Parana (reka)

Koordinate: 34° 0′ 5″ S 58° 23′ 37″ W / 34.00139° J; 58.39361° Z / -34.00139; -58.39361
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Parana (Río Paraná)
Ušće reke Iguasu u Paranu
Tok reke
Opšte informacije
Dužina4.880 km
Basenoko 3.100.000 km2
Pr. protok(Period 1971-2010) 19,706 m3/s (695,9 cu ft/s)[1][2][3] ​m3⁄s
SlivKorijentes (Veličina basena 1.950.000 km2 (750.000 sq mi)
Vodotok
Izvorspajanjem Rio Grande i Paranaibe
Koor. izvora19° 13′ 21″ S 46° 10′ 28″ W / 19.22250° J; 46.17444° Z / -19.22250; -46.17444[4]
V. izvora1.148 m
UšćeAtlantski okean
Koor. ušća34° 0′ 5″ S 58° 23′ 37″ W / 34.00139° J; 58.39361° Z / -34.00139; -58.39361[5]
Geografske karakteristike
Država/e Brazil,  Paragvaj,
 Argentina
PritokeParagvaj, Rio Grande, Igvasu, Paranapanema, Paranaiba, Korijente, Karsaranja
Reka na Vikimedijinoj ostavi

Parana (šp. Río Paraná, port. Rio Paraná) reka je u Južnoj Americi. Protiče kroz Brazil, Paragvaj i Argentinu.[2] Dugačka je oko 3.998 km sa pritokom Paranaibom.[n. 1] Površina njenog sliva iznosi oko 3.100.000 km². Parana je druga po veličini reka Južne Amerike (posle Amazona). Nastaje spajanjem reke Rio Grande i reke Paranaiba, koje skupljaju vode sa jugoistočnog dela brazilske visoravni. Parana teče na jug i uliva se u Atlantski okean u obliku estuara La Plata. Do spajanja sa svojom glavnom pritokom, rekom Paragvaj, često se naziva Alto Parana (Alto Paraná).

Parana ima niz pritoka. Neke od značajnijih su s leve strane Tiet, Iguasu, Urugvaj, i sa desne strane Paragvaj. Na Parani se nalazi jedna od najvećih hidroelektrana na svetu, kod brane Itaipu. Ova hidroelektrana je otpočela sa proizvodnjom električne energije 1984. godine, a njena moć iznosi oko 14.000 MW.

U 2021. suša je pogodila reku, uzrokujući najniži vodostaj u zadnjih 77 godina.[6][7]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

U istočnoj Južnoj Americi postoji „ogroman broj rečnih imena koja sadrže element para- ili parana-“, od reči na guaranskom jeziku koje znače „reka“ ili „more“; pokušaji da se za ime ove, najveće od njih izvuče preciznije značenje, npr. „rod mora“, obustavljeni su.[8]

Tok[uredi | uredi izvor]

Reka Parana viđena iz Zarate, provincija Buenos Ajres, Argentina

Tok se formira na ušću reka Paranaiba[4] i Rio Grande[9] u južnom Brazilu. Od njihovog ušća reka teče uglavnom u jugozapadnom pravcu oko 619 km (385 mi) pre nego što naiđe na grad Saltos del Gvajra, Paragvaj. Ovo je nekada bila lokacija vodopada Gvajra (vodopadi Sete Kedas, gde je Parana padala preko niza od sedam slapova. Rečeno je da je ova prirodna karakteristika bila konkurentna svetski poznatim vodopadima Igvasu na jugu.[10][11]<ref="Britannica">„Iguaçu Falls”. Encyclopædia Britannica (Encyclopædia Britannica Online Library izd.). 2011. Pristupljeno 15. 4. 2011. </ref> Vodopadi su, međutim, poplavljeni usled izgradnja brane Itaipu,[12][13] koja je postala funkcionalna 1984. godine.


Približno sledećih 200 km (120 mi) Parana teče ka jugu i čini prirodnu granicu između Paragvaja i Brazila do ušća reke Igvasu. Nedaleko od ovog ušća, međutim, reka je pregrađena branom Itajpu, drugom po veličini hidroelektranom na svetu (sledi branu Tri klisure u Narodnoj Republici Kini), koja stvara masivni, plitki rezervoar iza nje.

Nakon spajanja sa Iguazu, Parana postaje prirodna granica između Paragvaja i Argentine. Gledajući na reku Paranu iz Enkarnasiona, Paragvaj, preko reke, nalazi se centar Posadasa u Argentini. Reka nastavlja svoj opšti južni tok oko 468 km (291 mi) pre nego što postepeno skreće ka zapadu za još 820 km (510 mi), a zatim nailazi na reku Paragvaj, najveću pritoku duž toka reke. Pre ovog ušća, reka prolazi kroz drugi veliki projekat hidroelektrane, branu Jacireta, zajednički projekat između Paragvaja i Argentine.[14][15][16] Ogroman rezervoar formiran projektom bio je izvor brojnih problema za ljude koji žive duž reke, posebno za siromašnije trgovce i stanovnike u nižim oblastima Enkarnasiona, velikog grada na južnoj granici Paragvaja. Nivoi reke su dramatično porasli po završetku izgradnje brane, poplavivši velike sekcije nižih delova grada.

Od ušća reke Paragvaj, Parana ponovo skreće na jug još oko 820 km (510 mi) kroz Argentinu, polako se vraćajući nazad na istok u blizini grada Rosario za krajnji deo od manje od 500 km (310 mi) pre spajanja sa rekom Urugvaj da bi se formirao Rio de la Plata. Ova reka se uliva u Atlantski okean. Tokom dela svog toka nizvodno od grada Dijamante, Entre Rios,[17] deli se na nekoliko krakova i formira deltu Parane.[18][19][20]

Delta[uredi | uredi izvor]

Među mnogim rukavcima reke su Parana Pavon, Parana Ibikuj, Parana de las Palmas, Parana Guazu, i manji Parana Mini i Parana Bravo.

Parana Pavon je prva velika grana. Ima vijugavi tok koji počinje na istočnoj strani, nasuprot Vila Konstitusion. Između glavne Parane i Parana Pavona nalaze se ostrva Lečiguanas. Parana Pavon teče na istok, a zatim skreće na jug da bi je nastavio Ibikuj, koji sam po sebi daje poreklo manjoj reki Paranasito, pritoci reke Urugvaj koja prolazi pored Vile Paranasito.

Parana de las Palmas počinje oko ušća Parana Ibikuj, nizvodno od Baradera, teče na zapad u provinciju Buenos Ajres, a zatim ponovo skreće na jugoistok. Glavni kurs nastavlja druga velika grana, Parana Guazu. Zauzvrat, Parana Guazu formira dve grane koje teku istočno na teritoriji Entre Riosa: prvo Parana Bravo, a zatim Parana Mini.

Upotrebe[uredi | uredi izvor]

Zajedno sa svojim pritokama, Rio Parana čini masivni drenažni basen koji obuhvata veći deo južnog centralnog dela Južne Amerike, u suštini uključujući ceo Paragvaj, veći deo južnog Brazila, severnu Argentinu i jugoistočni deo Bolivije. Ako se reka Urugvaj računa kao pritoka Parane, ovaj sliv obuhvata i veći deo Urugvaja. Količina vode koja teče u Atlantski okean kroz Rio de la Platu otprilike je jednaka zapremini u delti reke Misisipi. Ova vododelnica sadrži niz velikih gradova, uključujući Sao Paulo, Buenos Ajres, Rosario, Asunsion, Braziliju i La Platu.

Parana i njene pritoke predstavljaju izvor prihoda i svakodnevnog izdržavanja za ribare koji žive duž njenih obala. Neke od vrsta riba (kao što su surubi i sabalo) su komercijalno važne i eksploatišu se za veliku internu potrošnju ili za izvoz. Delta reke Parana je jedna od najvećih svetskih destinacija za posmatranje ptica.[21]

Veći deo dužine Parane je plovan, a reka služi kao važan plovni put koji povezuje unutrašnje gradove u Argentini i Paragvaju sa okeanom, obezbeđujući dubokovodne luke u nekim od ovih gradova. Izgradnja ogromnih hidroelektrana duž reke blokirala je njenu upotrebu kao koridora za transport do gradova dalje uzvodno, ali ekonomski uticaj tih brana to nadoknađuje. Brana Jacireta i brana Itaipu na granici sa Paragvajem učinile su malu, uglavnom nerazvijenu državu Paragvaja najvećim svetskim izvoznikom hidroelektrične energije.

Zbog njegove upotrebe za okeanske brodove, merenja nivoa vode sežu do 1904. Podaci su u korelaciji sa Sunčevim solarnim ciklusom.[22][23]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Brojke variraju od 3.300 do 4.380 km.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Balance hídrico en la Cuenca del Plata”. Arhivirano iz originala 19. 10. 2021. g. Pristupljeno 21. 03. 2022. 
  2. ^ a b "Parana River". Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica Inc., 2012. Web. 26 May. 2012 <http://www.britannica.com/EBchecked/topic/443063/Parana-River Arhivirano 2012-04-28 na sajtu Wayback Machine>. "Rio de la Plata". Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica Online. Encyclopædia Britannica Inc., 2012. Web. 26 May. 2012 <http://www.britannica.com/EBchecked/topic/463804/Rio-de-la-Plata Arhivirano 2015-05-09 na sajtu Wayback Machine>
  3. ^ „Transboundary River Basin, Overview – La Plata” (PDF). 
  4. ^ a b „Monitoramento da Qualidade das Águas Superficiais da Bacia do Río Paranaíba: Relatório Annual 2007”. Governo do Estado de Minas Gerais, Instituto Mineiro de Gestão das Águas. 2008. Arhivirano iz originala (PDF in ZIP) 6. 7. 2011. g. Pristupljeno 12. 8. 2010. 
  5. ^ Río Paraná Guazú at GEOnet Names Server (main distributary)
  6. ^ „South America's drought-hit Paraná river at 77-year low”. BBC News (na jeziku: engleski). 2021-09-01. Pristupljeno 2021-09-04. 
  7. ^ „Down river”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-06. 
  8. ^ Holmer, Nils m. (1960). „Indian Place Names in South America and the Antilles. I.”. A Journal of Onomastics. 8 (3): 133—148. doi:10.1179/nam.1960.8.3.133. Pristupljeno 20. 9. 2021. 
  9. ^ „Río de la Plata”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 11. 8. 2010. 
  10. ^ „Iguaçu Falls”. Encyclopædia Britannica (Online Library izd.). 2011. Pristupljeno 15. 4. 2011 — preko eb.com. 
  11. ^ Stevaux, Jose; Latrubesse, Edgardo (2010). Migon, Piotr, ur. Iguazu Falls: A History of Differential Fluvial Incision, in Geomorphological Landscapes of the World. 
  12. ^ Schenoni, Luis (2016). „Regional Power Transitions: Lessons from the Southern Cone”. GIGA Working Papers. Arhivirano iz originala 2018-09-20. g. Pristupljeno 2017-03-21. 
  13. ^ „Energy”. Itaipu Binacional. 2014. Arhivirano iz originala 12. 4. 2014. g. Pristupljeno 4. 7. 2014. 
  14. ^ „Yacyretá supera la generación media prevista”. Secretaría de Comunicación Pública de la Presidencia de la Nación Argentina. 2. 1. 2013. Arhivirano iz originala 5. 1. 2013. g. Pristupljeno 9. 1. 2013. 
  15. ^ „Yacyretá alcanzó récord energético”. Diario Época (newspaper from Corrientes, Argentina). 3. 1. 2013. Arhivirano iz originala 22. 2. 2014. g. Pristupljeno 9. 1. 2013. 
  16. ^ „Data on the Yacyretâ dam”. European Rivers Network. Arhivirano iz originala 2008-11-12. g. Pristupljeno 2008-11-26. 
  17. ^ Todo Argentina, Provincia de Entre Ríos. Área Natural Delta del Paraná
  18. ^ Partido de Tigre, Geografía. El Delta del Paraná Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. maj 2006)
  19. ^ Diamante-Coronda. [htiopp0060501024923/http://www.lahueya.com.ar/index/parques/deltadelparana.htm Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. maj 2006) Área Natural Delta del Paraná]
  20. ^ ArgentinaXplora. Reserva de Biosfera Delta del Paraná
  21. ^ Iriondo, Martín H., Juan César Paggi, and María Julieta Parma, eds. The Middle Paraná River: Limnology of a subtropical wetland. Chapter "Birds." Springer Science & Business Media, 2007.
  22. ^ Pablo J.D. Mauas & Andrea P. Buccino. "Mauas, Pablo J. D.; Buccino, Andrea P.; Flamenco, Eduardo (2011). „Long-term solar activity influences on South American rivers”. Journal of Atmospheric and Solar-Terrestrial Physics. 73 (2–3): 377. Bibcode:2011JASTP..73..377M. S2CID 55802318. arXiv:1003.0414 Slobodan pristup. doi:10.1016/j.jastp.2010.02.019. " page 5. Journal of Atmospheric and Solar-Terrestrial Physics on Space Climate, March 2010. Accessed: 20 September 2014.
  23. ^ Antico, A.; Kröhling, D. M. (oktobar 2011). „Solar motion and discharge of Paraná River, South America: Evidence for a link”. Geophysical Research Letters. 38 (19): n/a. Bibcode:2011GeoRL..3819401A. S2CID 130181708. doi:10.1029/2011GL048851. hdl:11336/72975 Slobodan pristup. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Prof. Roberto F. Bó. Grupo de Investigaciones en Ecología de Humedales (GIEH). Laboratorio de Ecología Regional. Departamento de Ecología, Genética y Evolución. Facultad de Ciencias Exactas y Naturales (FCEN), Universidad de Buenos Aires (UBA).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Parana na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парана_(река)&oldid=27551662”