Odeon
Odeon (grč. ᾠδεῖον, lat. одеум) je zgrada za antičke muzičke i pesničke priredbe i takmičenja. Po građevinskom planu odeon je nalik pozorištu, ali je manji i zbog akustike pokriven.[1]
Po dimenzijama su bili manji od grčkih i rimskih amfiteatara.
Odeoni su služili i kao mesta okupljanja umetnika.[1]
Najveći sačuvani odeon kapaciteta 8.000 posetilaca nalazi se na padinama atinskog Akropolja. Podigao ga je oko 160 godine Herod Atik.
U Rimu su bila dva odeona.
Danas je odeon naziv za prostorije za koncerte, plesne, pozorišne i filmske predstave, kao i jedno francusko pozorište iz Pariza.
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Starogrčka reč ᾨδεῖον potiče od glagola ἀείδω (aeidō, "Ja pevam") što je takođe koren reči ᾠδή (ōidē, "ode") kao i ἀοιδός (aoidos, "pevač").
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Zdravković, Milovan (2006). Rečnik osnovnih pozorišnih pojmova. Beograd: Narodno pozorište u Beogradu. str. 79. ISBN 86-331-3072-6.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Milan Vujaklija:Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta , Beograd 1966, str. 635.
