Papa Inoćentije X

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Inoćentije X
Papa Inoćentije X
Lični podaci
Puno imeĐovani Batista Pamfili
Datum rođenja(1574-05-06)6. maj 1574.
Mesto rođenjaRim, Papska država
Datum smrti7. januar 1655.(1655-01-07) (80 god.)
Mesto smrtiRim, Papska država
Papa
Redosled236.
Pontifikat15. septembar 1644. — 7. januar 1655.
PrethodnikUrban VIII
NaslednikAleksandar VII

detalji

Papa Inoćentije X (6. maj 1574 — 7. januar 1655), rođen kao Đovani Batista Pamfili (Giovanni Battista Pamphilj), bio je papa Rimokatoličke crkve od 1644. do 1655.[1] Rođen je u Rimu, u porodici iz Gubija u Umbriji, koja je došla u Rim za vreme pontifikata pape Inoćentija IX, a diplomirao je na Papskom univerzitetu Gregorijana. Stekao je zvanje kardinala Sent Euzebija, 1629. Školovan je za pravnika, a nasledio je Papu Urbana VIII (1623—44) 15. septembra 1644, kao jedan od politički najbistrijih papa svoje ere, koji je uvećao moć Svete stolice.

Papstvo[uredi | uredi izvor]

Izbor[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Papska konklava, 1644

Papska konklava 1644, na kojoj je biran naslednik Urbana VIII je bila duga i burna. Trajala je od 9. avgusta do 15. septembra. Velika francuska frakcija predvođena nećacima pape Urbana se protivila izboru španskog kandidata, kao neprijatelja Kardinala Mazarena, koji je vodio francusku politiku. Oni su predstavili svog kandidata (Đulio Čezare Sačeti) ali nisu mogli da prikupe dovoljno podrške za njega, pa su se složili sa Pamfilijem kao prihvatljivim kompromisom, iako je on služio kao legat u Španiji.[2] Sam Mazaren, koji je nosio francuski veto protiv kardinala Pamfilija, je stigao prekasno, i izbori su već bili završeni.[3]

Odnosi sa Francuskom[uredi | uredi izvor]

Ubrzo nakon izbora, Inoćentije X je započeo pravni proces protiv porodice Barberini (iz koje je došao prethodni papa, Urban VIII) zbog zloupotrebe javnih fondova. Braća Frančesko, Antonio i Tadeo Barberini su pobegli u Pariz, gde su našli moćnog zaštitnika, kardinala Mazarena.[4] Inoćentije X je konfiskovao njihovu imovinu, i 19. februara 1646. izdao bulu kojom je naredio da svi kardinali koji napuste Papsku državu na duže od šest meseci bez izričite papine dozvole budu lišeni svojih beneficija, a kasnije i same titule kardinala. Francuski parlament je proglasio ovu papinu odluku ništavnom u Francuskoj, ali Inoćentije X nije promenio svoje stavove sve se dok Mazaren nije pripremio da pošalje trupe u Italiju. Nakon toga, papska politika prema francuskoj je postala malo prijateljskija, i kasnije je porodica Barberini rehabilitovana, kada je sin Tadea Barberinija, Mafeo Barberini oženio Olimpiju Đustinijani, nećaku Inoćentija X.

Godine 1653, Inoćentije X je papskom bulom Cum Occasione osudio 5 stavova jansenijanske knjige Augustinus, inspirisane Svetim Avgustinom,[5] kao jeretičke i bliske Luteranizmu. Ovo je dovelo do formulatorne kontroverze, Paskalovih Provincijskih pisama, i na kraju do rušenja jansenijanskog manastira Port-Rojal, i naknadnog raspuštanja ove zajednice.

Engleski građanski rat[uredi | uredi izvor]

Tokom Građanskog rata (1642–49) u Engleskoj i Irskoj, Inoćentije X je snažno podržavao nezavisnu (i katoličku) konfederativnu Irsku, kojoj su se protivili kadrinal Mazaren i bivša engleska kraljica i u to doba kraljica majka, Henrijeta Marija, u egzilu u Parizu. Papa je poslao Đovanija Batistu Rinučinija, fermskog nadbiskupa kao izvanrednog nuncija u Irsku. On je stigao u Kilkeni sa velikom količinom oružja, vojne opreme (uključujući dvadeset hiljada funti baruta), i vrlo velikom količinom novca.[6] Rinučini je u Kilkeniju primljen sa visokim počastima, istakavši u svom proglasu na latinskom da je cilj njegove misije da održi kralja, ali iznad svega da zaštiti od patnji i kazni katolički narod Irske i da osigura slobodno i javno ispoljavanje katoličke vere, i da ponovo uspostavi crkve i crkvena imanja. Međutim, na kraju je Oliver Kromvel vratio Irsku na stranu parlamentarizma, uz veliko krvoproliće, i Rinučini se vratio u Rim 1649, nakon četiri godine bez uspeha.

Titule Katoličke crkve
Papa
1644—1655.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dictionaire Général pour la maîtrise de la langue française la culrute classique et contemporaine. Larousse. 1993. str. 812. ISBN 978-2-03-320300-9. 
  2. ^ History of the popes; their church and state (Volume III), Leopold von Ranke (2009, Wellesley College Library)
  3. ^ S. Miranda: Pope Innocent X
  4. ^ George L. Williams, Papal Genealogy: The Families And Descendants Of The Popes, (McFarland & Company, 1998), 109.
  5. ^ Jansenism, Raymond A. Blacketer, The New Westminster Dictionary of Church History: The Early, Medieval, and Reformation Era, Ed. Robert Benedetto, (Westminster John Knox Press, 2008), 348.
  6. ^ "con somme cospicue di pecunia ed altre munizioni", G. Alazzi, Nunciatura in Irlanda di Monsignor Gio. Batista Rinuccini (Florence) 1844, preface (p. vi) to the publication of Rinucci's official letters: see Giovanni Battista Rinuccini.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dictionaire Général pour la maîtrise de la langue française la culrute classique et contemporaine. Larousse. 1993. str. 812. ISBN 978-2-03-320300-9. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Papa Inoćentije X na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Папа_Иноћентије_X&oldid=25791550”