Orah

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Disambig.svg
Za drugo značenje, pogledajte članak Orah (višeznačna odrednica).
Orah
W Nuss Gr 99.jpg
Sistematika
carstvo: Plantae
razdeo: Magnoliophyta
klasa: Magnoliopsida
red: Fagales
porodica: Juglandaceae
rod: Juglans
L.
Ekologija taksona

Orah (lat. Juglans) je rod biljaka iz porodice Juglandaceae. Vrste ovog roda su drveće visoko 10-40m, sa šiljastim listovima dugim 2-9cm. Naziv orah upotrebljava se i za najuzgajaniju vrstu ovog roda, domaći orah.

Dvadeset jedna vrsta oraha ima areal rasprostranjenja u severnoj umerenoj klimi Starog sveta u području od jugoistočne Evrope do Japana, a u Novom svetu od jugoistočne Kanade do Kalifornije na zapad i Argentine na jug.

Plodovi svih vrsta oraha su jestivi, ali orasi koji se obično kupuju u trgovinama potiču od domaćeg oraha, jedine vrste koja ima velik plod i tanku ljusku. Poljoprivredna vrsta koja je izabrana zbog tanke ljuske i izdržljivosti u umerenoj klimi ponekad se naziva „karpatski orah“. Orasi imaju mnogo ulja i jedu se sirovi ili kuvani. Takođe su izvrstan izvor masnih kiselina omega-3, pa se pokazalo da snižavaju nivo holesterola u krvi.

Rasprostranjenost i značaj[uredi]

Najveća rasprostranjenost oraha je na prostoru od Himalaja do Sibira. U Evropi se najviše gaji u Francuskoj, Italiji i Grčkoj. U Srbiji gaji se uglavnom u svim krajevima. Najviše se gaji u dolinama reka. Značajni centri gajenja oraha u Srbiji su: Podrinje, Pomoravlje, Podunavlje, Timočka krajna, padine Fruške gore i Metohijska kotlina.

Tablica o gajenju oraha u Srbiji
Značaj gajenja oraha je pre svega zbog jezgra. Jezgro oraha spada među najvažnije ugljeno-proteinske proizvode. Sadrži oko 57-60% masti i 15-18% belančevina. Energetska vrednost jezgra iznosi 2500 kJ. Orah sadrži i vitamine A,B,C i E. Značaj oraha ogleda se i u velikoj tehničkoj vrednosti drveta, industriskoj upotrebi orahovog ulja, raznovrsnosti upotrebe kore i lišća (za bojenje tkanine i drugo...), mogućnosti lakog transporta i čuvanja plodova.

Morfološke i fiziološke osobine oraha[uredi]

Broj vrsta oraha je veoma veliki. Najpoznatije vrste oraha su: Juglians regia, J. nigra, J. californica, J. rupestris, J. hindusii, J. cinerea, J.manshurica, J. siboldiana i druge. Juglians regia je najznačajnija vrsta oraha, od ovog oraha proizišle su mnoge pitome sorte oraha. Sorte se razlikuju naročito po bujnosti i dugovečnosti, vremenu cvetanja i osobinama plodova. Grupišu se po geografskom rasprostranjenju (francuske, kalifornijske, ruske itd.) Visina oraha dostiže i do 35 metara, obim stabla može biti i 3 metara. Orah živi i preko 100 godina. Kalemljeni orasi su kraćeg veka. Orah ima punu krošnju širine 10-15 metara.

Nogal centenario

Ekološki uslovi za gajenje oraha[uredi]

Klima Orah uspeva u povoljnim klimatskim uslovima, bez jakih zimskih mrazeva, na dubokim i rastresitim zemljištima s dovoljno kreča, zatim na aluvijalnim, ilovačasto-peskovitim i skeletnim zemljištima. Neke vrste se razvijaju i na kamenitim zemljištima. U Srbiji najčešće se nalazi u rečnim dolinama. Orah najčešće uspeva tamo gde raste hrast. Najbolje mu odgovaraju umereno topla područja. Za sve životne funkcije oraha potrebno je dosta toplote i velika količina vode. Raspoed padavina u toku godine je veoma važan za normalno razvijanje oraha, posebno količina padavina u julu i avgustu mesecu. Za gajenje oraha odgovaraju područja u kojima je klima pogodna za gajenje vinove loze, duvana i kukuruza. Zemljište Uspeva na zemljištima različitih fizičkih i hemijskih osobina uz uslov da nisu previše plitka, teška i nepropustljiva. Značajne su dve osobine zemljišta: 1) da ima povoljan režim vlažnosti 2) da zemljište bude dovoljno aerisano Istraživanja u Kaliforniji su pokazala da se orah uspešno gaji i na kiselom, neutralnom i slabo alkalnom zemljištu čija je pH vrednost 5,5-8,0.

Sorte oraha[uredi]

Sorte oraha su nacionalne. Mnoge zemlje imaju svoje sorte. Tako se u Francuskoj gaje, pre svega francuske sorte, u Italiji je raširen San Giovanni i Pellegrini . Zbog komercijalne potrebe u poslednjih par decenija nastao je veliki broj sorti oraha. Najveći proizvođač sorti oraha je Francuska čije sorte teže da u relativno kratkom vremenskom periodu stablo dostigne zadovoljavajući oblik i da daje maksimalne prinose. U Srbiji još nisu odabrani tipovi oraha koji se mogu priznati kao naše sorte. Sorte: Franket (Franqatte) - Francuskog porekla i standardna je svetska sorta, gaji se od 1827. godine. Plod je krupan, oko 9 grama, malo izdužen, proširen i zašiljen, pri osnovi sa oštrim vrhom. Ljuska je svetla, mekana, ispunjena jezgrom odličnog kvaliteta čiji udeo iznosi oko 48% i sadržajem ulja od 63%.

Parizien (Parisienne) - Ova sorta je iz Irese. Ovo je vrlo raširena sorta oraha, ali manje od franketa. Drvo raste bujno i dostiže velike razmere. Plodovi su teški oko 8,5 grama eliptično-konični. Ljuska ravna, polutvrda, malo tamnija nego kod franketa, ispunjena odličnom jezgrom, bogatom u ulju do 63% i udelom u težini ploda do 49%. Od francuskih sorti oraha još su značajne: Corne, Moussine, Chabertte.

Šejnovo - je prva poznata sorta u Bugarskoj. Sorta otporna na negativne temperature. Plod je krupan oko 10,5 grama, ovalnog je oblika, tanke ljuske ispunjene jezgrom dobrog kvaliteta. Ova sorta je u Srbiji dosta rasprostranjena. Manje su kvalitetni plodovi ostalih bugarskih sorti.

Domaći orah - Prve Srpske sorte oraha su priznate 1986. godine, a to su: Šampion, Tisa, Srem.

Ocenivanje kvaliteta plodova oraha[uredi]

Težina jezgre po jednom plodu - Predstavlja važan znak za ocenivanje vrednosti oraha.Težina jezgre za komercijalni orah kreće se od 5-8 grama. Boja jezgre - Važna karakteristika u određivanju prodajne vrednosti oraha. Preimućstvo se daje svetlijim bojama. Boja jezgre može biti sortna odlika ili pak odraz loše berbe, prerade i čuvanja. Boja ljuske - Svetla ili tamna, obojenost plodova zavisi od manipulisanja i nekih drugih mera, kao i od zaštite koja je sprovedena protiv insekata i bolesti. Oštećenja izazvana insektima i bolestima, izlaganje kiši ili ostavljanje plodova da leže na zemlji loše utiče na boju ljuske.

Orah u ljusci

Čuvanje plodova oraha[uredi]

Plodovi oraha se čuvaju pri višim temperaturama- oko 4°S, kao i relativnoj vlažnosti vazduha 65-75%. Pod ovakvim režimom plodovi oraha se mogu čuvati i 12 meseci.Čuvanje jezgre oraha je mnogo složenije. Faktori koji utiču na kvarenje ploda su: vlaga, toplota, svetlost. Najbolje organoleptičke osobine jezgra postiže čuvanjem sa 3-3,5% vode. Jezgre se najbolje čuvaju u hladnjačama na temperaturi od 1-4 stepeni u tami. Na taj način jezgra se može čuvati i 24 meseca.

Najčešće sorte oraha u Srbiji[uredi]

Srem:

  • Poreklo

Selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, odabrana iz spontane populacije.

  • Berba plodova

Sazrevaju u prvoj polovini septembra.

  • Osobine biljke

Stablo je srednje bujno,srednje do dobre rodnosti. U vegetaciju ulazi srednje rano.

  • Plod

Krupan je,prosečne mase oko 15 grama. Ovalnog je oblika, tanke i lako lomljive ljuske. Jezgra je svetla i privlačna. Randman jezgre je visok, oko 58%.

  • Ocena

Preporučuje se za gajenje u vinogradarskoj zoni.

Šejnovo:

  • Poreklo

Bugarska sorta, odabrana iz spontane populacije oraha 1938. godine.

  • Berba plodova

Sazrevaju u prvoj polovini septembra.

  • Osobine biljke

Stablo je bujno,a grane u kruni izrastaju pod širokim uglovima. Obilno i redovno rađa. U period vegetacije ulazi nešto ranije nego što bi to bilo poželjno.

  • Plod

Srednje je krupan,mase oko 12 grama. Jajastog je oblika,tanke i lako lomljive ljuske. Randman jezgre je velik,oko 53% od mase ploda. Jezgra je kvalitetna,ali zbog tamnije boje nije privlačna.

  • Ocena

Šejnovo će i u budućem periodu sačuvativrlo značajno mesto u našem sortimanu oraha.

Gajzenhajm 139(Geinsenheim 139)

  • Poreklo

Nemačka selekcija

  • Berba plodova

Sazrevaju polovinom oktobra.

  • Osobine biljke

Stablo je srednje bujno i rodno. Kasno ulazi u period vegetacije i rano je završava,pa je mrazevi ne ugrožavaju. Delom obrazuje apomiktične plodove.

  • Plod

Srednje je krupan,prosečne mase oko 13 grama. Loptastojajastog je oblika,svetle i lako lomljive ljuske. Randman jezgre je oko 48%.

  • Ocena

Usprešno se gaji i u hladnijim područijima.

Rasna

  • Poreklo

Selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,odabrana iz spontane populacije oraha.

  • Berba plodova

Sazrevaju polovinom oktobra.

  • Osobine biljke

Stablo je manje bujno i rodno. Prorodi vrlo rano,još kao sadnica u rasadniku. U vegetaciju ulazi srednje pozno.

  • Plod

Srednje je krupan,prosečne mase oko 12 grama. Okruglastokupastog je oblika. Ljuska ploda je meka i lako lomljiva. Randman jezgre je oko 50%.

  • Ocena

Rasna je pogodna za gajenje u kontinentalnim (nevinogradarskim) zonama.

Literatura[uredi]

  • Posebno voćarstvo za četvrti razred poljoprivredne škole, Spasoje Bulatović, ISBN 86-17-04788-7
  • Voćarstvo, Beograd 2011, Todor Vulić Čedo Oparnica Boban Đorđević

Spoljašnje veze[uredi]