Pavle Vuisić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Pavle „Paja“ Vuisić

Kamiondzije 2.jpg

Puno ime Pavle Vuisić
Datum rođenja 10. jul 1926.
Mesto rođenja Beograd (Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Kraljevina SHS)
Datum smrti 1. oktobar 1988. (62. godine)
Mesto smrti Beograd (Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija SFRJ)
Supružnik Mirjana Vuisić
IMDb veza

Pavle „Paja“ Vuisić (Beograd, 10. jul 1926Beograd, 1. oktobar 1988) je bio srpski glumac.

Biografija[uredi]

Pavle Vuisić na poštanskoj marki 2013.

Rođen je 10. jula[1] 1926. godine u Beogradu. Živeo je u Beogradu sa suprugom Mirjanom[2] .

Mlađi brat Dušan Vuisić je bio takođe glumac.

Studirao je pravo i sve do početka pedesetih ogledao se u novinarstvu (Radio Beograd). Nepunu sezonu glumio je u Pančevačkom pozorištu, istovremeno je statirao na filmu Čudotvorni mač (1950) Voje Nanovića i bezuspešno pokušao da se upiše na Akademiju.

Snimio je veliki broj filmova i televizijskih serija. Nije imao formalnog glumačkog obrazovanja. Bio je glumac širokog dijapazona, te glumio u raznim ulogama.

Umro je 1. oktobra 1988. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu[1].

Filmska karijera[uredi]

Filmsku karijeru otpočinje 1955. epizodnom ulogom u filmu „Šolaja“ Voje Nanovića. Ubrzo nakon te uloge dobija glavnu ulogu u Nanovićevom filmu „Tri koraka u prazno“ (1958). Za tu ulogu dobija Zlatnu arenu na festivalu u Puli.

Već od 1957. počinje saradnju sa brojnim rediteljima, igrajući raznovrsne uloge:

Glumio je u više televizijskih serija (Servisna stanica, Više od igre), a Kamiondžije su mu donele posebnu popularnost.

Filmografija[uredi]

Filmografija glumca Pavla Vuisića
God. Naziv Uloga
1950.-te
1950. Čudotvorni mač Vitez
1953. Ciganka Guta
1955. Šolaja Bubalo
1957. Subotom uveče Redar
1958. Četiri kilometra na sat Gazda kafane
1958. Pogon B Mane Karakaš
1958. Rafal u nebo Kosta
1958. Te noći Dragiša
1958. Tri koraka u prazno Lađar Obrad
1959. Kampo Mamula Milić
1959. Osma vrata Žandar
1959. Sam Šarac
1960.-te
1960. Bolje je umeti Mane Karakaš
1960. Drug predsednik centarfor Radiša
1960. Kota 905 Pavle šerpa
1961. Ne diraj u sreću Instruktor
1961. Nema malih bogova Direktor
1961. Parče plavog neba Čeda
1961. Velika turneja Krsta
1962. Čudna devojka Profesor
1962. Mačak pod šljemom Ilija Kapara
1962. Zvižduk u osam Direktor
1963. Desant na Drvar Vasina
1963. Dvostruki obruč Marko
1964. Muški izlet Nikola Kelner
1964. Narodni poslanik Sekulić
1964. Prometej s otoka Viševice Šjor Žane
1964. Svanuće Ilija
1964. Vrtlog Stojan
1965. Doći i ostati Mileta
1965. Glasam za ljubav pop
1965. Gorki deo reke ribar
1965. Inspektor šef računovodstva
1965. Neprijatelji
1966. Konjuh planinom Ćutljivi
1966. Ponedeljak ili utorak
1966. Sretni umiru dvaput Kao Zaja
1966. Vreme ljubavi
1967. Bokseri idu u raj Sveti Petar
1967. Bomba u deset i deset Špijun
1967. Buđenje pacova Krmanoš
1967. Dim Gaben
1967. Makedonska krvava svadba
1968. Brat doktora Homera Atanas, vođa bande
1968. Ram za sliku moje majke Uskok
1968. Sunce tuđeg neba Rajko Đoković „Kurjak“
1968. Uzrok smrti ne pominjati Stolar
1969. Bitka na Neretvi Šofer Jordan
1969. Događaj Deda
1969. Horoskop Otpravnik vozova
1969. Kad čuješ zvona Gara
1969. Moja strana sveta
1969. Zaseda Domaćin
1970.-te
1970. Bablje leto
1970. Lepa parada Šinter
1970. Žarki Obrad
1970. Život je masovna pojava Maestro
1971. Doručak sa đavolom Dimitrije
1971. Moja luda glava kapetan
1971. Opklada Mlinar Vidoje
1971. Žeđ Vujče iz Amerike
1971. Crno seme Maki
1972. Majstor i Margarita Azazelo, Satanin sluga
1972. Tragovi crne devojke Paja
1972. Valter brani Sarajevo Otpravnik vozova
1972. Šešir profesora Koste Vujića Profesor Kosta Vujić
1973. Kamiondžije Pavle Paja Čutura
1973. Paja i Jare Pavle Paja Čutura
1973. Razmeđa Pajo
1975. Doktor Mladen Radovan Tadić
1975. Naivko gazda Velja
1975. Seljačka buna 1573. Franjo Tahi
1976. Čuvar plaže u zimskom periodu Buda
1976. Povratak otpisanih Poštar Joca
1976. Salaš u Malom Ritu Paja
1977. Beštije Pijanista
1977. Hajka
1977. Leptirov oblak Krckov otac
1977. Pas koji je voleo vozove Stric
1978. Nije nego Markov otac
1978. Paviljon VI Nikita
1978. Poslednji podvig diverzanta Oblaka Oblak
1978. Tigar Tigrov trener
1978. Tren Ljuba „Kvrga“
1979. Drugarčine Ćale
1979. Pakleni otok Bartul
1979. Poslednja trka Mikoš
1979. Priko sinjeg mora
1980.-te
1980. Hajduk Gazda Urošević
1980. Ko to tamo peva Kondukter
1980. Majstori, majstori Domar
1980. Petrijin venac Kafedžija
1980. Poseban tretman Direktorov otac
1981. Berlin kaput Obren Jakšić
1981. Laf u srcu Zidar
1981. Šesta brzina Psihijatar
1981. Sjećaš li se Doli Bel? Ujak (dajdža)
1981. Sok od šljiva Ljuba
1982. 13. jul Periša Blagotin
1982. Daleko nebo
1982. Idemo dalje Dragiša
1982. Maratonci trče počasni krug Milutin
1982. Miris dunja Jozo
1982. Nedeljni ručak drug Jerković
1982. Suton
1983. Halo taksi Čistač cipela
1983. Medeni mjesec Laza
1984. Kamiondžije opet voze Pavle Paja Čutura
1984. O pokojniku sve najlepše Vuk Lukić
1984. Kamiondžije ponovo voze Pavle Paja Čutura
1984. Rani sneg u Minhenu
1984. Vojnici Prijatelj Mišinog oca
1985. Debeli i mršavi Jovan Kupusić
1985. Otac na službenom putu Malikov deda
1985. Život je lep Gazda kafane Kruščić
1986. Od zlata jabuka Strahinja

Nagrade i priznanja[uredi]

Godine 1959. dobio je tek osnovanu Sedmojulsku nagradu SR Srbije za filmsku umetnost, a kasnije i nagradu za životno delo „Slavica“ na festivalu u Nišu.

Iako često u situaciji da prihvati sve što mu ponude, glumio je i u filmovima najistaknutijih reditelja, pa mu je uloga djeda Jure u „Događaju“ (1969) Vatroslava Mimice donela „Oktobarsku nagradu“ grada Beograda i „Cara Konstantina“ u Nišu, uloge u filmovima „Hajka“ (1977) Žike Pavlovića, „Beštije“ (1977) Živka Nikolića i „Povratak otpisanih“ (1976) Aleksandra Đorđevića.

Zlatnu arenu“ na festivalu u Puli 1977. godine dobija za iste filmove, a ujedno i za ulogu u ostvarenju „Leptirov oblak“, inače autorsko ostvarenje reditelja Z. Randića. Iste godine za ovu ulogu dobija i nagradu „Car Konstantin“ u Nišu.

Za ulogu u filmu „Razmeđa“ iz 1973. godine, reditelja Kreše Golika dobija „Gran Pri“ na festivalu u Nišu.

Zanimljivosti[uredi]

  • Nadimak Pavla Vuisića je bio Paja, ali i Paja Čutura po istoimenom liku iz serijala Kamiondžije.
  • Nije imao uspeha u pokušaju da se upiše na glumačku akademiju.
  • Bio je boem[3] i osobenjak posebne vrste (slobodno vreme je provodio na reci Savi, daleko od društvene i kulturne javnosti, nikada nije izgovarao tekst kako je napisan, nije prihvatao svoje materijalno učešće u filmu, neprofesionalnost, gubljenje vremena, svoj je rad naplaćivao odmah).
  • Dvadeset jednu godinu posle Pavlove smrti, 2009. godine je objavljen dokumentarni roman o njegovom životu. Romansirana biografija autora Aleksandra Đuričića[3], objavljena je u izdanju izdavačke kuće VBZ Beograd i Blica i nosi naslov „Posle fajronta” (ISBN 978-86-7998-085-4.).

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ a b Pavle Vuisić, Pristupljeno 18. aprila 2011.
  2. ^ Otvoren tajni sef Pajine životne avanture, Dnevne novine Blic od 16. juna 2009. godine, Pristupljeno 18. aprila 2011.
  3. ^ a b Romansirana biografija Pavla Vuisića, RTS od 22. juna 2009. godine, Pristupljeno 18. aprila 2011.

Spoljašnje veze[uredi]

 IMDb  Pavle Vuisić na IMDb-ju ((en))