Palačinka

Palačinka
	Palačinke
Deo nacionalne kuhinje	internacionalna kuhinja
Temperatura serviranja	hladno i toplo
Glavni sastojci	brašno, mleko, jaje
	Mediji: Palačinka

Palačinka (njem. Palatschinken, franc. crêpe, engl. palatschinke) poslastica je pržena u ulju ili bez ulja. Palačinke su okrugle, mogu biti debele ili tanke, a prave se od smese umešene od brašna i mleka ili vode, i 1—6 jaja. Palačinka je verovatno najstariji oblik hleba i poznata je širom planete, spremana na različite načine.

Palačinka se nakon prženja premaže slatkim ili slanim nadevom. Od slatkih, najčešće se koriste pekmez, džem, razni industrijski kremovi, med ili slično. Pored toga mogu se dodati orasi, mleveni keks, voće.^[1] Od slanih nadeva, koriste se sir, kajmak, razna već gotova jela, kao ruska salata, ili slično. Po premazivanju, palačinka se umotava u cilindričan oblik, ili se premota u trouglasti oblik. Po želji, na već umotanu palačinku se mogu stavljati drugi dodaci.

Slatke, kao i slane nadevene palačinke mogu se složiti u pleh, preliti nadevom od pavlake i jaja, i zapeći u rerni.^[2] Nadevene palačinke se mogu pohovati, u smesi kornfleksa, susama, oraha i sl.^[3]

Etimološki, reč „palačinka“ nastala je od latinske reči „placenta“ koja znači „kolač“.^[4]

Postoje različite vrste palačinki, zavisno od kuhinje u kojoj su nastale: američke, engleske, grčke, francuske itd. Svaka kuhinja ima jedinstven način pripreme i recept. ^[5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Jelo je grčko-rimskog porekla.^[6] Godine 350. p. n. e., drevni grčki pesnici Arhestrat i Antifan prvi put pominju plakus.^[6] Kratko delo Katona Starijeg „O zemljoradnji“ iz oko 160. p.n.e uključuje razrađen recept za placentu.^[6] Palačinke i danas nosi isto ime svojih grčkih i rimskih predaka.^[6]

Poreklo imena potiče od latinske reči placenta, koja je zauzvrat izvedena iz grčke reči plakous za tanke ili slojevite hlebove.^[7] Naziv jela pratio je trag pozajmljivanja u nekoliko jezika Centralne i Jugoistočne Evrope; jelo potiče iz rimskog doba srednje Evrope i smatra se da je austrijsko-nemački izraz palatschinke(n) pozajmljen iz češke reči palačinka, to pak iz mađarske reči palacsinta, a ono iz rumunskoe reči Plăcintă (torta, pita ), gde na kraju potiče od latinske reči placenta.^[8]

Verzije[uredi | uredi izvor]

Centralnoevropski palačinke su tanke palačinke slične francuskim. Glavna razlika između francuske i srednjoevropske verzije jela je u tome što se smeša može odmah upotrebiti za razliku od palačinki za koje se preporučuje da odstoji nekoliko sati. Palačinke se prave tako što se od jaja, pšeničnog brašna, mleka i soli napravi testo i prži u tiganju sa puterom ili uljem. Za razliku od debljih vrsta palačinki, obično se serviraju sa različitim vrstama punjenja i jedu za ručak ili večeru.

Palačinke se tradicionalno filuju džemovima od kajsije,^[9] jagode ili šljiva i dekorišu sa šećerom u prahu. Bademi, orasi, čokoladni namazi su česti sastojci za fil.

Poznata mađarska verzija je palačinka Gundel, napravljena od mlevenih oraha, suvog grožđa, kandirane kore pomorandže, cimeta i fila od ruma, servirana flambirana u sosu od tamne čokolade napravljena od žumanca, pavlake i kakaa.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Palačinke sa prelivom od čokolade i šećerom u prahu
Palačinke sa nadevom od belog luka
Palačinke sa mesom
Palačinke sa pavlakom i kavijarom
Palačinka sa sladoledom od jagode
Palačinka-torta sa prelivom od karamele
Palačinke iz Japana
Palačinka sa kremom voćem i šlagom, Kafe Garden Soko Banja 2023.g.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Recept za palačinke koji će vama i vašoj porodici zasladiti dan”. vital.rs. Pristupljeno 16. 1. 2021.
^ „Zapečene palačinke sa sirom”. minjina-kuhinjica.com. Pristupljeno 16. 1. 2021.
^ „Panirane palačinke”. rs.n1info.com. Pristupljeno 16. 1. 2021.
^ Vikirečnik, Pristupljeno 17. 4. 2013.
^ Recepti i Kuvar online, Pristupljeno 16. 06. 2014.
^ ^a ^b ^v ^g Goldstein, Darra (2015). The Oxford Companion to Sugar and Sweets. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-931339-6.
^ Angus Stevenson, Maurice Waite (2011). Concise Oxford English dictionary (12th ed izd.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-960108-0. OCLC 692291307. CS1 održavanje: Tekst viška (veza)
^ Kluge, Friedrich (2002). Etymologisches Wörterbuch der deutschen Sprache. Elmar Seebold (24., durchgesehene und erw. Aufl. izd.). Berlin: De Gruyter. ISBN 3-11-017472-3. OCLC 51655480.
^ Meyer, June V.,. June Meyer's Authentic Hungarian heirloom recipes. ISBN 978-1-4681-9527-9. OCLC 907298700.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Goldstein, Darra (2015-01-01). The Oxford Companion to Sugar and Sweets. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-931339-6.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] „Recept za palačinke koji će vama i vašoj porodici zasladiti dan”. vital.rs. Pristupljeno 16. 1. 2021.

[2] „Zapečene palačinke sa sirom”. minjina-kuhinjica.com. Pristupljeno 16. 1. 2021.

[3] „Panirane palačinke”. rs.n1info.com. Pristupljeno 16. 1. 2021.

[4] Vikirečnik, Pristupljeno 17. 4. 2013.

[5] Recepti i Kuvar online, Pristupljeno 16. 06. 2014.

[:0-6] v ^g Goldstein, Darra (2015). The Oxford Companion to Sugar and Sweets. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-931339-6.

[7] Angus Stevenson, Maurice Waite (2011). Concise Oxford English dictionary (12th ed izd.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-960108-0. OCLC 692291307. CS1 održavanje: Tekst viška (veza)

[8] Kluge, Friedrich (2002). Etymologisches Wörterbuch der deutschen Sprache. Elmar Seebold (24., durchgesehene und erw. Aufl. izd.). Berlin: De Gruyter. ISBN 3-11-017472-3. OCLC 51655480.

[9] Meyer, June V.,. June Meyer's Authentic Hungarian heirloom recipes. ISBN 978-1-4681-9527-9. OCLC 907298700.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]