Osnovi esperanta

Esperanto > Osnova esperanta

---

Osnovi esperanta (na esperantu: Fundamento de Esperanto) je knjiga Ludviga Lazara Zamenhofa objavljena u proleće 1905, i ozvaničena Četvrtim paragrafom „Deklaracije o suštini Esperantizma“ na Prvom esperantskom kongresu 9. avgusta 1905. u Bulonju na Moru.

Nastanak

Osnove se sastoje iz četiri dela: Predgovora (Antaŭparolo), Gramatike (Gramatiko), Vežbanke (Ekzercaro) i Rečnika (Universala Vortaro). Izuzev Predgovora, svi potiču iz ranijih Zamenhofovih izdanja.

Istog ranga sa Osnovima su Službeni dodaci (do sada postoji osam službenih dodataka). U predgovoru je Zamenhof napisao: „Kasnije, kada najveći deo novih reči budu sazrele u upotrebi neka buduća institucija od autoriteta će ih uvesti u rečnik kao Dodatak uz Osnove“.

Neki delovi Osnova su pisani na nacionalnim jezicima (francuskom, engleskom, nemačkom, ruskom i poljskom), kao i Gramatika i Rečnik. U knjizi Fundamenta Krestomatio može se naći verzija na esperantu ove Gramatike, ali se smatra da ova Hrestomatija nije deo Osnova.

Uloga Osnova, opisana u Predgovoru, je da ovaj dokument posluži kao „nepromenljivi vodeći dokument“ koji niko nema prava da menja. Glavna namera je da: „zbog jedinstva naše stvari svaki pravi esperantista treba iznad svega da poznaje osnovu našeg jezika“.

Šta čini osnovu esperanta?

„Osnovi“ (sačinio ih je Zamenhof) iz 1905. sastoje se iz četiri odeljka:

1. Predgovora, u kojima autor esperanta ukazuje na neophodnost da se sačuva od svake promene tekst knjige kao bazični tekst, kao apsolutni uslov za jedinstvo jezika, i objašnjava uslove za jedinstvo jezika u kojima se esperanto može bez raskida sa tim jedinstvom, obogaćivati malo po malo, dodavanjem novih reči i novih oblika koji se pokažu neophodnim.
2. Gramatike, predstavljene u 16 konciznih pravila.
3. Vežbanke, brižljivo probrane, kojom se kompletira gramatika, i pokazuje njena primena.
4. Rečnika, koji sadrži prvih 1800 rečničkih korenova, sa prevodom na pet jezika.

Ozvaničenje

Prema deklaraciji prihvaćenoj na Prvom kongresu 1905. u Bulonju na Moru Osnovi su proglašeni nepromenljivom osnovom esperanta u kojoj niko nema prava da čini bilo kakve izmene.

Suština ideje

Dajemo koncizni tekst Zamenhofovog Predgovora koji glasi:

Da bi međunarodni jezik mogao najbolje i što pravilnije da napreduje, i da bi on imao punu sigurnost, da nikad ne propadne u lakomislenim koracima nekih njegovih budućih prijatelja, najvažniji je jedan uslov: postojanje jasno definisanih, nikad dodirljivih i nikad promenljivih Osnova jezika. Kada naš jezik bude zvanično prihvaćen od vlada najznačajnijih zemalja, i kada sve te vlade putem specijalnog zakona budu garantovale Jeziku siguran život i upotrebu, i punu bezbednost u odnosu na svaki lični kapric ili želju, tada će neka autoritetna komisija, izabrana uz saglasnost svih tih vlada, imati prava da u osnovu jezika učini sve željene izmene, ako se te promene pokažu nužnim; ali do tog vremena osnova jezika esperanto mora najrigoroznije da sačuva nepromenljivost naših osnova, jer čvrsta nepromenljivost naših osnova je najvažniji razlog naših dosadašnjih napredaka i najvažniji uslov našeg pravilnog i mirnog budućeg napredka. Ni jedna osoba nijedno društvo nema prava da samovoljno u našim Osnovima pravi bilo i najmanju izmenu! Ovaj vrlo važni princip esperantisi su veoma dobro upamtili i uvek su se energično borili protiv svakog pokušaja, jer od tog momenta bi počelao izumiranje jezika i pokreta...

Da vladavina bude čvrsta i slavna i da se može zdravo razvijati, neophodno je da svaki vladar zna da nikad ne zavisi od kapriča ove ili one osobe već da obeća uvek sasvim jasne i sasvim određene temeljne zakone svoje zemlje koji su podjednako obavezne i vladaocima i podanicima i koji niko nema prava da menja po svojoj želji niti da pravi bilo kakve dodatke. Isto tako da naša stvar dobro napreduje neophodno je da svaki esperantista ima potpunu sigurnost da zakonodavac neće biti ne neka osoba već jedno jasno definisano delo. Zbog toga da bi se izbegla svakaki nesporazum i svaka diskusija i da bi svaki esperantista znao potpuno jasno čega da se pridržava, autor esperanta je odlučio da izda knjigu od tri dela, koje je po prećutnoj saglasnosti svih esperantista već dugo vremena postala Osnova esperanta koji molim da svoje poglede upiru, ne jedan u drugog, već u ovu knjigu. Sve do vremena, kada će jedna za sve autoritetna i nesumnjiva institucija odlučiti drugojačije, sve što je nasuprot Knjizi nužno je gledati kao loše, čak ako je iz pera esperantskog autoriteta. Samo gore pomenuta tri dela objavljenih pod imenom Osnovi esperanta treba smatrati zvaničnim; sve drugo što sam pisao ili ću napisati, savetovati, ispravljati, odobravati itd. su samo privatna dela koja esperantisti – ako ih budu smatrali korisnim za jedinstvo našeg pokreta – mogu gledati kao na model, ali ne i kao obavezu...

Sastavni delovi Osnove

Po prećutnom dogovoru svih esperantista, već od početnih vremena sledeća tri dela se smatraju funamentom esperanta:

1. 16 pravila gramatike,
2. Opšti rečnik,
3. Vežbanka.

Značaj za dalji razvoj

Osnovi esperanta se više ne moraju smatrati kao najbolji udžbenik i rečnik esperanta. Štaviše, ko želi da se usavršava u ovom jeziku, mogu mu se preporučiti mnoge knjige, udžbenici i rečnici mnogo bolji i širi, koje su se kroz razrastanje esperantskog pokreta kontinurano pojavljivale ili se još uvek pojavljuju. Međutim Osnovi esperanta se moraju naći pri ruci svakom ko želi da ima jednom zauvek normirani vodeći dokument koji se uvažava od svih u nameri da se jezik korektno savlada, i da se izbegnu moguće dvosmislenosti.

Spoljašnje veze

• Elektronska verzija Osnova (jezik: esperanto)