Paradigma

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Paradigma (iz starogrčkog παράδειγμα parádeigma, sastavljeno od παρὰ parà "pored" i δεικνύµι deiknymi "pokazati", "učiniti razumljivim"); množina paradigme označava primer, uzor, uzorak, ocrtavanje, ili predrasudu.

Paradigma je skup osnovnih pretpostavki ili pravila koje uzimamo zdravo za gotovo u cilju poimanja stvarnosti i njenih pojava. U tom smislu lična paradigma je ono bitno što učitavamo prilikom našeg tumačenja stvari i pojava oko nas. Ljudi imaju različite paradigme kao pojedinci, porodica, grupe, narodi, struke itd. Paradigma stvara umni filter koji propušta samo one informacije koje mu se uklapaju u postojeću sliku sveta. Paradigma se može uporediti sa obojenim naočarama. Ako npr. paradigma ima zelenu boju oni koji gledaju kroz zelene naočare videće svet u zelenim nijansama. Dok ne skinu zelene naočare sve će im izgledati zeleno i zato će staviti ruku u vatru. Tek kada skinu "zelene naočare" shvatiće da stvari nisu nužno u zelenim nijansama već poprimaju drugačije nijanse zavisno od novih naočara koje stave. Paradigma se stvara preko informacija i iskustava u najranijem detinjstvu, pa nadalje u životu. Autoriteti su oni koji nameću paradigme.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Paradigma dolazi od grčkog παράδειγμα (paradeigma), „patern, primer, uzorak“[1] od glagola παραδείκνυμι (paradeiknumi), „prikazati, predstavljati, izlagati“[2] i to od παρά (para), „pored, iza[3] i δείκνυμι (deiknumi), „pokazati, istaći“.[4]

U retorici, svrha paradigme je da pruži publici ilustraciju sličnih pojava. Ova ilustracija nema za cilj da odvede publiku do zaključka, ali se koristi da im pomogne da dođu do toga.

Jedan od načina na koji paradigma treba da vodi publiku bio bi lični računovođa. Nije posao ličnog računovođe da kaže svom klijentu na šta tačno (a na šta ne) da potroši svoj novac, već da pomogne u vođenju klijenta u pogledu toga kako novac treba da se troši na osnovu njegovih finansijskih ciljeva. Anaksimen je definisao paradigmu kao „radnje koje su se ranije dešavale i slične su ili suprotne onima o kojima sada raspravljamo.“[5]

Originalni grčki izraz παράδειγμα (paradeigma) korišćen je u grčkim tekstovima kao što su Platonov Timej (28. godine) i Parmenid kao jedna mogućnost za model ili obrazac koji je demijurg koristio da stvori kosmos.[6][7] Termin je imao tehničko značenje u oblasti gramatike: Merijam-Vebsterov rečnik iz 1900. definiše njegovu tehničku upotrebu samo u kontekstu gramatike ili, u retorici, kao termin za ilustrativnu parabolu ili basnu. U lingvistici, Ferdinand de Sosir je koristio paradigmu da označi klasu elemenata sa sličnostima.

Rečnik Merijam-Vebster Online definiše ovu upotrebu kao „filozofski i teorijski okvir naučne škole ili discipline u okviru koje se formulišu teorije, zakoni i generalizacije i eksperimenti koji se izvode u njihovu podršku; u širem smislu: filozofski ili teorijski okvir bilo koje vrste."[8]

Oksfordski rečnik filozofije pripisuje sledeći opis termina Strukturi naučnih revolucija Tomasa Kuna:

Kuhn sugeriše da određeni naučni radovi, kao što su Njutnovi Principi ili Novi sistem hemijske filozofije Džona Daltona (1808), pružaju resurse otvorenog tipa: okvir koncepata, rezultata i procedura u okviru kojih je struktuiran naredni rad. Normalna nauka napreduje unutar takvog okvira ili paradigme. Paradigma ne nameće rigidan ili mehanički pristup, već se može shvatiti manje ili više kreativno i fleksibilno.[9]

Naučna paradigma[uredi | uredi izvor]

Oksfordski rečnik engleskog jezika definiše paradigmu kao „obrazac ili model, primer; tipičan primer nečega, primer“.[10] Istoričar nauke Tomas Kun dao joj je njeno savremeno značenje kada je usvojio reč da se odnosi na skup koncepata i praksi koji definišu naučnu disciplinu u bilo kom određenom vremenskom periodu. U svojoj knjizi Struktura naučnih revolucija (prvi put objavljenoj 1962), Kun definiše naučnu paradigmu kao: „univerzalno priznata naučna dostignuća koja neko vreme pružaju model problema i rešenja za zajednicu praktičara,[11] tj.

  • šta treba posmatrati i ispitati
  • vrsta pitanja koja bi trebalo da se postavljaju i ispituju za odgovore u vezi sa ovom temom
  • kako ova pitanja treba da budu strukturisana
  • kakva predviđanja primarna teorija u okviru discipline
  • kako treba tumačiti rezultate naučnih istraživanja
  • kako se eksperiment sprovodi i koja oprema je dostupna za sprovođenje eksperimenta.

U Strukturi naučnih revolucija, Kun je video kako nauke prolaze kroz naizmenične periode normalne nauke, kada postojeći model stvarnosti dominira produženim periodom rešavanja zagonetki, i revolucijom, kada sam model stvarnosti prolazi kroz iznenadne drastične promene. Paradigme imaju dva aspekta. Prvo, unutar normalne nauke, termin se odnosi na skup uzornih eksperimenata koji će verovatno biti kopirani ili emulirani. Drugo, u osnovi ovog skupa primera su zajednička predubeđenja, stvorena pre i uslovljena prikupljanjem dokaza.[12] Ova predubeđenja otelotvoruju i skrivene pretpostavke i elemente koje on opisuje kao kvazi-metafizičke;[13] tumačenja paradigme mogu varirati među pojedinačnim naučnicima.[14]

Kun se trudio da istakne da je obrazloženje za izbor uzora specifičan način sagledavanja stvarnosti: to gledište i status „uzornika“ se međusobno pojačavaju. Za dobro integrisane članove određene discipline, njena paradigma je toliko ubedljiva da obično čini čak i mogućnost alternativa neubedljivom i kontraintuitivnom. Takva paradigma je neprozirna, izgleda kao direktan pogled na temelj same stvarnosti i zamagljuje mogućnost da iza nje mogu biti skrivene druge, alternativne slike. Ubeđenje da je trenutna paradigma stvarnosti ima tendenciju da diskvalifikuje dokaze koji bi mogli da potkopaju samu paradigmu; ovo zauzvrat dovodi do nagomilavanja nepomirenih anomalija. Ovo drugo je odgovorno za eventualno revolucionarno rušenje postojeće paradigme i njenu zamenu novom. Kuhn je za ovaj proces koristio izraz paradigma promena (vidi dole) i uporedio ga sa perceptivnom promenom koja se dešava kada se naša interpretacija dvosmislene slike „preokrene“ iz jednog stanja u drugo.[15] (Iluzija zec-patka je primer: nije moguće videti i zeca i patku istovremeno.) Ovo je značajno u vezi sa pitanjem nesamerljivosti (pogledajte ispod).

Primer trenutno prihvaćene paradigme bi bio standardni model fizike. Naučni metod omogućava ortodoksna naučna istraživanja fenomena koji bi mogli biti u suprotnosti ili opovrgnuti standardni model; međutim, finansiranje iz granta bi bilo proporcionalno teže dobiti za takve eksperimente, u zavisnosti od stepena odstupanja od prihvaćene teorije standardnog modela za koju bi se eksperiment testirao. Da ilustruje poentu, verovatnije je da će eksperiment za testiranje mase neutrina ili raspada protona (mala odstupanja od modela) dobiti novac od eksperimenata koji traže kršenje očuvanja momenta ili načina da se konstruiše reverzno vreme putovanja.

Mehanizmi slični originalnoj Kunovoj paradigmi su prizivani u raznim disciplinama osim u filozofiji nauke. To uključuje: ideju o glavnim kulturnim temama,[16][17] poglede na svet (i videti dole), ideologije i način razmišljanja. Oni imaju donekle slična značenja koja se odnose na manje i veće primere disciplinovane misli. Pored toga, Mišel Fuko je koristio termine epistema i diskurs, matematika i taksinomija, za aspekte „paradigme“ u originalnom Kunovom smislu.

Promene paradigme[uredi | uredi izvor]

U Strukturi naučnih revolucija Kun je napisao da je „uzastopni prelazak iz jedne paradigme u drugu putem revolucije uobičajeni razvojni obrazac zrele nauke“ (str. 12).

Promene paradigme obično se javljaju kao odgovor na akumulaciju kritičnih anomalija, kao i na predlog nove teorije sa moći da obuhvati i starije relevantne podatke i objasni relevantne anomalije. Nove paradigme imaju tendenciju da budu najdramatičnije u naukama koje su stabilne i zrele, kao u fizici krajem 19. veka. U to vreme, izjava koja se generalno pripisuje fizičaru Lordu Kelvinu je čuvena tvrdila: „Sada nema ničeg novog što bi se moglo otkriti u fizici. Ostaje samo sve preciznije merenje.“[18] Pet godina kasnije, Albert Ajnštajn je objavio svoj rad. o specijalnoj relativnosti, koja je dovela u pitanje skup pravila koje je postavila Njutnova mehanika, a koja su se koristila za opisivanje sile i kretanja više od dve stotine godina. U ovom slučaju, nova paradigma svodi staru na poseban slučaj u smislu da je Njutnova mehanika i dalje dobar model za aproksimaciju za brzine koje su spore u poređenju sa brzinom svetlosti. Mnogi filozofi i istoričari nauke, uključujući i samog Kuna, na kraju su prihvatili modifikovanu verziju Kunovog modela, koja sintetizuje njegov originalni pogled sa gradualističkim modelom koji mu je prethodio. Kunov originalni model se sada generalno smatra previše ograničenim.

Neki primeri savremenih promena paradigme uključuju:

  • U medicini, prelazak sa „kliničke presude” na medicinu zasnovanu na dokazima
  • U socijalnoj psihologiji, prelazak sa p-hakovanja na replikaciju[19]
  • U softverskom inženjerstvu, prelazak sa racionalne paradigme na empirijsku paradigmu[20]
  • U veštačkoj inteligenciji, prelazak sa klasične veštačke inteligencije na veštačku inteligenciju vođenu podacima[21]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ παράδειγμα, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus Digital Library
  2. ^ παραδείκνυμι, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus Digital Library
  3. ^ παρά, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus Digital Library
  4. ^ δείκνυμι, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus Digital Library
  5. ^ Sampley, J. Paul (2003). Paul in the Greco-Roman World: A Handbook. Trinity Press International. str. 228–229. ISBN 9781563382666. 
  6. ^ Zeyl, Donald; Sattler, Barbara (2019), „Plato's Timaeus”, Ur.: Zalta, Edward N., The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Summer 2019 izd.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Pristupljeno 2021-03-10 
  7. ^ Waterlow, Sarah (1982). „The Third Man's Contribution to Plato's Paradigmatism”. Mind. 91 (363): 339—357. JSTOR 2253225. doi:10.1093/mind/xci.363.339. Pristupljeno 10. 3. 2021. „If Socrates in the Parmenides stands for the Republic, the attack on him is perhaps milder than it might have been. But at I32ci2-d4he seems to speak for the Timaeus: “In my opinion, Parmenides, the best view to take is this: these Forms we speak of are paradigms…”” 
  8. ^ paradigm - Definition from the Merriam-Webster Online Dictionary
  9. ^ Blackburn, Simon, 1994, 2005, 2008, rev. 2nd ed. The Oxford Dictionary of Philosophy. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-283134-8. Description Arhivirano 2012-03-29 na sajtu Wayback Machine & 1994 letter-preview links.
  10. ^ „paradigm”. Oxford English Dictionary (3rd izd.). Oxford University Press. septembar 2005.  (Potrebna je pretplata ili članska kartica javne biblioteke UK.)
  11. ^ "The Structure of Scientific Revolution, Kuhn, Thomas S. The Structure of Scientific Revolutions, 3rd edition. Chicago: University of Chicago Press, 1996. page 10
  12. ^ Kuhn, T S (1970) The Structure of Scientific Revolutions (2nd Edition) University of Chicago Press. Section V, pages 43-51. ISBN 0-226-45804-0.
  13. ^ Kuhn, T S (1970) The Structure of Scientific Revolutions. (2nd Edition) University of Chicago Press. Pages 88 and 41, respectively.
  14. ^ Kuhn, T S (1970) The Structure of Scientific Revolutions. (2nd Edition) University of Chicago Press. Page 44.
  15. ^ Kuhn, T S (1970) The Structure of Scientific Revolutions. (2nd Edition) University of Chicago Press. Page 85.
  16. ^ Benedict, Ruth (2005). Patterns of Culture. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 9780618619559. 
  17. ^ Spradley, James P. (1979). The Ethnographic Interview. Holt, Rinehart and Winston. ISBN 9780030444968. 
  18. ^ The attribution of this statement to Lord Kelvin is given in a number of sources, but without citation. It is reputed to be Kelvin's remark made in an address to the British Association for the Advancement of Science in 1900. See the article on Lord Kelvin for additional details and references.
  19. ^ Resnick, Brian (2016-03-14). „What psychology's crisis means for the future of science”. Vox. 
  20. ^ Ralph, Paul (januar 2018). „The two paradigms of software development research”. Science of Computer Programming. 156: 68—89. doi:10.1016/j.scico.2018.01.002. 
  21. ^ Cristianini, Nello (2014). „On the Current Paradigm in Artificial Intelligence”. AI Communications. 27 (1): 37—43. doi:10.3233/AIC-130582. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  • Clarke, Thomas and Clegg, Stewart (eds). Changing Paradigms. London: HarperCollins, 2000. ISBN 0-00-638731-4
  • Dogan, Mattei., "Paradigms in the Social Sciences," in International Encyclopedia of the Social and Behavioral Sciences, Volume 16, 2001)
  • Hammersley, Martyn (1992). „The Paradigm Wars: Reports from the Front”. British Journal of Sociology of Education. 13 (1): 131—143. JSTOR 1392863. doi:10.1080/0142569920130110. 
  • Handa, M. L. (1986) "Peace Paradigm: Transcending Liberal and Marxian Paradigms" Paper presented in "International Symposium on Science, Technology and Development, New Delhi, India, March 20–25, 1987, Mimeographed at O.I.S.E., University of Toronto, Canada (1986)
  • Harris, Matthew Edward. The Notion of Papal Monarchy in the Thirteenth Century: The Idea of Paradigm in Church History. Lampeter and Lewiston, NY: Edwin Mellen Press, 2010. ISBN 978-0-7734-1441-9
  • Hutchin, Ted. The Right Choice : Using Theory of Constraints for Effective Leadership, Hoboken : Taylor and Francis, 2013. ISBN 978-1-4398-8625-0
  • Kuhn, Thomas S. The Structure of Scientific Revolutions, 3rd Ed. Chicago and London: Univ. of Chicago Press, 1996. ISBN 0-226-45808-3 - Google Books Aug. 2011
  • Masterman, Margaret, "The Nature of a Paradigm," pp. 59–89 in Imre Lakatos and Alan Musgrave. Criticism and the Growth of Knowledge. Cambridge: Cambridge Univ. Press, 1970. ISBN 0-521-09623-5
  • Popper, Karl. The Logic of Scientific Discovery, 1934 (as Logik der Forschung, English translation 1959), ISBN 0-415-27844-9.
  • The Fourth Paradigm: Data-Intensive Scientific Discovery, Microsoft Research, 2009, ISBN 978-0-9825442-0-4 http://fourthparadigm.org
  • Encyclopædia Britannica, Univ. of Chicago, 2003, ISBN 0-85229-961-3
  • Cristianini, Nello, “On the Current Paradigm in Artificial Intelligence”; AI Communications 27 (1): 37–43. 2014

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Paradigma na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парадигма&oldid=27552043”