Orden pobede

Orden pobede
Orden pobede
	Orden pobede
	Dodeljuje SSSR
Tip	orden
Dodeljuje se	generalima i maršalima
Dodeljuje se za	vođenje ratnih operacija na jednom ili više frontova koje su uspešnim okončanjem donele radikalnu promenu situacije u korist Crvene armije
Status	nedodeljuje se više
Ustanovljen	8. novembra 1943
Prvo odlikovanje	10. aprila 1944
Zadnje odlikovanje	9. septembar 1945
Ukupno odlikovanih	20 (19)
Važnosni red odlikovanja
Sledeće (više)	nema
Sledeće (niže)	nema

Orden pobede (rus. Орден «Победа») je bio najviše vojno odlikovanje u Sovjetskom Savezu. Ustanovljen je Ukazom Prezidijuma Vrhovnog Saveta SSSR-a 8. novembra 1943. godine, zajedno sa Ordenom slave. To je jedno od najređe dodeljivanih odlikovanja na svetu, a dobijali su ga samo generali i maršali za "vođenje ratnih operacija na jednom ili više frontova koje su uspešnim okončanjem donele radikalnu promenu situacije u korist Crvene armije". Tokom svoje istorije bio je dodeljen 20 puta (od čega 5 puta strancima), s tim što je orden dodeljen Leonidu Brežnjevu posthumno opozvan.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Orden je predložio pukovnik N. S. Neelov u junu 1943. godine i tom prilikom je predložio naziv „Orden za vernost domovini“, ali je priznanje ipak dobilo sadašnji naziv u oktobru iste godine.^[1] Orden je zvanično ustanovljen 8. novembra 1943, a prvi put dodeljen 10. aprila 1944. godine Aleksandru Vasiljevskom, Georgiju Žukovu i Josifu Staljinu. Kasnije su ga dobili i glavnokomandujući savezničkih snaga. Gotovo svi ordeni su dodeljeni za vreme Drugog svetskog rata, osim onog koji je 1978. dobio Leonid Brežnjev ali je taj orden opozvan 21. septembra 1989. godine.

Orden pobede je mogao biti dodeljen više puta istoj osobi (što je i učinjeno tri puta), ali za razliku od ostalih sovjetskih ordena nije na sebi imao serijski broj. Broj je bio zapisan samo u sertifikatu koji se dobijao uz nagradu. Nakon smrti nosioca, orden se vraća državi i danas se oni čuvaju u Dijamantskom fondu u Kremlju.

Detalji izrade[uredi | uredi izvor]

Orden je izrađen od platine u obliku petokrake zvezde sa zracima između krakova. Prečnik mu iznosi 72 mm i ukrašen je sa 174 dijamanta ukupne težine 16 karata (3,2 grama), dok su krakovi zvezde izrađeni od veštačkih rubina. U sredini se nalazi srebrni medaljon sa zlatnim prikazom Kremlja, Spaske kule i Lenjinovog mauzoleja okruženih granama lovora i hrasta. Između lovora i hrasta nalazi se crveni steg sa natpisom „Pobeda“. Na nebu u pozadini, ukrašenim plavim emajlom, nalazi se natpis „SSSR“. Ukupna masa ordena je 78 grama, od čega je 47 grama platine, 2 grama zlata, 19 grama srebra, 25 karata rubina i 16 karata dijamanata.^[2]

Nije poznato ko je osmislio sadašnji dizajn ordena, ali ga je lično odabrao Staljin 20. oktobra 1943. godine.

Lenta[uredi | uredi izvor]

Lenta

Ukupna dužina lente iznosi 44 mm i ona se uglavnom nosila na paradnim uniformama.^[3] Na lenti su bojama predstavljeni sledeći ordeni (sleva nadesno):

Orden slave - narandžasta sa crnom prugom u sredini,
Orden Bogdana Hmelnitskog - svetloplava,
Orden Aleksandra Nevskog - tamnocrvena,
Orden Kutuzova - tamnoplava,
Orden Suvorova - zelena,
Orden Lenjina - crvena u sredini.

Nosioci ordena[uredi | uredi izvor]

Konstantin Rokosovski, sovjetski maršal - odlikovan 30. marta 1945. godine;
Ivan Konjev, sovjetski maršal - odlikovan 30. marta 1945. godine;
Aleksandar Vasilevski, sovjetski maršal - odlikovan 2 puta, 10. aprila 1944. i 19. aprila 1945. godine;
Georgi Žukov, sovjetski maršal - odlikovan 2 puta, 10. aprila 1944. i 31. maja 1945. godine;
Josif Staljin, predsednik Saveta ministra SSSR-a - odlikovan 2 puta, 10. aprila 1944. i 26. juna 1945. godine;
Rodion Malinovski, sovjetski maršal - odlikovan 26. aprila 1945. godine;
Fjodor Tolbuhin, sovjetski maršal - odlikovan 26. aprila 1945. godine;
Leonid Govorov, sovjetski maršal - odlikovan 31. maja 1945. godine;
Semjon Timošenko, sovjetski maršal - odlikovan 4. juna 1945. godine;
Aleksej Antonov, sovjetski general - odlikovan 4. juna 1945. godine;
Dvajt Ajzenhauer, američki general - odlikovan 4. juna 1945. godine;
Bernard Montgomeri, britanski general - odlikovan 5. juna 1945. godine;
Mihail I, rumunski kralj - odlikovan 6. juna 1945. godine;
Mihail Žimjerski, poljski maršal - odlikovan 9. avgusta 1945. godine;
Kiril Mereckov, sovjetski maršal - odlikovan 8. septembra 1945. godine.;
Josip Broz Tito, jugoslovenski maršal - odlikovan 9. septembra 1945. godine;
Leonid Brežnjev, predsednik Prezidijuma Vrhovnog saveta SSSR-a - odlikovan 20. februara 1978. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Dmitry Markov, Order of Victory - 1943
^ Voice of Russia, World Service in English (2005) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. septembar 2007), Pristupljeno 17. 4. 2013.
^ Орден Победа, Pristupljeno 17. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

https://web.archive.org/web/20171201045427/http://www.drugisvetski.com/wordpress/2017/03/12/vojna-odlikovanja-sovjetskog-saveza/

[1] Dmitry Markov, Order of Victory - 1943

[2] Voice of Russia, World Service in English (2005) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. septembar 2007), Pristupljeno 17. 4. 2013.

[3] Орден Победа, Pristupljeno 17. 4. 2013.

[1]

[2]

[3]

p r u Odlikovanja Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika
počasni nazivi	Heroj Sovjetskog Saveza Medalja Zlatna zvezda Heroj socijalističkog rada Medalja Srp i čekić
za državne zasluge	Orden Lenjina Orden Oktobarske revolucije Orden crvene zastave za rad Orden prijateljstva naroda Orden časti Orden radne slave Orden za ličnu hrabrost Orden majke heroja Orden majčinske slave
za vojne zasluge	Orden pobede Orden crvene zastave Orden Suvorova Orden Ušakova Orden Kutuzova Orden Nahimova Orden Bogdana Hmeljnickog Orden Aleksandra Nevskog Orden Otadžbinskog rata Orden crvene zvezde Orden za službu domovinu u oružanim snagama SSSR Orden slave