Opsidijan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Opsidijan
Opšte informacije
KategorijaVulkansko staklo
Identifikacija
BojaDuboko crna ili crno zelena[1]
PrelomKonkoidna
Tvrdoća po Mosu5–6[2]
SjajnostStaklasta
Specifična težinac. 2.4[3][4]
Optičke osobineProzračan
Ostale osobineTekstura: glatka; staklasta
Reference[5]

Opsidijan (engl. obsidian,[6] franc. obsidienne, nem. Obsidian, rus. обсидиан), često nepravilno obsidijan, vulkansko je staklo,[7][8] tj. vulkanska stena izgrađena skoro potpuno od staklaste materije.[9] Ovaj tip prirodnog stakla, stvorio se u ekstruzivnim magmatskim stenama brzim hlađenjem lave obogaćene lakim materijalima, a posebno silikatima, tako da se nisu stigli formirati kristali. Opsidijan se uobičajeno nalazi na krajevima riolitske lave, gde je hlađenje lave brzo.[10] Pošto nemaju kristala opsidijanske oštrice mogu doseći molekularnu tankoću, tako da se znaju koristiti kao oštrice skalpela.[11]

Poreklo i svojstva[uredi | uredi izvor]

Opsidijan iz Oregona
Staklena planina, kao veliki opsidijanski tok u Medisin Lejk vulkanu

... među različitim vrstama stakla možemo smatrati opsidijansko staklo, supstancu sličnu kamenu prisutnu u Opsidiji[i] u Etiopiji.[12]

— Plinije Stariji, Naturalis Historia 36,67 (AD 77)

Opsidijan je poput minerala, ali nije pravi mineral, jer nema kristalnu rešetku. Ponekad se klasifikuje kao mineraloid. Dok je stena poput bazalta tamna zbog feromagnetnog obogaćenja, opsidijan se uglavnom sastoji od silicijum dioksida, obično 70% ili više. Njegov sastav je veoma sličan granitu ili riolitu. Opsidijan je metastabilan na zemljinoj površini, tj. vremenom se staklo kristalizuje. Zbog toga nema opsidijana starijeg od doba krede. Prisustvo vode ubrzava raspad opsidijana.

Dok je čisti opsidijan obično taman boja mu varira zavisno od nečistoća. Gvožđe i magnezijum obično daju opsidijanu tamnozelenu do smeđu ili crnu boju. Ponekad postoje umeci kristobalita u opsidijanu, pa se dobija opsidijan snežna pahuljica. Ponekad sadrži gasove, zaostale od toka lave, tako da se mogu naći i takvi interesantni primeri opsidijana. Tipična tvrdoća je 5 do 5,5, a relativna gustina je 2,6

Nalazišta[uredi | uredi izvor]

Suprotno od kazaljke sata: opsidijan, plovućac i riolit

Može se naći na raznim lokacijama širom sveta, gde su se dešavale riolitske erupcije. Opsidijan se nalazi u sledećim državama i mestima:

Nekadašnja upotreba[uredi | uredi izvor]

Opsidijanski vršak strele

Opsidijan je bio veoma cenjen u kameno doba, jer su se od njega mogle praviti oštrice i vrhovi strela. Mogao se i polirati, tako da su se od njega pravila i rana ogledala. Artefakti od opsidijana se javljaju u centralnoj Evropi već u srednjem paleolitu, a postaju učestali tokom gornjeg paleolita. Opsidijan je igrao vrlo važnu ulogu u takozvanoj neolitskoj revoluciji. Koristio se za proizvodnju okresanih alatki koje su bile izuzetno oštre usled prirodnih svojstava opsidijana. Ovakvi artefakti se mogu pronaći u neolitskim kulturama širom Evrope. Izvor opsidijana je zavisio od lokacije kulture, ali poznato je više izvorišta poput ostrva Milos u Grčkoj. Međutim, artefakti od opsidijana su usled trgovine završavali hiljadama kilometara od originalnog izvorišta opsidijana što ukazuje da je u pitanju bila vredna roba.[13]

U Srednjoj Americi, a posebno Meksiku se pre Kolumba mnogo koristio opsidijan. Koristio se za alatke i kao dekorativni objekt. Pravili su i jedan oblik mača ili sablje pomoću opsidijana stavljenog na drvo. To veoma oštro oružje nanosilo je neprijatelju teške rane. Indijanci su nalazili opsidijan širom Severne Amerike. Svaki vulkan je proizvodio različit oblik opsidijana, tako da je to omogućilo arheolozima da prate poreklo artefakata od opsidijana. Na isti način se moglo pratiti poreklo opsidijana i alatki od njega u antičkoj Grčkoj. Opsidijanskim sečivima se trgovalo na velike udaljenosti od obala. Opsidijan se koristio i pri pravljenju velikih kamenih statua na Uskršnjim ostrvima.

Savremena upotreba[uredi | uredi izvor]

Opsidijan se može koristiti za pravljenje izuzetno oštrih noževa, a sečiva od opsidijana su vrsta staklenih noževa napravljenih korišćenjem prirodnog opsidijana umesto proizvedenog stakla. Danas se opsidijan koristi u hirurgiji srca, jer su opsidijanski skalpeli mnogo oštriji od najkvalitetnijih čelika, iako ovo nije odobreno od strane US Uprave za hranu i lekove (FDA) za upotrebu na ljudima. Dobro izrađena sečiva od opsidijana, kao i svaki stakleni nož, mogu imati oštricu mnogo puta oštriju od visokokvalitetnih čeličnih hirurških skalpela: rezna ivica sečiva je debela samo oko tri nanometra.[14] Svi metalni noževi imaju nazubljenu, nepravilnu oštricu kada se posmatraju pod dovoljno jakim mikroskopom; međutim, oštrice od opsidijana su i dalje glatke, čak i kada se pregledaju pod elektronskim mikroskopom.[15] Jedna studija je otkrila da su rezovi opsidijana proizveli manje inflamatornih ćelija i manje granulacionog tkiva u grupi pacova nakon sedam dana, ali su razlike nestale nakon dvadeset i jednog dana.[16] Don Krabtri je proizveo hirurške oštrice od opsidijana i napisao članke na tu temu.[14] Skalpeli od opsidijana mogu se kupiti za hiruršku upotrebu na istraživačkim životinjama.[17]

Glavni nedostatak sečiva od opsidijana je njihova krhkost u poređenju sa metalnim,[18] čime se ograničava hirurška primena sečiva od opsidijana na različite specijalizovane upotrebe gde to nije problem.[14]

Opsidijan se takođe koristi u ukrasne svrhe i kao dragi kamen.[19] Ima drugačiji izgled u zavisnosti od toga kako je isečen: u jednom pravcu je tamno crn, dok je u drugom svetlucavo siv. „Apačke suze“ su mali zaobljeni grumenčići opsidijana često ugrađeni u sivkasto-belu perlitnu matricu.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ U originalnom prevodu u Bostoka, ime je dato kao Obsius, zasnovano na Siligovoj prepravci starijeg načina čitanja Obaidius u Pliniju. Postojala je manja rimska porodica sa imenom Opsius ili Obsius, koje ime je Silig zamenio za nepoznatu reč Obsidius, koja je znatno manje uobičajeno ime.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ King, Hobart M. „Obsidian”. Geology.com. Pristupljeno 3. 2. 2023. 
  2. ^ Peter Roger Stuart Moorey (1999). Ancient mesopotamian materials and industries: the archaeological evidence. Eisenbrauns. str. 108—. ISBN 978-1-57506-042-2. 
  3. ^ Geological Survey (U.S.) (1981). Geological Survey (U.S.). The Survey. str. 185—. 
  4. ^ Ericson, J.E.; Makishima, A.; Mackenzie, J.D.; Berger, R. (januar 1975). „Chemical and physical properties of obsidian: a naturally occurring [sic] glass”. Journal of Non-Crystalline Solids. 17 (1): 129—142. Bibcode:1975JNCS...17..129E. doi:10.1016/0022-3093(75)90120-9. 
  5. ^ Obsidian. Mindat.org
  6. ^ „obsidian”. Dictionary.com Unabridged. Random House. 
  7. ^ Rafferty, John P. (2012). Rocks (1st izd.). New York, NY: Britannica Educational Pub. in association with Rosen Educational Services. str. 97. ISBN 9781615304929. 
  8. ^ I-science I' 2006 Ed. Rex Bookstore, Inc. pp. 127–. ISBN 978-971-23-4399-5.
  9. ^ Geološka terminologija i nomenklatura IV petrologija, Beograd, 1975
  10. ^ Raymond, Loren A. (1995). Petrology : the study of igneous, sedimentary, metamorphic rocks. Dubuque, IA: Wm. C. Brown. str. 27. ISBN 0697001903. 
  11. ^ Brian Cotterell; Johan Kamminga (1992). Mechanics of pre-industrial technology: an introduction to the mechanics of ancient and traditional material culture. Cambridge University Press. str. 127—. ISBN 978-0-521-42871-2. Pristupljeno 9. 9. 2011. 
  12. ^ Pliny the Elder (translated by John Bostock, Henry Thomas Riley) (1857). The natural history of Pliny. 6. H G Bohn. ISBN 978-1851099306. 
  13. ^ Tripković, Boban (2003). „The Quality and Value In Neolithic Europe: An Alternative View on Obsidian Artifacts”. Of the ESF Workshop, Sofia, 3-6: 119–123. Pristupljeno 19. 7. 2019. 
  14. ^ a b v Buck, BA (mart 1982). „Ancient Technology in Contemporary Surgery”. The Western Journal of Medicine. 136 (3): 265—269. PMC 1273673 Slobodan pristup. PMID 7046256. 
  15. ^ Haviland, W.A.; Prins H.E.L.; Walrath D.; McBride B. (2010). Anthropology: The Human Challenge (13 izd.). Cengage Learning. str. 196. ISBN 9780495810841. Pristupljeno 27. 9. 2012. 
  16. ^ Disa, J. J.; Vossoughi, J.; Goldberg, N. H. (oktobar 1993). „A comparison of obsidian and surgical steel scalpel wound healing in rats.”. Plastic and Reconstructive Surgery. 92 (5): 884—887. PMID 8415970. doi:10.1097/00006534-199392050-00015. 
  17. ^ Fine Science Tools (FST). „FST product catalog”. FST. Pristupljeno 7. 9. 2012. 
  18. ^ "Fine Science Tools - Obsidian Scalpels"
  19. ^ Manutchehr-Danai, Mohsen (2013-03-09). Dictionary of Gems and Gemology (na jeziku: engleski). Springer Science & Business Media. ISBN 9783662042885. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Opsidijan na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Опсидијан&oldid=27553215”