Papir

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Manilski papir

Papir ili hartija je tanak sloj celuloidnih vlakana najčešće pravougaonog oblika koji u većini slučajeva služi za štampanje, pisanje ili crtanje po njemu. Previ se raznih oblika i formata, kao i raznih boja.

Najbolji papir se pravi od biljaka koje sadrže mnogo celuloze u svojim vlaknima ili od krpa od prirodnih materijala kao što su pamuk i lan. Kinezi su tvrdili da im je jeftinije da proizvode hartiju nego svilu i da je ona pogodnija za pisanje od traka drveta ili bambusa, naročito za neke dugačke knjige. Na zapadu je papir zamenio pergament kao najpogodnija podloga za pisanje.

Počeci[uredi]

Hartiju je izmislio Kaj Lun, dvorjanin kineskog cara Vu Dija. Proizvodili su ga od bambusa, lubja i krpa razmočenih u vodi. Oni su tokom 700 godina držali u tajnosti način proizvodnje hartije, sve dok muslimani za nju nisu saznali od jednog od zarobljenih Kineza nakon bitke kod Talasa 751.

Potom se ovo saznanje proširilo i na Evropu i radionice za izradu papira pojavile su se svuda gde je bilo dovoljno vode za proizvodnju papira. Oko 800. u Bagdadu se pravi prva fabrika papira. Proizvodnja se širila preko Sirije i Egipta na Siciliju i u Andaluziju. Tako se u 13. veku papir proširio Evropom i zamenio skupocjeni i retki papirus i pergament.

Proizvodnja papira[uredi]

Pravljenje papira na kineski način

Kao sirovinu, Kinezi su koristili koru duda ili bambus, Evropljani su koristili stare krpe od pamuka i lana, dok se danas drveta tačnije od celuloze. Papir je izrazito značajno doprineo prosveti i nauci. Pronalazak papira smatra se jednim od pokazatelja početka novog veka. Koristi se u razne svrhe i može se naći u raznim oblicima.

Osnovno sredstvo za ručnu proizvodnju hartije je kalup za zahvatanje natopljene pulpe. Dobri kalupi sa istoka su lepo izrađeni i imali su okvir sa šarkama za držanje sita. Majstor naizmenično spušta i izvlači kalup iz bazena i lagano ga trese da bi se pulpa ražirila po situ. Stezaljke se zatim otvore a sito se izvadi. Kalupi na Zapadu imaju sito od tanke žice umesto bambusa.

Bambus — sirovina na istoku

Majstor stavlja kalup u bazen, pulpa se skuplja na kalupu a tečnost se cedi ostavljajući na situ beoma tanak sloj vlakana. Ceđenje se radi kada vlakna naprave vlažan list papira. Listovi se slažu jedan preko drugog, a voda se cijedi pritiskom kamena ili pomoću prese koja liči na štamparsku. Islamski majstori prvi su napravili hartiju u boji. Oni su na nju nanosili čak i zlatne ili srebrne začkice. Danas imamo hartiju u svim mogućim bojama. Naročita hartija kao ona što su je pravili muslimani može se koristiti za pisanje diploma ili svjedočanstava.

Literatura[uredi]

  • Burns, Robert I. (1996). „Paper comes to the West, 800−1400“. In Lindgren, Uta. Europäische Technik im Mittelalter. 800 bis 1400. Tradition und Innovation (4th ed.). Berlin: Gebr. Mann Verlag. стр. 413-422. ISBN 978-3-7861-1748-3. 
  • Tsien, Tsuen-Hsuin (1985). Paper and Printing. Joseph Needham, Science and Civilisation in China, Chemistry and Chemical Technology. Vol. 5 part 1. Cambridge University Press. 
  • Detecting the Truth: Fakes, Forgeries and Trickery „Document Doubles“. Library and Archives Canada. 

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Papir