Pacov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Pacov (višeznačna odrednica).

Pacov
Vremenski raspon: rani pleistocen - danas
Smeđi pacov
(Rattus norvegicus)
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Rodentia
Porodica: Muridae
Potporodica: Murinae
Rod: Rattus
Fischer de Waldheim, 1803.
Vrste

Vidi odeljak Vrste

Sinonimi

Stenomys Thomas, 1910

Pacov (lat. Rattus) je rod mišolikih glodara srednje veličine (iznad 12 centimetara) i mase (do 500 grama). Ovaj rod sadrži šezdesetak vrsta poteklih sa teritorija Azije, a čiji je areal rasprostranjenja Stari svet. Pacovi su varijabilne životinje srednje veličine, dugog repa, glodari iz natporodice Muroidea. „Pravi pacovi” su članovi roda Rattus, od kojih su (za čoveka) najvažniji crni pacov (Rattus rattus) i smeđi pacov (Rattus norvegicus). Mnogi članovi drugih glodarskih rodova i porodica se takođe nazivaju pacovima i dele mnoge karakteristike sa pravim pacovima.

Pacovi se obično razlikuju od miševa po svojoj veličini. Generalno, kada se vidi veliki mišoliki glodar, kao zajedničko ime uključuje pojam pacov, a ako je manji koristi se pojam miš. Porodica miševa (Muridae) je široka i kompleksna, a zajednički termini su pacovi i miševi nisu taksonomski specifični. Naučno, obično ovaj naziv nije ograničen samo na pripadnike rodova Rattus i Mus, jer tu su na primer, i putnički pacov i pamučni miš.

Opis[uredi | uredi izvor]

Rasprostranjenje vrste Rattus rattus
Rasprostranjenje vrste Rattus norvegicus
Primerak urbanog i suburbanog Rattus norvegicus
Omnivorna ishrana pacova u zarobljeništvu
Mladunci se rađaju bez dlake, slepi i bez sluha.

Najpoznatije vrste pacova su crni pacov (Rattus rattus) i smeđi pacov (Rattus norvegicus). Grupa je uglavnom poznata kao pacovi Starog sveta ili pravi pacovi, a potiče iz Azije. Pacovi su veći u odnosu na većinu miševa Starog sveta, koji su njihovi rođaci, i u divljini retko teže više od 500 g.[1]

Termin „pacov” se koristi i u imenovanju drugih malih sisara, koji nisu pravi pacovi. Primeri uključuju severnoameričke pacove, a brojne vrste labavo se nazivaju kengurski pacovi i drugi. Pacovi kao što je Bandicota bengalensis su mišoliki glodari (Murinae), srodni pravim pacovima, ali nisu članovi roda Rattus.

Najznačajnije vrste roda preživljavaju zahvaljujući svom oportunizmu i često žive blizu ljudi. Zbog toga, su one poznate kao komensali. Oni mogu uzrokovati značajne gubitke hrane, posebno u zemljama u razvoju.[2] Međutim, široko rasprostranjene i problematične komensalske vrste pacova su manjina u ovom raznolikom rodu. Mnoge vrste pacova su ostrvski endemi, a neki su postali ugroženi zbog gubitka staništa ili konkurencije sa smeđim, crnim ili polinezijskim pacovom.[3]

Divlji glodari, uključujući pacove mogu biti prenosnici mnogih zoonoza, odnosno patogena, kao što su Leptospira, Toxoplasma gondii i Campylobacter.[4][5]

Tradicionalno se veruje da je crnu smrt koju uzrokuje mikroorganizam Yersinia pestis, prenesena tropskim buvama (Xenopsylla cheopis) koje žive na crnim pacovima. Pacovi su obitavali u evropskim gradovima tokom epidemije u srednjem veku, i bili su transportni domaćini. Druga zoonoza koja je povezana sa pacovom je slinavka ili šap.

Prosečni životni vek pacova zavisi od vrste, ali mnogi, zbog predatora, žive samo oko godinu dana.

Crni i smeđi pacov su se odvojili od drugih murina Starog sveta početkom pleistocena, u šumama Azije.[6]

Stanište[uredi | uredi izvor]

Pacovi često žive na staništima blizu ljudskih naselja, ili u naseljima i domovima ljudi, usled obilja hrane.

Štetočina[uredi | uredi izvor]

Šteta koju ponekad čine ljudskim zalihama hrane (što je najvidljivije u zemljama u razvoju)[7], su primarni uzrok nazivanja pacova štetočinama i povod brojnih deratizacija. Podatak da je izazivač (crne) kuge bakterija (Yersinia pestis) i da pacovi mogu biti prenosioci još nekoliko ljudskih parazita, čini pacove i higijenskim problemom stanovništva, posebno u velikim gradovima. I pored opšte prisutnog negativnog stava o pacovima, brojni su ljudi koji ih uzgajaju kao kućne ljubimce.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Parenje se odvija tokom cele godine. Zbog toga se pacovi često koriste u laboratorijskim istraživanjima.

Ženke pacova prave gnezda od papira ili krpa, pa i na taj način nanose štetu ljudima.

Najpoznatije vrste pacova[uredi | uredi izvor]

Crni pacov ili putnički pacov (Rattus rattus)[uredi | uredi izvor]

Crni pacov je, u stvari, crnosmeđe boje. Manji je i vitkiji od sivog pacova. Dužina njegovog tela sa repom je oko 46 centimetra. Rep mu je pokriven krljuštima. Često se nalaze na brodovima, na pristaništima, u raznim magacinima...

Najverovatnije potiču iz jugozapadne Azije. U Evropu su ih doneli brodovi koji su se vraćali posle Krstaških ratova. Buve koje žive u krznu crnog pacova su prenele kugu, koja se proširila Evropom u 14. veku.

Sivi pacov, mrki ili norveški pacov (Rattus norvegicus)[uredi | uredi izvor]

Sivi pacov je, takođe, crnosmeđe boje.

Izgleda da je sivi pacov stigao mnogo kasnije u Evropu od crnog pacova, tek u 18. veku. Međutim, danas je on češći u Evropi. Živi na svim mestima gde žive i ljudi, u skoro svakom gradu i delu zemlje.

Taksonomija roda Rattus[uredi | uredi izvor]

Rod Rattus je pripadnik gigantske podfamilije Murinae. Nekoliko drugih glodarskih rodova se ponekad smatra delom roda Rattus: Lenothrix, Anonymomys, Sundamys, Kadarsanomys, Diplothrix, Margaretamys, Lenomys, Komodomys, Palawanomys, Bunomys, Nesoromys, Stenomys, Taeromys, Paruromys, Abditomys, Tryphomys, Limnomys, Tarsomys, Bullimus, Apomys, Millardia, Srilankamys, Niviventer, Maxomys, Leopoldamys, Berylmys, Mastomys, Myomys, Praomys, Hylomyscus, Heimyscus, Stochomys, Dephomys i Aethomys.

Sam rod Rattus sadrži 64 postojeće vrsrte. Predložena je subgenerička raspodela vrsta, mada time sve vrste nisu obuhvaćene.

Vrste[uredi | uredi izvor]

Rod Rattus – Pravi pacovi

Filogenija[uredi | uredi izvor]

Sledeći filogenetski pregled vrsta roda Rattus je baziran na radu Pagès, et al. (2010).[9]

 
 
 

Berylmys bowersi

 
 

Berylmys berdmorei

 
 
 
 
 

Bandicota savilei

 
 

Bandicota indica

 
 
‑{Rattus}‑ 
 
 

Rattus nitidus

 
 

Rattus norvegicus

 
 
 
 

Rattus exulans

 
 
 

Rattus andamanensis

 
 
 

Rattus argentiventer

 
 
 
 

Rattus tiomanicus

 
 

Rattus losea

 
 
 
 

Rattus sp.

 
 
 

Rattus tanezumi

 
 

Rattus rattus

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Creature Feature Rats”. ABC.net.au. Arhivirano iz originala 24. 5. 2015. g. Pristupljeno 23. 5. 2015. 
  2. ^ Meerburg BG, Singleton GR, Leirs H (2009). „The Year of the Rat ends: time to fight hunger!”. Pest Manag Sci. 65 (4): 351—2. PMID 19206089. doi:10.1002/ps.1718. Arhivirano iz originala 17. 12. 2012. g. Pristupljeno 22. 06. 2018. 
  3. ^ „Competition in an invaded rodent community reveals black rats as a threat to native bush rats in littoral rainforest of south-eastern Australia” (PDF). OnlineLibrary.Wiley.com. Pristupljeno 23. 5. 2015. [mrtva veza]
  4. ^ Meerburg BG, Singleton GR, Kijlstra A (2009). „Rodent-borne diseases and their risks for public health”. Crit Rev Microbiol. 35 (3): 221—70. PMID 19548807. doi:10.1080/10408410902989837. 
  5. ^ „How old is a rat in human years?”. RatBehavior.org. Pristupljeno 23. 5. 2015. 
  6. ^ Aplin, Ken P.; Suzuki, Hitoshi; Chinen, Alejandro A.; Chesser, R. Terry; ten Have, José; Donnellan, Stephen C.; et al. (novembar 2011). „Multiple Geographic Origins of Commensalism and Complex Dispersal History of Black Rats”. PLoS ONE. 6 (11): e26357. doi:10.1371/journal.pone.0026357. Pristupljeno 23. 5. 2015. 
  7. ^ Meerburg B.G.; Singleton G.R.; Leirs H. (2009). „The Year of the Rat ends: time to fight hunger!”
  8. ^ Aplin, K. (2016). „Rattus annandalei”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T19321A22443976. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T19321A22443976.en. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  9. ^ Pagès, Marie; Chaval, Yannick; Herbreteau, Vincent; Waengsothorn, Surachit; Cosson, Jean-François; Hugot, Jean-Pierre; Morand, Serge; Michaux, Johan (2010). „Revisiting the taxonomy of the Rattini tribe: a phylogeny-based delimitation of species boundaries”. BMC Evolutionary Biology. 10: 184. doi:10.1186/1471-2148-10-184. Arhivirano iz originala 10. 7. 2017. g. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pacov na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пацов&oldid=27553200”