Operacija Morski lav

Mapa Operacije Morski lav.

Operacija Morski lav (nem. Unternehmen Seelöwe) je bilo ime za nemački plan invazije Ujedinjenog Kraljevstva u Drugom svetskom ratu. Nikada nije sprovedena.

Pripreme za napad na Ujedinjeno Kraljevstvo započele su odmah nakon pada Francuske, kada je preovlađujuće osećanje u Nemačkoj bilo da je rat na zapadu dobijen. Međutim, Britanija je odbila da otpočne mirovne pregovore zbog čega je Nemačka bila prinuđena da preduzme konkretne mere kako bi slomila britanski otpor.

Veliki admiral nemačke ratne mornarice Erih Reder bio je zadužen za izradu brojnih studija o mogućnosti nemačkog napada na britaniju morskim putem preko Lamanša. Prve ovakve studije izrađene još početkom novembra 1939. godine utvrdile su da je za uspešnu pomorsku invaziju na Britaniju potrebno ispuniti sledeće uslove:

• Protivnička ratna mornarica mora biti uništena ili onemogućena da dejstvuje.
• Britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo mora biti uništeno.
• Obalska odbrana mora biti neutralisana.
• Mora se sprečiti aktivnosti britanskih podmornica.

Vrhovna komanda kopnenih snaga (OKH - Oberkommando des Heeres) planirala je da prvi talas invazije bude sačinjen od devet divizija koje bi se iskrcale na engleskoj obali kao i od dve padobranske divizije koje bi izvršile desant u pozadini protivničke odbrane. Iskrcavanje je trebalo da bude izvršeno da delu britanske obale od Dovera do Portsmuta. 17. septembra 1940. godine operacija je odložena na neodređeno vreme. Adolf Hitler je i dalje bio uveren da će se Britanija predati nakon što SSSR bude poražen. Po njemu, Britanija bi posle poraza Sovjetskog Saveza ostala potpuno izolovana i bez saveznika u Evropi. Ulazak SAD u rat i preokret kod Staljingrada definitivno su stavili tačku na bilo kakvu ideju da bi nemačke trupe mogle da se iskrcaju u Britaniji. Neuspeh da se uspešno okonča rat na zapadu učiniće stvarnim strahovanje nemačke vrhovne komande o opasnosti vođenja rata na dva fronta.

Bitka za Britaniju bila je deo nemačke Operacije Orao (na nemačkom, Unternehmen Adler) koja je pokrenuta kako bi se ostvarila premoć u vazduhu i uništilo Britansko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo čime bi se stvorili preduslovi za invaziju. Međutim, ova operacija će postepeno odstupiti od svog prvobitnog zadatka i pretvoriće se u stratešku bombardersku kampanju usmerenu uglavnom protiv civilnih ciljeva.

Mnogi vojni analitičari smatraju da Operacija Morski lav nije imala izgleda na uspeh. Kao glavni razlog za to navode činjenicu da su nemački transportni pomorski kapaciteti kao i snaga nemačke ratne mornarice bili nedovoljni da obezbede transport trupa i njihovo stalno snabdevanje tokom bitke. Takođe, smatra se da nemačke padobranske snage nisu imale dovoljno vremena da se oporave od gubitaka koje su imale tokom prethodnih ratnih dejstava zbog čega bi njihov vojni doprinos bio znatno umanjen.

Ipak, ne sme se zanemariti činjenica da Britanska kraljevska ratna mornarica nije mogla da uspostavi maksimalan odnos snaga od 10:1 u svoju korist zato što je značajan deo njenog pomorskog sastava bio angažovan u operacijama na Atlantiku i u Mediteranu. Uprkos tome, Britanska domovinska flota je još uvek imala značajnu brojčanu prednost u odnosu na nemačku Krigsmarin.

Britanska obaveštajna služba bila je u zabludi da nemačka brojčana nadmoć u avionima iznosi 4:1 u odnosu na RAF zbog čega je Britansko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo izvršilo dodatnu mobilizaciju rezervnog sastava, a proizvodnja Spitfajera je udvostručena. Opasnost od moguće invazije ubrzala je i razvoj radara koji će odigrati ključnu ulogu u daljem toku rata.

U ratnim igrama sprovedenim na Britanskoj kraljevskoj vojnoj akademiji Sandherst, 1974. godine, ustanovljeno je da bi Nemci, u slučaju napada na Britaniju, a pod pretpostavkom da Luftvafe još uvek nije izvojevala vazdušnu premoć, mogli da uspostave mostobran na britanskom tlu i to zahvaljujući polaganju brojnih minskih polja u Lamanšu. Ipak, simulacija je pokazala da bi posle nekoliko dana Britanska kraljevska ratna mornarica uspela da odseče nemačke snage u Britaniji i da onemogući njihovo dalje snabdevanje zbog čega bi one bile prinuđene na predaju.

Da je tok istorije bio malo drugačiji, masovno pomorsko iskrcavanje nemačkih snaga na britansko tlo možda ne bi ni bilo potrebno. U podacima sadržanim u dokumentima Britanskog ratnog kabineta, koje su obelodanjeni 1998. godine vidi se da je Vinston Čerčil nakon pada Francuske i evakuacije Britanskog ekspedicionog korpusa izgubio podršku u kabinetu i parlamentu. Da je Britansko ratno vazduhoplovstvo bilo poraženo od strane Luftvafe Čerčila bi na položaju premijera zamenio Sekretar inostranih poslova lord Halifaks koji je bio pristalica mirovnih pregovora sa Nemačkom kako bi se izbeglo krvoproliće na britanskom tlu.

Vidi još

• Bitka za Britaniju