] i mnogi drugi. Novi predmet u gimnazijama je treći strani jezik — latinski jezik tradicionalnog izgovora zapadnog stila, dok filološke gimnazije nude i starogrčki ili kineski jezik.[17]

U trogodišnjim stručnim školama, moguća je promena zanimanja. Naime, učenici pred upis u srednju školu popunjavaju liste želja kojima redom pišu šta žele da upišu (najviše 20 različitih smerova). Na osnovu broja bodova, učenici se raspoređuju u srednje škole. U završnoj godini, oni učenici trogodišnjih stručnih škola koji žele da dobiju diplomu različitu onoj za koju su učili, mogu to uraditi prekvalifikacijom.[36][37][38] Na primer, ako učenik položi završni ispit kojim dobija diplomu automehaničara, a u međuvremenu nađe posao bravara u Rusiji, polaganjem testa razlike smerova on dobija diplomu bravara umesto auto-mehaničara.[39] Slični proces je i dokvalifikacija — proširivanje znanja kroz razne obuke, koja zahvata već zaposlene ljude koji su završili srednje stručne škole, ali i one koji su završili fakultete.[36][38]

Visoka škola[uredi]

Visokoškolske ustanove u Srbiji upisuju studente na osnovu uspeha u srednjoj školi i rezultatima prijemnog ispita za određeni fakultet. Postoje tri vrste visokoškolskih ustanova.[40]

  • Viša škola[b] traje tri godine, a nalik je zanatskim univerzitetima pristunim u ostatku sveta. Zanatski univerziteti traju 3-8 godina, kao i svi ostali fakulteti, te nude i uobičajene visokoškolske diplome — bačelorat, magistratura i doktorat. Razlika je ta što srpske više škole traju samo tri godine i nude posebne višekoškolske diplome. Međutim, Srbija je potpisala Bolonjsku deklaraciju 2003, pa bi više škole trebale biti reformisane u ustanove identične univerzitetima.
  • Akademija strukovnih studija u obavljanju delatnosti objedinjuje obrazovni, istraživački, stručni i umetnički rad. Akademija strukovnih studija može ostvarivati osnovne strukovne studije i specijalističke strukovne studije. Visokoškolska ustanova ima status akademije strukovnih studija ako ostvaruje najmanje pet akreditovanih studijskih programa strukovnih studija iz najmanje tri polja.

Vannastavne aktivnosti[uredi]

Osnovne škole mogu imati i kuhinje, koje najjeftinije obezbeđuju đacima obroke. Obična ponuda su peciva, obično sa punjenjem, ali neke škole imaju i pljeskavice, pomfrit i slično. Neke škole nude čak i kuvane obroke, ali za veću cenu.[41] Ekskurzije su takođe jedne od vannastavnih sadržaja koje škole organizuju, i to su obično jednodvene ili dvodevne posete mestima širom Srbije, a u poslednjim razredima srednje škole i u ostatku Evrope. Njih organizuje škola, i to isključivo osnovne i srednje škole.[42] Dodatna nastava se organizuje za učenike sa željom da uče više o određenoj temi, učestvuju u takmičenjima, dobiju stipendije, i spreme se za dalje obrazovanje.[43] Dopunska nastava se organizuje prvenstveno za učenike sa lošim ocenama. Njeni ciljevi su pomaganje učenicima u „sustizanju“ gradiva, uz učenje lekcije ne samo za predtojeći test, već i pamćenje glavnog dela lekcije za duže vreme. Na nju takođe mogu ići i učenici sa višim ocenama, posebna kao priprema za test ili uvežbavanje gradiva.[43] Osnovne i srednje škole organizuju i sekcije, prvenstveno novinarsku, likovnu i dramsku sekciju, i horove.[43]

Posebno obrazovanje[uredi]

Posebno obrazovanje u Srbiji uključuje: specijalno obrazovanje (obrazovanje osoba sa invaliditetom, slabijeg socijalno-ekonomskog statusa, ili decu sa mentalnim poremećajima), dvojezičko obrazovanje (obrazovanje na srpskom i još jednom jeziku), celodnevnu nastavu (nastavu koja, uz pauze, traje od ujutru do uveče) i obrazovanje odraslih. Na teritoriji deluje i šezdesetak privatnih škola.

Dvojezička nastava[uredi]

Od školske 2009/10. godine, učenici viših razreda pojedinih osnovnih škola i učenici pojedinih srednjih škola mogu biti organizovani u posebna odeljenja, bazirana na dvojezičkoj, odnosno bilingvalnoj nastavi. Nastava se najviše odvija na srpskom, sa 35-45%.[44] nastave na engleskom, francuskom ili italijanskom jeziku.[45][46]

Celodnevna nastava[uredi]

Od školske 2009/10. godine, održava se i celodnevna nastava. Osmišljena je za decu sa roditeljima koji provode dosta vremena na poslu, ili su na neki drugi način zauzeti, ali samo za učenike nižih razreda osnovne škole. Organizacija nastave je sledeća: prepodnevni časovi, popodnevni časovi, kao i odmori za igru, domaće zadatke i pauza za ručak. Različiti učitelji predaju prepodne i popodne. Cilj celodnevne nastave je mogućnost učenika da ostaju u školi veći deo dana sa svojim drugarima, uz to završavajući domaći i ostale školske obaveze u školi, kao i rasterećenje roditelja.[47][48]

Celodnevna nastava je produžetak produženog boravka već prisutnog u srpskom školskom sistemu, koji omogućava učenicima koji idu u prepodnevni smenu (koja se završava oko podne) da ostaju u školi do povratka njihovih roditelja sa posla (obično od 15 do 17 časova). Škole koje nude celodnevnu nastavu, nude i produženi boravak.[48][49]

Druga šansa[uredi]

Od školske 2011/12. godine, projekat pod nazivom Duga šansa pokrenut je s ciljem uvođenja obrazovanja odraslih u srpske škole. Svrha projekta je obrazovanje ljudi koji nisu završili osnovnu školu, uz veće šanse za zapošljavanje. Čak polovina polaznika školske 2011/12. godine bili su Romi. Od polaznika iste godine, 72% bilo je nezaposleno.[50][51][52][53]

Privatne škole[uredi]

Na teritoriji Republike Srbije u skladu sa zakonima o obrazovanju, deluje oko šezdeset privatnih škola, od čega je petnaest osnovnih. Pohađa ih nekoliko hiljada đaka. Za razliku od državnih škola sa minimumom od petnaestoro dece, u privatnima odeljenja imaju i po osmoro, duplo manje. Đaci u njih putuju školskim minibusom, knjige i pribor čuvaju u školi, imaju veći broj sekcija i vannastavnih aktivnosti i duže ostaju u školi, jer sem časova imaju i više pauza za obroke i izradu domaćih zadataka. Svedočanstva i diplome koje učenici dobijaju akreditovani su od relevantnog ministarstva.[54]

Uslovi rada su isti kao i za državne škole, s tim što osnivač, da bi dobio potvrdno rešenje, mora da napiše elaborat i pošalje ga uz bankarsku garanciju po ciklusu školovanja. Privatne škole, kao i državne, moraju imati nastavni plan i program, biblioteku, fiskulturnu salu, kuhinju, prostoriju za ručavanje i dvorište dovoljno prostorno i opremljeno za svu decu. Kao mane ovakvih škola navodi se visoka cena (4000 do 9500 evra godišnje), izolovanost đaka od ostatka generacije i „školovanje pod staklenim zvonom“. Prva privatna osnovna škola počela je sa radom školske 2005/06. godine.[55] Neke od privatnih visokoškolskih institucija u Srbiji jesu Megatrend, Singidunum, Alfa, Metropolitan, Union.

Akademske diplome[uredi]

Niskoškolske[uredi]

Nemedicinske visokoškolske[uredi]

Medicinske visokoškolske[uredi]

Obrazovni sistem[uredi]

Godine Razred/zvanje Obrazovne ustanove
5-6 0 predškolsko
obavezno obrazovanje
6-7 1 osnovna škola
obavezno obrazovanje
7-8 2
8-9 3
9-10 4
10-11 5
11-12 6
12-13 7
13-14 8
14-15 1 gimnazija četvorogodišnja
stručna škola
trogodišnja
stručna škola
15-16 2
16-17 3
17-18 4
18-19 medicinski fakultet (MD) univerzitet viša škola
19-20
20-21 nemedicinski bačelor/
viša diploma
21-22
22-23 nemedicinski master
23-24 doktor medicine
24-25 specijalistički staž
25-26 nemedicinski doktorat
26-27
27-28 dupli doktorat (MD/PhD) medicinska specijalnost (MD/Spec)
28-29 specijalistička diploma
29-30 MD/PhD

Međunarodni sporazimi[uredi]

  • Konvencija o priznavanju visokoobrazovnih studija, diploma i zvanja za arapske i evropske zemlje (2001)[56]
  • Konvencija UNESKO-a o priznavanju visokoobrazovnih studija u regionu Evrope (2001)[57]

Napomene[uredi]

  1. ^ Danas je obavezno završiti svih osam razreda osnovne škole.
  2. ^ Zvanični nazivi su visoka škola ili visoka škola strukovnih studija, u zavisnosti od polja rada.
  3. ^ Medicinska specijalizacija se u Srbiji sastoji iz 3 godine medicinskog staža i 2 godine specijalističkih studija.
  4. ^ Doktorska specijalizacija se u Srbiji sastoji iz 3 godine medicinskog staža i 3 godine duplih doktorskih studija.

Izvori[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :

  1. ^ „Министарство просвете, науке и технолошког развоја“ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  2. ^ a b v g „Serbia“. The World Factbook. Централна обавештајна агенција Приступљено 30. 8. 2013.. 
  3. ^ a b v g „Историјат школе“. Сремски Карловци: Карловачка гимназија Приступљено 30. 8. 2013.. 
  4. ^ Животопис Аврама Мразовића. Сомбор: Педагошки факултет. 2008. 
  5. ^ „Иван Јогувић — оснивач Велике школе“. Срспка православна црква Приступљено 30. 8. 2013.. 
  6. ^ „Лицеум Књажевства сербског“. Универзитет у Крагујевцу Приступљено 30. 8. 2013.. 
  7. ^ „Кратак водич кроз Болоњски процес“. Универзитет у Новом Саду Приступљено 30. 8. 2013.. 
  8. ^ „Оквир квалификација“. Центар за образовне политике Приступљено 30. 8. 2013.. 
  9. ^ a b „Формулар за пријаву кандидата“. Економски факултет у Суботици Приступљено 30. 8. 2013.. 
  10. ^ a b „Припремни предшколски програм“. МПНТР РС. Archived from the original on 21. 12. 2012. Приступљено 30. 8. 2013.. 
  11. ^ a b v g „Календар рада“. МПНТР РС. Archived from the original on 21. 12. 2012. Приступљено 30. 8. 2013.. 
  12. ^ „Јесењи крос 2011“. Београд: ОШ „Раде Драинац“ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  13. ^ „Пролећни крос 2012“. Београд: Војна гимназија Приступљено 30. 8. 2013.. 
  14. ^ „Испитни рокови“. Јагодина: Педагошки факултет Приступљено 30. 8. 2013.. 
  15. ^ „Испитни рокови“. Ниш: Филозофски факултет Приступљено 30. 8. 2013.. 
  16. ^ „Испитни рокови“. Београд: Архитектонски факултет Приступљено 30. 8. 2013.. 
  17. ^ a b v g „Лична карта школе“. Информатор, 2012/2013. (Гимназија „Таковски устанак“) година четврта. 
  18. ^ „Вршњачки тим“. Нови Сад: ОШ „Коста Трифковић“ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  19. ^ „Школа без насиља“. УНИЦЕФ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  20. ^ „Савет родитеља“. Зрењанин: ОШ „Вук Караџић“ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  21. ^ a b „Бесплатне књиге за прваке стигле у школе“. Блиц Онлајн Приступљено 30. 8. 2013.. 
  22. ^ „Савет родитеља“. Београд: Град Београд Приступљено 30. 8. 2013.. 
  23. ^ „Критеријуми за оцењивање“. Информатор, 2012/2013. (Гимназија „Таковски устанак“) година четврта: 28-30. 
  24. ^ „Povelja izuzetnosti ili parče papira“. Vreme Приступљено 11. 8. 2014.. 
  25. ^ „Упис страних држављана и лица без држављанства“. МПНТР РС. Archived from the original on 21. 12. 2012. Приступљено 30. 8. 2013.. 
  26. ^ „Основно образовање и васпитање“. МПНТР РС. Archived from the original on 21. 12. 2012. Приступљено 30. 8. 2013.. 
  27. ^ „Средња школа обавезна“. Блиц Онлајн Приступљено 30. 8. 2013.. 
  28. ^ a b v „Конкурс 2012—2013“. Просветни преглед за упис у средњу школу: 4-14. 
  29. ^ „Пробно тестирање за ђаке шестог разреда“. Новости Приступљено 30. 8. 2013.. 
  30. ^ „Средње образовање и васпитање“. МПНТР РС. Archived from the original on 21. 12. 2012. Приступљено 30. 8. 2013.. 
  31. ^ „Природно-математички смер“. Гимназија „Стефан Немања“ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  32. ^ „Друштвено-језички смер“. Гимназија „Стефан Немања“ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  33. ^ „Општи тип“. Гимназија „Стефан Немања“ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  34. ^ „Информатички смер“. Гимназија „Пожега“ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  35. ^ „Филолошки смер“. Гимназија „Стефан Немања“ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  36. ^ a b „Преквалификација“. Отворени уневерзитет „Знање“ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  37. ^ „Преквалификација“. Центар за едукацију Приступљено 30. 8. 2013.. 
  38. ^ a b „Додатно образовање“. Национална служба за запошљавање. Archived from the original on 22. 12. 2012. Приступљено 30. 8. 2013.. 
  39. ^ О школи. Техничка школа „Јован Жујовић“. јун 2012. 
  40. ^ „Високо образовање“. МПНТР РС. Archived from the original on 21. 12. 2012. Приступљено 30. 8. 2013.. 
  41. ^ „Влада нема пара за ђачке кухиње“. Блиц Онлајн Приступљено 30. 8. 2013.. 
  42. ^ „Нема више екскурзија у иностранство“. Блиц Онлајн Приступљено 30. 8. 2013.. 
  43. ^ a b v „Додатна, допунска, секције“. Рачунарска гимназија „Смарт“ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  44. ^ „Гимназија Таковски устанак“. Школска управа Чачак Приступљено 30. 8. 2013.. 
  45. ^ „Гимназијалци у Пирору ће учити на француском и српском“. Блиц Онлајн Приступљено 30. 8. 2013.. 
  46. ^ Обавештење о билингвалној настави, Горњи Милановац: ОШ „Момчило Настасијевић“, јун 2012. 
  47. ^ „Целодневна настава за ниже разреде“. Блиц Онлајн Приступљено 30. 8. 2013.. 
  48. ^ a b Обавештење о целодневној настави, Горњи Милановац: ОШ „Момчило Настасијевић“, јун 2012. 
  49. ^ „Продужен боравак за основце“. Блиц Онлајн Приступљено 30. 8. 2013.. 
  50. ^ „Друга шанса за основно образовање одраслих“. Блиц Онлајн Приступљено 30. 8. 2013.. 
  51. ^ „Друга шанса“ у нашој школи, Горњи Милановац: Основна школа „Момчило Настасијевић“, јун 2012. 
  52. ^ „Основне информације о „Другој шанси““ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  53. ^ „У школу после 13 година паузе“ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  54. ^ „Добро јутро, господине председниче“. Време Приступљено 30. 8. 2013.. 
  55. ^ „Приватне школе: Помодарство или најбоље место за образовање“. Блиц Онлајн Приступљено 30. 8. 2013.. 
  56. ^ „International Convention on the Recognition of Studies and Degrees“ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  57. ^ „Unesco Convention On the Recognition of Studies and Degrees“ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  58. ^ „Bologna Process“ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  59. ^ „Болоњска декларација“. Archived from the original on 10. 4. 2011. Приступљено 30. 8. 2013.. 
  60. ^ „Convention on the Recognition of Qualifications“ Приступљено 30. 8. 2013.. 
  61. ^ „Лисабонска конвенција“ Приступљено 30. 8. 2013.. 

Literatura[uredi]

  • Животопис Аврама Мразовића. Сомбор: Педагошки факултет. 2008.