Pal Erdeš

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pal Erdeš
Pal Erdeš na studentskom seminaru u Budimpešti (jesen 1992)
Lični podaci
Datum rođenja(1913-03-26)26. mart 1913.
Mesto rođenjaBudimpešta, Austrougarska
Datum smrti20. septembar 1996.(1996-09-20) (83 god.)
Mesto smrtiVaršava, Poljska
ObrazovanjeUniverzitet Lorand Etvoš

Pal Erdeš, takođe Pol Erdeš, (26. mart 1913 — 20. septembar 1996) je bio izrazito plodan (i čuveno ekscentričan) mađarski matematičar, koji je sa stotinama saradnika radio na problemima kombinatorike, teorije grafova, teorije brojeva, klasične analize, teorije aproksimacije, teorije skupova i teorije verovatnoće.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Budimpešti u Mađarskoj. Prethodna deca njegovih roditelja (Ana i Lajoš Erdeš) su umrla sa 3 i 5 godina, tako da je Pal bio sin jedinac. Oba njegova roditelja su bila jevrejski matematičari, iz žive intelektualne zajednice.[1] Sa 3 godine je naučio da sabira, a sa 4 je za prijatelje, i članove porodice računao koliko sekundi su stari. Erdeš se rano istakao kao nadareno dete, i ubrzo su u matematičkim krugovima počeli da ga smatraju genijem.

1934, je stekao titulu doktora matematike. Zbog porasta antisemitizma, iste godine se preselio u Mančester, u Englesku, gde je otišao kao gostujući predavač. 1938, je dobio prvu poziciju u Americi, na univerzitetu Prinston. U ovo vreme je počeo da razvija svoju naviku putovanja od kampusa do kampusa. Ne bi dugo ostajao na jednom mestu, i putovao je od jedne do druge matematičke institucije do kraja života.

Stvari nisu puno značile Erdešu; većina njegovih ličnih stvari je mogla da stane u kofer, što je bilo u skladu sa njegovim putujućim životom. Nagrade, i druge zarade je obično donirao ljudima kojima je bila potrebna pomoć, ili u razne dobrotvorne svrhe. Većinu svog života je proveo kao vagabunda, putujući između naučnih konferencija i domova kolega širom sveta. Obično bi se pojavio na vratima kuće nekog kolege, i izjavio „moj mozak je otvoren“, ostajući dovoljno dugo da zajednički sa domaćinom pripremi nekoliko radova, pre nego što bi par dana kasnije otišao dalje. Često bi trenutnog saradnika pitao koga sledećeg da poseti. Njegov radni stil su humoristično opisivali kao obilazak ulančane liste.

Njegov kolega Alfred Renji (Alfréd Rényi) je rekao: „matematičar je mašina za pretvaranje kafe u teoreme“, a Erdeš je kafu pio u velikim količinama. (Ovaj citat se često pripisuje Erdešu, ali je njegov autor verovatno Renji.) Nakon 1971, takođe je uzimao amfetamine, uprkos zabrinutosti svojih prijatelja. Jedan od tih prijatelja, Ronald Grejem se kladio sa njim u 500 dolara da Erdeš nije sposoban da prestane sa uzimanjem pilula na mesec dana. Erdeš je pobedio u opkladi, ali se požalio kako je matematika unazađena za mesec dana: „Ranije, kad bih pogledao u prazan list papira, moj um bi se ispunio idejama. Sada, sve šta vidim je prazan list papira“. Kada je pobedio u opkladi, Erdeš je odmah nastavio sa konzumiranjem amfetamina.

Erdeš se neobično izražavao: govorio je o Knjizi, imaginarnoj knjizi, u koju je Bog zapisao najbolje i najelegantnije dokaze matematičkih teorema. Na predavanju 1985, je rekao „Ne morate da verujete u Boga, ali bi trebalo da verujete u Knjigu“. On sam je sumnjao u postojanje Boga, koga je nazivao vrhovnim fašistom (SF - Supreme Fascist), ali je optuživao SF, da je sakrio njegove čarape, i mađarske pasoše, i da je najelegantnije matematičke dokaze zadržao za sebe. Kada bi video posebno lep matematički dokaz, uzviknuo bi: „Ovaj je iz Knjige!“.

Sledi još primera njegovog čudnog govora: decu je oslovljavao kao epsilone (u matematici proizvoljno mali broj veći od nule); žene su bile šefovi; muškarci - robovi; za ljude koji su prestali da se bave matematikom je govorio da su umrli; za umrle je govorio da su otišli; alkoholna pića su bila otrov; muzika - buka; a matematičko predavanje je bilo propoved. Takođe, sve zemlje za koje je smatrao da ne pružaju slobodu pojedincima sve dok ovi ne ugrožavaju nekog drugog je nazivao imperijalističkim, i davao im imena sa malim početnim slovom. Na primer, SAD su bile semostan (po Ujka Semu), Sovjetski Savez je bio džostan (po Josifu Staljinu - na engleskom Džozef), a Izrael je bio izrael. Za svoj epitaf je predložio: „Konačno sam prestao da postajem gluplji“. (mađarski: Végre nem butulok tovább).

Umro je u akciji, od srčanog udara, 20. septembra, 1996, sa 83 godine, dok je prisustvovao konferenciji u Varšavi. Erdeš se nije ženio, niti je ostavio potomstvo. Nakon što je Erdeš otišao, izdata je knjiga Dokazi iz Knjige, sa namerom da bude kolekcija najlepših matematičkih dokaza, u Erdeševom duhu.

Matematički rad[uredi | uredi izvor]

Erdeš je bio jedan od najaktivnijih matematičara što se tiče objavljivanja radova u matematičkoj istoriji. Plodniji od njega je bio samo Leonard Ojler. Napisao je oko 1.500 matematičkih radova, većinu sa ko-autorima. Imao je oko 500 saradnika, i čvrsto je verovao da je matematika socijalna aktivnost (i očigledno ju je praktikovao na ovaj način).

Od njegovih doprinosa, razvoj Ramzijeve teorije, i primena verovatnosnog metoda se posebno ističu. Erdeš je našao dokaz za Bertranov postulat, za koji se ispostavilo da je bio mnogo elegantniji od originalnog Čebiševljevog. Takođe je našao elementarni dokaz za Teoremu o prostim brojevima, zajedno sa Atle Selbergom.

Saradnici[uredi | uredi izvor]

Među čestim Erdešovim saradnicima su bili

Akademik SANU prof. Aleksandar Ivić je objavio osam zajedničkih radova sa Palom Erdešom.

Erdešev broj[uredi | uredi izvor]

Zbog ogromnog opusa, njegovi prijatelji su smislili Erdešev broj kao šaljivu počast Erdešu; sam Erdeš ima broj 0, dok njegovi neposredni saradnici (oni sa kojima je Erdeš objavio bar jedan rad) imaju broj 1. Saradnici nosilaca broja 1 imaju Erdešev broj 2, i tako dalje. Neke procene govore da 90% aktivnih matematičara na svetu ima Erdešev broj manji od 8. U šali se kaže da čuveni bejzbol igrač Henk Aron ima Erdešev broj 1, jer su obojica potpisali istu lopticu za bejzbol kada je Univerzitet Ejmori obojici dodelio počasne titule istog dana. Erdeševi brojevi su takođe šaljivo dodeljeni bebi, konju, i nekolicini glumaca. (Za više detalja pogledati Projekat proširenih Erdeševih brojeva [1])

DVD zbirka Erdeševih radova[uredi | uredi izvor]

DVD zbirka njegovih spisa je sakupljena, ali još nije dostupna, jer autori DVD-a trenutno pregovaraju kako bi dobili dozvole od časopisa u kojima su radovi objavljeni.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Budimpeštanska jevrejska zajednica tog doba je dala barem još šestoricu velikih mislilaca osim Erdeša: Eugen Vigner (Wigner Jenő na mađarskom), fizičar i inženjer; Edvard Teler (Teller Ede na mađarskom), fizičar; Leo Silard, fizičar; Džon fon Nojman, matematičar i polimata; Deneš Gabor, fizičar; i Đerđ Lukač (Lukács György na mađarskom), filozof.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пал_Ердеш&oldid=27177761”