Pariz

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Pariz
fr. Paris

Paris - Eiffelturm und Marsfeld2.jpg
Panorama Pariza

Grb

Zastava
Osnovni podaci
Država Zastava Francuske Francuska
Region Pariski region
Stanovništvo
Stanovništvo (2011-01-01) 2249975
Aglomeracija 12292895
Gustina stanovništva 21347 st/km²
Geografske karakteristike
Koordinate 48°51′00″N 2°19′00″E / 48.85, 2.333333
Vremenska zona UTC+1, leti UTC+2
Nadmorska visina 33 m
Površina 105,40 km²
Pariz na mapi Francuske
{{{alt}}}
Pariz
Pariz na mapi Francuske
Ostali podaci
Gradonačelnik Bertran Delano
INSEE kod 75056
Veb-strana paris.fr

Pariz (fr. Paris, lat. Lutetia) je glavni i najveći grad Francuske. Nalazi se u centru Pariskog basena, nad rekom Senom (La Seine). Rekom je podeljen na dva dela: na severnu „Desnu obalu“ i na južnu, manju, „Levu obalu“. Grad predstavlja političko, ekonomsko, obrazovno i kulturno središte centralizovane francuske države, a i Evrope.

Pariz je jedan od najznačajnijih svetskih gradova. U njemu su sedišta međunarodnih organizacija UNESKO, OECD i neformalnog Pariskog kluba. Sa svetom je povezan preko 2 velika aerodroma i 6 glavnih železničkih stanica.

U Parizu se nalaze mnoge znamenitosti i turističke atrakcije. Sa istorijom dugom 2 milenijuma, ovaj grad je bio mesto značajnih istorijskih događaja i stecište umetnika. Zbog toga svake godine Pariz poseti do 30 miliona turista[1]. Po broju turista Pariz je najposećenija svetska turistička destinacija. Takođe je poznat po imenu „Grad svetlosti“.

Grad ima preko dva miliona stanovnika (2.211.297, procena iz 2008[2] ), a urbana zona preko 12 miliona (12.089.098[3]). Ova neprekinuta urbana zona Pariza (bez satelitskih naselja) je najveća u Evropskoj uniji.

Administrativni status[uredi]

Ajfelova kula.

Pariz je zaseban departman u Francuskoj sa brojem 75 i sedište administrativnog regiona Il-d-Frans (Île-de-France). Sem Pariskog departmana u njegov sastav ulaze i: Eson (Essonne) broj 91, Senski visovi (Hauts-de-Seine) broj 92, Sena Sen Deni (Seine-Saint-Denis) broj 93, Sena i Marna (Seine-et-Marne) broj 77, Dolina Marne (Val-de-Marne) broj 94, Dolina Oaze (Val-d'Oise) broj 95 i Ivlen (Yvelines) broj 78.

Pariz je podeljen u dvadeset numerički organizovanih oblasti (arondismana). Arondismani su raspoređeni po spiralnoj šemi, sa prvim arondismanom u centru grada.

Geografija[uredi]

Pariz se prostire na 105,4 kvadratna kilometra. Grad ima dve velike gradske šume koje ga odvajaju od predgrađa: Bulonjsku i Vensensku. Reka Sena povezuje Pariz sa unutrašnjošću zemlje (Burgundija) i sa kanalom Lamanš. Blizina velike reke je bila razlog za osnivanje grada na ovom mestu i najvažniji faktor njegovog razvoja. Veći deo grada, koji se nalazi na desnoj obali, posvećen je institucijama trgovine i finansija, dok je leva obala sa Latinskom četvrti univerzitetski i stambeni centar. Ostrvo De la Site se nalazi u srcu grada. Tu je nastalo prvo naselje u doba antike. Godine 1584. kralj Anri III je povezao manja ostrva i dobio veću površinu za izgradnju. Vremenom je ostrvo od 8 hektara poraslo na 17. Most koji povezuje obale Sene preko ovog ostrva, „Novi most“ (Pont Neuf), je najstariji sačuvani most u Parizu. Nekadašnje Ostrvo labudova (Île aux Cygnes) je 1773. spojeno sa Marsovim poljima. Najviše prirodno uzvišenje u gradu je brdo Monmartr sa 129 metara visine. Do njegovog vrha vozi žičara. Tu se nalazi crkva Sakre ker („Sveto srce“).

Klima[uredi]

Grad se nalazi u umerenoj klimatskoj zoni. Srednja godišnja temperatura iznosi 10,8 stepeni, dok je prosečna godišnja količina padavina 647 milimetara. Najtoplliji je mesec jul sa prosekom od 18,4 stepeni, a najhladniji januar sa 3,5 stepena. Najviše padavina ima u maju, a najmanje u februaru.


Klima Pariza (1961—1990)
Pokazatelj Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Godišnje
Apsolutni maksimum, °C 15,3 20,3 24,7 27,8 30,2 34,4 35,4 39,3 32,7 28,0 20,3 17,1 39,3
Srednji maksimum, °C 6,3 7,9 11,0 14,5 18,1 21,6 23,9 23,6 20,8 16,0 10,1 7,0 15,1
Srednja temperatura, °C 4,2 5,3 7,8 10,6 14,3 17,4 19,6 19,2 16,7 12,7 7,7 5,0 11,7
Srednji minimum, °C 2,0 2,6 4,5 6,7 10,1 13,2 15,2 14,8 12,6 9,4 5,2 2,9 8,3
Apsolutni minimum, °C −13,9 −9,8 −8,6 −1,8 2,0 4,2 9,5 8,2 5,8 0,4 −4,2 −25,6 −25,6
Količina padavina, mm 55 45 52 50 62 53 58 46 53 55 57 55 642
Izvor: Relevés Paris-Montsouris 1961-1990


Istorija[uredi]

Nastanak[uredi]

Najraniji arheološki znakovi stalnog ljudskog naseljavanja pariskog područja datiraju oko 4200. p. n. e.[4] Pretpostavlja se da je Pariz kasnije ime dobio po keltskom plemenu Parizi, koji su naselili područje kraj reke Sene sredinom 3. veka pre naše ere oko keltske tvrđave pod imenom Lutecija. Tvrđava se nalazila na ostrvu De la site. Ime Lutecija se po prvi put pominje godine 53. p. n. e. u šestoj knjizi Julija Cezara iz ciklusa De bello Gallico.

Kada su se rimljani približili ovom naselju 52. p. n. e., Parizi su spalili Luteciju i sve mostove. Rimljani su osvojili pariski bazen 52. p. n. e. i na levoj obali Sene sagradili novi grad na brdu koje će kasnije biti poznato kao brdo Svete Ženevjeve.[4] Galsko-rimski grad izvorno je nazivan „Lutecija“, ali naziv je kasnije galiciran u Lutece. U rimskoj Galiji ovaj grad se zvao Civitas Parisiorum, ili Parizija, i nije imao veći značaj. Tokom sledećih stoleća znatno se proširio, prerastavši u napredan grad s forumom, palatama, kupatilima, hramovima, teatrima i amfiteatrom.[5] Pad Rimskog carstva i germanske invazije u petom stoleću, označili su za Pariz početak perioda opadanja. Do 400., Lutece, tada uveliko napušten od svojih stanovnika, bio je skoro samo garnizon utaboren u užurbano utvrđenom središnjem ostrvu.[4] Sveci zaštitnici grada su Sveti Žermen (Saint Germain) i Sveta Ženevjeva (Sainte Geneviève), za koje se veruje da su ubedili hunskog ratnika Atilu da poštedi grad u 5. veku. Pri kraju rimske okupacije grad je ponovo nazvan imenom „Pariz“.

Srednji vek[uredi]

Pariz 1493.
Katedrala Notr Dam

Dolazak Merovinga u 5. veku je označio kraj rimske vladavine. Godine 508. Pariz je postao prestonica merovinške države pod kraljem Hlodovehom I. Tokom vladavine Karolinga grad su više puta napadali Normani. Vladari dinastije Kapet su Pariz proglasili prestonicom Francuske. Kralj Filip II Avgust (1165–1223.) je utvrdio grad i sagradio palatu Luvr. U to vreme se na desnoj obali razvilo zanatstvo. Prva natkrivena pijaca je otvorena 1181. Početkom 14. veka iz više manjih škola se razvio Univerzitet Sorbona. Kralj Šarl V je na levoj obali Sene podigao zidine za odbranu grada od Engleza. Godine 1370. podigao je zid i na desnoj obali. Tokom Stogodišnjeg rata, Parizom su od 1420. do 1436. vladali Englezi.

Pariz je bio katolička tvrđava za vreme verskih ratova u Francuskoj u drugoj polovini 16. veka. U Bartolomejskoj noći 24. avgusta 1572. hiljade francuskih protestanata (hugenota) su pobijeni u Parizu. Za vreme vladavine Luja XIV uvedeno je ulično osvetljenje, modernizovano snabdevanje vodom i izgrađene bolnice. On je naredio rušenje gradskih zidina i izgradnju velikih gradskih bulevara. Kraljeva rezidencija se preselila u Versaj. Ipak, Pariz je ostao, bez premca, politički, privredni i demografski centar Francuske.

Francuska revolucija 1789. (pad Bastilje)

Godine 1789. u Parizu je izbila Francuska revolucija koja je utrla put zbacivanju monarhije i osnivanju francuske Republike. Nova gradska utvrđenja su podignuta 1844. na mestu današnjeg Periferijskog bulevara. Sa dužinom od 39 kilometara, sa 94 bastiona i 16 tvrđava, ovo je predstavljalo najveće utvrđenje na svetu.

U drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka u Parizu je održano šest Svetskih izložbi (1855, 1867, 1878, 1889, 1900. i 1937.). Ove izložbe su podvukle globalni kulturni i politički značaj Pariza. Nemačke trupe su osvojile Pariz 1871. Usledila je narodna pobuna poznata kao Pariska komuna. Period od 1871. do 1914. se označava kao „Bel epoh“ (lepa epoha, belle époque). Grad je u drugoj polovini 19. veka doživeo velike arhitektonske promene po planovima barona Osmana. Celi blokovi krivudavih i uskih srednjovekovnih ulica su srušeni da bi se izgrdile široke avenije, bulevari i neoklasicističke fasade koje su slika Pariza danas. U to doba su izgrađene železnička stanica Lion, zgrada Opere, most Aleksandra III, i prepoznatljive stanice metroa u stilu ove epohe.

Letnje Olimpijske igre su održane u Parizu 1900. i 1924.

Pariz je bio pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu od 1940. do 25. avgusta 1944.

U maju 1968. Pariz je bio centar studentskih demonstracija, masovnih štrajkova i nereda. Godine 2005. neredi su izbili u siromašnim imigrantskim predgrađima i proširili se na druge gradove Francuske.

Demografija[uredi]

Demografija
1982. 1990. 1999. 2006. 2011.
2,176,243 2,152,423 2,125,246 2,181,371 2.249.975

U starom i srednjem veku, a i kasnije, stanovništvo Pariza je prolazilo kroz brojne ratove, epidemije i periode gladi, tako da je njihova brojnost stagnirala. Tako je recimo, 1832. u epidemiji kolere stradalo 20.000 ljudi. Tek je period Industrijske revolucije u 19. veku označio početak snažnog demografskog razvoja. Od 1846. do 1876. broj stanovnika se od jednog milona udvostručio. Godine 1921. u Parizu je živelo 2,9 miliona ljudi. Do danas je broj stanovnika u užem, centralnom Parizu opao, ali se njihov broj u Pariskom regionu popeo na više od 9 miliona. Po gustini stanovništva u užem centru, Pariz je prvi među milionskim gradovima sveta. Po zakonu, francuski popisi stanovništva ne smeju da prikupljaju podatke o etničkoj ili religijskoj pripadnosti stanovništva. Međutim, po podacima popisa iz 1999. vidi se da je 19,4% stanovništva rođeno van evropske Francuske. Po tome je Pariz veoma multikulturalan grad. Najviše novih imigranata pristiže iz Kine i Afrike. Istorijski, u Pariz su se doseljavali Italijani, Jevreji iz centralne Evrope, Rusi posle Oktobarske revolucije, Jermeni, ljudi iz francuskih kolonija, španski, portugalski i severnoafrički ekonomski emigranti od 1950-ih od 70-ih.

Religije[uredi]

Od 80 procenata stanovnika koji se identifikuju kao vernici, 75 % pripadaju katoličkoj crkvi. Grad ima 94 katoličke opštine, oko 15 grčkih i ruskih pravoslavnih, kao i jednu srpsku (parohija Svetog Save u Parizu), koja se nalazi na severoistoku Pariza, u 18. arondismanu. U Parizu postoji sedam sinagoga za oko 220.000 Jevreja, i dve džamije za 50.000 muslimana. Neki podaci govore da su 15% stanovništva Pariza muslimani. Samo 12% hrišćana i 15% Jevreja su aktivni vernici.

Znamenitosti i kultura Pariza[uredi]

Trijumfalna kapija
Jelisejska polja
Muzej Luvr

Francuska prestonica ima na stotine vrednih istorijskih građevina, crkava, ulica, trgova i parkova, oko 160 muzeja, 200 umetničkih galerija, oko 100 pozorišta, preko 650 bioskopa i više od 10.000 restorana. Stalno postoji bogata ponuda kulturnih događaja, poput koncerata, izložbi, festivala i modnih izložbi. Dvorci Fontenblo i Versaj (oba u predgrađima) i obale Sene su na UNESKO-voj listi svetske baštine. UNESKO ima svoje sedište u Parizu.

Gradska katedrala Notr Dam izgrađena je u gotskom stilu između 1163. i 1235. Druga znamenita crkva je bazilika Sakr ker na brdu Monmartru iz 1914.

Najznačajniji muzeji u Parizu su: Muzej Luvr, Muzej Orsej (posvećen umetnosti 19. veka, naročito umetnosti Impresionizma), Centar Žorž Pompidu (Nacionalni muzej savremene umetnosti), Muzej čoveka (etnologija i antropologija), Pikasov muzej, Rodenov muzej, Pariske katakombe itd.

Mazarenova biblioteka iz 1643. je najstarija javna biblioteka u Francuskoj. Nacionalna biblioteka Francuske se nalazi na dve lokacije. Zgrada „Rišelje“ je u drugom arondismanu, a krilo „Fransoa Miteran“ u 13. Broj knjiga u ovoj biblioteci se procenjuje na 30 miliona. U Parizu postoji 55 javnih biblioteka.

Zbog istorijske politike centralizacije u Francuskoj, sva najbolja pozorišta, opera i balet Francuske su skoncentrisani u Parizu. Najpoznatija pozorišta su Komedi fransez (Comédie-Française, osnovano krajem 17. veka) i Pozorište na Jelisejskim poljima (Théâtre des Champs-Élysées, osnovano početkom 20. veka). Nacionalna opera Pariza nastupa na dve lokacije. Jedna je stara zgrada opere (Opera Garnije, po arhitekti Šarlu Garnijeu), otvorena 1875, koja je sa 11.237 m² najveći svetski teatar. U njoj nastupa i baletska trupa Pariske opere. Druga lokacija je Opera Bastilja, otvorena 1989. Zabavni i revijalni program je reprezentovan u teatrima poput Mulen ruža i Lida.

Poznate građevine, avenije, parkovi i četvrti Pariza su još:

Panorama Pariza snimljena sa Ajfelove kule

Obrazovanje[uredi]

Periska regija ima 17 javnih univerziteta sa 359.749 studenata (podatak iz 2005.). To je najveća koncentracija studenata u Evropi. Velike škole i privatni univerziteti obrazuju još 240.778 studenata.

Univerzitet u Parizu (Sorbona) osnovao je Rober de Sorbon 1257. kao zajednicu škola koje su postojale na levoj obali Sene u Latinskoj četvrti. Ove škole su već imale evropsku reputaciju, a predavanja su bila na latinskom jeziku. Tokom 19. veka, na Sorboni se učilo: pravo, nauka, medicina, farmaceutika, književnost i teologija.

Posle Studentskih nereda 1968. jedinstveni univerzitet je podeljen u 13 delova (Pariz I do Pariz XIII). Godine 1991. osnovana su još 4 univerziteta u predgrađima (ukupno 17).

Privreda[uredi]

Pariz je najznačajniji privredni centar Francuske. Pariski region ostvaruje više od četvrtine nacionalnog proizvoda zemlje. BDP je 2005. iznosio 478.7 milijarde evra. Grad je poznat po proizvodnji luksuzne robe, visoke mode i nakita. Ostale značajne industrijske grane su hemijska, mašinska i industrija električnih aparata.

Skoro sve značajne francuske banke i finansijske institucije imaju svoje sedište u Parizu. Grad je jedan od najznačajnijih finansijskih i trgovačkih centara Evrope. Ovom položaju Pariza doprinosi jedna od najjačih agroindustrija u Evropi. U francuskoj ekonomskoj politici uloga države je tradicionalno jaka. Ključni sektori, posebno sektor energije, su pod državnim monopolom.

U turizmu i pratećim aktivnostima zaposleno je 6,2 % radno aktivnog stanovništva Pariza. Godine 2006. grad je posetilo 27 miliona turista, od toga 17 miliona stranaca.

Pariz spada u regije Evrope sa najvišim standardom života. Nezaposlenost je osnovni problem od ranih 1990-ih. Od tada je Pariz izgubio oko 250.000 radnih mesta.

Mediji[uredi]

Glavne medijske kuće Francuske su koncentrisane u Parizu. To su: izdavačka kuća „Le Figaro“, medijske kompanije „Vivendi Universal“, „Groupe Lagardère“ i „Groupe TF1“. Najvažniji dnevni listovi su Le Figaro („Le Figaro“), Le Mond („Le Monde“) i Liberasion („Libération“).

Transport[uredi]

Kao međunarodni poslovni, trgovinski i turistički centar, Pariz ima razvijenu transportnu mrežu auto-puteva, brzih pruga i dva velika aerodroma.

Gradski prevoz uključuje 654 autobuske linije, metro, 3 linije tramvaja, prigradsku železnicu i privatnike koji opslužuju 1.070 sporednih autobuskih linija.

Pariski metro ima 380 stanica i 16 linija (14 glavnih i dve sporedne). Dužina šina je 221.6 km. Pošto je rastojanje među stanicama malo, od 1960-ih uveden je sistem 5 ekspresnih linija ka udaljenim predgrađima pod imenom RER. Pariz ima i 4 linije lake železnice.

Pariz je glavni centar nacionalnog sistema železnica. U gradu postoji 6 železničkih stanica: Sever (Gare du Nord), Monparnas (Gare Montparnasse), Istok (Gare de l'Est), Lion (Gare de Lyon), Austerlic (Gare d'Austerlitz) i Sen Lazar (Gare Saint-Lazare). Postoje tri tipa železničkih linija: linije velike brzine (TGV), linije normalnih brzina i prigradska železnica.

Od jula 2007. grad Pariz nudi građanima i turistima sistem iznajmljivanja bicikala za gradsku vožnju (Velib). Za ovu namenu određeno je 750 stanica sa oko 10.000 bicikala.

Dva velika pariska aerodroma su Orli (južno od grada) i Šarl de Gol kod mesta Roasi. Postoji i mnogo manji aerodrom u Boveu, oko 70 km severno od grada. Četvrti aerodrom, Le Burže, služi samo za poslovne avione i sajmove avijacije.

Grad ima 3 glavna auto-puta i oko 2000 kilometara magistralnih puteva.

Sport[uredi]

Glavni sportski klubovi u Parizu su fudbalski klub Pari Sen Žermen, košarkaški Rasing i ragbi klub Stad Franse Pari.

Stad de Frans je najveći gradski stadion. Izgrađen je za Svetsko prvenstvo u fudbalu 1998. i ima 80.000 sedišta. Koristi se za fudbalske i ragbi utakmice, kao i za atletiku.

U Parizu su održane dve Letnje Olimpijade (1900. i 1924.) i dva Svetska prvenstva u fudbalu (1938. i 1998.).

Svake sezone biciklistička trka Tur de Frans ima drugačiju maršrutu, ali se završna etapa uvek vozi u Parizu. Od 1975. cilj je na aveniji Jelisejska polja.

Otvoreno prvenstvo Francuske u tenisu se svake godine igra na crvenoj glini stadiona Rolan Garos u okolini Pariza. To je jedan od 4 prestižna „Grend slem“ turnira.

Reference[uredi]

  1. ^ Institut National de la Statistique et des Études Économiques. „Le tourisme se porte mieux en 2004“ (PDF) Приступљено 16. 1. 2007.. 
  2. ^ ((fr)) Institut National de la Statistique et des Études Économiques. „Commune : Paris (75056) – Thème : Évolution et structure de la population“ Приступљено 31. 8. 2011.. 
  3. ^ „Aire urbaine 2010 : Paris (001)“ (на Француски). Insee Приступљено 20. 10. 2011.. 
  4. ^ a b v „Paris, Roman City - Chronology“. Mairie de Paris. 
  5. ^ „Paris, Roman City - The City“. Mairie de Paris. 


Galerija[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :

title=Vikiputovanja

Vikiputovanja imaju više informacija na vezi: