Otkriće Amerike

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Otkriće Amerike se pripisuje sledećim ljudima i narodima, u zavisnosti od konteksta i definicije:

Putovanja Vikinga[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Nordijska kolonizacija Amerike
Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Kolumbova putovanja[uredi]

Escudo de España (mazonado).svg

Ovaj članak je deo serije o
istoriji Španije

Praistorija
Pirinejskog poluostrva
Iberija
Hispanija
Vizigotska Hispanija
Al Andaluz
Rekonkista
Otkriće Amerike
Španska imperija
Burbonska Španija
Prosvetiteljstvo u Španiji
Španski rat za nezavisnost
Španija pod
francuskom okupacijom
Restauracija
apsolutizma u Španiji
Period vladavine
Izabele II u Španiji
Slavna revolucija
Prva španska republika
Restauracija vladavine
Burbona u Španiji
Druga španska republika
Španski građanski rat
Španija
Hronologija
Ustavi Španije
Vladari
Predsednici vlade

Pre nego što su Portugalci stigli do svog cilja, đenovljanski moreoplovac Kristifor Kolumbo je na svim stranama tražio materijalna sredstva da ostvari svoj plan koji je sažet u rečima „traži ti istok preko zapada i idući na zapad stići ćeš u zemlje gde se rađaju začini“.

Pored čvrstog uverenja da zemlja ima oblik lopte, Kristofer se oslanjao i na kartu firentinskog geografa Toskanelija koja je bila dosta netačna jer su obale Japana bile nacrtane na udaljenosti od jedne trećine Zemljinog obima. Zbog toga je put izgledao upola kraći no što je u stvari bio. Kolumbo je najozbiljbnije shvaćen u Španiji, uspeo je da odbrani svoj plan pred univerzitetom u Salamanki, pa je kraljica Izabela I od Kastilje pristala da ga pomogne. Međutim, rat protiv Mavara odložio je ostvarenje plana sve do 1492.

Tada je kraljica dala najveći deo potrebnog novca, drugi deo je uložio bogati brodovlasnik Pinzon, koji je učestvovao u putovanju, a jedan malo deo uložio je sam Kolumbo od svog skromnog imetka. Ekspedicija koja je dovela do otkrića Amerike bila je organizovana u obliku trgovačkog društva.

U proleće 1492. tri karavele „Pinta“, „Ninja“ i „Santa Marija“ sa oko 90 članova posade isplovile su iz španske luke Palos. Na Kanarskim ostrvima je izvršena popravka jednog broda, a zatim je nastavljena plovidba ka zapadu.

Kolumbo se iskrcava na ostrvo Gvanahani

Posle dva meseca su se pojavili ohrabrujući znaci, biljke na vodenoj površini i ptice kao vesnici bliskog kopna. Konačno 12. oktobra 1492. godine izmučeni moreplovci su stali na čvrsto tlo i to na ostrvu Gvanahani, koje je Kolumbo nazvao San Salvador (Sveti Spasitelj).

Otkrivene su uskoro i obale Kube, Haitija, ali od očekivanog izobilja začina, srebra i zlata ni traga.

U Španiji je Kolumbo doživeo pravi trijumf, tvrdeći da je otkrio Indiju, te se u Evropi odomaćio izraz Indijanci za stanovnike Američkog kontinenta. Kolumbo je preduzeo još tri putovanja. Pri tome je naišao na Jamajku, zatim na obale Srednje Amerike. Zbog lošeg stanja u tim naseobinama on je optužen i u lancima je odveden u Španiju posle trećeg putovanja. Umro je dve godine nakon povratka sa trećeg putovanja 1506. godine.

On je u svom putopisu izrazio pretpostavku da je u pitanju do tada nepoznati deo sveta. Ovaj putopis dao je povod evropskim geografima da novi kontinent nazovu Terra America (Američka zemlja). Predstave o novom kontinetnu postale su jasnije kada je Vasko Nunjez de Balboa 1513. godine otkrio Tihi okean prešavši Panamski prevlaku, što predstavlja početak procesa kolonizacije američkog kontinenta.

Spoljašnje veze[uredi]