Pancer V Panter

Pancer V Panter
PzKpfw V Panther
Osnovne karakteristike
Zemlja porekla	Nacistička Nemačka
Namena	srednji tenk
Proizvođač	MAN, Dajmler-Benc, MNH
Početak proizvodnje	1943
Uveden u upotrebu	1943
Broj primeraka	oko 6000
Brzina na putu	48 km/h
Doseg	200 km na putu 177 km izvan puta km
Dimenzije i masa
Dužina	6,88 m
Širina	3,40 m
Visina	2,98 m
Težina	44,9 t
Oprema
Glavno naoružanje	top kalibra 75 mm KvK 42/L70
Sporedno naoružanje	2 h MG34, 7.92 mm 1 h MG 42, 7.92 mm, na kupoli
Oklop	85/40/40 mm
Motor	dvanestocilindrični Majbah HL230 P30
Posada
Posada	zapovednik, tobdžija, vozač, radista, punilac

Pancer V (Sd.Kfz. 171) je bio nemački srednji tenk koji se koristio u poslednja 24 meseca Drugog svetskog rata.

Razvoj

Kako se kombinacija tenkova Pancer III i Pancer IV pokazala uspešnom na ratištima u zapadnoj Evropi i severnoj Africi Nemačka je još 1940. godine obustavila sav razvoj potencijalnih novih modela smatrajući da će dobiti rat pre nego što oni postanu zastareli. Neugodno iznenađenje borbenih susreta tih modela sa T-34 i KV-1 u Sovjetskom Savezu je razbilo to uverenje i dovelo do toga da je u novembru 1941. Hitler izdao naredbu o proizvodnji novog tenka koji će prvobitno imati ime Pancer V. Takmičenje za izgradnju novog tenka između Škode, Dajmler-Benca i MAN-a je dobio ovaj potonji u leto 1942. sa svojom unapređenom kopijom sovjetskog T-34. Početak proizvodnje novog tenka dogodio se tek u decembru 1942. godine. Po naređenju Hitlera ovaj tenk dobija 1944. godine ime Pantera .

Rad na naslediku Panzer IV serije je počeo još 1937. Razvoj je bio spor, tako da su se tek 1941. pojavila dva prototipa. Proizvođači su bili Henšel (model VK 3001 (H)) i Porše (model VK 3001 (P)). Spadali su u klasu tenkova od 30 do 35 tona. Odustalo se od daljeg razvoja i prioritet je dobio čuveni tenk Tigar. Kada je nemačka vojska juna 1941. napala Rusiju doživela je neprijatan šok u vidu tada monstruoznog tenka iz KV serije kao i za klasu lakšeg T-34. Ruske oklopne jedinice tada još nisu komunicirale radiom, niti su bile dovoljno obučene, tako da nisu imale većeg uticaja na razvoj situacije sve do Staljingradske bitke.

Kao odgovor na ovo, Hitler je 25. novembra 1941. naredio da se počne razvoj novog 30-tonskog tenka naoružanog sa 75mm topom. Za kupolu je bio zadužen Rajnmetal-Borsig dok su telo tenka radili Dajmler-Benc i MAN. Marta 1942. Dajmler-Benc je prvi predstavio prototip VK 3002 koji je bio baziran na prethodno odbačenom VK 3001. Ovo je u suštini bilo modifikovani T-34. Postojale su dve verzije sa različitim suspenzijama.

MAN je završio svoju verziju početkom proleća 1942. maja 11. 1942. VK 3002 je zvanično nazvan Panter, a odmah zatim je 14. maja održan uporedni test prototipova, posle čega je MAN-ov zvanično pušten u proivodnju iako je pre toga Hitler naredio da se napravio 200 tenkova koje je Dajmler-Benc predstavio. Odluka je preinačena nakon problema koji su uočeni, a za koje bi bilo potrebno vreme da se isprave. Veliki problem bi takođe predstavljala velika sličnost između Pantera i T-34. Čak je i Škoda predstavila svoj model naziva T-25 zasnovanog na T-34, ali je i on odbačen.

Proizvodnja je bila zacrtana za decembar 1942. I to sa 75mm topom L/100, na kome je insinstirao Hitler lično. Pošto top dužine L100 još uvek nije bio razvijen prešlo se na kraći, KwK 42 L/70, koji je bio u stanju da probije oklop debljine 150mm na rastojanju od 1000m i time postigne bolje rezultate od Tigrovog 88mm topa. Ovime je dobijen izvrstan tenk praktično bez mana. Ugrađivanje širokih gusenica i jakog motora je omogućilo manji specifični pritisak i time se dobilo na upravljivosti. Ovo je takođe prvi nemački tenk sa oklopom “pod uglom”. Za razliku od T-34 serije, Panter je imao velike preklapajuće točkove kao i prvoklasnu suspenziju čime su omogućene velike brzine po lošem terenu.

Prva serija od 20 komada je nazvana Pancerkampfvagen V Panter Ausferung A i razlikovala se od kasnije serije A. Bili su lako oklopljeni (60mm prednjeg oklopa), sa motorom od 600KS (Majbah HL 210 P 45) I ranom verzijom KwK 42 L/70 topa. Ovi modeli su kasnije nazvani D1 i korišćeni samo za trening i obuku.

U decembru 1942. počela je sa proizvodnjom nova serija – D. Naređena je proizvodnja od 250 komada do 12. maja 1943, a narednih 750 da budu gotovi što pre. Prvi Panter verzije D je izašao iz fabrike 11. januara 1943. Glavna unapređenja su bolja oklopljenost, nova verzija topa, kao i kupola. Prvih 250 tenkova vezije D je imalo iste motore kao i D1, a glavna boljka je bio bočni oklop od samo 40 do 50 milimetara. Prvo borbeno služenje Panter je doživeo u operaciji Citadel, drugačije zvanom Kurska bitka. Sa njime se prvi put pojavio i lovac na tenkove Ferdinand (Sd. Kfz 184). Mnogi nisu ni učestvovali zbog problema sa motorom, transmijom i suspenzijom koji su tek kasnije rešeni. Sam Hajnc Guderijan je priznao da su previše podložni požaru. Samo 43 Pantera od početnih 250 je bilo u ispravnom stanju. Sledećih 600 tenkova iz serije su dobili obeležje D2. Imali su livenu komandirovu turelu, jači motor od 700KS (HL 230 P 30) kao i dodatni oklop sa strane.

Sledeća verzija je bila najbrojnija u bici na Normandiju. To je verzija A, i do maja 1944. ukupno 2200 Pantera ove serije je urađeno. Urađena je nova kupola, dodat kuglični MG34 u prednjem oklopu, kao i držač na kupoli za MG34 koji se koristio protiv aviona. Za vreme eksploatacije, ukupno pet različitih izduvnika je korišćeno.

Pretposlednja i najbrojnija serija pripada verziji G. Sa proizvodnjom je početo marta 1944. i do aprila 1945. je proizvedeno oko 2950 tenkova. Vizir na prednjem oklopu za vozača je uklonjen, a kasnije je dodat periskop. Redizajniran je prostor za motor kao i izduvni sistem. Takođe je bilo planirano da se koriste čelične obloge na točkovima umesto gumenih, ali je samo mala serija od 24 tenka proizvedena sa ovim dodatkom.

Poslednja generacija nije praktično ni postojala ali bi imala dosta bolje performanse. Verzija F bi imala bolju oklopljenost, totalno novu usku kupolu (Šmalturm), i KwK L/100 i samo sa čelikom obloženim točkovima. Samo jedan prototip je kompletno urađen dok postoje nepotvrđene informacije da ih je urađeno još nekoliko između aprila 20—23. tako da je moguće da su učestvovali u borbi.

Proizvodnja

Proizvodna traka Panter tenkova

MAN dizajnersko rešenje je takođe imalo bolje gazno rešenje, lakše održavanje topa, bolju mobilnost usled bolje suspenzije, šire gusenice i veći rezervoar za gorivo. Osnovni čelični prototip je kreiran septembra 1942 godine I posle testiranja u Kumersdorfu je i oficijelno prihvaćen. Momentalno je pušten u proizvodnju. Start proizvodnje je ipak odlagan najviše jer je bilo tek nekoliko mašina koje su bile potrebne za izgradnju trupa. Prvi tenkovi su završeni u decembru i imali su velikih problema sa pouzdanošću uglavnom kao danak žurbi u izradi. Potražnja za ovim tenkom je bila toliko velika da je proizvodnja uskoro proširena izvan MAN-a u fabrike: Daimler-Benz, Maschinenfabrik Niedersachsen Hanover i Henschel & Sohn. Inicijalni plan je bio da se proizvodi 250 tenkova mesečno u MAN fabrici u Nirnbergu. Ova cifra se kasnije povećala na 600 jedinica mesečno u januaru 1943. Uprkos naporima ovaj ambiciozni plan nikada nije ostvaren usled prekida izazvanih savezničkim bombardovanjem I problema u proizvodnji. Proizvodnja u 1943 godini je bila 148 vozila mesečno. 1944 proizvodnja je porasla na 315 tenkova mesečno dok je svoj vrhinac postigla u julu sa 380 vozila. Proizvodnja je završena krajem Marta 1945 kada je ukupan broj proizvedenih vozila dostigao cifru oko 6000. Broj vozilana frontu je dostigao svoj vrhunac u Septembru 1944 godine kada je operativno bilo 2304 tenkova ovog tipa, ali je istog meseca prijavljen i rekordan broj gubitaka: 648.

Savezničko bombardovanje Majbah fabrike motora navedeno je kao prva prepreka u produkciji Panter I Tigar tenkova. Ona je bombardovana u noči između 27 i 28. aprila 1944 godine i proizvodnja je ugašena na pet meseci. Bombardovanje Panter proizvodnih linija je počelo razaranjem DM fabrike 6. avgusta 1944 I ponovo u noći između 23 i 24. avgusta. Man fabrika je bombardovana 10 Septembra, 3 Oktobra i 19 Oktobra 1944, i ponovo 3. januara i 21. februara 1945. MNH Fabrika nije napadnuta do 14 i 28. marta 1945. Kao dodatak smetnji u proizvodnji tenkova, bombardovanja su takođe dovela i do velikog pada u proizvodnji rezervnih delova. Proizvodnja rezervnih delova je opala sa 25-30% u 1943 na 8% u jesen 1944. Ovo je samo produbilo problem sa pouzdanošću i brojem operativnih Pantera tako da su se pokvareni tenkovi često rasturali radi dobijanja rezervnih delova. Panter je bio treće najviše proizvođeno oklopno vozilo u Nemačkoj tokom drugog rata, posle StuG III (9408 komada) i Panzer IV (8298 komada).

Produkcija po tipu vozila
Model	Broj	Datum	Napomena
Prototip	2	11/42	V1 I V2
Ausf. D	842	1/43 do 9/43
Ausf. A	2,192	8/43 do 6/44	Takođe znan kao Ausf. A2
Ausf. G	2,953	3/44 do 4/45
Befehlspanzer Panther	329	5/43 do 2/45	Konverzija
Beobachtungspanzer Panther	41	44 do 45	Konverzija
Bergepanther	347	43 do 45

Produkcija u zavisnosti od proizvođača
Proizvođač	% od ukupnog broja
Maschinenfabrik Augsburg-Nürnberg (M.A.N.)	35%
Daimler-Benz	31%
Maschinenfabrik Niedersachsen-Hannover	31%
Ostali	3%

Proizvodnja tenkova Panter
	Jan.	Feb.	Mart	Apr.	Maj	Jun	Jul	Avg.	Sep.	Okt.	Nov.	Dec.	Ukupno
1943	4	18	59	78	165	160	202	120	197	257	209	299	1768
1944	279	256	270	311	345	370	380	350	335	278	318	285	3777
1945	211	126	102	?									439

Ukupno za period od januara 1943 do marta 1945 godine bilo je napravljeno 5984 tanka «Panter».

Troškovi proizvodnje

Proizvodnja Panter tenka je koštala oko 117,000 Rajhsmaraka(RM). Troškovi proizvodnje nekih drugih vozila su: StuG III 82.500 RM, Pancer III 96.163, Pancer IV 103.462 i 250.800 za Tigra I. Ove cene ne uključuju troškove naoružanja i radio opreme. Ako uzmemo prosečnu cenu po toni Panter je bio najekonomičniji Nemački tenk u Drugom svetskom ratu. Takođe treba uzeti u obzir da su troškovi izrade opadali tokom rata kao rezultat stalnih napora Nemačke industrije da optimizuje proizvodni process. Primer je cena Tigra I koja je u ranoj proizvodnji bila 800,000 RM dok se tokom 1944 godine spustila na 250,000 RM.

Motor

Prvih 250 Pantera su imali Maybach HL 210 P30 motor, V-12 benzinski agregat koji je imao 650 ks sa 3000 obrtaja i imao je tri jednostavna filtera za vazduh. Počev od Maja 1943 Panteri su dobijali Maybach HL 230 P30 V-12 motor od 690 ks. Kako bi se ostvarila ušteda aluminijuma blok motora od lagane legure je zamenjen blokom od livenog gvožđa. Višestepeni “Ciklon” filteri su dodati da automatizuju neke od procesa uklanjanja prašine. U praksi je zbog korišćenja benzina lošeg kvaliteta izlazna snaga motora je bila smanjena. Sa kapacitetom od 700 litara goriva Panter je mogao da pređe 97-190 km na putu ili 64-80 km na otovrenom terenu.Maybach HL 230 P30 V-12 je motor veoma kompaktnog dizajna sa minimumom prostora između cilindara. Radilica je sastavljena od sedam diskova svaki sa spoljnim kotrljajućim ležajevima. Poboljšani ležajevi su dodati u novembru 1943 godine pošto su prvobitni bili čest uzrok kvarova. Odeljak motora je dizajniran tako da bude vodootporan kako bi tenk bio u mogućnosti da prelazi potopljene površine. Rezultat je bio slaboprovetren motorni proctor koji je često dovodio do pregrevanja. U prvim verzijama dovodi goriva su bili od poroznog materijala što je dovodilo do curenja goriva i požara. Dodatna ventilacija je instalirana kako bi se otklonili ovi problem ali oni su bili samo ublaženi. Panter je inače imao dodatnu zaštitu između motornog I dela za posadu što je sprečavalo širenje požara. Motor je tokom vremena postao pouzdaniji mada je prosečan životni vek motora bio od 1000 do 1500 km.

Oklop

Poprečni presek oklopa tenka Panter

Prve verzije Pantera su imale prednju kaljenu ploču pod blagim nagibom ali kako su AP-granate za probijanje oklopa postale standard u svim armijama ova osobina je promenjena pa su sledeće verzije od Avgusta 1943 dobijale homogenu čeličnu ploču. Prednja ploča je imala debljinu od 80mm i bila je zakrivljena za 55 stepeni vertikalno. Kombinacija solidne debljine ploče kao I zakrivljenosti znalčila je da bi ga retko koje Sovjetsko ili savezničko oružje moglo probiti. Bočni oklop je bio mnogo tanji (40-50mm). Tanje bočne ploče su bile neophodne da bi se ukupna masa vozila održala unutar razumnih granica ali je to načinilo Pantera ranjivim na bočne napade većine savezničkih tenkova i protivtenkovskih oruđa. Nemaćka taktička doktrina je naglašavala važnost zaštite od bočnih napada, 5mm debeo bočni oklop takozvani Schurzen je dodat sa obe trane trupa. Zimmerit kao antimagnetna pasta se počeo primenjivati od Novembra 1943 godine, čak je i stigo naređenje da se svim Panterima koji nisu dobili ovu zaštitu fabrički, ona primeni na terenu. U Septembru 1944 godine naređeno je da se obustavi primena Zimmerit-a na osnovu glasina da pogodak u isti izaziva požare na vozilima. Nekim vozilima je posada kačila rezervne gusenice oko kupole i trupa pokušavajući time da povećaju efektivni oklop. Zadnji deo tenka je imao najslabiji oklop, samo 16mm. Kako je rat napredovao Nemačka je imala sve manje resursa potrebnih za kvalitetnu proizvodnju čelika (Nikl, Tungsten, Molbiden i Magnezijum) što je rezultovalo lošijom otpornošću čelika na udar u odnosu na ranije modele. Mangan iz Ukrajine je postao nedostupan kad je Nemačka izgubila kontrolu ove teritorije u Februaru 1944 godine. Saveznička bombardovanja Norveške su stopirala dostavu Molbidena, ostale potrepštine iz Finske i Japana su takođe bile nedostupne. Gubitak molbidena i njegova zamena drugim materijama kao i gubitak kontrole kvaliteta dovele su do krtosti oklopa, koji je razvio tendenciju da pukne pri udaru granate.

Kao zaključak možemo reći da je Panterov oklop bio odličan ako uzmemo namenu za koju je pravljen a to je borba sa odstojanja na otvorenom prostoru. Problemi sa oklopnom zaštitom nastaju kada je usled nedostataka ratnih sredstava pokušana upotreba ovog tenka na neadekvatan način. Dejstva u gradskoj sredini dovela su do izloženosti bočnog oklopa kao i zadnjeg oklopljenog dela gde je zaštita minimalna. Panter nikako nije bio tenk za blisku borbu i svaki pokušaj ovakve primene imao je katastofalne posledice. Takođe jako loš kvalitet nemačkog čelika krajem rata dodatno je unazadio efektnost oklopa

Naoružanje

75 mm KwK 42 (L/70)

Glavni top je bio 7.5 cm Rheinmetall-Borsig KwK 42 (L/70) sa poluautomatskim izbacivanjem čaure i magacinom od 79 granata (verzija G je imala 82 granate u magacinu). Top je koristio tri vrste municije: APCBC-HE (Pzgr. 39/42), HE (Sprgr. 42) and APCR (Pzgr. 40/42), dok je poslednja navedena uglavnom bila u nestašici. Iako top bio standardnog kalibra Panterov top je bio jedan od najmoćnijih tenkovskih topova u Drugom svetskom ratu usled velikog pogonskog punjenja i duge cevi, što mu je davalo veliku brzinu projektila i probojnu moć. Ravna putanja projektila je takođe omogućavala mnogo preciznije gađanje mete i na velikim udaljenostima. Velika brzina projektila je takođe davala veću šansu pogađanja pokretne mete. Panterov top je imao veću penetrativnu moć od Tigrovog topa 88mm iako je 88mm projektil pravio veću štetu pri penetraciji. Tenk je tipično imao dva mitraljeza MG 34 specifične verzije prilagođene za upotrebu na oklopljenim vozilima sa karakterističnim oklopnim ležištem. MG-34 mitraljez bio je lociran koaksilarno u odnostu na top tenka na mantletu kupole, identični mitraljez bio je lociran na prednjoj ploči kojim je inače upravljao radio operater. Inicijalni modeli Ausf. A su imali pravougaoni poklopac koji se dizao pri korišćenju miraljeza. Ovo rešenje je napušteno jer je poklopac mitraljeza predstavljao slabu tačku u oklopu. Kasnije verzije Ausf. A i sve verzije Ausf. G (u periodu kraj Novembra – početak Decembra 1943) imale su loptasto vešanje mitraljeza montirano u prednju ploču.

Kupola

Prednji deo kupole je bio 100 mm debeo mantlet od zakrivljenog livenog čelika. Ovaj poprečno cilindrični oblik davao je veću šansu da granata skrene ili se odbije. Ovo je ipak kreiralo mogućnost da zrno granate skrene u deo između kupole i tela tenka, što je dovodilo često do glavljenja kupole ili do probijanja tanke gornje ploče vozila. Ovakve penetracije gornjeg oklopa imale su katastrofalne posledice jer su se tu nalazili radio operater, vozač kao i sistem transmisije tenka. Još gore između radio operatera, vozača i kupole se nalazilo se četiri magacina koji su sadržali municiju topa od 75mm. Povremene ekplozije pri penetraciji su se dešavale.

Od Septembra 1944 godine pojavio se redizajniran mantlet sa produženim donjim delom kojim su opremani tenkove Ausf. G serije. Ova modifikacija je izvršena kako bi se sprečila nepredviđena skretanja granate. Ova konverzija je bila postepena i odvijala se sve do kraja rata 1945. U većini slučajeva Panterov mantlet nije mogao biti probijen topom Američkog M4 niti topom od 76,2 mm kakav je imao Sovjetski T-34. Ipak štetu mu je mogao naneti top od 100 mm (i to sa udaljenosti ne većoj od 100m) kakav su imali neki Šerman tenkovi kao i topom od 122mm Sovjetskog IS-2 tenka (sa udaljenosti do 500m). Takođe opasnost je postojala od Britanskog antitenkovskog topa QF-17 koji je bio ubojit na udaljenosti od čak 2300 m ali samo pri korišćenju APDS municije. Bočne strane kupole od 45mm debljine bile su ranjive na veliki dijapazon savezničkih oružja. Promera radi top tenka M4 od 75mm ga je mogao probiti sa udaljenosti od 1500 m. Ovo su bili glavni razlozi za razvijanje nove kupole “Schmalturm” Počev od Ausf. A modela uvodi se nova livena komandirska kupola koja je umnogome bila lakša i jeftinija za proizvodnju. Ova nova kupola je imala i polukružni nosač za dodatni MG-34 mitraljez koji je mogao biti nakačen kao protivavionsko oružje mada se retko zaista i koristio u borbi.

Prve verzije Pantera (Ausf. D) su imale hidraulični motor koji je okretao kupolu maksimalnom brzinom od jedne revolucije po minutu u zavisnosti od brzine motora. Brzina je poboljšana sa Ausf. A serijom uvođenjem hidraulične transmisije koja je opet zavisila odbroja obrtaja motora. Pun okret je trajao 46 sekundi pri radu motora od 1000 rpm ali samo 15 sekundi pri broju obrtaja od 3000 rpm. Ovakvo rešenje je predstavljalo blagu slabost jer jer okretanje kupole zahtevalo usku koordianciju između vozača i strelca. Na primer, kupola M4 tenka je pravila pun krug za 15 sekundi i bila je nezavisna od broja obrtaja motora, što mu je dalo prednost nad Panterom u bliskoj borbi na skučenom prostoru. Kao što je bilo uobičajeno na tenkovima tog perioda i Panterova kupola je imala sistem ručnog okretanja za fino podešavanje nišana.

Skladište municije

Sistem skladištenja municje je bio slaba tačka. Sva municija glavnog topa je bila uskladištena u trupu tenka sa značajnom količinom municije u visećim nosačima kupole. U Ausf. A i Ausf. D modelima, 18 granata je bilo uskladišteno sa obe strane kupole što je činilo ukupni broj od 36 granata u kupoli. Ausf. G verzija je imala veće nosače pa je po 24 granate bilo sa svake strane kupole, čineći ukupan broj od 48 granata u kupoli. U svim modelima 4 granate su bile u nosaču između vozača i kupole. 36 dodatnih granata je bilo uskladišteno u telu tenka (Ausf. A i Ausf. D) , 27 na prednjem delu korpusa ispod mantleta kupole. Kod verzije Ausf. G municija u trupu je svedena na 27 ukupno dok je u prednjem delu bilo 18 granata. U svim modelima 3 granate su bile ispod ležišta kupole. Tanki bočni oklop Pantera mogao je biti probijen mnogim savezničkim oružjima što je stvorilo mogućnost čestog eksplodiranja magacina municije koji su bili sa leve i desne strane tela tenka. Punioc topa je bio stacioniran na desnoj strain kupole. Sa kupolom okrenutom unapred punio je mogao direktno da dosegne samo desni nosač u kupoli i korpusu tenka, tako da su ove dve lokacije korišćenje kao glavni magacin municije.

Operativna istorija

Prvi Panteri su bili dostavljeni da formiraju 51 tenkovski bataljon 9. januara 1943 i kasnije 6. februara 1943 pri formiranju 52 tenkovskog bataljona. Mašine rane produkcije su imale više mehaničkih problema. Motor je bio opasno osetljiv na pregrevanje i imao je problem sa kugličnim ležajevima i električnim instalacijama. Benzin je curio iz karburatora i vodova kao i motorno ulje što je lako dovodilo do požara u motornom delu, više vozila je ovako uništeno. Kvarovi u transimiji su bili najčešći i najteži za popravku. Veliki broj drugih problema je detektovan tako da su od Aprila do Maja 1943 svi Panteri bili poslati u Falkense i Nirnburg na dorade. Ovo nije otklonilo sve probleme tako da je sledeća dorada bila u Grafenveru i Erlangenu u Junu 1943.

Istočni front

Panter na Istočnom frontu, 1944.

Panter je bio neophodan za predstojeću operaciju Citadela i napad je bio odlagan više puta upravo zbog mehaničkih problema, sa eventualnim početkom operacije samo šest dana po pristizanju zadnjeg kontingenta Pantera. Upravo zbog toga su se pojavili veliki problem sa posadama kao posledica nedovoljne obučenosti, nedostatka taktičkog treninga, koordinacija radiom kao i obuka vozača. Tek u junu 1943. je 200 remontovanih Pantera iporučeno Panter puku von Lauhert – četvrte pancer armije. Dva su odmah bila izgubljena usled požara na motoru pri iskrcavanju iz vozova. Do 5. jula kada je bitka kod Kurska počela samo su 184 tenka bila operativna. U sledeća dva dana ovaj broj je opao na 40. General Hajnc Guderijan je 17. jula 1943 godine, kada je Hitler naredio prestanak nemačke ofanzive, poslao je sledeće preliminarne procene Pantera:

Usled akcije neprijatelja i mehaničkih kvarova borbena snaga je opala rapidno tokom prvih nekoliko dana. Do večeri 10. Jula bilo je samo 10 operativnih Pantera na prvoj liniji fronta. 25 vozila je uništeno u potpunosti.od toga 23 je izgorelo posle pogotka dok su 2 izgorela usled problema sa motorom.100 Pantera čeka popravku (56 je oštećeno u borbi dok 44 imaju mehaničke probleme) 60 procenata mehaničkih kvarova može biti lako popravljeno, 40 Pantera je već popravljeno i na putu su ka frontu. Oko 25 pokvarenih još uvek nisu izvučeni sa fronta. Uveče 11. jula 38 Pantera je bilo operativno, 31 je otpisan dok 131 čeka popravku. Slabo povećanje borbene moći je vidljivo. Veliki broj gubitaka od pogodaka (81 Panter do 10. jula) svedoči o teškim borbama.

Tokom Kurske bitke Panteri su zabeležili 267 uništenih neprijateljskih tenkova. Kasniji izveštaj 20. Jula 1943 godine bio je: 41 tenk operativan, 85 za popravku, 16 teško oštećenih i zahtevaju popravku u Nemačkoj, 56 izgorela usled delovanja neprijatelja i 2 uništena u motornim požarima. Međutim pre nego što je Nemačka armija završila ofanzivu Sovjeti su prešli u protivnapad i uspeli da nateraju Nemce u povlačenje, tako da je izveštaj od 11. avgusta 1943 pokazao da je ostalo samo 9 operativnih Pantera. Nemačka vojska je bila primorana na povlačenje u borbi što je rezultiralo povećanim gubicima kao i miniranjem pokvarenih vozila kako ne bi pala u ruke neprijatelju.

Tokom bitke za kursk Panter je pokazao sposobnost da uništi bilo koje Sovjetsko oklopno vozilo sa velike udaljenosti i imao je veoma visok koeficijent uništenih vozila. Međutim činio je manje od 7 procenata od ukupnih 2400-2700 oklopnih snaga Nemačke armije, takođe njegova efikasnost je bila ograničena čestim mehaničkim problemima.Njegova najveća istoriska uloga je verovatno bila negativna jer je upravo odlaganjem operacije Citadela Sovjetska vojska imala dovoljno vremena da izgradi ogromnu koncentraciju minskih polja, protiv-tenkovskih topova, rovova i artiljeriske odbrane. Odlaganje operacije Citadela je bilo usled kašnjenja proizvodnje Pantera. Nakon gubitaka u bici kod Kurska nemačka vojska je bila u konstantnom povlačenju protiv Crvene armije. Broj Pantera se polako povećavao na Istočnom forntu, operativna procena je porasla dok se pouzdanost povećala. 1944 godine Guderijan je izvestio: “Gotovo sve mehaničke greške su otklonjene” Iako su neke jedinice nastavile da prijavljuju mehaničke probleme pogotovo sa transmisijom, brojčano nadjačani Panteri su korišćeni kao mobilne reserve za odbijanje većih napada. Najveći broj Pantera na Istočnom frontu je bio Septembra 1944 godine kada je prijavljeno 522 operativna vozila od ukupnih 728. Do kraja rata Nemačka je nastavila da drži većinu Pantera na Istočnom frontu gde se situacija konstantno pogoršavala za Nemačku stranu. Zadnji zabeleženi status je glasio 361 operativno vozilo od 740 prisutnih na frontu. U to vreme Crvena armija je već ušla u istočnu Prusku i napredovala kroz Poljsku.

U avgustu 1944. godine Panteri su bili raspoređeni u Varšavi tokom ustanka kao mobilna artiljerija i kao podrška pešadiji. Najmanje dva su bila zarobljena u ranim danima konflikta i korišćena u akcijama protiv Nemaca uključujući i oslobođenje Gesiovka koncentracionog logora 5. avgusta, kada su vojnici “Vacek” voda iskoristili zarobljeni Panter (pod imenom Magda) da unište bunkere i osmatračnice logora. Većina Nemaca u logoru je ubijeno, pobunjenici su izgubili dvoje ljudi dok je odlobođeno 350 logoraša. Posle nekoliko dana ova vozila su onesposobljena usled nedostatka goriva i akumulatora, zapaljena su da ne bi ponovo pali u ruke Nemačkoj vojsci.

Zapadni front - Francuska

Panteri u Francuskom selu, Leto 1944

U vreme invazije na Normandiju postojala su samo dva puka opremljena Panter tenkovima sa ukupno 156 Pantera ukupno. Od juna do avgusta 1944 dodatnih sedam Panter pukova su poslata u Francusku, dostižući maksimalnu snagu od 432 tenka po izveštajima od 30. Jula 1944. Većina nemačkih tenkovskih snaga u Normandiji (šest i po divizija) bile su uvučene u borbu oko grada Kana gde su se sukobile sa anglo-kanadskim snagama 21 armije. Nebrojene borbe oko i u gradu postale su poznate kao bitka za Kan. Borba se odvijala na skučenom delu u samom gradu ali i u predgrađima gde je postojalo dosta otvorenog prostora za delovanje tenkova gde je bilo moguće napasti neprijateljske oklopne jedinice sa velikog rastojanja. Nasuprot tome britanske jedinice su bile opremljene odličnim 17-funtaškim antitenkovskim topovima, koji su takođe bili i na nekim tenkovima M4 Šerman čineći ih jednako ubojitim po Pantere. Britanci su krenuli sa modifikovanjem tenkova M4 i zamenama glavnog naoružanja 17-funtaškim topom (nadimak Fajerflaj) pre iskrcavanja na Normandiju. Iako je tek svaki četvrti Šerman imao ovaj top, ubojitost ove varijante činila ih je primarnim metama nemačke odbrane. Američke snage su bile sukobljene protiv jedne i po Pancer divizije, uglavnom Pancer Ler divizije koja se borila u teškom i niskom terenu zapadno od Kana. Protiv savezničkih Šermana, Panter se dokazao najefektivniji u dejstvima sa odstojanja. Njegov oklop i superiorni top su omogućavali da deluje sa udaljenosti sa kojih Šerman nije mogao da uzvrati. Ipak Panter se loše pokazao na skučenom terenu i u gradskoj borbi, takođe bio je osetljiv na napade sa bokova.

Komandant Pancer Ler divizije general Fric Bajerlin podneo je raport o teškoćama Pantera na zatvorenim terenima:

Dok Pancer IV i dalje može da se smatra odgovarajućim u trenutnoj situaciji Pancer V (Panter) dokazao se kao loše adaptiran terenu. Šerman zbog svoje veličine i manevarske sposobnosti se pokazao dobro dok je Panter slabo adaptiran žbunovitom terenu. Dugačka cev topa i širina tenka smanjuju manevarske sposobnosti u borbi po selima i šumovitim terenima. Teren je jako težak zbog čega dolazi brzo do trošenja prednjih reduktora koji su napravljeni od lošeg čelika. Veoma osetljiv sistem transmisije zahteva dobro obučene vozače, visoka silueta, slab bočni oklop, gornji oklop osetljiv na vazdušne napade, dovodi goriva od poroznih materijala koji omogućavaju curenje i povećavaju opasnost od požara. Odsustvo vizira čini odbranu u bliskoj borbi nemogućom.

Od Septembra do Oktobra serija novih Pancer brigada je opremljena i poslata na Zapadni front kako bi pokušale da zaustave napredovanje saveznika protivnapadima. Ova situacija je kulminirala u bici kod Arakorta (18-29. septembar 1944) u kojem su nemačke snage pretrpele teške gubitke u borbi protiv 4. oklopljene divizije Patonove Treće armije koje su i dalje bile primarno opremljene topom od 75mm i ipak izašle iz bitke sa samo par gubitaka. Jedinice Pantera su bile novoformirane, slabo obučene i taktički neorganizovane. Većina jedinica je stradala u zasedama protiv iskusnih američkih posada.

Zapadni front – Ardenska ofanziva

Statusni izveštaj od 15. decembra 1944. godine naveo najveću angažovanost Pantera od 471 vozila, od čega je 336 (71%) bilo operativno. Ovo je bilo dan pred početak bitke za izbočinu, 400 tenkova poslatih na Zapadni front bili su u jedinicama predodređenim za ofanzivu. Panter je ponovo pokazao svoju efikasnost u otvorenoj borbi gde je neugrožen mogao da deluje na neprijatelja i slabost pri bliskoj borbi u malim gradovima Ardena gde su pretrpeli teške gubitke. Statusni izveštaj od 15. januara 1945 pokazali su da je samo 97 Pantera preživelo borbena dejstva od 282 koja su učestvovala u operaciji. Ukupni gubici bili su 185. Panter maskiran kao M10 lovac tenkova učestvovao je u operaciji “Krst” sa ukupno pet vozila Pancer brigade 150. Panterima su navarene dodatne ploče i obojeni su američkom zelenom bojom i karakterističnim oznakama. Ovo je sprovedeno kao deo veće operacije u koju su uključeni vojnici prerušeni u američke uniforme. Prerušeni Panteri su razotkriveni i uništeni.

U februaru 1945. godine 8. oklopna divizija sa ukupno 271 Pantera je prebačena sa Zapadnog na Istočni front. Samo pet Panter bataljona je ostalo na zapadu.

Najpoznatiji Komandir Panter tenka

Najpoznatiji komandir Pantera je svakako Ernst Barkman, nosilac Viteškog krsta, čovek koji se nekoliko puta probijao kroz neprijateljske linije da bi spasao svog Pantera. Svoj orden je zaslužio akcijom tokom koje je uništio 15 američkih tenkova, a zatim se i probio iz američke blokade grada, pritom šlepajući još jednog Pantera za sobom. Pošto su oba kasnije izgubljena zbog vatre, oni su se peške vratili do svojih linija nakon pređenih 7 km pod neprijateljskom vatrom. Posle toga je učestvovao u operaciji Straža na Rajni, gde je uspeo da sa Panterom, kome je bilo blokirana kupola, uništi nekoliko Šermana i izvuče se na sigurno. Kasnije na Istočnom frontu se borio u poslednjim danima 2. SS oklopne divizije Rajh. Do kraja rata Ernst Barkman je imao uništenih oko 80 savezničkih tenkova. Učestvovao je u operacijama oko Krakova, Kurskoj bici, Ardenskoj ofanzivi i Normandiji.

Varijante

Jagdpancer V Jagdpanter

Jedina praktična prenamena ovog tenka bila je u lovac tenkova Jagdpanter (loveći panter) koji je proizvođen 1944. i 1945. godine. To je bio Pancer V bez kupole, ali s topom od 88 mm i jačim oklopom što ga je učinilo veoma teškim protivnikom za savezničke tenkove. Proizvedeno ih je 392 komada.

• Befehlswagen Ausf D/A/G (Sd.Kfz.267) – komandni tenk,
• Beobachtungspanzer Panther Ausf D – izviđački tenk,
• Bergepanther (Sd.Kfz.179) – vozilo za popravku,
• Munitionspanzer Panther – nosač municije,
• Panzerjager Jagdpanther (Sd.Kfz.173),
• Flakpanzer V Coelian - 2 x 37mm/55mm AA
• Flakpanzer V / Grille 10 – AA, prototip,
• Minenraumpanzer Panther- tenk za čišćenje mina (prototip),
• Ramschaufelpanzer Panther – tenk buldožer,
• Grille 12 - 128mm K 43/44 - samohodna (planirano),
• Skorpion - 128mm K 43 - samohodna (planirano),
• Grille 15 - 150mm sFH 43/44 - samohodna (planirano),
• 88mm AA Panter,
• Sturmpanther - 150mm StuH 43/1 - samohodna,
• Panter sa 105mm lanserom raketa,
• Panter II

Kasnija upotreba

Najmasovnije je Pancer V posle rata koristila Francuska koja ih imala u sastavu svoje vojske do početka pedesetih godina. U manjem broju korišćen je i u Bugarskoj, Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Jugoslaviji. Izrael je iskoristio Panterov top za modifikaciju Šermana pod nazivom Super Šerman.

Literatura

• Jentz, Thomas L. (1996). Panzertruppen 2 1943-1945. Military History Atglen, PA. str. 284. ISBN 978-0764300806. 
• Foss, Christopher (1981). An Illustrated Guide to World War II Tanks and Fighting Vehicles. Salamander Books Ltd. ISBN 978-0-86101-083-7. 

Spoljašnje veze

• Pancer V Panter na sajtu Ahtung Pancer! Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. januar 2006)
• www.drugisvetskirat.org