Odesa

Odesa ukr. Одеса, rus. Одесса
Potemkinove stepenice
Zastava Grb
Administrativni podaci
Država	Ukrajina
Oblast	Odeska oblast
Stanovništvo
Stanovništvo	‍
— 2012.	1.008.162 (procena)
Geografske karakteristike
Koordinate	46° 29′ 04″ S; 30° 43′ 59″ I
Vremenska zona	UTC+2 (EET), leti UTC+3 (EEST)
Aps. visina	40 m
Površina	163 km2
Odesa Odesa na karti Ukrajine
Ostali podaci
Gradonačelnik	Genadij Truhanov
Pozivni broj	+380-48
Registarska oznaka	BH
Veb-sajt
odessa.ua

Odesa (ukr. Одеса, rus. Одесса) grad je i najvažnija luka u Ukrajini na Crnom moru. Prema proceni iz 2012. u gradu je živelo 1.008.162 stanovnika.

Istorija

Tokom 14. veka, oblast na obali Crnog mora između reka Dnjestar i Dnjepar se nalazila pod vlašću Velikog litvanskog vojvodstva. Tatari su u blizini današnjeg grada sagradili utvrđenje Hadži-bej, u kome su pored Tatara živeli i Grci. Godine 1765. Osmanlije su sagradili tvrđavu, Jeni-Dunja, na ovom mestu. Ruske trupe pod komandom španskog general-majora Hosea de Ribasa (rus. Осип (Иосиф) Михайлович Дерибас) su zauzele Odesu 14. septembra 1789. u Rusko-turskom ratu. Mirom sklopljenim u Jašiju (1792) oblasti istočno od Dnjestra su zvanično postale ruski posed.

Mapa Odese iz 1888.

Na ruševinama tvrđave Hadži-bej nastalo je rusko pomorsko utvrđenje. Ime Odesa se prvi put pominje januara 1795. Nije poznato zašto je odabrano ovo ime, ali verovatno postoje veze sa imenom drevnog grčkog naselja na ovom području. Grad se brzo razvio pod vlašću guvernera Vojvode od Rišeljea 1803–1814. Vojvoda je pobegao od Francuske revolucije i služio u vojsci Katarine Velike u borbama protiv Turaka. Njemu se pripisuje uređenje grada i gradske infrastrukture.

U Odesi je postojala brojna kolonija Srba doseljenih tokom 19. veka, među kojima su se naročito isticali veliko-kupci. Godine 1839. putopisac Joakim Vujić primećuje da su u tom gradu nakon Rusa, najbrojniji Srbi. Srbi u Odesi su ispisali pozamašnu i impresivnu kulturno-nacionalnu hroniku o svom trajanju u tom multietničkom gradu.

Ruski vojni brod Knjaz Patjomkin od Tauride uplovio je 27. juna 1905. u luku Odesa da bi mornari učestvovali u gušenju generalnog štrajka u gradu (deo Ruske revolucije 1905). Mornari su odbili ovaj zadatak. Taj događaj bio je osnova za film Oklopnjača Potemkin.

U periodu 1819–1858. Odesa je bila slobodna luka. Za vreme Sovjetskog Saveza luka Odesa je bila glavna trgovačka luka države i pomorska vojna baza.

Odesu su posle dvomesečne opsade od 1941. do 1944. okupirale rumunske i nemačke trupe. U ovom periodu ubijeno je ili deportovano oko 60.000 stanovnika, najviše Jevreja. Naročito je bio surov masakr 23-25. oktobra 1941. Od eksplozije u rumunskom glavnom vojnom štabu poginuo je 61 vojno lice, uključujući jednog generala. Jon Antonesku, vođa rumunskog fašističkog režima, dao je naređenje da se za svakog poginulog oficira strelja 200, a za svakog vojnika 100 Jevreja ili komunista. U masakru, koji je usledio, ubijeno je oko 30.000 Jevreja.

Od 2000, Odesa je ponovo postala slobodna luka i slobodna ekonomska zona na period od 25 godina.

Stanovništvo

Prema proceni, u gradu je 2012. živelo 1.008.162 stanovnika.

Demografija

1979.	1989.	2001.	2012.
1.046.133	1.115.371	1.029.049	1.008.162

Kroz istoriju, stanovništvo Odese uvek je bilo nacionalno i konfesionalno mešovito. Ovde su pored Rusa živeli Jevreji, Ukrajinci, Grci, Rumuni, Arapi, Turci, Jermeni, Gruzini, Nemci, Francuzi, Srbi i mnoge druge nacije. O ovome svedoče imena bulevara: Francuski i Italijanski, i ulica: Grčka, Jevrejska, Arnautska. Uoči nemačke okupacije grada u leto 1941, Jevreji su činili oko 20 procenata stanovništva (u 19. veku i do 37%). Posle rata, mnogi preživeli Jevreji su emigrirali u Izrael.

Zajednička odlika svih stanovnika Odese je otvorenost prema svetu i gostoprimljivost. Danas je glavni jezik u upotrebi u Odesi ruski, a manje ukrajinski.

Geografija

Klima

Klima Odese (1991–2020, ekstremi 1894–sadašnjost)
Pokazatelj \ Mesec	.Jan.	.Feb.	.Mar.	.Apr.	.Maj.	.Jun.	.Jul.	.Avg.	.Sep.	.Okt.	.Nov.	.Dec.	.God.
Apsolutni maksimum, °C (°F)	15,1 (59,2)	19,2 (66,6)	24,1 (75,4)	29,4 (84,9)	33,3 (91,9)	37,2 (99)	39,3 (102,7)	38,0 (100,4)	35,4 (95,7)	30,5 (86,9)	26,0 (78,8)	16,9 (62,4)	39,3 (102,7)
Maksimum, °C (°F)	2,3 (36,1)	3,4 (38,1)	7,7 (45,9)	13,6 (56,5)	20,3 (68,5)	25,1 (77,2)	27,9 (82,2)	27,7 (81,9)	21,8 (71,2)	15,3 (59,5)	9,1 (48,4)	4,2 (39,6)	14,9 (58,8)
Prosek, °C (°F)	−0,4 (31,3)	0,4 (32,7)	4,3 (39,7)	10,0 (50)	16,2 (61,2)	20,8 (69,4)	23,4 (74,1)	23,1 (73,6)	17,8 (64)	12,0 (53,6)	6,3 (43,3)	1,5 (34,7)	11,3 (52,3)
Minimum, °C (°F)	−2,7 (27,1)	−2,1 (28,2)	1,6 (34,9)	6,9 (44,4)	12,6 (54,7)	16,9 (62,4)	19,1 (66,4)	18,5 (65,3)	14,0 (57,2)	8,9 (48)	3,9 (39)	−0,8 (30,6)	8,1 (46,6)
Apsolutni minimum, °C (°F)	−26,2 (−15,2)	−28,0 (−18,4)	−16,0 (3,2)	−5,9 (21,4)	0,3 (32,5)	5,2 (41,4)	7,5 (45,5)	7,9 (46,2)	−0,8 (30,6)	−13,3 (8,1)	−14,6 (5,7)	−19,6 (−3,3)	−28,0 (−18,4)
Količina padavina, mm (in)	43 (1,69)	35 (1,38)	35 (1,38)	28 (1,1)	39 (1,54)	47 (1,85)	45 (1,77)	40 (1,57)	44 (1,73)	37 (1,46)	39 (1,54)	38 (1,5)	470 (18,5)
Dani sa kišom	9	7	10	11	12	13	10	8	9	10	13	10	122
Dani sa snegom	11	10	6	0,4	0	0	0	0	0	0,2	4	9	41
Relativna vlažnost, %	82,5	80,7	78,4	74,5	71,0	70,6	66,0	65,4	71,8	77,1	81,9	83,6	75,3
Sunčani sati — mesečni prosek	63,2	91,6	142,2	199,5	292,5	307,5	332,9	313,1	234,6	164,7	73,0	57,4	2.272,2
Izvor #1: Pogoda.ru
Izvor #2: World Meteorological Organization (humidity and sun 1981–2010)

Partnerski gradovi

• Aleksandrija
• Baltimor
• Lođ
• Split
• Rostov na Donu
• Jerevan
• Jokohama
• Varna
• Haifa
• Klajpeda
• Rosh HaAyin
• Larnaka
• Van
• Iraklion
• Regenzburg
• Đenova
• Grozni
• Gdanjsk
• Marselj
• Minsk
• Valensija
• Huši
• Konstanca
• Nikozija
• Kišinjev
• Sankt Peterburg
• Vankuver
• Liverpul
• Valparaiso
• Oulu
• Taganrog
• Džeda
• Brest

Galerija

Gradska kuća	Opera i balet	Saborna Crkva Svetog Preobraženja	Arheološki muzej

Literatura

• Richardson, Tanya (2008). Kaleidoscopic Odessa: History and Place in Contemporary Ukraine. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-9563-3. Pristupljeno 7. 11. 2009. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Imperial, Odessa Society of History and Artifacts (1848). Notes of the Imperial Odessa Society of History and Artifacts. Vol.2. Odessa: Odessa City Typography. Pristupljeno 29. 4. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Yefimenko, Aleksandra (2018). History of Ukraine and its people (Istoriя Ukraйnы i ee naroda). Litres. ISBN 9785457887299. Pristupljeno 29. 4. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Dallin, Alexander (1998). Odessa, 1941–1944: A Case Study of Soviet Territory Under Foreign Rule. Iaşi: Center for Romanian Studies. ISBN 973-98391-1-8. Arhivirano iz originala 5. 2. 2012. g. Pristupljeno 7. 11. 2009. CS1 održavanje: Format datuma (veza) Complete book available online.
• Friedberg, Maurice (1991). How Things Were Done in Odessa: Cultural and Intellectual Pursuits in a Soviet City. Boulder, CO: Westview Press. ISBN 0-8133-7987-3. 
• Ghervas, Stella (2008). „Odessa et les confins de l'Europe: un éclairage historique”. Ur.: Ghervas, Stella; Rosset, François. Lieux d'Europe. Mythes et limites. Paris: Editions de la Maison des sciences de l'homme. ISBN 978-2-7351-1182-4. 
• Ghervas, Stella (2008). Réinventer la tradition. Alexandre Stourdza et l'Europe de la Sainte-Alliance. Paris: Honoré Champion. ISBN 978-2-7453-1669-1. 
• Gubar, Oleg (2004). Odessa: New Monuments, Memorial Plaques, and Buildings. Odessa: Optimum. ISBN 966-8072-86-3. 
• Herlihy, Patricia (1979—1980). „Greek Merchants in Odessa in the Nineteenth Century” (PDF). Harvard Ukrainian Studies. 3 (4): 399—420. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 5. 2008. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Herlihy, Patricia (1987). Odessa: A History, 1794–1914. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 0-916458-15-6.  (hardcover), ISBN 0-916458-43-1 (1991 paperback reprint)
• Herlihy, Patricia (2002). „Commerce and Architecture in Odessa in Late Imperial Russia”. Commerce in Russian Urban Culture 1861–1914. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-6750-9. 
• Herlihy, Patricia (2003). „Port Jews of Odessa and Trieste: A Tale of Two Cities”. Jahrbuch des Simon-Dubnow-Instituts. München: Deutsche Verlags-Anstalt. 2: 182—198. ISBN 3-421-05522-X. 
• Herlihy, Patricia; Gubar, Oleg (2008). „The Persuasive Power of the Odessa Myth”. Ur.: Czaplicka, John; Gelazis, Nida; Ruble, Blair A. Cities after the Fall of Communism: Reshaping Cultural Landscapes and European Identity. Woodrow Wilson Center Press and Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-9191-5. 
• Kaufman, Bel; Oleg Gubar; Alexander Rozenboim (2004). Nicholas V. Iljine; Patricia Herlihy, ur. Odessa Memories. Seattle: University of Washington Press. ISBN 0-295-98345-0. 
• King, Charles (2011). Odessa: Genius and Death in a City of Dreams. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-07084-2. 
• Kononova, G. (1984). Odessa: A Guide. Moscow: Raduga Publishers. OCLC 12344892. 
• Makolkin, Anna (2004). A History of Odessa, the Last Italian Black Sea Colony. Lewiston, New York: Edwin Mellen Press. ISBN 0-7734-6272-4. 
• Mazis, John Athanasios (2004). The Greeks of Odessa: Diaspora Leadership in Late Imperial Russia. East European Monographs. New York: Columbia University Press. ISBN 0-88033-545-9. 
• Orbach, Alexander (1997). New Voices of Russian Jewry: A Study of the Russian-Jewish Press of Odessa in the Era of the Great Reforms, 1860–1871. Studies in Judaism in Modern Times, No. 4. Leiden: Brill Academic Publishers. ISBN 90-04-06175-4. 
• Rothstein, Robert A. (2001). „How It Was Sung in Odessa: At the Intersection of Russian and Yiddish Folk Culture”. Slavic Review. 60 (4): 781—801. JSTOR 2697495. S2CID 163549178. doi:10.2307/2697495. 
• Skinner, Frederick W. (1986). „Odessa and the Problem of Urban Modernization”. The City in Late Imperial Russia. Indiana–Michigan Series in Russian and East European Studies. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. ISBN 0-253-31370-8. 
• Sylvester, Roshanna P. (2001). „City of Thieves: Moldavanka, Criminality, and Respectability in Prerevolutionary Odessa”. Journal of Urban History. 27 (2): 131—157. PMID 18333319. S2CID 34219426. doi:10.1177/009614420102700201. 
• Tanny, Jarrod (2011). City of Rogues and Schnorrers: Russia's Jews and the Myth of Old Odessa. Bloomington, IN: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-35646-8.  (hardcover); ISBN 978-0-253-22328-9 (paperback)
• Weinberg, Robert (1992). „The Pogrom of 1905 in Odessa: A Case Study”. Pogroms: Anti-Jewish Violence in Modern Russian History. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-40532-7. 
• Weinberg, Robert (1993). The Revolution of 1905 in Odessa: Blood on the Steps. Indiana–Michigan Series in Russian and East European Studies. Bloomington, IN: Indiana University Press. ISBN 0-253-36381-0. 
  • Herlihy, Patricia (1994). „Review of The Revolution of 1905 in Odessa: Blood on the Steps by Robert Weinberg”. Journal of Social History. 28 (2): 435—437. JSTOR 3788930. doi:10.1353/jsh/28.2.435. 
• Zipperstein, Steven J. (1991) [1986]. The Jews of Odessa: A Cultural History, 1794–1881. Palo Alto: Stanford University Press. ISBN 0-8047-1251-4.  (hardcover), ISBN 0-8047-1962-4 (paperback reprint)

Spoljašnje veze

• 2odessa, Internet-novine (en.)
• Foto-reportaža o atrakcijama Odese Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. oktobar 2006)
• Kamera uživo, sa pogledom na „Potemkinove“ stepenice u Odesi
• Kropotkin, Peter Alexeivitch; Bealby, John Thomas (1911). „Odessa”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 20 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 3–4. 
• Odesa na sajtu Curlie
• Official Odessa web page Arhivirano 13 maj 2020 na sajtu Wayback Machine
• Official Odessa Map Portal
• Map of the current public transport routes in Odessa
• The murder of the Jews of Odessa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. januar 2022) during World War II, at Yad Vashem website.
• The Jewish Community of Odessa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. septembar 2020), The Museum of the Jewish People at Beit Hatfutsot
• Odessa yesterday. Odessa today. Images gallery. Prospekt Group