Opsesivno-kompulzivni poremećaj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Opsesivno-kompulzivni poremećaj
Ritualno pranje ruku je čest simptom
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostpsihijatrija, psihologija

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je vrsta neuroze koju karakterišu opsesivne (prinudne, intruzivne, nametljive) misli i kompulzivne (prisilne) radnje (zadaci ili rituali) u pokušaju da se redukuje ili neutrališe nerealan strah (strepnja ili anksioznost). Osoba obavlja radnje koje doživljava kao tuđe, nametnute i neprijatne, a ako se usprotivi tom porivu, strah, osećanje krivice i strepnja se intenziviraju.

Izvršenje prisilne radnje ili izgovaranje nekih reči donosi privremeno rasterećenje ili redukciju napetosti i strepnje, ali se potreba za prisilnim radnjama ubrzo ponovo javlja čime se ponavlja čitav postupak.[1]

I čovekovi najbolji prijatelji, kao što su psi, mogu takođe patiti od OKP. Ovakvo ponašanje kod pasa u stvari predstavlja prinudu-aktivnost kojom oni smanjuju strah i stres. Uzroci OKP kod životinja, kao i kod ljudi, uključuju predispoziciju gena, uticaj okruženja, a ponekad i bolesti.[2]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Učestalost

Prema brojnim epidemiološkim istraživanjima, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) danas spada u jedan od najčešćih neurotskih poremećaja od kojeg pati oko 2,5% čovečanstva (od 1,7 do 4%). Prema izveštajima američkog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje, oko dva miliona (prema drugim izvorima tri miliona) Amerikanaca pati od opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Razvojem dijagnostike značajno se povećao broj novootkrivenih pojedinaca sa tim poremećajem, ali je i razvitkom novih metoda lečenja i boljom edukacijom pacijenata povećan i broj izlečenih.[3]

Opsesivno kompulzivni poremećaj po godinama starosti na-100,000  stanovnika u 2002.
  nema podataka
  manje od 45
  45-52.5
  52.5-60
  60-67.5
  67.5-75
  75-82.5
  82.5-90
  90-97.5
  97.5-105
  105-112.5
  112.5-120
  više od 120

Rasa i nacionalnost

Opsesivno-kompulzivni poremećaj ima sličnu prevalencu kod različitih rasa i nacionalnosti, iako specifična patološka preokupacija u pojedinim kulturama i religijama može povećati procenat onih sa OKP (na primer, osećaj krivnje zbog blasfemije češći je kod religioznih katolika i ortodoksnih Jevreja).[3]

Polne razlike

Opsesivno-kompulzivni poremećaj se sa podjednakom učestalošću javlja kod muškaraca i žena. Prvi simptomi poremećaja se u proseku nešto ranije uočavaju kod muškaraca (uglavnom u detinjstvu ili adolescenciji) nego kod žena (u ranim dvadesetim godinama). Zato se kod nekih žena OKP javlja i tokom trudnoće, iako se simptomi OKP-a kod već obolelih trudnica mogu i pogoršati. Pogoršanje simptoma nalazimo i tokom predmenstrualnog perioda kod žena.[4]

Starost

Prvi simptomi poremećaja se kod oba pola obično javljaju u detinjstvu (oko desete godine života) ili u ranom odraslom dobu(u srednjim dvadesetim godinama). Nije neobično da se oboljenje javi i kod deteta mlađeg od pet godina. Simptomi OKP-a se izuzetno retko javljaju kod lica starijih od 35 godina. Osnovni simptomi su osećanje prisile, borba protiv nametnutih misli i radnji i svest o nelogičnosti i besmislenosti simptoma.[5]

„U zavisnosti od uzrasta razlikuju se i načini kojima se osoba bori protiv nametnutog. Deca u mlađim uzrastima nisu svesna besmislenosti prisilnih simptoma kojima se brane od strepnje. Nešto starija deca svesna su toga i bore se, pokazuju otpor. Adolescenti preduzimaju i izvesne protivmere kako bi se odbranili, dok odrasle osobe počinju da izbegavaju situacije koje bi mogle izazvati prinudnu radnju ili misao. Ovo dalje vodi umanjenju radnog funkcionisanja, kretanja i opštenja sa drugima. Javljaju se osećanja stida, krivice i neprilagođenosti što ume da odvede u otuđenje od čitavog sveta zbog svoje neobičnosti“.[6]

Mortalitet

Jedan od vodećih uzroka smrti pacijenata sa OKP je samoubistvo. Procene ukazuju da je čak 10% pacijenata sa OKP pokušalo samoubistvo u adolescentnim ili odraslim godinama života [5].

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Postoje različite teorije o faktorima i uzrocima koji izazivaju opsesivno-kompulzivni poremećaj ali ni jedna nije istraživanjima dokazana. Naučnici se generalno slažu da psihološki i biološki faktori igraju ulogu u izazivanju nereda, iako se razlikuju po stepenu naglaska na oba tipa faktor.

Visok skor predisponirajućih gena
Među brojnim uzrocima kao najznačajniji navodi se hereditet (nasledna predispozicija). Istraživanjima, u oko 60-87% slučajeva OKP utvrđena je hereditarna predispozicija (u 45-65% kod dece, 27-47% kod odraslih, [7] 80-87% kod monozigotnih blizanca i 47-50% kod dizigotnih blizanaca) [8]. Nekoliko genetskih istraživanja utvrdila su povezanost OKP sa prisustvom različitih serotonergičkih, dopaminergičnih i glutamatergičnih gena. U suštini, svaki čovek može patiti od OKP, ali kod ljudi koji su po prirodi plašljivi, emotivni, plačljivi, nižeg samopoštovanja, kao i kod onih koji teže podnose nepravdu i kritiku, OKP se češće javljaju [9][10] [11][12] [13].

Uloga neurotransmitera
Izloženost hroničnom stresu, infekcije i povrede glave, menjaju funkciju i građu mozga i zato se mnogi neurotski poremećaji, u koje spadaju i opsesivno-kompulzivni, mogu objasniti akumulacijom latentnog delovanja stresa, infekcije ili povrede. Simptomi u OKP se mogu pogoršati stresom, međutim, stres nije etiološki faktor OKP. CT imidžing mozga ljudi sa OKP je pokazao da oni imaju drugojačije obrasce moždane aktivnosti od onih bez OKP i da je različito funkcionisanje kola u određenom delu mozga, kao što je strijatum, može da izazove poremećaj. Razlike u drugim delovima mozga i neravnoteža hemijskih supstanci u mozgu, posebno serotonina i dopamina, može takođe da doprinese OKP. [14] [15] U izolovanim istraživanja se konstantno nalazi neobična dopaminska i serotoninska aktivnost u različitim regionima mozga kod osoba sa OKP. Ona se može definisati kao dopaminergična hiperfunkcija u prefrontalnom korteksu i serotonergička hipofuncija u bazalnim ganglijama [16][17].

I u ovim slučajevima konstitucija organizma ima važnu ulogu, jer određuje pod kojim teretom i posle koliko vremena će se nervni sistem „slomiti“ [18] [19].

Životna sredina
Vekovi su protekli kao „doba melanholije“ [20], dok se za dvadeseti vek može reći da je „doba strepnje (anksioznosti)“, svetski podaci ukazuju na epidemiju strepnje, posebno u dvadesetprvom veku, pri čemu se simptomi strepnje, a sa njom i OKP, iz generacije u generaciju, javljaju sve ranije i sve učestalije.[21]

Patologija[uredi | uredi izvor]

Kategorizacija opsesija i prinuda[22]
Opsesije Povezane prisilne radnje
Strah od kontaminacije Pranje, čišćenje
Potreba za simetrijom, precizno uređenje Naručivanja, uređenje, balansiranje, ispravljanje ("samo pravo")
Neželjene seksualne ili agresivne misli ili slike Provera, molitve, „poništavanje“ akcije, traženje sigurnosti
Sumnje (npr da li je gas u kući isključen, vrata zaključana) Uporno ponavljanje provere
Zabrinutost zbog bacanja nečeg vrednog Ograda od dasaka

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Tipični simptomi opsesivno-kompulzivne neuroze su:

  • opsesivne misli koje se uvek vraćaju i ne izlaze iz glave,
  • prisilno brojanje (npr. koraka pri hodu),
  • prisilno pranje ruku ili vršenje nekih ritualnih radnji.

Lista najčešćih opsesija i kompulzija.[23]

Opsesije Kompulzije
Povrede, nasilje, agresija ili prirodne katastrofe
  • stalne misli da će povrediti sebe ili druge ljude (npr kada je u blizini oštrih predmeta ili prozora...)
  • strah da ukoliko ne uradi rituale desiće se zemljotres ili poplava...
  • stalno proveravanje da li su zaključana vrata, zatvoreni prozori, ugašen štednjak...
  • proveravanje da li su povredili sebe ili druge ljude
  • proveravanje da li se nešto loše desilo
Simetrija, red, uređivanje, ponavljanje
  • potreba da sve bude simetrično ili ujednačeno
  • potreba da stvari budu savršene ili „baš kako treba“
  • uređivanje predmeta više puta sve dok nisu simetrični
  • brojanje pločica na podu, knjiga u knjižari, cigli u zidu i sl.
  • dodirivanje nečega određeni broj puta na desnoj, potom na levoj strani
Seksualne i religiozne
  • zabranjene ili neodgovarajuće seksualne misli, slike ili impulsi
  • ekstremna zabrinutost da će počiniti greh ili uraditi nešto nemoralno
  • izbegavanje nekih aktivnosti, ljudi, mesta kako bi se sprečila pojava seksualnih ili

religioznih opsesija

  • potreba da se ponavljaju neke radnje da bi se sprečile opsesije
  • tiho brojanje, ponavljanje fraza ili molitve
Sakupljanje i gomilanje
  • strah da se bace bezvredne stvari jer veruju da će im trebati u budućnosti
  • nemogućnost bacanja predmeta
  • sobe prepune praznih flaša, novina, konzervi i sl.
  • sakupljanje određenih predmeta sa ulice ili smetlišta
Zaprljanost, bolest, povrede
  • strah od „kontaminacije“ prljavštinom, bubama, pljuvačkom, urinom, fecesom, insektima, radijacijom, toksičnim otpadom i sl.
  • pranje ruku, tuširanje preterana upotreba sapuna, toalet papira, šampona
  • izbegavanje da dodirnu neke ljude, predmete, životinje iz straha od kontaminacije

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Da bi se dijagnostikovao opsesivno-kompulzivni poremećaj, kod pojedinca u vremenskom periodu od dve nedelje ili duže mora biti evidentirana učestala pojava opsesivnih misli ili kompulzivnih radnji (ili istovremene pojave oba simptoma).

Najčešći medicinski problem u lečenju OKP postavlja pogrešno postavljena dijagnoze [24]. Zato svaki kliničar koji se bavi lečenjem OKP mora dobro da raspoznaje i diferencijalno dijagnostički razlikuje kriterijume kao što su tikovi, raspoloženje, anksioznost ili drugi kompulzivni oblici ponašanja, kao što su trihotilomanija ili neurodermatitis[24].

Kao poseban problem i čestu zamku u diferencijalnoj dijagnostici i neuspešnom prepoznavanju i dijagnostikovanju OKP predstavljaju sledeći poremećaji, koji se često sreću kod pacijenata, i koje treba imati u vidu [8] [24]:

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Opsesivno-kompulzivni poremećaj je hronična bolest sa širokim spektrom i različitim intenzitetom simptoma. Bez lečenja, intenzitet i manifestacije simptoma mogu da se uvećavaju i slabe, i spontano se retko povlače.

U blizu 70% pacijenata početak lečenja značajno poboljšava stanje OKP i redukuje njegove simptome. Međutim, OKP ostaje hronično oboljenje, sa simptomima koji mogu jačati ili slabiti tokom celog života pacijenta.

Oko 15% pacijenata može pokazati progresivno pogoršanje simptoma ili pogoršanje u funkcionisanju tokom vremena (starenja). Dok oko 5% pacijenata ima potpunu remisiju simptoma između epizoda egzacerbacije.

Farmakološko lečenje se najčešće sprovodi u kontinuitetu. Ako uspešno lečen pojedinac naglo prestane da sprovodi propisani režim uzimanja lekova, recidiv nije neuobičajen.

Određeni broj procenata može reagovati negativno na lečenje, upornim simptomima. Zato lečenje ovih pacijenti može zahtevati primenu većeg broja medikamenata ili veće doze lekova i/ili upućivanje u specijalizovane ustanove. U ovoj grupi, manji broj pacijenata, mogu biti kandidati za neurohirurške (psihohirurške) intervencije [25].

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Obsessive-Compulsive Disorder: Practice Essentials, Background, Pathophysiology”. 30 (3). 19. 7. 2021: 338—52. 
  2. ^ (jezik: engleski) Laura L. Smith, Obsessive Compulsive Disorder (OCD) in Our Best Friends [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. новембар 2011), Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ а б Karno, M.; Golding, J. M.; Sorenson, S. B.; Burnam, M. A. (1988). „The epidemiology of obsessive-compulsive disorder in five US communities”. Archives of General Psychiatry. 45 (12): 1094—9. PMID 3264144. doi:10.1001/archpsyc.1988.01800360042006. 
  4. ^ American Psychiatric Association. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders. 4th Edition, Text Revision (DSM-IV-TR). Washington, DC: American Psychiatric Association; 2000.
  5. ^ а б Dell'Osso, B.; Altamura, A. C.; Allen, A.; Marazziti, D.; Hollander, E. (2006). „Epidemiologic and clinical updates on impulse control disorders: A critical review”. European Archives of Psychiatry and Clinical Neuroscience. 256 (8): 464—75. PMC 1705499Слободан приступ. PMID 16960655. doi:10.1007/s00406-006-0668-0. 
  6. ^ Predrag Đorđević, Opsesivno kompulsivni poremećaj на www.akademijauspeha.com Архивирано на сајту Wayback Machine (27. avgust 2011), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  7. ^ Van Grootheest, D. S.; Cath, D. C.; Beekman, A. T.; Boomsma, D. I. (2005). „Twin studies on obsessive-compulsive disorder: A review”. Twin Research and Human Genetics : The Official Journal of the International Society for Twin Studies. 8 (5): 450—8. PMID 16212834. doi:10.1375/183242705774310060. 
  8. ^ a b Šablon:Cite bookl
  9. ^ Arnold PD, Rosenberg DR, Mundo E, Tharmalingam S, Kennedy JL, Richter MA. (2004). „Association of a glutamate (NMDA) subunit receptor gene (GRIN2B) with obessive-compulsive disorder: a preliminary study.”. Psychopharmacology. 174 (4): 530—538. PMID 15083261. S2CID 23795673. doi:10.1007/s00213-004-1847-1. .
  10. ^ Arnold, P. D.; Sicard, T.; Burroughs, E.; Richter, M. A.; Kennedy, J. L. (2006). „Glutamate transporter gene SLC1A1 associated with obsessive-compulsive disorder”. Archives of General Psychiatry. 63 (7): 769—76. PMID 16818866. doi:10.1001/archpsyc.63.7.769. 
  11. ^ Denys, D.; Van Nieuwerburgh, F.; Deforce, D.; Westenberg, H. (2006). „Association between the dopamine D2 receptor TaqI A2 allele and low activity COMT allele with obsessive-compulsive disorder in males”. European Neuropsychopharmacology : The Journal of the European College of Neuropsychopharmacology. 16 (6): 446—50. PMID 16427255. S2CID 4614465. doi:10.1016/j.euroneuro.2005.12.001. hdl:1854/LU-351469. 
  12. ^ Dickel, Diane E.; Veenstra-Vanderweele, Jeremy; Cox, Nancy J.; Wu, Xiaolin; Fischer, Daniel J.; Van Etten-Lee, Michelle; Himle, Joseph A.; Leventhal, Bennett L.; Cook, Edwin H.; Hanna, Gregory L. (2006). „Association Testing of the Positional and Functional Candidate Gene SLC1A1/EAAC1 in Early-Onset Obsessive-compulsive Disorder”. 10.1001/Archpsyc.63.7.778. 63 (7): 778—85. PMID 16818867. doi:10.1001/archpsyc.63.7.778. 
  13. ^ Lin, P. Y. (2007). „Meta-analysis of the association of serotonin transporter gene polymorphism with obsessive-compulsive disorder”. Progress in Neuro-Psychopharmacology & Biological Psychiatry. 31 (3): 683—9. PMID 17291658. S2CID 40442832. doi:10.1016/j.pnpbp.2006.12.024. 
  14. ^ WebMD | Obsessive-Compulsive Disorder (OCD) - Cause, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  15. ^ Van Der Wee, N. J.; Stevens, Henk; Hardeman, Johannes A.; Mandl, Rene C.; Denys, Damiaan A.; Van Megen, Harold J.; Kahn, René S.; Westenberg, Herman M. (decembar 2004). „Enhanced Dopamine Transporter Density in Psychotropic-Naive Patients With Obsessive-Compulsive Disorder Shown”. American Journal of Psychiatry. 161 (12): 2201—2206. PMID 15569890. doi:10.1176/appi.ajp.161.12.2201. 
  16. ^ „Dopamine Transporter Density in the Basal Ganglia in Obsessive-Compulsive Disorder”. 
  17. ^ Harsányi, A.; Csigó, K.; Demeter, G.; Németh, A. (2007). „New approach to obsessive-compulsive disorder: dopaminergic theories”. Psychiatria Hungarica : A Magyar Pszichiatriai Tarsasag Tudomanyos Folyoirata. 22 (4): 248—258. PMID 18167420. 
  18. ^ Greist, J. H.; Jefferson, J. W.; Kobak, K. A.; Katzelnick, D. J.; Serlin, R. C. (1995). „Efficacy and tolerability of serotonin transport inhibitors in obsessive-compulsive disorder. A meta-analysis”. Archives of General Psychiatry. 52 (1): 53—60. PMID 7811162. doi:10.1001/archpsyc.1995.03950130053006. 
  19. ^ Kobak, K. A.; Greist, J. H.; Jefferson, J. W.; Katzelnick, D. J.; Henk, H. J. (1998). „Behavioral versus pharmacological treatments of obsessive compulsive disorder: A meta-analysis”. Psychopharmacology. 136 (3): 205—16. PMID 9566805. S2CID 40717997. doi:10.1007/s002130050558. 
  20. ^ Robert Burton Anatomy of Melancholy, 1621
  21. ^ Institut „Batut“(2008) Istraživanje zdravlja stanovnika Republike Srbije, Analitička studija 1997-2007 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. maj 2012), Pristupljeno 17. 4. 2013.
  22. ^ (jezik: engleski) William M Greenberg, MD; Chief Editor: David Bienenfeld, MD Obsessive-Compulsive Disorder Medline, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  23. ^ Marković, Jasminka. „Opsesivno-kompulzivni poremećaj u adolescenata U: Zdravstveni problemi specifični za adolescenciju” (PDF). Udruženje pedijatara Srbije. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 05. 2016. g. Pristupljeno 8. 1. 2020. 
  24. ^ a b v (jezik: engleski) William M Greenberg, MD; Chief Editor: David Bienenfeld, MD Obsessive-Compulsive Disorder Differential Diagnoses Diagnostic Considerations na WebMD, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  25. ^ GIULIANA CHIAPPE Las obsesiones se pueden operar EL UNIVERSAL 2010., Pristupljeno 17. 4. 2013.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Alvarenga PG, Mastrorosa RS, Rosario MC. Obsessive compulsive disorder in children and adolescents. In: Rey JM (ed): IACAPAP e-Textbook of Child and Adolescent Mental Health, International Association for Child and Adolescent Psychiatry and Allied Professions, Geneva, 2012; 1-16.
  • Geller DA (2006). „Obsessive compulsive and spectrum disorders in children and adolescents”. Psychiatr Clin North Am. 29: 352—70. .
  • Thomsen PH (2012). „Obsessive compulsive disorder”. Eur Child Adolesc Psychiatry. 21: 5—13. .
  • Mitrović D, Marković J. Dečija psihijatrija. U: Nedić A, Živanović O (ured): Psihijatrija, udžbenik za studente medicine, Medicinski fakultet, Novi Sad, 2013; 325-42.
  • Rosa-Alcázar A, Iniesta-Sepúlveda M, Rosa-Alcázar A. „Pharmacological treatments for obsessive-compulsive disorder in children and adolescents: A qualitative review”. Actas Esp Psiquiatr. 41: 196—203. 2013. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).