Ohridska legenda

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Ohridska legenda je jedini balet Stevana Hristića, prvi put izveden u Narodnom pozorištu u Beogradu, 29. novembra 1947. Prethodno je, 5. aprila 1933. godine, izveden samo Prvi čin. Autor je naknadno, u Moskvi, komponovao neke dodatne, nove delove baleta (Prolog, scenu Biljane i Marka iz I čina, Variation A i B iz II čina i dopunu početka IV čina), koji je u tako dopunjenom izdanju i izveden u Moskvi u muzičkom pozorištu „K. S. Stanislavski i V. J. Nemirovič-Dančenko“, 12. aprila 1958. godine.

Libreto je zasnovan na građi bajke i legende, koja govori o vremenu robovanja pod Turcima, a muzika, kao i originalna koreografija, se oslanjaju na folklorne elemente i uzore sa područja Makedonije. Dva najistaknutija muzička motiva u baletu je Hristić pozajmio od Stevana St. Mokranjca, odnosno iz njegove slavne H Rukoveti, a to su pesme Biljana platno beleše i Pušči me, koje, često varirane, prožimaju ceo balet.

Motivi[uredi]

Biljana 1.jpg

Biljana 2.jpg

  • Preplitanje ova dva motiva na početku IV čina baleta:
Legenda IV cin.jpg

Širi kontekst celom delu je Hristić dao u trećem činu, gde na dvoru turskog sultana, u divertismanu, daje folklornu „aromu“ i drugih balkanskih naroda, rumuna, bugara, grka i albanaca.

Likovi i uloge[uredi]

  • Biljana I karakterna igračica
  • Marko, siromašni seljak u službi Biljaninog oca I igrač
  • Otac Biljanin uloga
  • Majka Biljanina uloga
  • Ivan, Biljanin mladoženja solo igrač
  • Kum igrač
  • Dever igrač
  • Ivanovi roditelji uloge
  • Stari slepi svirač uloga
  • Njegova unuka (8-12 godina) uloga
  • Zvezda Danica I plastična igračica
  • Zvezde njene pratilice (6-8) baletski kor
  • Biserka, jezerska vila I plastična igračica
  • Rusalke, jezerske vile baletski kor
  • Poglavica janjičara uloga
  • Janjičari statisti
  • Sultan mimička uloga
  • Vezir mimička uloga
  • Poglavica harema, glavni evnuh mimička uloga
  • Dvorjani i svita statisti
  • Stražari, vojska statisti
  • Džinovski stražar statist
  • Rumunka karakterna solistkinja
  • Bugarka karakterna solistkinja
  • Albanka karakterna solistkinja
  • Grkinja karakterna solistkinja
  • Mladi grčki pastir mimička uloga
  • Haremske žene (odaliske) baletski kor
  • Markovi drugovi baletski kor
  • Momci i devojke baletski kor
  • Narod (muškarci, žene, deca, starci) statisti
  • Hor iza scene (soprani, alti, tenori) i kao povorka roblja

Sadržaj baleta[uredi]

I Čin[uredi]

Selo u blizini Ohrida. Berba šljiva u voćnjaku Biljaninog oca, bogatog seoskog domaćina, je u toku. Okupljeni momci i devojke rade, a među njima su Biljana i siromašni seljak Marko, koji je u službi Biljaninog oca. Kada dođe stari slepi frulaš, oni ostavljaju rad i igraju uz njegovu muziku. Izlazi Biljanin otac i prekoreva ih, terajući ih da nastave rad. Oni to nevoljko čine. Marko vidi da je Biljana tužna i pokušava da je razveseli pozvavši sve da zaigraju (ova igra, Grlica, jedan je od najpoznatijih i najpopularnijih delova baleta). Momci i devojke polako odlaze. Biljana i Marko ostaju sami, srećni što su zajedno, ali i tužni, znajući da će teško pridobiti dozvolu Biljaninog oca da se venčaju. Marko odlazi, a iz kuće izlazi Biljanin otac koji joj saopštava da je odlučio da je uda za bogatog seljaka Ivana. Biljana je očajna, majka je teši, ali otac je neumoljiv. Dolazi Ivan sa pratnjom da prosi Biljanu, i nastaje opšte veselje. Jedino je Biljana tužna. Kada svi uđu u kuću, ona se baci Marku, koji je sve posmatrao iz prikrajka, u zagrljaj i oprašta se od njega. Scena ostaje prazna, samo se iz kuće čuje bubanj i daire svatova. Noć je pala, ali su se navukli oblaci i prekrili mesečinu, a u vazduhu se oseća neka nelagoda. Iz daljine se čuje zvuk marša. Ljudi izlaze iz kuće, a dolaze i komšije. U selo upada odred janjičara, koji napadaju narod i pale kuće. Biljanini roditelji su ranjeni, a njen mladoženja u pokušaju da je odbrani pada mrtav na pragu kuće. Turci odvode Biljanu i još neke žitelje u ropstvo, ostavljajući mnoge mrtve i ranjene za sobom. Marko stiže prekasno.

II Čin[uredi]

Obala Ohridskog jezera. Noć je obasjana zvezdama i mesečinom. U ševaru se pojavljuju rusalke koje igraju po jezeru. Na jezero dolazi povorka zvezda i među njima najlepša Zvezda Danica. Nailazi Marko očajan što nije uspeo da spase svoju Biljanu. Zvezda Danica ga vodi glavnoj među rusalkama, Biserki, kojoj se Marko dopadne, i pristaje da mu pomogne. U bregu na obali se otvara magična pećina, puna dragulja, odakle Biserka Marku daje magični prsten koji osvetljava noću put i čarobni mač kojim će Marko osloboditi svoju Biljanu.

III Čin[uredi]

Sultanova palata u Carigradu. U daljini se vidi Bosfor i ceo grad koji zlatno blista pod suncem. Janjičari uvode robove u dvorište palate, među kojima su rumunka, bugarka, grkinja i grčki pastir, albanka i Biljana. Dolaze žene iz harema, odaliske, i nakon njih, uz fanfare, sultan koji seda na presto pred robove. Ceremonija biranja novih robinja počinje. Jedna po jedna devojka igraju pred sultanom (Rumunska igra, Bugarska igra, Grčka igra), ali savladane umorom, strahom i tugom, ne uspevaju da očaraju sultana. Na kraju igra Biljana, čija je igra prožeta motivima iz prvog čina. Njena je igra puna emotivnog naboja, i to se dopada sultanu. Kada žele da je odvedu u harem, ona se otima, a u palatu upada Marko sa nekolicinom prijatelja. Zahvaljujući magičnom maču, on savlađuje janjičare i baca prsten Biljani. Kada je dodirne, ona se pretvara u golubicu i odleti. U opštem zaprepašćenju Marko i njegovi prijatelji beže.

IV Čin[uredi]

Selo iz prvog čina koje se obnavlja. Marko je usamljen i tužan jer je izgubio Biljanu. Prijatelji pokušavaju da ga razvesele igrom, ali to im ne uspeva. Najednom, kao sa nekim predosećanjem, Marko ustane i gleda ka nebu odakle doleti jedna golubica i spušta se na drvo, u najednom se pretvara u Biljanu. Ona mu potrči u zagrljaj. Dolaze njeni roditelji i, presrećni, pristaju da se ona uda za Marka. Narod se okuplja i nastaje opšte svadbeno veselje.

Muzički primeri[uredi]

(audio) Grlica (opis)
momačka igra iz I čina [klavirski izvod] (MIDI)


(audio) IV čin – Instrumentalni uvod (opis)
prema klavirskom izvodu baleta (OGG format)