Patuljasta galaksija
Patuljasta galaksija je mala galaksija koja može imati do nekoliko milijardi zvezda, što je mali broj u poređenju sa 200-400 milijardi zvezda koliko ima naš Mlečni put. Veliki Magelanov oblak, koji sadrži preko 30 milijardi zvezda, ponekad se klasifikuje kao patuljasta galaksija dok ga drugi smatraju za standardnu galaksiju koja kruži oko Mlečnog puta.
U lokalnoj grupi ima mnogo patuljastih galaksija: ove male galaksije često kruže oko većih, kao što su Mlečni put, Andromeda i Triangulum. Mlečni put ima 14 poznatih satelitnih patuljastih galaksija. Pogledajte članak Mlečni put za više informacija.
Patuljaste galaksije se javljaju u više različitih morfologija:
- Eliptička galaksija: patuljasta eliptička galaksija (oznaka dE) i njen podtip - patuljasta sferoidna galaksija (oznaka dSph).
- Nepravilna galaksija: patuljasta nepravilna galaksija (oznaka dI).
- Spiralna galaksija: patuljasta spiralna galaksija.
Formiranje[uredi | uredi izvor]
Jedna teorija navodi da se većina galaksija, uključujući patuljaste galaksije, formiraju u vezi sa tamnom materijom ili iz gasa koji sadrži metale. Međutim, NASA-ina svemirska sonda Galaktički evolucioni istraživač identifikovala je nove patuljaste galaksije koje se formiraju od gasova niske metalnosti. Ove galaksije su se nalazile u Lavovom prstenu, oblaku vodonika i helijuma oko dve masivne galaksije u sazvežđu Lava.[2]
Zbog njihove male veličine, primećeno je da patuljaste galaksije privlače i cepaju susedne spiralne galaksije, što dovodi do zvezdanih tokova i na kraju spajanja galaksija.[3]
Lokalne patuljaste galaksije[uredi | uredi izvor]
U Lokalnoj Grupi ima mnogo patuljastih galaksija; ove male galaksije često kruže oko većih galaksija, kao što su Mlečni put, galaksija Andromeda i galaksija Trougao. Jedna publikacija iz 2007. godine[5] sugeriše da su mnoge patuljaste galaksije stvorene galaktičkim plimama tokom ranih evolucija Mlečnog puta i Andromede. Plimne patuljaste galaksije nastaju kada se galaksije sudare i njihove gravitacione mase međusobno deluju. Tokovi galaktičkog materijala povlače se od matičnih galaksija i oreola tamne materije koji ih okružuju.[6] Jedna studija iz 2018. sugeriše da su se neke lokalne patuljaste galaksije formirale izuzetno rano, tokom mračnog doba, u prvih milijardu godina nakon velikog praska.[7]
Više od 20 poznatih patuljastih galaksija kruži oko Mlečnog puta, a nedavna zapažanja[8] su takođe navela astronome da veruju da je najveće globularno jato u Mlečnom putu, Omega Kentauri, zapravo jezgro patuljaste galaksije sa crnom rupom na svom centar, koju je svojevremeno apsorbovao Mlečni put.
Uobičajeni tipovi[uredi | uredi izvor]
- Eliptična galaksija: patuljasta eliptična galaksija (dE)
- Patuljasta sferoidalna galaksija (dSph): Nekada podtip patuljastih eliptičnih, sada se smatra posebnim tipom
- Nepravilna galaksija: patuljasta nepravilna galaksija (dIrr)
- Spiralna galaksija: patuljasta spiralna galaksija (dS)[10]
- Patuljci Magelanskog tipa
- Plave kompaktne patuljaste galaksije (pogledajte odeljak ispod)
- Ultra-kompaktne patuljaste galaksije (pogledajte odeljak ispod)
Plave kompaktne patuljaste galaksije[uredi | uredi izvor]
U astronomiji, plava kompaktna patuljasta galaksija (BCD galaksija) je mala galaksija koja sadrži velika jata mladih, vrućih, masivnih zvezda. Ove zvezde, od kojih su najsjajnije plave, uzrokuju da sama galaksija izgleda plave boje.[12] Većina BCD galaksija je takođe klasifikovana kao patuljaste nepravilne galaksije ili kao patuljaste lentikularne galaksije. Pošto se sastoje od zvezdanih jata, BCD galaksije nemaju ujednačen oblik. One intenzivno troše gas, zbog čega njihove zvezde postaju veoma nasilne prilikom formiranja.
BCD galaksije se hlade u procesu formiranja novih zvezda. Sve zvezde galaksija se formiraju u različitim vremenskim periodima, tako da galaksije imaju vremena da se ohlade i da izgrade materiju kako bi formirale nove zvezde. Kako vreme prolazi, ova formacija zvezda menja oblik galaksija.
Obližnji primeri uključuju NGC 1705, NGC 2915, NGC 3353 i UGCA 281.[13][14][15][16]
Ultra-blede patuljaste galaksije[uredi | uredi izvor]
Ultra-blede patuljaste galaksije (UFD) su klasa galaksija koje sadrže od nekoliko stotina do sto hiljada zvezda, što ih čini najslabijim galaksijama u svemiru.[17] Galaksije ove klase po izgledu podsećaju na globularne klastere (GC), ali imaju veoma različita svojstva. Za razliku od globularnih klastera, UFD galaksije sadrže značajnu količinu tamne materije i prošireni su. UFD su prvi put otkriveni pojavom digitalnih istraživanja neba 2005. godine, posebno Sloanskim digitalnim nebeskim pregledom (SDSS).[18][19]
UFD galaksije su najpoznatiji sistemi u kojima dominira tamna materija. Astronomi veruju da UFD kodiraju vredne informacije o ranom svemiru, pošto su svi do sada otkriveni UFD-ovi drevni sistemi koji su se verovatno formirali veoma rano, samo nekoliko miliona godina nakon Velikog praska i pre epohe rejonizacije.[20] Nedavni teorijski radovi su postavili hipotezu o postojanju populacije mladih UFD-a koji se formiraju mnogo kasnije od starih UFD-a.[21] Ove galaksije do sada nisu primećene u našem svemiru.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Aktivna galaksija
- Grupe i skupovi galaksija
- Eliptička galaksija
- Istorija saznanja o galaksijama, skupovima galaksija i velikim strukturama
- Klasifikacija galaksija
- Lentikularna galaksija
- Nastanak i evolucija galaksija
- Nepravilna galaksija
- Patuljasta eliptička galaksija
- Patuljasta sferoidna galaksija
- Premošćena spiralna galaksija
- Prstenasta galaksija
- Sejfertova galaksija
- Spiralna galaksija
- Spisak galaksija
- Spisak najbližih galaksija
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „An irregular island”. www.spacetelescope.org. Pristupljeno 25. 8. 2016.
- ^ „New Recipe For Dwarf Galaxies: Start With Leftover Gas”. Science Daily. 19. 2. 2009. Pristupljeno 2015-07-29.
- ^ Jaggard, V. (9. 9. 2010). „Pictures: New Proof Spiral Galaxies Eat, Digest Dwarfs”. National Geographic Society. Pristupljeno 2012-02-11.
- ^ „Hubble Sizes up a Dwarf Galaxy”. ESA/Hubble. 24. 10. 2011. Pristupljeno 2011-10-25.
- ^
Metz, M.; Kroupa, P. (2007). „Dwarf-spheroidal satellites: are they of tidal origin?”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 376 (1): 387—392. Bibcode:2007MNRAS.376..387M. S2CID 16426005. arXiv:astro-ph/0701289
. doi:10.1111/j.1365-2966.2007.11438.x.
- ^ „New Recipe for Dwarf Galaxies: Start with Leftover Gas”. Newswise.com. 18. 2. 2009. Pristupljeno 2009-02-20.
- ^ Rincon, Paul (16. 8. 2018). „Earliest galaxies found 'on our cosmic doorstep'”. BBC News. Pristupljeno 17. 8. 2018.
- ^ Noyola, E.; Gebhardt, K.; Bergmann, M. (2008). „Gemini and Hubble Space Telescope Evidence for an Intermediate-Mass Black Hole in ω Centauri”. The Astrophysical Journal. 676 (2): 1008—1015. Bibcode:2008ApJ...676.1008N. arXiv:0801.2782 . doi:10.1086/529002.
- ^ „True blue”. ESA/Hubble. 15. 6. 2015. Pristupljeno 2015-06-15.
- ^ Schombert, J.M.; Pildis, R.A.; Eder, J.A.; Oelmer, A., Jr. (1995). „Dwarf Spirals”. The Astronomical Journal. 110: 2067—2074. Bibcode:1995AJ....110.2067S. doi:10.1086/117669.
- ^ „An intriguing young-looking dwarf galaxy”. ESA/Hubble. 16. 3. 2015. Pristupljeno 2015-03-21.
- ^ „WISE Discovers Baby Galaxies in the Nearby Universe”. WISE. 2. 9. 2011. Pristupljeno 2011-09-03.
- ^
López-Sánchez, Á. R.; Koribalski, B.; van Eymeren, J.; Esteban, C.; Popping, A.; Hibbard, J. (2010). „The environment of nearby Blue Compact Dwarf Galaxies”. ASP Conference Series. 421: 65. Bibcode:2010ASPC..421...65L. arXiv:0909.5500 .
- ^ Papaderos, P. (7. 5. 2010). „Blue Compact Dwarf Galaxies” (PDF). Centro de Astrofísica da Universidade do Porto.
- ^ Noeske, K.; Papaderos, P.; Cairos, L. M. (2003). „New insights to the photometric structure of Blue Compact Dwarf Galaxies from deep Near-Infrared Studies” (PDF). Göttingen Observatory. Arhivirano iz originala (PDF) 2011-08-15. g.
- ^ Meurer, G. R.; Mackie, G.; Carignan, C. (1994). „Optical observations of NGC 2915: A nearby blue compact dwarf galaxy”. The Astronomical Journal. 107 (6): 2021–2035. Bibcode:1994AJ....107.2021M. doi:10.1086/117013.
- ^ Simon, Joshua D. (2019-08-18). „The Faintest Dwarf Galaxies”. Annual Review of Astronomy and Astrophysics (na jeziku: engleski). 57 (1): 375—415. Bibcode:2019ARA&A..57..375S. ISSN 0066-4146. S2CID 119384790. arXiv:1901.05465 . doi:10.1146/annurev-astro-091918-104453. Arhivirano iz originala 21. 06. 2022. g. Pristupljeno 24. 06. 2022.
- ^ Willman, Beth; Dalcanton, Julianne J.; Martinez-Delgado, David; West, Andrew A.; Blanton, Michael R.; Hogg, David W.; Barentine, J. C.; Brewington, Howard J.; Harvanek, Michael; Kleinman, S. J.; Krzesinski, Jurek (2005-06-20). „A New Milky Way Dwarf Galaxy in Ursa Major”. The Astrophysical Journal (na jeziku: engleski). 626 (2): L85—L88. Bibcode:2005ApJ...626L..85W. ISSN 0004-637X. S2CID 14851943. arXiv:astro-ph/0503552 . doi:10.1086/431760.
- ^ Willman, Beth; Blanton, Michael R.; West, Andrew A.; Dalcanton, Julianne J.; Hogg, David W.; Schneider, Donald P.; Wherry, Nicholas; Yanny, Brian; Brinkmann, Jon (jun 2005). „A New Milky Way Companion: Unusual Globular Cluster or Extreme Dwarf Satellite?”. The Astronomical Journal (na jeziku: engleski). 129 (6): 2692—2700. Bibcode:2005AJ....129.2692W. ISSN 0004-6256. S2CID 826898. arXiv:astro-ph/0410416 . doi:10.1086/430214.
- ^ Bovill, Mia S.; Ricotti, Massimo (2009-03-10). „Pre-Reionization Fossils, Ultra-Faint Dwarfs, and the Missing Galactic Satellite Problem”. The Astrophysical Journal. 693 (2): 1859—1870. Bibcode:2009ApJ...693.1859B. ISSN 0004-637X. S2CID 14543154. arXiv:0806.2340 . doi:10.1088/0004-637X/693/2/1859.
- ^ Benitez-Llambay, Alejandro; Fumagalli, Michele (2021-11-01). „The Tail of Late-forming Dwarf Galaxies in ΛCDM”. The Astrophysical Journal Letters. 921 (1): L9. Bibcode:2021ApJ...921L...9B. ISSN 2041-8205. arXiv:2110.08279 . doi:10.3847/2041-8213/ac3006.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hubble, E. P. (1926). „Extra-galactic nebulae”. Contributions from the Mount Wilson Observatory / Carnegie Institution of Washington. 324: 1—49. Bibcode:1926CMWCI.324....1H.
- Hubble, E. P. (1936). The Realm of the Nebulae. New Haven: Yale University Press. LCCN 36018182.
- „The Hubble tuning fork – classification of galaxies”. www.spacetelescope.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-02-06.
- Binney, James (1998). Galactic Astronomy. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02565-0.
- „Elliptical Galaxy”. COSMOS – The SAO Encyclopedia of Astronomy. Pristupljeno 2020-09-19.
- „Lenticular Galaxies”. cas.sdss.org. Pristupljeno 2019-02-06.
- „Galaxies”. www.jb.man.ac.uk. Pristupljeno 2019-02-06.
- Iafrate, G. „THE HUBBLE SEQUENCE” (PDF). uni-heidelberg.de. Pristupljeno 2019-02-06.
- Masters, Karen L.; et al. (30. 4. 2019). „Galaxy Zoo: unwinding the winding problem – observations of spiral bulge prominence and arm pitch angles suggest local spiral galaxies are winding”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 487 (2): 1808—1820. Bibcode:2019MNRAS.487.1808M. arXiv:1904.11436 . doi:10.1093/mnras/stz1153 . Pristupljeno 12. 6. 2019.
- De Vaucouleurs, G. (1959). „Classification and Morphology of External Galaxies”. Handbuch der Physik. Handbuch der Physik / Encyclopedia of Physics. 53: 275—310. Bibcode:1959HDP....53..275D. ISBN 978-3-642-45934-4. doi:10.1007/978-3-642-45932-0_7.
- Binney, J.; Merrifield, M. (1998). Galactic Astronomy. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02565-0.
- „Galaxy – Types of galaxies”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-02-06.
- de Vaucouleurs, Gérard (april 1963). „Revised Classification of 1500 Bright Galaxies”. Astrophysical Journal Supplement. 8: 31. Bibcode:1963ApJS....8...31D. doi:10.1086/190084.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Milky Way Satellite Galaxies Arhivirano 19 februar 2014 na sajtu Wayback Machine
- SPACE.com article on "hobbit galaxies"
- Science article on "hobbit galaxies" Arhivirano 28 mart 2009 na sajtu Wayback Machine
