Oluja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ukoliko ste tražili članak o vojnoj akciji hrvatske vojske, pogledajte članak Operacija Oluja.
Oluja

Oluja je poremećaj u atmosferi, koji izaziva značajne promene u polju vetra, pritiska i temperature u prostornim razmerima koji sežu od veličine tornada (brzine od 1 km) do izvantropskih ciklona (brzina od 3000 do 5000 km/h). Olujom se naziva i vetar, koji ima minimalnu brzinu od 20,8 m/s (74,9 km/h) ili stepen 9 po Boforovoj skali. Vetrovi brži od 32,7 m/s ili 12 bofora nazivaju se orkani.

Tipovi[uredi | uredi izvor]

Klasična letnja oluja u Sijeras de Kordobi, Argentina.
Tajfun Haijan, masivni tropski ciklon koji je pogodio Filipine krajem 2013.
Tornado u Bingeru, Oklahoma, tokom 1981. godine.
Drveće oboreno u naletima u Graničnim vodama – Kanadski derečo iz 1999.
Snežna oluja u Njujorku.

Postoji mnogo varijanti i imena za oluje:

  • Mećava – Postoje različite definicije mećava, kako tokom vremena tako i po lokaciji. Generalno, mećava je praćena olujnim vetrovima, jakim snegom (koji se akumulira brzinom od najmanje 5 mm (0,20 in) na sat) i veoma hladnim uslovima (ispod približno -10 °C ili 14 F). U poslednje vreme, kriterijum temperature je izuzet iz definicije širom Sjedinjenih Država.[1]
  • Eksplozivni ciklon – Brzo produbljivanje ciklonalnog područja niskog pritiska srednje geografske širine, koje se obično dešava iznad okeana, ali se može dogoditi i na kopnu. Vetrovi koji se osećaju tokom ovih oluja mogu biti jaki poput tajfuna ili uragana.
  • Obalska oluja – Veliki vetreni talasi i/ili olujni talas koji pogađaju priobalno područje. Njihovi uticaji uključuju eroziju obale i priobalske poplave.[2]
  • Derečo – Derečo je široko rasprostranjena, dugotrajna, pravolinijska oluja koja je povezana sa kopnenom grupom jakih grmljavina koja se brzo kreće.
  • Prašinski đavo – Mala, lokalizovana struja vazduha koja podiže vazduh.
  • Prašinska oluja – Situacija u kojoj vetrovi zahvate velike količine peska ili zemlje, značajno smanjujući vidljivost.
  • Vatrena oluja – Vatrene oluje su požari koji postižu takav intenzitet da stvaraju i održavaju sopstvene sisteme vetra. To je najčešće prirodni fenomen, nastao tokom nekih od najvećih šumskih požara. Požar Peštigo je jedan primer vatrene oluje. Vatrene oluje takođe mogu biti namerni efekti ciljanih eksploziva, kao što su se desili kao rezultat bombardovanja Drezdena iz vazduha. Nuklearne detonacije stvaraju vatrene oluje ako nema jakih vetrova.
  • Bura – Ekstratropska oluja sa stalnim vetrovima između 34–48 čvorova (39–55 mph ili 63–90 km/h).[3]
  • Oluja sa gradom – Vrsta oluje koja taloži okrugle komade leda. Grad se obično javlja tokom redovnih grmljavina. Dok je većina tuče koja se taloži iz oblaka prilično mala i praktično bezopasna, povremeno se javlja grad prečnika većeg od 5 cm (2 inča) koji može prouzrokovati mnogo štete i povreda.
  • Hiperkan – Hipotetički tropski ciklon koji bi potencijalno mogao da se formira na vodu temperature od 50 °C (122 °F). Takva oluja bi proizvela vetrove od preko 800 km/h (500 mph). Niz hiperkana se možda formirao tokom udara asteroida ili komete koji su doveli do izumiranja neptičijih dinosaurusa pre 66 miliona godina. Do takvog fenomena moglo bi doći i tokom supervulkanske erupcije, ili ekstremnog globalnog zagrevanja.
  • Ledena oluja[4] – Ledene oluje su jedan od najopasnijih oblika zimskih oluja. Kada su površinske temperature ispod nule, ali debeo sloj vazduha iznad tačke smrzavanja ostaje na visini, kiša može pasti u ledeni sloj i zamrznuti se pri udaru u glazuru leda. Uopšteno govoreći, 8 mm (0,31 in) akumulacije je sve što je potrebno, posebno u kombinaciji sa vetrom, da bi počelo rušenje dalekovoda, kao i grana drveća.[5] Ledene oluje takođe čine negrejane površine puta previše klizavim za vožnju. Ledene oluje mogu varirati u vremenskom rasponu od sati do dana i mogu podjednako osakatiti male i velike gradove.
  • Mikroprasak – Veoma snažna oluja koja se stvara tokom oluje sa grmljavinom koja traje samo nekoliko minuta.
  • Okeanska oluja ili morska oluja – Olujni uslovi na moru definišu se kao da imaju trajne vetrove od 48 čvorova (55 mph ili 90 km/h) ili više.[3] Obično se nazivaju jednostavno oluja. Ovi sistemi mogu potopiti plovila svih vrsta i veličina.
  • Snežna oluja – Jak pad snega koji se akumulira brzinom većom od 5 centimetara (2 in) na sat koji traje nekoliko sati. Snežne oluje, posebno one sa visokim ekvivalentom tečnosti i prozračnim uslovima, mogu srušiti grane drveća, prekinuti priključke za napajanje i paralizovati putovanje u velikim regionima.
  • Škval – Iznenadni početak pojačanja vetra od najmanje 16 čvorova (30 km/h) ili više koji traje najmanje jedan minut.
  • Oluja sa grmljavinom – Oluja sa grmljavinom je vrsta oluje koja generiše munje i grmljavinu. Obično je praćena obilnim padavinama. Oluja sa grmljavinom se dešavaju širom sveta, sa najvećom učestalošću u regionima tropskih kišnih šuma gde postoje uslovi visoke vlažnosti i temperature uz atmosfersku nestabilnost. Ove oluje nastaju kada se visoki nivoi kondenzacije formiraju u zapremini nestabilnog vazduha koji stvara duboko, brzo, uzlazno kretanje u atmosferi. Toplotna energija stvara snažne rastuće vazdušne struje koje se kovitlaju nagore do tropopauze. Hladne silazne vazdušne struje stvaraju jake silazne struje ispod oluje. Nakon što je oluja potrošila svoju energiju, rastuće struje nestaju, a silazna struja razbija oblak. Pojedinačni olujni oblaci mogu imati prečnik od 2-10 km.
  • Tornado – Tornado je nasilna, destruktivna oluja koja se javlja na kopnu. Obično ima izgled tamnog oblaka u obliku levka. Često tornadu prethode ili su povezani sa grmljavinom i zidnim oblakom. Često se nazivaju najrazornijim olujama, i dok se formiraju širom planete, unutrašnjost Sjedinjenih Država je najsklonija oblast, posebno u Aleji tornada.
  • Tropski ciklon – Tropski ciklon je olujni sistem sa zatvorenom cirkulacijom oko centra niskog pritiska, podstaknut toplotom koja se oslobađa kada se vlažan vazduh diže i kondenzuje. Ime naglašava njegovo poreklo u tropima i njihovu ciklonalnu prirodu. Tropski cikloni se razlikuju od drugih ciklonalnih oluja, kao što su noristers i polarne depresije, po mehanizmu toplote koja ih pokreće, što ih čini „toplim jezgrom“ olujnih sistema. Tropski cikloni se formiraju u okeanima ako su uslovi na tom području povoljni, a u zavisnosti od njihove jačine i lokacije, postoje različiti termini kojima se nazivaju, kao što su tropska depresija, tropska oluja, uragan i tajfun.[6]
  • Oluja vetra[pojasniti] – Oluja obeležena jakim vetrom sa malo ili bez padavina.[7] Oštećenja od oluje često otvaraju vrata ogromnim količinama vode i krhotina da izazovu dalje oštećenje strukture.[8] Evropske oluje sa vetrom i dereči su dve vrste oluja sa vetrom.[9] Jak vetar je takođe uzrok peščanih oluja u suvim klimama.


  • Superćelijska oluja – Nastaje kada se topla i vlažna vazdušna masa sudari sa hladnom i suvom vazdušnom masom. Takođe je najopasnija vrsta oluje koja može prozrokovati grad, jake vetrove, poplave i tornado. Prepoznaje se po jakom sevanju, munjama i grmljavinama takođe po rotaciji vazduha u obliku levka.[traži se izvor]

Vanzemaljske oluje[uredi | uredi izvor]

Velika crvena tačka na Jupiteru.

Oluje se ne dešavaju samo na Zemlji; druga planetarna tela sa dovoljnom atmosferom (posebno gasoviti giganti) takođe prolaze kroz olujno vreme. Velika crvena mrlja na Jupiteru predstavlja dobro poznat primer.[10] Iako je tehnički anticiklon, sa brzinom vetra većom od uragana, ona je veća od Zemlje i traje najmanje 340 godina. Prvi ju je primetio astronom Galileo Galilej. Neptun je takođe imao svoju manje poznatu Veliku tamnu tačku.

Septembra 1994. teleskop Habl je – koristeći planetarnu kameru 2 širokog polja – snimio oluje na Saturnu nastale podizanjem toplijeg vazduha, slično zemaljskoj grmljavini. Obim istočne i zapadne oluje iste godine bio je jednak prečniku Zemlje. Oluja je primećena ranije u septembru 1990. godine i dobila je naziv Zmajeva oluja.

Oluje prašine na Marsu variraju po veličini, ali često mogu pokriti celu planetu. One se obično dešavaju kada se Mars približi Suncu i pokazalo se da povećavaju globalnu temperaturu.[11]

Jedna posebno velika Marsova oluja je iscrpno proučavana izbliza zbog slučajnog vremena. Kada je prva svemirska letelica koja je uspešno orbitirala oko druge planete, Mariner 9, stigla i uspešno orbitirala oko Marsa 14. novembra 1971. godine, planetarni naučnici su bili iznenađeni kada su otkrili da je atmosfera prepuna ogrtača prašine širom planete, najveće oluje ikada zabeležene na Marsu. Površina planete je bila potpuno zatamnjena. Kompjuter Marinera 9 je reprogramiran sa Zemlje da odloži snimanje površine na nekoliko meseci dok se prašina ne slegne, međutim, slike zaklonjene površinom su mnogo doprinele prikupljanju podataka o atmosferi i planeti Mars.[12]

Poznato je da dve ekstrasolarne planete imaju oluje: HD 209458 b[13] i HD 80606 b. Oluja prve je otkrivena 23. juna 2010. i izmereno je da ima brzinu od 6.200 km/h, dok druga stvarala vetar od 17.700 km (11.000 mi) na sat po površini. Okretanje planete tada stvara džinovske vrtložne oluje udarnih talasa koje nose toplotu uvis.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ University Corporation for Atmospheric Research. Winter Storms. Retrieved on 2006-11-26.
  2. ^ Harley, Mitchell (24. 3. 2017). „Chapter 1: Coastal Storm Definition”. Ur.: Ciavola, Paolo; Coco, Giovanni. Coastal Storms: Processes and Impacts. John Wiley & Sons. str. 1—22. ISBN 978-1-118-93710-5. 
  3. ^ a b Ocean Prediction Center. Terminology and Weather Symbols. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. mart 2017) Retrieved on 2006-11-26.
  4. ^ „Different Types of Storms That Will Blow Your Mind”. Science Struck. 28. 11. 2014. Pristupljeno 16. 1. 2021. 
  5. ^ City of Kent, Washington. Snow/Ice Storm. Arhivirano februar 28, 2008 na sajtu Wayback Machine
  6. ^ Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory. Frequently Asked Questions Subject: A1) What is a hurricane, typhoon, or tropical cyclone? Retrieved on 2006-11-26.
  7. ^ „windstorm”. merriam-webster. Pristupljeno 2009-10-26. 
  8. ^ Salvatore, Sheila E. „Hurricanes and Windstorm Coverage" Adjusters International”. Adjusters International. 
  9. ^ „Derecho”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 2010-07-17. 
  10. ^ JoAnna, Wendel (oktobar 2019). „Jupiter's Great Red Spot: Our Solar System's Most Famous Storm”. Space.com (na jeziku: engleski). Space.com contributor. Pristupljeno 16. 1. 2021. 
  11. ^ Philips, Tony (2001-07-16). „Planet Gobbling Dust Storms”. NASA Science News. Arhivirano iz originala 26. 05. 2010. g. Pristupljeno 2006-06-07. 
  12. ^ Pyle, Rod (2012). Destination Mars. Prometheus Books. str. 73–78. ISBN 978-1-61614-589-7. 
  13. ^ Rincon, Paul (23. 6. 2010). „'Superstorm' rages on exoplanet”. BBC News London. 
  14. ^ Boyle, Alan (2014-06-16). „10 Types Of Alien Weather That Put Earth To Shame”. Listverse. Pristupljeno 2014-06-16. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Oluja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олуја&oldid=27552575”