Obrazovanje u Srbiji

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Obrazovanje u Srbiji
Karlovačka gimnazija, prva srpska gimnazija
Ministarstvo prosvete[1]
Slavica Đukić Dejanović
Budžet za obrazovanje
Budžet4,2% BDP-a (2014)[2]
Osnovni detalji
Osnovni jeziksrpski
Sistemdržavni
Pismenost (2015)
Ukupno98,1%[2]
Muškarci99,1%[2]
Žene97,2%[2]

Obrazovanje u Srbiji se odvija pod nadzorom Ministarstvo prosvete Republike Srbije. Datira još iz 12. veka, a danas se deli na predškolsko (vrtić), osnovno (osnovna škola), srednje (srednja škola) i visoko obrazovanje (fakulteti univerziteta i akademija umetnosti). Pre primene Bolonjske deklaracije (do 2006], postojalo je i postdiplomsko obrazovanje, trenutno u sklopu drugog i trećeg nivoa visokog obrazovanja.

Rana istorija[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Obrazovanje u srednjovekovnoj Srbiji i Istorija školstva u Srbiji

Srednjovekovna srpska država je raspolagala određenim školskim sistemom. Kako se uzdizala i jačala sve više je rastao broj pismenih i obrazovanih ljudi koji su joj bili potrebni. U pobožnoj pravoslavnoj Srbiji, crkve i manastiri bivali su sve brojniji, pa shodno svojoj uhodanosti u ustrojstvu, a posebno od vremena Svetog Save, bili su rasadnici pismenosti i školovanja dece. Ali nisu bili jedini. Na srpskom dvoru i u kućama velikih vlastelina, deca su se učila raznim veštinama: pisanju, čitanju, (živopisanju), ukrašavanju, tkanju, trgovini, zanatima…sve do borilačkih veština. Padom Srbije pod tursko ropstvo, sve se izmenilo. Za generaciju ili dve nestalo je srpske vlastele, čitavog rasadnika pismenosti i učenosti. Ono što je kod Srba bilo progresivno, Turci su svesno i sistematski gušili i uništavali. [3][nije u datom izvoru] Posle pada srpske srednjovekovne države srpski narod se nije razvijao na jednom zajedničkom prostoru i pod istim političkim, verskim i kulturnim uticajima.

18. i 19. vek[uredi | uredi izvor]

U 18. i 19. veku većina srpskog naroda živi pod turskom i austrougarskom vlašću. Razvitak školstva kod Srba u Habzburškoj monarhiji u 18. veku odvijao se u nekoliko karakterističnih etapa:

  • srpsko-slovenska etapa od 1690-1726. godine; Škole veroispovednog obeležja počinju se osnivati odmah nakon dolaska Srba u Austriju. Škole su nosile naziv "trivijalne škole" jer su bile organizovane po uzoru na slične grčke škole u Carigradskoj patrijaršiji.
  • rusko slovenska etapa od 1726-1749. godine;
  • vreme mitropolita Pavla Nenadovića 1749-1768 godine
  • period prosvećenosti koji je bio praćen terzijanskim i jozefinskim reformama.[4]

Nakon velikih seoba Srba u Austriju, Srbi su se našli pod pritiskom katoličke crkve. U cilju odbrane od pokatoličavanja zatražena je pomoć od Rusije iz koje će doći učitelji Maksim Suvorov (otvorio Slavjansku školu) i posle njega Emanuel Kozačinski (koji će otvoriti Latinsku školu).[5] U Beogradu je između 1718. i 1739. postojala Mala srpska škola.Početkom 18. veka, u porti crkve Svetog Đorđa, 1703. god. osnovana je prva škola u Petrovaradinskom Šancu ( Novom Sadu) - Srpska pravoslavna osnovna škola. Avram Mrazović je 1. maja 1778. u Somboru osnovao srpsku osnovnu školu „Normu“, koja je najstarija ustanova za obrazovanje učitelja za slovensko stanovništvo na jugu Evrope.[6] Karlovački mitropolit Stevan Stratimirović je 1791. u Sremskim Karlovcima osnovao Karlovačku gimnaziju.[5] Tokom Prvog srpskog ustanka, u Beogradu je 1808. osnovana Velika škola zaslugom Ivana Jugovića i Dositeja Obradovića.[7] U Kragujevcu je oktobra 1838. osnovan Liceum Knjažestva serbskog, prva viša škola u Srbiji. On je 1841. premešten u Beograd. Licej je postojao do 1863. kada prerasta u Veliku školu, koja je imala tri fakulteta: Filozofski, Tehnički i Pravni.[8]

20. vek[uredi | uredi izvor]

Beogradski univerzitet je osnovan 1905. Posle Drugog svetskog rata iz Beogradskog univerziteta su se izdvojili Univerzitet u Novom Sadu (1960), Nišu (1965), Prištini (1970), Podgorici (1974) i Kragujevcu (1976).

  • Karlovačka gimnazija u Sremskim Karlovcima
    Karlovačka gimnazija u Sremskim Karlovcima
  • Zgrada Velike škole koju je osnovao Ivan Jugović
    Zgrada Velike škole koju je osnovao Ivan Jugović
  • Nekadašnje sedište Velike škole
    Nekadašnje sedište Velike škole
  • Muška narodna škola u Nišu u drugoj polovini 19. veka (danas OŠ Učitelj Tasa)
    Muška narodna škola u Nišu u drugoj polovini 19. veka (danas OŠ Učitelj Tasa)

Skora istorija[uredi | uredi izvor]

Obrazovni sistem[uredi | uredi izvor]

Do primene Bolonjske deklaracije, 2006, i sveobuhvatnih izmena obrazovnog sistema, Srbija je primenjivala sistem nasleđen iz socijalističke Jugoslavije. Predškolsko obrazovanje bilo je izborno, a osnovno i srednje obrazovanje identični sadašnjim. Primenom Bolonjske deklaracije školske 2005/06. godine, bivša Diploma visokog obrazovanja je izjednačena sa masterom, a magistratura sa prve dve godine doktorskih studija (još jedna godina do doktorata), oboje usled jednakih godina učenja. Postdiplomsko obrazovanje je obuhvatalo ono što danas obuhvataju drugi i treći deo visokog — magistraturu i doktorat.[9]

Stručna sprema[uredi | uredi izvor]

Osim očiglednih izmena u obrazovnom sistemu, istorijski sistem je rangirao učenike prema stručnoj spremi. Učenici koji su završili prva četiri razreda osnovne škole bili su nekvalifikovani radnici (NKV), a oni koji su završili svih osam polukvalifikovani radnici (PKV). Za završetak trogodišnje zanatske škole, postajalo se kvalifikovan radnik (KV, srednja stručna sprema, SSS), kao i za četvorogodišnju stručnu školu. Specijalizacijom na osnovu stručnog srednjeg obrazovanja, postajalo se visokokvalifikovani radnik (VKV).[10] Za završetak više škole, dobijala se viša stručna sprema (VŠ, VŠS). Za osnovne fakultetske studije, dobijala se visoka stručna sprema (VSS), daljim studiranjem magistar (MR) i doktor (DR).[11]

Stepen stručne spreme[uredi | uredi izvor]

Sem same stručne spreme, koja je pokazivala određenu sposobnost za rad i znanje, postojao je i stepen stručne spreme:[11]

  • I stepen — niži razredi osnovne škole (4 godine za stepen; 4 godine ukupno)[a]
  • II stepen — viši razredi osnovne škole (4 godine za stepen; 8 godina ukupno)
  • III stepen — trogodišnja zanatska škola (3 godine za stepen; 11 godina ukupno)
  • IV stepen — četvorogodišnja stručna škola (4 godine za stepen; 12 godina ukupno)
  • V stepen — četvorogodišnja zanatska škola (4 godine za stepen; 12 godina ukupno)
  • VI-1 stepen — dvogodišnja viša škola (2-3 godine za stepen; 14 godina ukupno)
  • VI-2 stepen — trogodišnje strukovne studije (3 godine za stepen; 15 godina ukupno)
  • VI-2 stepen — trogodišnje akademske studije (3 godine za stepen; 15 godina ukupno)
  • VII-1 stepen — četvorogodišnje osnovne studije (4 godine za stepen; 16 godina ukupno)
  • VII-1 stepen — šestogodišnje osnovne studije medicine ili veterine (6 godina za stepen; 18 godina ukupno)
  • VII-2 stepen — petogodišnje ili četvorogodišnje osnovne studije + jednogodišnje specijalističke studije (pre 2005. god.) (5 ili 6 godina za stepen; 17 ili 18 godina ukupno)
  • VII-2 stepen — magistratura (magistar nauka, MR) (2 godine za stepen; 19 godina ukupno)
  • VIII stepen — doktorat (doktor nauka, DR) (1 godina za stepen; 20 godina ukupno)

Školska godina[uredi | uredi izvor]

Predškolsko se pohađa u godini upisa prvog razreda osnovne škole. Traje bar četiri sata dnevno i bar šest meseci. Nakon njega, učenici pohađaju test sposobnosti za upis u osnovnu školu.[12] Školska godina za osnovne i srednje škole traje devet i po meseci, sem za učenike osmog razreda osnovne škole i završnog razreda (trećeg ili četvrtog) srednje škole, kojima traje jednu nedelju kraće. Ona počinje prvog radnog dana septembra, a završava se petka druge pune nedelje juna.[13] Školska godina je podeljena na dva polugodišta, a polugodišta na ukupno četiri tromesečja (klasifikacioni period u srednjoj školi).[13]

Tokom školske godine, učenici osnovnih i srednjih škola imaju pet raspusta, perioda kada ne idu u školu, namenjenih za odmor: novembarski (tromesečje; traje 3 dana), januarski (polugodište/Nova godina/Božić; traje 10 dana), februarski (Dan državnosti; traje 2 nedelje), aprilski (tromesečje/Uskrs; traje 5 dana) i majski raspust (Praznik rada; traje dva dana). Dešava se da se raspusti poklope, pa je, na primer, školske 2012/13. godine, aprilski raspust potpuno asimilovao majski.[13]

Između školskih godina, đaci idu na letnji raspust, koji traje dva i po meseca, odnosno tri za učenike koji upisuju srednju školu, a četiri za one koji upisuju fakultet. Dakle, učenici neprelaznih godina imaju 85 radnih dana u prvom polugodištu, a 95 u drugom, tj. 180 radnih dana tokom školske godine.[13] Tokom školske godine, u osnovnim i srednjim školama se održavaju dva obavezna krosa — jedan jesenji,[traži se izvor] a drugi prolećni.[14] Školska godina studentima počinje mesec dana kasnije, u oktobru. Podeljena je na dva semestra, koja počinju oko mesec dana kasnije nego osnovnoškolska i srednjoškolska polugodišta, a podeljena su na ispitne rokove, koji se održavaju u zavisnosti od fakulteta.[15][16][17]

Opšti principi[uredi | uredi izvor]

Organizacija škole[uredi | uredi izvor]

Učenici su podeljeni u odeljenja od minimum petoro đaka za predškolsko, a petnaest za osnovne i srednje škole. Određeni broj škola ima đački parlament i/ili vršnjački tim. Đački parlament predlaže poboljšanja i školske događaje direktoru škole,[18] dok vršnjački tim, uz pomoć školskog psihologa, pomaže učenicima u rešavanju školskih problema, prvenstveno kada je u pitanju nasilje,[19] i to unutar Unicefovog programa Škola bez nasilja.[traži se izvor] U školama bez vršnjačkog tima, ceo posao je na psihologu i organima škole. Srednje škole umesto psihologa imaju pedagoga. Roditelji se organizuju u savet roditelja, koji predlaže ekskurzije, nadgleda radnje u bliskoj vezi sa učeničkim finansijama, i razgovara i donosi zaključke o događajima bitnim za školu.[20] On takođe preuzima u odgovornosti đačkog parlamenta, ako on nije prisutan u određenoj školi.[18]

Školski udžbenici[uredi | uredi izvor]

Svaki predmet, sem fizičkog, ima svoj udžbenik. Đaci nabavljaju udžbenike u skladu sa odabirom predmetnog nastavnika. Kupuju ih u knjižarama, mada je kupovina polovnih knjiga od onih koji su određeni razred završili uobičajena. Od školske 2009/10. godine, svi osnovci koji polaze u prvi razred dobijaju besplatne knjige koje moraju da vrate na kraju školske godine.[21] Iako je prvobitno planirano da se oštećene knjige naplaćuju, ministar Žarko Obradović je potvrdio da se i takve knjige prihvataju i ne naplaćuju.[21] Besplatne knjige su u prošlosti bile dostupne samo učenicima koji nisu bili u mogućnosti da ih nabave. Međutim, od školske 2010/11. godine, besplatne knjige su dobili i beogradski drugaci i petaci, a od školske 2011/12. godine, svi učenici osnovnih škola na teritoriji Grada Beograda dobijaju besplatne udžbenike pod istim uslovima.[22]

Ocenjivanje učenika[uredi | uredi izvor]

Sistem ocenjivanja učenika u Srbiji je brojni, a sadrži ocene od 1, za najmanje znanje, do 10, za najveće znanje. U osnovnim i srednjim školama, ocene su od 1 do 5:[23]

  • Nedovoljan (1) — ocena koja zahteva popravljanje, jer nije prolazna
  • Dovoljan (2) — ocena za osnovno znanje uz instrukcije predavača
  • Dobar (3) — ocena za ispravno reprodukovanje naučenog sadržaja
  • Vrlodobar (4) — ocena za jasno objašnjavanje i upoređivanje gradiva
  • Odličan (5) — ocena za stvaranje sistema znanja i logičko povezivanje sadržaja

Više škole i univerziteti učenike ocenjuju ocenama od 5 do 10, gde je 6 najmanja prolazna ocena, koju studenti moraju dobiti za nastavak školovanja. Sem toga, ocene za prvi razred osnovne škole su opisne — predavači u đačke knjižice upisuju svoja zapažanja u vezi sa određenim učenikom, kao i predloge za dalji napredak.

Završetkom obrazovnog ciklusa, učenik koji na kraju školske godine ima zaključene najviše ocene (petice) iz svih predmeta od petog do osmog razreda osnovne odnosno tokom trajanja srednje škole, kao i učešće na makar jednom takmičenju okružnog nivoa, kao nagradu dobija diplomu „Vuk Stefanović Karadžić“, kraće Vukovu diplomu, koja se dodeljuje od 1966. godine. Ranije su postojala i druga priznanja, kao što je diploma „Mihailo Petrović Alas“ (Alasova diploma) za izuzetna postignuća iz prirodnih predmeta.[24]

Strani državljani[uredi | uredi izvor]

Strani državljani i lica bez državljanstva se upisuju u škole na isti način kao i državljani Republike Srbije. Jedina razlika je, sem nabavljanja određenih dokumenata, ta da imaju mogućnost pohađanja besplatnih časova srpskog jezika pred polazak u školu, za slučaj da ga već ne znaju, kako bi mogli da razumeju predavanja u školi. Dodatno, ako je učenik iz evropske zemlje, on ima pravo da pohađa časove svog maternjeg jezika i kulture, besplatno ili uz doplatu.[25]

Školski sistem[uredi | uredi izvor]

Predškolsko[uredi | uredi izvor]

Sa obrazovanjem dece se počinje u predškolskim ustanovama koje se održavaju u lokalnom vrtiću, te je ono prvi deo obrazovanja. Ono je obavezno od školske 2006/07. godine. Traje bar 4 sata dnevno bar 6 meseci u godini upisa u prvi razred, za decu od pet ili šest godina, a cilj mu je upoznavanje učenika sa obrazovnim sistemom i priprema za osnovnu školu.[12]

Osnovna škola[uredi | uredi izvor]

Deca se upisuju u osnovnu školu sa šest ili sedam godina. Kao i predškolsko, i osnovno obrazovanje je obavezno. Osnovna škola traje osam godina i podeljena je na dva perioda:[26]

  • prvi ciklus osnovnog obrazovanja (od 1. do 4. razreda)
  • drugi ciklus osnovnog obrazovanja (od 5. do 8. razreda)

U nižim razredima, đaci su nasumično podeljeni u odeljenja, i imaju samo jednog predavača — učitelja ili učiteljicu i jednu učionicu za sve predmete. Jedini izuzetak su časovi engleskog jezika i veronauke, za koje učenici imaju posebne nastavnike. Krajem prvog ciklusa, đaci dobijaju i nastavnika ili nastavnicu fizičkog. Đaci imaju sledeće predmete:

  1. matematika
  2. maternji jezik (srpski jezik, mađarski jezik, albanski jezik itd.)
  3. srpski kao nematernji jezik (za one kojima maternji jezik nije srpski)
  4. engleski jezik (prvi obavezni strani jezik)
  5. likovna kultura
  6. muzička kultura
  7. fizičko vaspitanje
  8. svet oko nas (u prvom i drugom razredu)
  9. priroda i društvo (u trećem i četvrtom razredu)
  10. obavezni izborni (veronauka ili građansko vaspitanje)
  11. izborni po želji (lepo pisanje za prvi, narodna tradicija za četvrti i „Čuvari prirode“ za sve razrede)

U višim razredima, đaci dobijaju posebne nastavnike i nastavnice za svaki predmet, a nastava se održava u predmetnim kabinetima. Dobijaju se i sledeći novi predmeti:

  1. od 5. razreda: biologija, geografija, istorija, tehnika i tehnologija, drugi strani jezik, sport i drugi izborni predmet (informatika ili crtanje, slikanje, vajanje)
  2. od 6. razreda: fizika
  3. od 7. razreda: hemija

Prijemni i završni ispit[uredi | uredi izvor]

Kada učenik završi osmi razred, može da bira da li želi da nastavi obrazovanje. Međutim, Nacionalna strategija razvoja obrazovanja do 2020. godine (sačinjena 2011) predviđa obavezno srednje obrazovanje, a tadašnji ministar obrazovanja Žarko Obradović je rekao da, iako će strategija biti primenjivana u budućnosti, njena primena zahteva ustavne promene.[27] Završni ispit za učenike osnovnih škola je obavezan od školske 2011/12. godine. On se sastoji od testa iz matematike, srpskog i kombinovanog testa gde svaki zadatak nosi po 20 bodova, što se množi sa 0,5. Učenici dobijaju i bodove iz osnovne škole, koji se obrađuju tako što se prosečne ocene ne kraju šestog razreda množe sa 4, a na kraju sedmog i osmog razreda množe sa 5. Tako je moguće dobiti najviše 70 bodova na osnovu uspeha u osnovnoj školi.

Kombinovani test uveden je školske 2013/14. i sadrži pitanja iz prirodnog i društvenog gradiva — biologija, istorija, fizika, geografija i hemija.[28] Sem završnog, organizuje se i prijemni ispit za učenike koji žele da upišu posebne smerove — specijalno obrazovanje, Matematička gimnazija, filološka gimnazija, dvojezička nastava, baletska škola, muzička škola, likovna škola.[29]

Učenici koji su šesti razred završili u inostranstvu, automatski dobijaju 20 bodova za taj razred.

Srednja škola[uredi | uredi izvor]

Srednja škola predstavlja treći deo obrazovanja uopšteno i prvi deo neobaveznog obrazovanja u Srbiji.[30] Postoje dve vrste srednjih škola — gimnazije i stručne škole. U oba slučaja, đaci dobijaju učionice u kojima imaju predmete za koje nije potrebna nastavna oprema, dok za ostala predmete imaju kabinete i radne prostorije — laboratorija iz hemije, eksperimentalna prostorija iz fizike i radna prostorija iz biologije, na primer.[18]

  • Gimnazija traje četiri godine, pruža opšte i široko obrazovanje, a učenici dobijaju gimnazijsku diplomu. Samo mali broj poslova pristupan je učenicima koji su završili gimnaziju bez daljeg obrazovanja. Dve posebne gimnazije su Matematička gimnazija, koja upisuje učenike od 12 godina (sedmi razred osnovne škole) pa na više, filološke gimnazije, koje nude specijalizovano obrazovanje u vezi sa jezicima, kao i sportske gimnazije, sa posebnim osvrtom na sport;
  • Stručne škole specijalizuju učenike u određenim poljima i nagrađuju ih stručnom diplomom. Postoje dve vrste stručnih smerova — četvorogodišnji (relativno široko obrazovanje sa mogućnošću daljeg nastavka) i trogodišnji (skoro pa sasvim usmereno obrazovanje bez velikih mogućnosti daljeg nastavka).

Učenici u realnim gimnazijama biraju smer koji određuje obim gradiva iz određenih predmeta. Većina gimnazija ima prirodno-matematički[31] i društveno-jezički smer.[32] Međutim, postoji još smerova, kao što su opšti tip,[33] informatički smer,[34] filološki smer,[35] i mnogi drugi. Novi predmet u gimnazijama je treći strani jezik — latinski jezik tradicionalnog izgovora zapadnog stila, dok filološke gimnazije nude i starogrčki ili kineski jezik.[18]

U trogodišnjim stručnim školama, moguća je promena zanimanja. Naime, učenici pred upis u srednju školu popunjavaju liste želja kojima redom pišu šta žele da upišu (najviše 20 različitih smerova). Na osnovu broja bodova, učenici se raspoređuju u srednje škole. U završnoj godini, oni učenici trogodišnjih stručnih škola koji žele da dobiju diplomu različitu onoj za koju su učili, mogu to uraditi prekvalifikacijom.[36][37][38] Na primer, ako učenik položi završni ispit kojim dobija diplomu automehaničara, a u međuvremenu nađe posao bravara u Rusiji, polaganjem testa razlike smerova on dobija diplomu bravara umesto auto-mehaničara.[39] Slični proces je i dokvalifikacija — proširivanje znanja kroz razne obuke, koja zahvata već zaposlene ljude koji su završili srednje stručne škole, ali i one koji su završili fakultete.[36][38]

Visoka škola[uredi | uredi izvor]

Visokoškolske ustanove u Srbiji upisuju studente na osnovu uspeha u srednjoj školi i rezultatima prijemnog ispita za određeni fakultet. Postoje tri vrste visokoškolskih ustanova.[40]

Vannastavne aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Osnovne škole mogu imati i kuhinje, koje najjeftinije obezbeđuju đacima obroke. Obična ponuda su peciva, obično sa punjenjem, ali neke škole imaju i pljeskavice, pomfrit i slično. Neke škole nude čak i kuvane obroke, ali za veću cenu.[41] Ekskurzije su takođe jedne od vannastavnih sadržaja koje škole organizuju, i to su obično jednodnevne ili dvodnevne posete mestima širom Srbije, a u poslednjim razredima srednje škole i u ostatku Evrope. Njih organizuje škola, i to isključivo osnovne i srednje škole.[42] Dodatna nastava se organizuje za učenike sa željom da uče više o određenoj temi, učestvuju u takmičenjima, dobiju stipendije, i spreme se za dalje obrazovanje.[43] Dopunska nastava se organizuje prvenstveno za učenike sa lošim ocenama. Njeni ciljevi su pomaganje učenicima u „sustizanju“ gradiva, uz učenje lekcije ne samo za predstojeći test, već i pamćenje glavnog dela lekcije za duže vreme. Na nju takođe mogu ići i učenici sa višim ocenama, posebna kao priprema za test ili uvežbavanje gradiva.[43] Osnovne i srednje škole organizuju i sekcije, prvenstveno novinarsku, likovnu i dramsku sekciju, i horove.[43]

Posebno obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Posebno obrazovanje u Srbiji uključuje: specijalno obrazovanje (obrazovanje osoba sa invaliditetom, slabijeg socijalno-ekonomskog statusa, ili decu sa mentalnim poremećajima), dvojezičko obrazovanje (obrazovanje na srpskom i još jednom jeziku), celodnevnu nastavu (nastavu koja, uz pauze, traje od ujutru do uveče) i obrazovanje odraslih. Na teritoriji deluje i šezdesetak privatnih škola.

Dvojezička nastava[uredi | uredi izvor]

Od školske 2009/10. godine, učenici viših razreda pojedinih osnovnih škola i učenici pojedinih srednjih škola mogu biti organizovani u posebna odeljenja, bazirana na dvojezičkoj, odnosno bilingvalnoj nastavi. Nastava se najviše odvija na srpskom, sa 35-45%.[44] nastave na engleskom, francuskom ili italijanskom jeziku.[45][46]

Celodnevna nastava[uredi | uredi izvor]

Od školske 2009/10. godine, održava se i celodnevna nastava. Osmišljena je za decu sa roditeljima koji provode dosta vremena na poslu, ili su na neki drugi način zauzeti, ali samo za učenike nižih razreda osnovne škole. Organizacija nastave je sledeća: prepodnevni časovi, popodnevni časovi, kao i odmori za igru, domaće zadatke i pauza za ručak. Različiti učitelji predaju prepodne i popodne. Cilj celodnevne nastave je mogućnost učenika da ostaju u školi veći deo dana sa svojim drugarima, uz to završavajući domaći i ostale školske obaveze u školi, kao i rasterećenje roditelja.[47][48]

Celodnevna nastava je produžetak produženog boravka već prisutnog u srpskom školskom sistemu, koji omogućava učenicima koji idu u prepodnevni smenu (koja se završava oko podne) da ostaju u školi do povratka njihovih roditelja sa posla (obično od 15 do 17 časova). Škole koje nude celodnevnu nastavu, nude i produženi boravak.[48][49]

Druga šansa[uredi | uredi izvor]

Od školske 2011/12. godine, projekat pod nazivom Druga šansa pokrenut je s ciljem uvođenja obrazovanja odraslih u srpske škole. Svrha projekta je obrazovanje ljudi koji nisu završili osnovnu školu, uz veće šanse za zapošljavanje. Čak polovina polaznika školske 2011/12. godine bili su Romi. Od polaznika iste godine, 72% bilo je nezaposleno.[50][51][52][53]

Privatne škole[uredi | uredi izvor]

Na teritoriji Republike Srbije u skladu sa zakonima o obrazovanju, deluje oko šezdeset privatnih škola, od čega je petnaest osnovnih. Pohađa ih nekoliko hiljada đaka. Za razliku od državnih škola sa minimumom od petnaestoro dece, u privatnima odeljenja imaju i po osmoro, duplo manje. Đaci u njih putuju školskim minibusom, knjige i pribor čuvaju u školi, imaju veći broj sekcija i vannastavnih aktivnosti i duže ostaju u školi, jer sem časova imaju i više pauza za obroke i izradu domaćih zadataka. Svedočanstva i diplome koje učenici dobijaju akreditovani su od relevantnog ministarstva.[54]

Uslovi rada su isti kao i za državne škole, s tim što osnivač, da bi dobio potvrdno rešenje, mora da napiše elaborat i pošalje ga uz bankarsku garanciju po ciklusu školovanja. Privatne škole, kao i državne, moraju imati nastavni plan i program, biblioteku, fiskulturnu salu, kuhinju, prostoriju za ručavanje i dvorište dovoljno prostorno i opremljeno za svu decu. Kao mane ovakvih škola navodi se visoka cena (4000 do 9500 evra godišnje), izolovanost đaka od ostatka generacije i „školovanje pod staklenim zvonom“. Prva privatna osnovna škola počela je sa radom školske 2005/06. godine.[55] Neke od privatnih visokoškolskih institucija u Srbiji jesu Megatrend, Singidunum, Alfa, Metropolitan, Union.

Akademske diplome[uredi | uredi izvor]

Niskoškolske[uredi | uredi izvor]

Nemedicinske visokoškolske[uredi | uredi izvor]

Medicinske visokoškolske[uredi | uredi izvor]

Obrazovni sistem[uredi | uredi izvor]

Godine Razred/zvanje Obrazovne ustanove
5-6 0 predškolsko
obavezno obrazovanje
6-7 1 osnovna škola
obavezno obrazovanje
7-8 2
8-9 3
9-10 4
10-11 5
11-12 6
12-13 7
13-14 8
14-15 1 gimnazija četvorogodišnja
stručna škola 		trogodišnja
stručna škola
15-16 2
16-17 3
17-18 4
18-19 medicinski fakultet (MD) univerzitet viša škola
19-20
20-21 nemedicinski bačelor/
viša diploma
21-22
22-23 nemedicinski master
23-24 doktor medicine
24-25 specijalistički staž
25-26 nemedicinski doktorat
26-27
27-28 dupli doktorat (MD/PhD) medicinska specijalnost (MD/Spec)
28-29 specijalistička diploma
29-30 MD/PhD

Međunarodni sporazumi[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Danas je obavezno završiti svih osam razreda osnovne škole.
  2. ^ Zvanični nazivi su visoka škola ili visoka škola strukovnih studija, u zavisnosti od polja rada.
  3. ^ Medicinska specijalizacija se u Srbiji sastoji iz 3 godine medicinskog staža i 2 godine specijalističkih studija.
  4. ^ Doktorska specijalizacija se u Srbiji sastoji iz 3 godine medicinskog staža i 3 godine duplih doktorskih studija.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja”. Arhivirano iz originala 19. 08. 2013. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  2. ^ a b v g „Serbia”. The World Factbook. Centralna obaveštajna agencija. Arhivirano iz originala 24. 12. 2018. g. Pristupljeno 10. 8. 2017. 
  3. ^ PROF. DR JASNA Lj., PARLIĆ-BOŽOVIĆ (2011). „Originalni naučni rad: OBRAZOVANjE SRBA U VREME TURSKE VLASTI” (PDF). Zbornik radova Filozofskog fakulteta XLI / 2011: 559—560 str. 
  4. ^ Jovanović,, Natalija (2007). Škola u srpskom društvu 19. veka. Niš: Filozofski fakultet u Nišu. str. 32 str. ISBN 978-86-7379-134-0. 
  5. ^ a b „Istorijat škole”. Sremski Karlovci: Karlovačka gimnazija. Arhivirano iz originala 30. 09. 2013. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  6. ^ Životopis Avrama Mrazovića. Sombor: Pedagoški fakultet. 2008. 
  7. ^ „Ivan Joguvić — osnivač Velike škole”. Srpska pravoslavna crkva. Arhivirano iz originala 7. 1. 2012. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  8. ^ „Liceum Knjaževstva serbskog”. Univerzitet u Kragujevcu. Arhivirano iz originala 9. 9. 2013. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  9. ^ „Kratak vodič kroz Bolonjski proces” (PDF). Univerzitet u Novom Sadu. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 5. 2010. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  10. ^ „Okvir kvalifikacija”. Centar za obrazovne politike. Arhivirano iz originala 10. 3. 2013. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  11. ^ a b „Formular za prijavu kandidata” (PDF). Ekonomski fakultet u Subotici. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 02. 2015. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  12. ^ a b „Pripremni predškolski program”. MPNTR RS. Arhivirano iz originala 21. 12. 2012. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  13. ^ a b v g „Kalendar rada”. MPNTR RS. Arhivirano iz originala 21. 12. 2012. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  14. ^ „Prolećni kros 2012”. Beograd: Vojna gimnazija. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  15. ^ „Ispitni rokovi”. Jagodina: Pedagoški fakultet. Arhivirano iz originala 10. 9. 2013. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  16. ^ „Ispitni rokovi”. Niš: Filozofski fakultet. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  17. ^ „Ispitni rokovi”. Beograd: Arhitektonski fakultet. Arhivirano iz originala 22. 11. 2012. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  18. ^ a b v g „Lična karta škole”. Informator, 2012/2013. Gimnazija „Takovski ustanak“. godina četvrta. 
  19. ^ „Vršnjački tim”. Novi Sad: OŠ „Kosta Trifković“. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  20. ^ „Savet roditelja”. Zrenjanin: OŠ „Vuk Karadžić“. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  21. ^ a b „Besplatne knjige za prvake stigle u škole”. Blic Onlajn. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  22. ^ „Savet roditelja”. Beograd: Grad Beograd. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  23. ^ „Kriterijumi za ocenjivanje”. Informator, 2012/2013. Gimnazija „Takovski ustanak“. godina četvrta: 28—30. 
  24. ^ „Povelja izuzetnosti ili parče papira”. Vreme. Pristupljeno 11. 8. 2014. 
  25. ^ „Upis stranih državljana i lica bez državljanstva”. MPNTR RS. Arhivirano iz originala 21. 12. 2012. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  26. ^ „Osnovno obrazovanje i vaspitanje”. MPNTR RS. Arhivirano iz originala 21. 12. 2012. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  27. ^ „Srednja škola obavezna”. Blic Onlajn. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  28. ^ „Probno testiranje za đake šestog razreda”. Novosti. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  29. ^ „Konkurs 2012—2013”. Prosvetni pregled. za upis u srednju školu: 4—14. 
  30. ^ „Srednje obrazovanje i vaspitanje”. MPNTR RS. Arhivirano iz originala 21. 12. 2012. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  31. ^ „Prirodno-matematički smer” (PDF). Gimnazija „Stefan Nemanja“. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 3. 2013. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  32. ^ „Društveno-jezički smer” (PDF). Gimnazija „Stefan Nemanja“. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 12. 2013. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  33. ^ „Opšti tip” (PDF). Gimnazija „Stefan Nemanja“. Arhivirano iz originala (PDF) 7. 9. 2014. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  34. ^ „Informatički smer”. Gimnazija „Požega“. Arhivirano iz originala 6. 7. 2012. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  35. ^ „Filološki smer” (PDF). Gimnazija „Stefan Nemanja“. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 3. 2013. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  36. ^ a b „Prekvalifikacija”. Otvoreni univerzitet „Znanje“. Arhivirano iz originala 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  37. ^ „Prekvalifikacija”. Centar za edukaciju. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  38. ^ a b „Dodatno obrazovanje”. Nacionalna služba za zapošljavanje. Arhivirano iz originala 22. 12. 2012. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  39. ^ „O školi”. Tehnička škola „Jovan Žujović“. jun 2012. 
  40. ^ „Visoko obrazovanje”. MPNTR RS. Arhivirano iz originala 21. 12. 2012. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  41. ^ „Vlada nema para za đačke kuhinje”. Blic Onlajn. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  42. ^ „Nema više ekskurzija u inostranstvo”. Blic Onlajn. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  43. ^ a b v „Dodatna, dopunska, sekcije”. Računarska gimnazija „Smart“. Arhivirano iz originala 01. 06. 2013. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  44. ^ „Gimnazija Takovski ustanak”. Školska uprava Čačak. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  45. ^ „Gimnazijalci u Pirotu će učiti na francuskom i srpskom”. Blic Onlajn. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  46. ^ Obaveštenje o bilingvalnoj nastavi, Gornji Milanovac: OŠ „Momčilo Nastasijević“, jun 2012 
  47. ^ „Celodnevna nastava za niže razrede”. Blic Onlajn. Arhivirano iz originala 8. 7. 2013. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  48. ^ a b Obaveštenje o celodnevnoj nastavi, Gornji Milanovac: OŠ „Momčilo Nastasijević“, jun 2012 
  49. ^ „Produžen boravak za osnovce”. Blic Onlajn. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  50. ^ „Druga šansa za osnovno obrazovanje odraslih”. Blic Onlajn. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  51. ^ „Druga šansa“ u našoj školi, Gornji Milanovac: Osnovna škola „Momčilo Nastasijević“, jun 2012 
  52. ^ „Osnovne informacije o „Drugoj šansi“”. Arhivirano iz originala 26. 08. 2013. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  53. ^ „U školu posle 13 godina pauze”. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  54. ^ „Dobro jutro, gospodine predsedniče”. Vreme. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  55. ^ „Privatne škole: Pomodarstvo ili najbolje mesto za obrazovanje”. Blic Onlajn. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  56. ^ „International Convention on the Recognition of Studies and Degrees”. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  57. ^ „Unesco Convention On the Recognition of Studies and Degrees”. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  58. ^ „Bologna Process”. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  59. ^ „Bolonjska deklaracija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 10. 4. 2011. g. Pristupljeno 30. 8. 2013. 
  60. ^ „Convention on the Recognition of Qualifications”. Pristupljeno 30. 8. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Životopis Avrama Mrazovića. Sombor: Pedagoški fakultet. 2008. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Образовање_у_Србији&oldid=27687867”