Pakistan

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga


Koordinate: 24°-37° SG Š, 61°-78° IGD

Islamska Republika Pakistan
اسلامی جمہوریۂ پاکستان
Islāmī Jumhūriya-ē Pākistān
Islamic Republic of Pakistan
Zastava Pakistana Grb Pakistana
Zastava Grb
krilatica: īmān, ittihād, nazm
(Srpski:
Vera, jedinstvo, disciplina)
Himna
Qaumi Tarana
Položaj Pakistana
Glavni grad Islamabad
33°40′N 73°10′E
Najveći grad Karači
Službeni jezik urdu i engleski
Oblik države Savezna republika
 — Predsednik Mamnun Husein
 — Premijer Navaz Šarif
Nezavisnost Od Ujedinjenog Kraljevstva 
 — Objavljena 14. avgust 1947
 — Priznata 23. mart 1956
Površina  
 — ukupno 803.940 km² (43)
 — voda (%) 3,1
Stanovništvo  
 — 2014. 186.563.000 [1] (6)
 — gustina 206/km² (53)
BDP (PKM) 2007 približno
 — ukupno $475.6 milijardi (25)
 — po glavi stanovnika $3004.5 (125)
IHR (2006) 0.539 (134) — srednji
Valuta rupija (PKR)
Vremenska zona UTC +5 do +6
Internet domen .pk
Pozivni broj +92

Pakistan (urd. پاکستان, Pākistān), ili zvanično Islamska Republika Pakistan (urd. اسلامی جمہوریۂ پاكِستان Islāmī Jumhūriya-ē Pākistān), je država koja se nalazi u južnoj Aziji [2] i izlazi na širi Bliski istok i Srednju Aziju. Graniči se sa Iranom, Avganistanom, Kinom, Indijom i izlazi na Arabijsko more. Po broju stanovnika je 6. najmnogoljudnija zemlja i druga je najveća muslimanska zemlja nakon Indonezije u svetu. Pakistan je član UN, Svetske trgovinske organizacije, Organizacije islamske konferencije, Organizacije za ekonomsku saradnju, Komonvelta nacija i Južnoazijske asocijacije za regionalnu saradnju.

Poreklo naziva[uredi]

Ime Pakistan na urduu i persijskom jeziku znači zemlja čistih. Čodhari Rahmat Ali smislio je ime 1933. godine i objavio ga u pamfletu Sad ili nikad [3]. Reč je zapravo akronim naziva muslimanskih teritorija zapadne Indije - P za Pandžab, A za Afganija, K za Kašmir, S za Sind i -tan za Beludžistan (provincija u Pakistanu). Veznik I dodat je kasnije, jer istan na urduu znači zemlja, dok pak znači čist. Država je nazvana Pakistan 1947. godine, dok je današnji naziv, Islamska Republika Pakistan, u upotrebi od 1957. godine.

Istorija[uredi]

Današnji građani Pakistana predstavljaju mešavinu različitih rasa i etničkih grupa (Harapani, Persijanci, Parćani, Kušani, Huni, Afgani, Arapi, i Turci). Tokom viševekovnih napada, osvajanja i migriranja, svaka od gore pomenutih grupa je ostavila trag na prostoru današeg Pakistana i mnogi običaji i tradicije su postale sastavni deo kulture Pakistana. Današnji Pakistan takođe predstavlja teritoriju treće najstarije civilizacije (posle Mesopotamije i Egipta), koja je postojala još 2500. p. n. e. i trajala sve do njenog pada 1500. p. n. e. Današnji Pakistan je osnovan 1947. godine, 14. avgusta, ali teritorije koje mu danas pripadaju se preklapaju sa istorijom i razvojem teritorija koje pripadaju danas drugim državama - Indiji, Iranu i Avganistanu. Region je vekovima bio trgovinska putanja. Najveća trgovina svilom se nekada obavljala rutom koja prolazi kroz teritorije današnjeg Pakistana i ruta se zvala Put svile. Neretko se ova teritorija zove Muzej rasa, upravo zbog mešavine kultura i etničkih grupa na ovoj teritoriji kao rezultat trgovine. Poznati istoričar i geograf de Muler je često poredio ovaj region sa regionom severne Afrike: Ako je, kako se kaže, Egipat dar Nila, onda je Pakistan dar Inda.[4].

Ova treća po starosti i razvijenosti civilizacija, nestala je sredinom drugog milenijuma p. n. e. i zamenila ju je Vedik Civilizacija, koja se prostirala velikim delom severne Indije i Pakistana. Velike sile, carstva i vojske su vladale regionom, od Persijskog carstva oko 543. p. n. e.[5], Aleksandra Velikog 326. p. n. e.[6] do Maurija Carstva. Indijsko-Grčka Kraljevina je obuhvatala region Gandare i Pandžaba oko 184. p. n. e. U ovom periodu grad Takšašila postaje centar obrazovanja. Ostaci nekadašnjeg grada, koji se nalazio zapadno od Islamabada, je jedan od najvećih arheoloških iskopina u Pakistanu.

Godine 712. n. e. arapski general Muhamad bin Kasim[7] osvaja Sind i Multan u južnom delu Pandžaba, i time započinje vladavina nekoliko muslimanskih carevina (Gaznavid Carstvo, Delhijski Sultanat i Mogulsko carstvo). Tokom dugog perioda mnogi verski učitelji uspešno upoznaju lokalno stanovništvo sa novom religijom - Islam. Tokom postepenog slabljenja uticaja Mogulskog carstva u regionu početkom 18. veka, pripadnici etničkih grupa Afgana, Baloka i Sika zauzimaju veliki deo teritorije Pakistana sve do dolaska Britanske istočnoindijske kompanije[8].

Indijski rat za Nezavisnost 1857. godine je bio poslednji veliki oružani sukob protiv Britanske vladavine u regionu. Politička stranka Muslimanska Liga postaje sve popularnija tokom kasnih 30-ih godina 20. veka, kao rezultat straha lokalnih muslimana da nisu dovoljno zastupljeni u politici, kao i u društvu. Dana 29. decembra 1930. godine, tokom predsedničkog obraćanja, Alama Ikbal se obraća naciji i zahteva osnivanje samostalne muslimanske države na severozapadu južne Azije. Muhamad Ali Džina objavljuje Teoriju dveju nacija.

Muhamad Ali Džina (levo) sa Mahatmom Gandijem

Ova teorija je direktno dovela do Lahorske Rezolucije[9] 1940. godine, koja je za rezultat imala kreiranje države Pakistan 1947. godine.

Pakistan je međunarodno priznat 14. avgusta 1947. godine. Tadašnja teritorija Pakistana se sastojala iz dva muslimanska dela koja nisu bila spojena, već je izmeđi njih bila Indija. Jedan deo se nalazio na zapadu južne Azije i graničio se sa Iranom, dok se drugi deo nalazio na istočnom delu južne Azije. Ovakva podela sa Indijom između, je dovela do sukoba između dva naroda koja su pripadala različitim religijama[10]. Oružani sukobi su izbili oko nejasno definisanih granica, naročito oko teritorija Džamu i Kašmir. Sukobi oko Kašmira su prerasli u Indijsko-pakistanski rat 1947. ili Prvi Kašmirski rat (1947—1948. godine), u kojem su obe strane, Indija i Pakistan, osvojile jednako velike delove teritorije. Republika Pakistan je proglašena 1958. godine nakon vojnog puča na čelu sa Ajub Kanom (1958-69 godine). On je bio predsednik novonastale republike tokom veoma nestabilnih, kako unutrašnjih tako i političkih odnosa sa Indijom. Politička nestabilnost u regionu dovela je do Drugog rata sa Indijom 1965. godine. Njegov naslednik Jaja Kan (predsednik u periodu od 1969. do 1971.) je pored političkih problema morao da se suoči i sa elementarnom nepogodom - ciklonom - koji je Pakistan koštao 500.000 života[11]. Nestabilnost u istočnom Pakistanu je prerasla u novih ratnih sukoba - Bangladeški oslobodilački rat[12] i Indijsko-pakistanski rat 1971. godine, i napokon gubljenja teritorija na istočnom delu Azije i stvaranje samostalne države Bangladeš[13].

Od 1972. do 1977. godine Pakistanom je vladao Zulfikar Ali Buto. Godine 1977. Buto je zbačen a 1979. osuđen je na smrt. Na čelu vojnog suda je bio general Zia-ul-Hak, koji postaje treći vojni diktator. Pakistanski građanski ustav, dolaskom generala na vlast, je zamenjen Islamskim šerijatskim zakonikom, kojim se vladalo kako građanskim pravom tako i vojnim. Godine 1988. u avio nesreći general Zia gine, a na čelo vlade dolazi prva žena premijer Benazir Buto, ćerka ubijenog Zulfikar Ali Buta.

Predsednici Mušaraf i Buš tokom konferencije za štampu

Tokom narednih deset godina, na parlamentarnim izborima gospođa Buto biva zamenjena Navaz Šarifom da bi nakon tri godine opet bila izabrana. Godine 1991. Pakistan učestvuje u vojnoj koaliciji na čelu sa SAD u Zalivskom ratu. Pakistan ulazi u koaliciju sa jasnim ulogom - odbrana Saudijske Arabije i šalje 5.000 vojnika[14]. Vojna napetost u Kargil konfliktu[15] sa Indijom 1999. godine završava se vojnim pučem u kojem general Pervez Mušaraf zauzima parlament[16]. Godine 2001. Mušaraf postaje predsednik i premijer nakon ostavke Rafik Tarara. Godine 2002. Mušaraf prepušta mesto premijera (ali zadržava funkciju predsednika) i predaje ga izabranom Zafarula Kan Džamaliju, kojeg je nasledio na parlamentarnim izborima 2004. godine Šaukat Aziz. Nakon pretnji smenom Mušaraf je odlučio da podnese ostavku u avgustu 2008.

Vlada[uredi]

Muslimanska Liga je formirala prvu pakistansku vladu na čelu sa Muhamad Ali Džinom i Liakutom Ali Kanom. Vremenom je moć Muslimanske Lige opala usled formiranja većeg broja političkih stranaka i uvođenjem višestranačkog sistema. U zapadnom Pakistanu popularnost je imala Pakistanska Narodna Partija, a u istočnom delu je vladala Avami Liga (partija koja je forsirala nezavisnost istočnog dela Pakistana i osnivanje Bangladeša). Prvi ustav Pakistana je usvojen 1956. godine, ga je Ajub Kan 1958. godine suspendovao. Ustav iz 1973. godine, kojeg je suspendovao 1977. godine Zia-ul-Hak, je ponovo usvojen 1991. godine. Po ovom ustavu, Pakistan je federalna demokratska republika sa Islamom kao državnom religijom. Sistem se sastoji od Senata (koji broji 100 članova) i Nacionalnog Saveta (342 člana). Predsednik je vrhovni komandant vojnih snaga. Premijer je obično lider najveće političke partije u Nacionalnom Savetu. Svaka provincija funkcioniše po ovom sistemu samo na manjem nivou (svaka provincija ima svoj Nacionalni Savet, sa najbrojnijom partijom i vođom te partije kao premijerom te provincije).

Pakistanske vojne snage su uvek igrale veliku ulogu u političkom životu. U tri slučaja vojno lice je vladalo Pakistanom (sva tri su bili generali: Ajub Kan od 1958. do 1971., Zia-ul-Hak od 1977. do 1988., i Pervez Mušaraf od 1999. do 2008). Pakistanska Narodna Partija, na čelu sa Zulfikar Ali Butom je tokom sedamdesetih godina 20. veka postala popularna među običnim svetom, kao alternativa već postojećih stranaka. Pod vladavinom Zia-ul-Haka, Pakistan se transformisao od slobodnog tržišta i sekularne države u zatvoreno tržište i islamsku državu sa usvojenim šerijatskim Zakonikom.

Državna uprava[uredi]

Administrativna podela Pakistana
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Administrativna podela Pakistana

Pakistan je federacija od 4 provincije, teritorije glavnog grada i Plemenskih područja po federalnom upravom. Pakistan vrši faktičku vlast nad spornim zapadnim delovima regiona Kašmir, koji su organizovani kao dva posebna politička entiteta (Azad Kašmir i Severna područja). Provincije se dele na ukupno 107 distrikata. Plemenska područja obuhvataju sedam plemenskih upravnih područja i šest manjih graničnih regiona.

Provincije:

  1. Beludžistan
  2. Hajber-Pahtunva (raniji naziv: Severozapadna granična provincija)
  3. Pandžab
  4. Sind

Teritorije:

  1. Teritorija Islamabada
  2. Plemenska područja pod federalnom upravom

Delovi Kašmira pod pakistanskom upravom:

  1. Azad Kašmir
  2. Gilgit-Baltistan (raniji naziv: Severna područja)

Geografija i klima[uredi]

Geografska mapa Pakistana

Pakistan obuhvata oblast od 803.940 km²[17]. Istočni region Pakistana se nalazi na indijskoj tektonskoj ploči, dok se zapadni i severni delovi nalaze na iranskom i evroazijskom platou. Pakistan ima 1.046 kilometara dugačku pomorsku granicu na Arabijskom moru, dok ukupna zemljišna granica broji 6.774 kilometara (2.430 km sa Avganistanom, 523 km sa Kinom, 2.912 km sa Indijom i 909 km sa Iranom)[18].

K2 - drugi po visini vrh na svetu, posle Mont Everesta. Visina 8.611 metara

Pakistan je geografski raznolika zemlja. Na jugu se nalaze doline i ravnice, peskovite plaže i prijatna klima, dok se na severu nalazi lanac Himalaja sa vrhovima visokim preko 8.000 metara. Pakistan broji oko 108 planinskih vrhova preko 7.000 metara i pet vrhova preko 8.000 metara (K2 i Nanga Parbat). Reka Ind protiče kroz Pakistan. Severni deo zemlje je veoma atraktvino turističko mesto i Meka za planinarce. Zapadno od Inda se nalazi provincija Beludžistan sa suvom klimom i zelenim dolinama, dok su na istoku peščane dine i pustinja Tar u oblasti Tarparker.

Utvrđenje oko grada koji se nalazi u pustinji Tar

Pustinja Tar (na Urdu jeziku تھرپارکر) u južnoj provinciji Sind je sedma po veličina i jedina plodna pustinja u svetu. Mnoge oblasti Pandžab i Sind regiona su veoma plodne, pa je poljoprivreda veoma razvijena u njima.

Klima varira zajedno sa geografijom. Hladne zime i vruća leta dominiraju severom, dok blaga klima dominira jugom. U centralnim delovima nije retkost da tokom letnjih meseci živa pređe 45°C, dok su zime jako hladne sa temperaturama ispod nule. Tokom kasnih meseci letnje sezone, nepredvidljivi monsunski vetrovi donose varljive količine kiše - od 250 milimetara do preko 1.250 milimetara.

Ekonomija[uredi]

Karači je finansijski centar zemlje

Pakistan, zemlja u razvoju, je imala velikih uspona i padova kao rezultat političke i ekonomske nestabilnosti. Uprkos tome što je Pakistan 1947. godine bio veoma siromašna zemlja, njegov razvoj je bio bolji nego prosečni globalni razvoj u narednih četiri decenije. Međutim, često preke i nerazmotrene političke odluke su dovele do usporenog razvoja zemlje tokom kasnih devedesetih[19]. Sveobuhvatne reforme u podslednjih par godina rezultovale su u boljem ekonomskom stanju zemlje i ubrzale rast proizvodnog i finansijskog sektora. Pakistan je poboljšao sopstvenu poziciju na svetskoj trgovinskoj sceni. Godine 2005. strani dug je bio blizu 90 milijardi američkih dolara. Ovaj dug je smanjen zahvaljujući pomoći Međunarodnog Monetarnog Fonda i otpisivanjem dela duga od strane SAD. Pakistanski bruto domaći proizvod, meren na osnovu pariteta kupovne moći, je procenjen na 439,7 milijardi američkih dolara[20], dok je dohodak po glavi stanovnika 2.803 USD dolara[21].

Demografija Pakistana[uredi]

Najveće etničke grupe u Pakistanu i okolnim područjima 1980
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Demografija Pakistana

Za Pakistan se procenjuje da je u 2006. imao preko 166 miliona stanovnika. Predstavlja šestu državu na svetu po broju stanovnika. Od 1951. do 1998. gradsko stanovništvo Pakistana se povećalo sedam puta. Pakistan je 1951. imao samo 33 miliona stanovnika. Tako dramatičan rast ipak pokazuje znakove usporavanja. Natalitet u Pakistanu je 34 promila, a mortalitet je 10 promila. Stopa prirodnog priraštaja je 24 promila.

Urdu je nacionalni jezik iako je materinji jezik za samo 8% stanovništva, a engleski je službeni jezik, koji se koristi u ustavu, poslovima i na većini univerziteta. Pandžabi govori 60 miliona, ali nije priznat za službeni jezik.

Najveći gradovi[uredi]

Karači
Karači
Lahor
Lahor
Fejsalabad
Fejsalabad
Ravalpindi
Ravalpindi
Poredak Grad Pokrajina Populacija Multan
Multan
Gujranvala
Gujranvala

Hajderabad
Pešavar
Pešavar
1 Karači Sind 11.136.886
2 Lahor Pandžab 6.658.393
3 Fejsalabad Pandžab 2.600.525
4 Ravalpindi Pandžab 1.824.983
5 Multan Pandžab 1.550.046
6 Gujranvala Pandžab 1.466.063
7 Hajderabad Sind 1.391.534
8 Pešavar Hajber-Pahtunva 1.303.351
9 Islamabad Teritorija Islamabada 1.082.262
10 Kveta Beludžistan 842.410
11 Sargoda Pandžab 593.463
12 Sialkot Pandžab 545.646
13 Bahavalpur Pandžab 528.678
14 Sukur Sind 400.148
15 Džang Pandžab 379.770
16 Šeikhupura Pandžab 362.808
17 Mardan Hajber-Pahtunva 326.132
18 Gudžrat Pandžab 325.952
19 Larkana Sind 322.315
20 Kasur Pandžab 317.575
2012 estimate[22]


Praznici[uredi]

Veliki broj praznika i festivala se godišnje slavi u Pakistanu. Pored mnogobrojnih muslimanskih praznika, veliki broj sekularnih praznika se takođe obeležava. Tabla predstavlja najveće praznike Pakistana.

Datum Naziv Lokalni naziv Urdu (Nastalik)
1 Januar Nova Godina -  
23 Mart Dan Pakistana - -
1 Maj Dan rada - -
8 Juli Smrt Fatime Džina Madar-e-Millat فاطمہ جناح
30 Juli Rođendan Fatime Džina Madar-e-Millat فاطمہ جناح
14 Avgust Dan nezavisnosti - -
6 Septembar Dan odbrane Pakistana - -
11 Septembar Smrt Muhamad Ali Džine Quaid-e-Azam قائد اعظم
9 Novembar Muhamad Ikbal Allama Iqbal محمد اقبال
Datumi koji prate islamski kalendar
Dul Hiđa Id al-Adha - عيد الأضحى
Šavaal Id al-Fitr - عيد الفطر
Rabi`-ul-Avaal Mavlid Mawlid an-Nabi مولد، مولد النبي، ميلاد النبي‎

Kultura i društvo[uredi]

Badšai džamija u Lahoru
Pakistanska nacionalna nošnja

Demografska slika Pakistana je odraz viševekovnog mešanja kultura, religija i etničkih grupa. Kuhinja, arhitektura, odeća i literatura je rezultat velikog uticaja muslimanskih vladara koji su ili vladali Pakistanom ili bili u prolazu. Dubok trag u kulturi Pakistana su ostavili Moguli i Afgani, koji su između ostalog doneli novi materijal za pravljenje odeđe i novu modu odevanja, koje se može danas videti u nacionalnoj nošnji Pakistana. Nacionalna nošnja se sastoji od širokih pantalona (svetlih i raznolikih boja za žene i jednobojnih za muškarce) koje se zovu šalvare (na urduشلوار قمیض). Gornji deo nošnje se sastoji od dugačke majice ili tunike koja se zove šervan (na Urdu شیروانی). Muškarac pored šalvari i šervana nosi i pravougaonu kapu na glavi (bele, crvene ili zelene - boja islama), koja se zove Fes.

Fes

Muzika Pakistana varira od regiona do regiona. Narodna muzika sa tradicionalnim prizvukom se naziva Kavali (قوٌالی,). Usmena poezija se naziva gazal (غزل‎) i arapskog je porekla. U modernoj muzici često dolazi do spajanja elemenata narodne sa elementima zapadne muzike. Poznati pakistanski izvođači narodne muzike su Nusrat Fateh Ali Kan, Mehdi Hasan, Gulan Ali, Farida Kanum, Tahira Sid i Ikbal Bano. Po dolasku Afganskih izbeglica, Pašto i persijska narodna muzika je postala popularna u zapadnim provincijama.

Do 1990. godine, državna televizija PTV je dominirala medijskim nebom, ali nakon privatizacije, pojavile su se mnoge privatne TV stanice (GeoTV, Indus TV, TV Hum, Državna Televizija Pakistana). Mnoge američke, evropske i azijske TV stanice su dostupne većini stanovništvu Pakistana putem kablovske pretplate ili satelita. Postoji i mala filmska industrija u Lahoru i Pešavaru (lokalno se zove Lolivud i Polivud). Iako su filmovi iz Bolivuda zabranjeni, indijske filmske zvezde su veoma popularne.

Najvećim delom, stanovništvo Pakistana su poliglote, znajući najmanje dva jezika. 96% stanovništva čine muslimani. Porodica i tradicionalne vrednosti se visoko kotiraju. U posledljih nekoliko godina došlo je do stvaranja srednje klase u gradovima kao što su Karači, Lahor, Hajderabad, Fejsalabad i Pešavar. Ti gradovi se kreću više ka slobodnoj ekonomiji i liberalizmu [23], dok je sever zemlje veoma konzervativan. Globalizacija i zapadna kultura je imala ogroman uticaj na Pakistan. Prema Kernijevom/FP Indeksu Globalizacije, Pakistan je na 46. mestu[24]. Oko četiri miliona Pakistanaca živi van zemlje [25] (pola miliona u SAD-u[26], oko milion u Saudijskoj Arabiji[27], i oko milion u Ujedinjenom Kraljevstvu.[28].

Šiš kebab se na urdu piše سيخ کباب

Kuhinja Pakistana je slična kuhinji severne Indije. Geografska lokacija Pakistana takođe određuje kuhinju koja varira od regiona do regiona. Na primer, kuhinja zapadnog dela zemlje ima elemente kuhinje Bliskog istoka, dok istočni deo zemlje ima elemente kuhinje Dalekog istoka. Stanovništvo na severnom delu zemlje ne jede začinjenu hranu, ali jedu puno domaćeg hleba. Nakon svakog obroka, sledi šolja čaja. Kako je Pakistan pretežno muslimanska zemlja, svinjetina i svinjski proizvodi se ne konzumiraju. Napopularnija jela se sastoje od piletine i jagnjetine sa roštilja.

Chicken Tikka Jalfrezi

Na istoku zemlje pilav je osnovni sastav svakog ručka. Veoma popularan obrok je piletina, kuvana u sosu sa iseckanim povrćem. Sos se kuva dok ne proključa i ne postane gust. Komadići piletine prethodno potope u jogurt, a zatim kuvaju zajedno sa sosem. Pilav se služi odvojeno. Ovakav obrok se zove na engleskom Chicken Tikka Jalfrezi.

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Kuhinja Pakistana

Religija[uredi]

Prema popisu iz 1998. godine 96,3% ukupnog stanovništva Pakistana se izjasnilo kao pripadnici islama. Najveći procenat stanovništva, oko 80%, pripada tradicionalnom obliku islama i nazivaju se Suniti. Manjinske grupe, koje pripadaju drugim religijama, kao na primer Indusi, nemaju pravo da javno obeležavaju praznike svoje religije niti da pokazuju na javnim mestima simbole.

Većina pripadnika islamske veroispovesti se izjašnjavaju kao Suniti. Međitim ova velika grupa nije centralizovana i u zavinosti od provincije do provincije drugačijeg su stepena konzervativnosti i različitih pravaca u pogledu filozofije. Islamski misticizam, iliti sufizam, je grupa sa najvećim brojem verskih sledbenika i obuhvata velike ruralne delove zemlje, provincije Sind i Pandžab, kao i gradove Lahor, Multan i Ravalpindi. Sledbenici pokreta Deobandis su konzervativnijeg shvatanja. Pokret Deobandis potiče iz male verske škole koja je osnovana 1866. godine u malom gradu Deoband, u indijskoj provinciji Utar Pradeš. Na urdu pokret se naziva جامعه اسلاميه دار العلوم ديوبند, tj. Dar ul-'Ulum Deoband, što u prevodu znači Kuća znanja u Deobandu. Veliki broj stanovnika provincije Balučistan pripada ovom pokretu. Pored ove velike dve škole, manji procenat stanovnika pripada puritanskom Ahl i Hadit pokretu (takođe poznat kao Vahabije). Ovaj pokret potpuno odbacuje učenja sufizma kao i krajnje konzervativni pokret Deobandisa. Ovaj pokret je popularan u manjem obliku u gradovima Lahor, Sijalkot i Fejsalabad.

Ne zna se tačno koliki je procenat šiita muslimana, odnosno kako se lokalno nazivaju Dvanaestorica, u Pakistanu. Procenjuje se da broje oko 15% ukupnog stanovništva. Razlog zašto ih lokalno stanovništvo naziva Dvanaestorica je taj što oni veruju da u islamu ukupno ima dvanaest imama, tj. hodže.

Reference[uredi]

  1. ^ Nacionalna agencija za statistiku [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Tekst pamfleta Sad ili nikad, objavljen 28. januara, 1933. godine, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  4. ^ „Археолошко истраживање у Пакистану Универзитета Шефилд“. Shef.ac.uk. 19. 7. 2011. Приступљено 2. 1. 2012.. 
  5. ^ Jona Lendering. „Персијско Цраство“. Livius.org Приступљено 2. 1. 2012.. 
  6. ^ Život Aleksandra Makedonskog, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  7. ^ „Мухамад бин Касим“. Infinityfoundation.com Приступљено 2. 1. 2012.. 
  8. ^ „Библиотека Конгреса (САД), Пакистан“. Lcweb2.loc.gov. 22. 3. 2011. Приступљено 2. 1. 2012.. 
  9. ^ Lahor Rezolucija[mrtva veza od January 2012]
  10. ^ „Број погинулих током сукоба 1947. године“. Users.erols.com Приступљено 2. 1. 2012.. 
  11. ^ Broj poginulih u ciklonu[mrtva veza od January 2012]
  12. ^ „BBC страница о Ослободилачком рату“. BBC News. 6. 12. 1971. Приступљено 2. 1. 2012.. 
  13. ^ „САД Студије о рату за независност Бангладеша“. Countrystudies.us. 4. 12. 1971. Приступљено 2. 1. 2012.. 
  14. ^ „SPECIAL SECTION: U.S. vs. IRAQ / The 1991 Gulf war“. Sfgate.com. 24. 9. 2002. Приступљено 2. 1. 2012.. 
  15. ^ „Каргил комфликт - BBC страница“. BBC News. 26. 5. 1999. Приступљено 2. 1. 2012.. 
  16. ^ Vojni puč - Pervez Mušaraf, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  17. ^ Ova brojka ne broji površinu osporene teritorije Kašmir], 2006
  18. ^ {{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pk.html |title=Granice Pakistana [[2006 |publisher=Cia.gov |date= |accessdate = 2. 1. 2012.}}
  19. ^ Studije o Pakistanu, 1999[mrtva veza od January 2012]
  20. ^ „ММФ извештај о куповној моћи грађана Пакистана“. Imf.org. 29. 4. 2003. Приступљено 2. 1. 2012.. 
  21. ^ „Извештај ММФ-а о финансјској стабилности Пакистана“. Imf.org. 29. 4. 2003. Приступљено 2. 1. 2012.. 
  22. ^ „Pakistan: largest cities and towns and statistics of their population“. World Gazetteer Приступљено 22 August 2012. 
  23. ^ Beinart, Peter. "Understate". The New Republic Online. July 01, 2002.
  24. ^ Kearney Foreign Policy Globalization Index[mrtva veza od January 2012]
  25. ^ name="expats">http://www.pakistaneconomist.com/database1/cover/c2000-50.asp URL accessed March 17, 2006
  26. ^ Ahmed, Fasih. "U.S. Rules Give Pakistan a Windfall". Wall Street Journal. New York, New York. October 22, 2003. Page A18.
  27. ^ Hussain, Shaiq. Musharraf to focus on Palestine in Saudia visit from today. The Nation. June 25, 2005. URL accessed March 17, 2006
  28. ^ Howells, Kim. Kim Howells arrives in Pakistan. Foreign and Commonwealth Office (National). September 6, 2006. URL accessed October 22, 2006

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :