Пенант
| Penant | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Psittaciformes |
| Porodica: | Psittaculidae |
| Rod: | Platycercus |
| Vrsta: | P. elegans
|
| Binomno ime | |
| Platycercus elegans Gmelin, 1788
| |
| |
| areal rasprostranjenja (crveno: stanarica) | |
Penant (Platycercus elegans) je vrsta papagaja naseljava obalske predele istočne i južne Australije. Za razliku od većine vrsta rozela koji žive u stepama, penant nastanjuje šumske predele, a intenzitet vlažnosti šuma u kojima žive, utiče na jačinu crvene boje kod ovih ptica. Postoje i dve podvrste i to Platycercus Nigresceus i Platycercus Melanoptera. Ova, prva podvrsta nastanjuje severne tropske regije i mladi ove podvrste napuštaju gnezdo potpuno crvenog perja, dok mladi Platycercus Elegans i druge podvrste imaju po napuštanju gnezda na sebi mnogo više zelenog perja, da bi tek u perodu sazrevanja dobili intenzivno crveno perje, a rubovi krila, letnih pera, repa i podbradka im postaju plave boje. Leđa su kao i kod crvene rozele krljušasto crveno-crne boje. Noge su sivo-crne, a kljun je beo sa crnim vrhom.
Veličina penanta je oko 36 cm, a razlike u polovima se ogledaju u tome što ženka ima nešto manju glavu i ima užu bazu leđa. Lobanja ženke ima karakteristično ispupčenje na viličnoj kosti. Veoma dobro podnose hladnoću što je utvrđeno posmatranjem ove vrste i na visinama od 2000 m za vreme zime kada je sve pod snegom. U prirodi osnovna hrana penanta je seme eukaliptusovog drveta i semena nekih drugih biljaka, insekati i naravno, lokalnog voća i povrća.
Pare se u rano proleće kada ženka u dubokim dupljama drveća ili panjeva polaže 4-7 kremasto-belih jaja veličine 25x30 mm i leži na njima oko 22 dana. Mladi napuštaju gnezdo 5 nedelja nakon izleganja i ostaju uz roditelje još mesec dana kada se i osamostaljuju. Mlade ptice su zelene sa nekoliko crvenih pera na grudima i stomaku. Sazrevaju nakon 13-15 meseci. Neuhranjeni ili slabo othranjivani mladi postaju crveni i ostaju zakržljali, dok su dobro othranjeni mladi jaki i izlaze iz kućice zelenog perja. Neke vrste rozela u svojoj prvoj godini života dobijaju boju svojih roditelja iako njihov razvoj nije gotov sve dok ptica ne navrši 2 godine starosti. Veoma retko izvedu dva legla u jednoj godini.
U zatočeništvu penanti se hrane semenjem suncokreta, ovsa, prosa, svetlog semena, kanarinskog semena, konoplje, sirka šećerca, američkog sirka, graorice i stolnog graška uz obavezan dodatak mineralno-vitaminskog kompleksa. Ljubitelji su voća i povrća koje im se daje u većim komadima zato što hranu konzumiraju držeći je u nozi, a ne kljucanjem. Neobično vole maline i kupine, ali se to voće ne praktikuje zbog lake kvarljivosti, te se uglavnom hrane jabukom, spanaćem, šargarepom, krastavcem, slatkom paprikom, peršunom ...
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Člnak na www.parrotfactory.com (jezik: srpski)
- Članak (jezik: engleski)
- Informacije o papagaju (jezik: engleski)
Napomena: Ovaj tekst je preuzet sa sajta www.parrotfactory.com. Dozvolu možete videti ovde