Odriska kraljevina
| Odriska kraljevina | |||
|---|---|---|---|
 Odriska kraljevina u 5. veku p. n. e. | |||
| Geografija | |||
| Kontinent | Evropa | ||
| Regija | Balkan | ||
| Društvo | |||
| Službeni jezik | trački | ||
| Religija | tračka mitologija | ||
| Politika | |||
| Oblik države | monarhija | ||
| — Kralj | Teres I | ||
| Sparadok | |||
| Sitalk I | |||
| Istorija | |||
| Istorijsko doba | antika | ||
| — Osnivanje | 480 p. n. e.. | ||
| — Ukidanje | 46. | ||
| Zemlje prethodnice i naslednice Odrinske kraljevine | |||
| Prethodnice: | Naslednice: | ||
Odriska kraljevina (stgrč. Βασίλειον Ὀδρυσῶν [Basίleion Odrysōn]) je bio savez tračkih plemena, koji prvi put spominju antički pisci krajem 6. veka p. n. e. Prema uticajnom bugarskom trakologu Dimitru Popovu, ono je nastalo kao „logičan rezultat materijalizacije državotvornih procesa, opšteg i zakonomernog celokupnog razvoja i prakse u tračkim zemljama“.[1]
Nastanak „državne“ organizacije u jugoistočnoj Trakiji[uredi | uredi izvor]
| „ | Tračani su, posle Inda, najveći narod na svetu. Da su imali jednog poglavara i da su bili složni, oni bi, po mom mišljenju, bili nepobedivi i najjači narod na svetu. Ali oni su zato nesposobni, i to se kod njih ne može da dogodi, pa su zato slabi. | ” |
— Herodot., v, 3 | ||
Kada je reč o tome šta je prethodilo Odriskoj federaciji, valja biti na oprezu, jer je to stvar o kojoj je, kako navodi akademik Benjamin Isak (hebr. בנימין איזק, Benjamin Isaac), profesor antičke istorije na Univerzitetu u Tel Avivu, podosta špekulisano u savremenoj literaturi.[2]
Prema nastarijim očuvanim podacima vezanim za jugoistočnu Trakiju, tamošnji žitelji bili su za ondašnji svet najmnogoljudniji posle Indijaca. Međutim, nesloga ih je učinila razjedinjenim a samim tim im je onemogućila stvaranje nekog jačeg saveza koji bi prevazilazio okvire mesnih dinastija. Na osnovu arheoloških nalaza sa tog područja, konstatovano je da su zaista vođeni ratovi među zavađenim plemenima propraćeni u isto vreme zaplenjivanjem roblja, trgovinom i pustošenjem.[3]
Persijskom invazijom na Trakiju (krajem 6. veka p. n. e.) i uspostavljanjem satrapije Skudre na njenom tlu, podstaknut je dalji razvoj državotvornog uređenja kod domoradačkog življa. Među njima najdominantniji su bili Odrizi, koji su ubrzo nakon Darijevog poraza zadobijenog u ratu sa Skitima krenuli da zaposedaju oblasti napuštene od Persijanaca. Pod vođstvom kralja Teresa I, oni su zaposedajući široko prostranstvo severoistočno od planine Balkan došli u dodir sa Skitima. Međutim, umesto otvorenog sukoba došlo je do pregovora koji je urodio plodom. Prihvaćeno je da se za granicu uzme reka Dunav, a da bi se taj sporazum učvrstio sklopljen je i dinastički brak između jedne od Teresovih kćerki (nije joj zabeleženo ime) i skitskog vladara Arijapita.[3][4]
Prema Tukididu, Odrizi su imali svoje „vladare“ još pre pojave Teresa, koji je nametnuo vlast mnogim tračkim plemenima. Ipak, njegovim stupanjem na političku scenu proces stvaranja odriške države, koji je trajao više decenija ako ne i vekova, učvršćen je i time su konačno stvoreni uslovi za dalje širenje u pravcu Dunava odnosno Crnog mora.[5]
Isti autor nam na jednom mestu daje iscrpan podatak na osnovu kojeg se mogu odrediti približne granice ove države za vreme njenog potonjeg uspona:
| „ | Što se tiče veličine Odriskog kraljevstva, ono se pružalo morskom obalom koja počinje od grada Abdere, pa sve do Euksinskog mora i reke Istra. Ovu obalu prevaljuje jedna trgovačka lađa — ako joj vetar neprestano duva u leđa i ako se plovi najkraćim putem — za četiri dana i četiri noći. A najkraći put od Abdere do Istra dobar pešak prelazi za jedanast dana. Toliki je razmak kad se putuje uz morsku obalu, ali u unutrašnjosti rastojanje između Bizantija i Lajalaca i reke Strimona (jer to je tačka na kopnu najudaljenija od morske obale) dobar pešak može da pređe za trinaest dana.[6] | ” |
Naravno da do njenog formiranja, kao i uspona koji je sledio par decenija potom, nije došlo tek tako, preko noći i bez uplitanja kakvog stranog elementa. Istina, niz pozitivnih faktora je sudelovalo u tome, od kojih vredi izdvojiti pogodan strateški položaj i slobodan pristup moreuzima (Bosforskom i Helespontskom) i Propontidskom primorju. Isto tako, odlučujuću ulogu u nastanku kakvog-takvog oblika „državotvornog“ uređenja kod Odrišana imale su ne samo grčke kolonije i uopšte proces kolonizacije severnog Egeja, već i Stari Istok, na kojem je sve veći uticaj imalo Persijsko carstvo pod dinastijom Aheminida. Međutim, nesumnjivo je da je istočnjačko-persijski uticaj odneo prevagu u odnosu na helenski. To se najbolje ogleda u činjenici da su državna uređenja naroda sa Istoka, za razliku od polisnog uobičajenog za Stare Grke, po svoj prilici više imponovala specifičnostima društvenog uređenja zastupljenim kod Tračana, kao i njegovoj organizaciji i strukturi.[1]
Ekonomija[uredi | uredi izvor]
| „ | ... Tračani imaju običaj da prodaju svoju decu u inostranstvo. [...] A svoje žene jako strogo čuvaju i kupuju ih za velike pare od njihovih roditelja. | ” |
— Herodot., v, 6 | ||
Trakija je u antičko doba obilovala srebrom, premda postoji malo dokaza o njegovoj eksploataciji iz vremena pre persijskih osvajanja. Osnovna grana privrede svakako je bilo katunsko stočarstvo, a iskorišćavani su i resursi iz divljine. Uspostavljanje odnosa središte-periferija (engl. center-periphery relations) sa egejsko-anadolijskim svetom dovelo je do eksportne trgovine. Kao posebnu subkategoriju ona je obuhvatala i trgovinu sa mladim ženskim robljem, o kojoj je Herodot ostavio jedan zanimljivi podatak. Uz to, takođe za trgovinske svrhe, uzgajana je i jedna vrsta profitabilne konoplje (cannabis sativa), koja je korišćena za izradu odeće i bila isto tako cenjena kao i egipatski lan.[3]
| „ | Suprotno persijskom kraljevstvu, postojao je običaj, kao i kod ostalih Tračana, da treba radije primati nego davati... [...] Bez davanja poklona ništa se nije moglo učiniti... | ” |
— Thuc., ii, 97 | ||
| „ | Kada Seut zove na večeru... običaj je da ga gosti daruju. | ” |
— Xenoph., Anab., vii, 3, 18 | ||
Što se pak tiče internih odnosa (engl. internal relations), osobit je prestiž razmene (engl. prestige exchange). Tukidid navodi da je bilo potpuno nemoguće uspostaviti bilo kakav dogovor generalno sa svim Tračanima koji bi urodio plodom, ukoliko im tom prilikom nisu bili uručeni darovi (δώρα, dora) u zlatu ili srebru, izvezenim i glatkim tkaninama i pokućstvu. Tukidodova tvrdnja nailazi na svoju potvrdu kod Ksenofonta, koji opisuje jednu gozbu na koju ga je bio pozvao Seut II prilikom prolaska kroz njegovu zemlju. Uoči obeda gostima je dato na znanje da je kod kralja običaj da mu se uručuju darovi. Tom prilikom kralj je darivan belim konjem, mladim robom, srebrnom činijom i ćilimom vrednim deset mina, a svaki od darivaoca mu je obavezno po uručivanju dara nazdravljao. Ovakav način dolaska do materijalnih sredstava prethodio je uspostavljanju monetarne ekonomije i kovanju domaćeg novca po uzoru na grčki, što je naročito bilo praktikovano od strane odriške dinastije koja je ionako ubirala visok porez kako od podređenih plemena tako i od grčkih primorskih apoikija.[3][7][8]
Iskopavanjem kojim je početkom 90-ih rukovodio poljski arheolog i trakolog, Mečislav Domaradski (polj. Mieczysław Domaradzki), otkriven je nedaleko od današnjeg sela Vetren (kod Plovdiva), na gornjem toku reke Marice, lokalitet Pistiros. On datira iz sredine 4. veka p. n. e. i predstavlja trgovište (εμπόριον, emporion) na kojem su se okupljali Grci sa Tasosa, Maroneje i Apolonije (nije isključeno da je reč o onoj sa obali Ponta). Važan je zbog toga što je tamo, između ostalog, pronađen dvojezični natpis dužine 46 redaka nastao na dvoru Kotisa I. Na osnovu njega, grčki trgovci koji su obitovali u Pistirosu imali su da plaćaju porez na sva dobra koja su uvozili odnosno izvozili iz Trakije.[3][9][10]
Odriški carevi[uredi | uredi izvor]
.png)
- Teres I (460—445 pne.)
- Sparadok — sin Teresa (ok. 450—431 pne.)
- Sitalk — sin Teresa (431—424 pne.)
- Seut I — sin Sparadoka (421— ok. 410 pne.)
- Amadok I — (408—389 pne.)
- Seut II (405—387 pne.)
- Hebrizelm (387—383 pne.)
- Kotis I (384—359 pne.)
- Kerseblept (359—341 pne.) (istočna Trakija)
- Berisad (359—352 pne.) (zapadna Trakija)
- Amadok II (359—351 pne.) (centralna Trakija)
- Ketripor — sin Berisada (356—351 pne.) (zapadna Trakija)
- Teres II — sin Amadoka II (351—341 pne.) (centralna Trakija)
Vladari Makedonije(341—331 pne.)[uredi | uredi izvor]
- Seut III — sin Kotisa I (331—300 pne.)
- Kotis II — sin Sevta III (300—280 pne.)
- Rejidos — sin Kotisa II (280 —?)
- Kotis III — sin Rэйzdosa (270—?)
- Reskuporis I — sin Kotisa III (240—215 pne.)
- Seut IV — sin Reskuporisa I (215—190 pne.)
- Amadok III — sin Seuta IV (190—184 pne.)
- Kotis IV — sin Seuta IV
- Teres III — sin Amadoka III (184—148 pne.)
- Teres IV — sin Teresa III (148—100 pne.)
- Amadok IV — sin Teresa IV (100—87 pne.)
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Popov, str. 40
- ^ Isaac, str. 96.
- ^ a b v g d Peregrine & Ember IV. стр. 87-90
- ^ V. Fon. str. 17.
- ^ Popov
- ^ Thuc., ii, 97
- ^ Mitchell.134-35. стр. 134-35
- ^ Tsetskhladze, Ancient Greeks west and east. стр. 408
- ^ Cunliffe, str. 399.
- ^ Tsetskhladze, The Greek colonisation of the Black Sea area. стр. 49
Primarna literatura[uredi | uredi izvor]
Od Homera
- Ilijada (na jeziku: (jezik: srpski) — prevod Miloša N. Đurića). Beograd: Verzalpress. 1998. COBISS.SR 138740999.
Od Herodota
- Herodotova istorija (na jeziku: (jezik: srpski) — prevod Milana Arsenića) (2. Deretino izd.). Beograd: Dereta. 2010. COBISS.SR 121073932.
Od Tukidida
- Peloponeski rat (na jeziku: (jezik: srpski) — prevod Dušanke Obradović). Beograd: Admiral Books. 2010. COBISS.SR 174681612.
Od Ksenofonta
- Anabaza: bukvar strategije i taktike (na jeziku: (jezik: srpski) — prevod Miloša Popovića). Beograd: Vojnoizdavački zavod. 2002. COBISS.SR 104169996.
Sekundarna literatura[uredi | uredi izvor]
- Popov, Dimitъr (2000). Tračka civilizacija : Tračani — društvo, politika, kultura (na jeziku: (jezik: srpski) — prevod Marije-Joane Stojadinović). Beograd: Geopoetika. COBISS.SR 158214919.
- Srejović, Dragoslav (2002). Iliri i Tračani : o starobalkanskim plemenima. Beograd: Srpska književna zadruga. COBISS.SR 178339079.
- Peter Peregrine & Melvin Ember, ur. (2001). Encyclopedia Of Prehistory Volume 4: Europe (na jeziku: (jezik: engleski)) (1. izd.). New York, NY: Plenum Publishers. ISBN 978-0-306-46258-0.
- Mitchell, Lynette (2002). Greeks Bearing Gifts: The Public Use of Private Relationships in the Greek World, 435-323 BC (na jeziku: (jezik: engleski)). Cambridge [etc.]: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-89330-5.
- Fol, Valeriя (2000). Drevna Trakiя: mъlčanieto progovarя (na jeziku: (jezik: bugarski)). Sofiя: Orbel. ISBN 978-954-612-022-9.
- Gocha Tsestkhladze, ur. (1999). Ancient Greeks west and east (na jeziku: (jezik: engleski)). Leiden [etc.]: Brill Academic Publishers. ISBN 978-90-04-11190-5.
- Isaac, Benjamin H. (1986). The Greek settlements in Thrace until the Macedonian conquest (na jeziku: (jezik: engleski)). Leiden [etc.]: Brill Academic Publishers. ISBN 978-90-04-06921-3.
- Barry Cunliffe, ur. (2001). The Oxford illustrated history of prehistoric Europe (na jeziku: (jezik: engleski)). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-285441-4.
- Gocha Tsetskhladze, ur. (1998). The Greek colonisation of the Black Sea area: historical interpretation of archaeology (na jeziku: (jezik: engleski)). Stuttgart: Franz Steiner Verlag. ISBN 978-3-515-07302-8.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
