Pan

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Pan (višeznačna odrednica).

Pan

Pan (grč. Πάν, lat. Pan) je, prema grčkoj mitologiji bog šuma, lovaca i pastira. Sin Hermesa i nimfe Driope, ili sin Zevsa i nimfe Enide.

Mitologija

Pan i Dafnes

Pan se rodio sa kozjim nogama, rogovima i bradom, pa je njegovu majku, kada ga je ugledala obuzeo strah i odmah je pobegla od njega i napustila ga.

Hermes je, kada je video šta je majka učinila, prihvatio mladog Pana i odveo ga na Olimp.

Na Olimpu, bogovi, kada su ga ugledali, su počeli toliko da se smeju njegovom izgledu, da je mladi Pan, obuzet stidom i sramotom pobegao u arkadijsku šumu i tamo se sakrio. U šumi je odrastao sam, napušten od svih, pa je i kasnije najviše voleo da dolazi baš u tu šumu.

Pan se bavio napasanjem stoke i sviranjem u frulu, a najviše je voleo da se druži sa nimfama i satirima, mada je znao da se pridruži i veselom društvu boga vina Dionisa.

Od bogova, Pan je najviše voleo Apolona, koga je naučio nekim oblicima vračanja, mada je znao da će se to direktno odraziti na njegovo vlastito proročište u Arkadiji, jer je Apolon bio okrenut proročištu u Delfima.

Ljudima je Pan bio veoma naklonjen, a najviše je voleo pastire kojima je i mnogo pomagao kada su čuvali svoja stada. Ali jedna njegova osobina je bila toliko izražena da su svi morali voditi računa kada Pan spava. Kada bi Pana neko iznenada probudio, on bi se tako bacio i vikao na neobazrivog čoveka, da bi ovoga obuzeo „paničan strah“. Događalo se, da svojim ponašanjem, pojavom i vikom, ispuni panikom i čitave vojske, pa su Atinjani verovali da je on u Maratonskoj bici svojom galamom zaplašio Persijance koji su se dali u bekstvo. zahvalni zbog toga, Atinjani su mu podigli hram u pećini na severnoj strani Akropolja. Hram je pronađen pred kraj devetnaestog veka.

Pan je prvobitno živeo u šumama Arkadije, a zatim su ga ljudi sretali i na drugim delovima Grčkog sveta, a kasnije i u rimskom svetu, gde se izjednačio sa starim bogom Faunom.

Ljubavi Pana

Postoji mnogo mitoloških izvora koji govore o Panovim ljubavnim problemima.

• Kada se Pan zaljubio u nimfu Pitiju, i kada ga je ona ugledala, ona se od straha odmah pretvorila u omoriku.
• Kada se Pan zaljubio u nimfu Siringu, i kada ga je ona ugledala, u strahu je odlučila da se baci u močvaru gde se pretvorila u trsku.
• Panovu naklonost je jedino prihvatila nesretna nimfa Eho, kojoj Narcis nije uzvratio ljubav, ali i ona je na kraju odbila Pana.
• Pan se, dok ga je učio da svira na fruli, zaljubio i u Dafnida, koji je bio sin boga Hermesa.
• Njegov najveći ljubavni uspjeh bio je kada je zaveo Selenu, boginju Mjeseca.

Kult Pana

Uvođenje kulta boga Pana ima svoju istorijsku potvrdu u maratonskoj bici iz koje se može videti koliko su Grci verovali u svoje mitove. Pre same maratonske bitke Atinjani su poslali Filipida da otrči u Spartu i zatraži pomoć. Na putu ka Atini, Filipid je sreo Pana i potom je Pan otišao na Maraton.

Kult Pana se proširio po celoj Grčkom svetu, jer se verovalo da je pomogao Atinjanima da pobede na Maratonu.

Za Pana je rečeno u himni u Hermesovu čast da je imao kozje noge, dva roga, bio bučan i nasmijan, što ukazuje na to da je Hermes bio poprimio obličje ne smrtnika nego jarca. Križanci poput Pana ili su odraz zbrke slojeva ili preobrazbe kralja u svetu životinju. Čini se da je Pan zapravo primitivniji oblik onoga arkadijskog boga stada od koga se razvio i Hermes. Za Pana se verovalo da je on jedini bog koji je bio smrtan.

Poistovećenje sa Satanom

Kad je, u vreme vladavine cara Tiberija, egipatski Tamus plovio prema Italiji, tri puta je čuo glas koji mu rekao da je veliki bog Pan mrtav i da on to treba svima da saopšti. Zbog toga je u srednjem veku, u raznim teološkim razmatranjima, taj veliki Pan izjednačen sa Sotonom ili Hristom.

Kult Pana je bio popularan u viktorijanskom i edvardijanskom neopaganzimu.

Literatura

• Zamarovski, Vojteh (1985). Junaci antičkih mitova: Leksikon grčke i rimske mitologije. Zagreb. 

Spoljašnje veze

• Pan - mitologija
• Pan u klasičnoj literaturi i umetnosti