Pali anđeo

Pali anđeli, u hrišćanstvu, predstavljaju anđele koji su prognani iz Raja, kao kazna za neposlušnost anđela i pobune protiv Boga. Najpoznatiji među palim anđelima je Satana (anđeoskog imena, pre pada, Satanael).

Novi zavet[uredi | uredi izvor]

U Novom zavetu se jasno ispoljava ideja o postojanju dva kraljevstva, nebeskog i đavolovog. Đavo je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva „knezom ovoga sveta“ (Jn 14,30); on je „kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom (Mat 25,41, 2. Pet 2,4, Ef 6,12, 2. Kor 11,14, 2. Kor 12,7).

Prikaz Satane kao zmaja se u hrišćanstvu pojavljuje uglavnom pod uticajem Otkrovenja Jovanovog (Otk 9,11-15, Otk 12,7-9), gde se on opisuje kao "aždaja", „stara zmija" itd. i govori kako se zaista borio sa arhanđelom Mihailom. Takođe, opisuje se i kao „lutajući lav koji traži koga će proždrati“ (2. Pet), što ga stavlja u kontekst nekoga ko pohodi ovaj svet i iskušava ljude ovoga sveta. Može se uočiti velika sličnost sa vavilonskim mitom o sukobu Marduka i zmaja Tiamat.