Dužičasta pastrmka

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Dužičasta pastrmka
Oncorhynchus mykiss.jpg
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Actinopterygii
red: Sakmoniformes
porodica: Salmonidae
rod: Oncorhynchus
vrsta: O. mykiss
Binomijalna nomenklatura
Oncorhynchus mykiss
Richardson, 1836
Ekologija taksona
Kalifornijska pastrmka (Oncorhynchus mykiss).
Калифорнијска пастрмка (Oncorhynchus mykiss) омамљена електродом током електро риболова.
Калифорнијска пастрмка, (Oncorhynchus mykiss), pliva pod vodom reke Vrelo u Perućcu, pritoci reke Drine.

Dužičasta pastrmka (lat. Parasalmo gairdneri) migratorna (anadromna) ili slatkovodna (potamodromna) riba koja živi u bistrim, čistim vodama, a pripada familiji Salmonidae.

  • Latinski naziv: Oncorhynchus mykiss
  • Lokalni nazivi: dužičasta pastrmka, kalifornijska pastrmka
  • Maks. dužina: od 25 do 60 cm
  • Maks. težina: 15,8 kg
  • Vreme mresta: počinje u rano proleće a završava se u maju

Opis i građa[uredi]

Slatkovodna dužičasta pastrmka nešto je šira i snažnija od potočne pastrmke. Telo, uključujući i peraja, joj je prekriveno tamnim pegama, a leđa su joj tamnozelene boje. Po bokovina, koji srebrnasto svetlucaju, se pruža šarena linija duginih boja koja nijansom prelazi na crveno, i zbog toga je i dobila ime dužičasta pastrmka. Migratorne forme sa zapada Severne Amerike imaju čelično-srebrnu boju ("steelhead") i ulaze iz Tihog okeana u velike reke, kojima migriraju uzvodno na prirodona plodišta radi mresta.

Navike, stanište, rasprostranjenost[uredi]

Dužičasta pastrmka poreklom je iz voda zapadne, pacifičke obale Severne Amerike (Kalifornija, Kanada, Severna Amerika), a na prostore Evrope i Balkana je stigla 1893. godine kada je uvedena u ribogojilišta kod Zagreba, a potom i u Sloveniji. Ubrzo je iz ribnjaka ušla i u otvorene vode i privikla se kako u rekama, tako i u jezerima.

Dužičasta pastrmka se u Srbiji masovno gaji u ribnjacima uglavnom zbog toga što dobro podnosi letnju povišenu temperaturu vode i do 25 °C.

Dužičasta pastrmka se zadržava u otvorenim vodama, a u nekima je postala vrsta koja se razmnožava i ima svoje populacije. U nekim vodama postiže maksimalnu težinu i do 10 kg. Trofejima se smatraju primerci od 30 cm dužine. Prosečna lovna težina je od 200 do 900 grama.

Dužičasta pastrmka kao mala hrani se planktonom i epizoonom, a zatim sitnim vodenim larvama insekata, odraslim insektima i račićima, a kasnije prelazi na krupniju hranu, npr. mlađ riba.

Razmnožavanje[uredi]

Dužičasta pastrmka mresti se u rano proleće (mart - april), pa sve do maja. Tada po telu dobija još izražajnije boje, "mresnu odoru". U to vreme menja i boju mesa i dobija jači riblji miris. Izleže do 2000 jajašaca, a polno je zrela između druge i treće godine kad je dugačka od 20 do 25 cm.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]