Pervez Mušaraf

Pervez Mušaraf
Lični podaci
Datum rođenja	(1943-08-11)11. avgust 1943.
Mesto rođenja	Delhi, Britanska Indija
Datum smrti	5. februar 2023.(2023-02-05) (79 god.)
Mesto smrti	Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati
Profesija	vojnik
Politička karijera
Politička stranka	Pakistanska Muslimasnka Liga
Mandati 12. predsednik Pakistana 20. jun 2001 — 18. avgust 2008. Prethodnik Muhamed Rafik Tarar Naslednik Muhamed Mijan Sumro

Pervez Mušaraf (Delhi, 11. avgust 1943 — Dubai, 5. februar 2023) bio je predsednik Pakistana, general i načelnik Generalštaba pakistanske armije. Došao je na vlast vojnim pučem 12. oktobra 1999, a predsednik je postao 20. juna 2000. godine. Ponovo je izabran za predsednika 6. oktobra 2007. godine. Podneo je ostavku 18. avgusta 2008. kako bi izbegao smenu.

Detinjstvo i mladost

Rođen je u Darjangandžu u Delhiju u Indiji. Posle podele Indije i Pakistana njegovi roditelji su emigrirali u Pakistan i naselili se u Karačiju. Otac mu je radio kao službenik u pakistanskoj ambasadi u Turskoj. U Turskoj je bio od 1949. do 1956. Pre vojne akademije 1961, školovao se u Karačiju i Lahoru.

Vojna karijera

Vojnu akademiju je završio u Kakulu kao 11. u klasi. Diplomirao je na štabnom koledžu u Kveti, koledž nacionalne odbrane u Ravalpindiju i Kraljevski koledž u Engleskoj. Raspoređen je u artiljerijsku jedinicu. Sudelovao je u indijsko-pakistanskom ratu 1965., kao poručnik u artiljeriji. Njegova jedinica je bila deo prve oklopne divizije, koja je izvršila veliki napad na indijsku armiju u sektoru Kemkarana. Iako je ta divizija bila ponos pakistanske armije i imala je nadmoć i u broju i u tenkovima, doživela je težak poraz. Kemkaran je postao poznat kao groblje pakistanskih tenkova. U indijsko-pakistanskom ratu 1971. bio je komandant čete specijalaca. Trebalo je da budu prebačeni do Bangladeša, ali prebačeni su u Pendžab. Plakao je kada je čuo da se Pakistan predao. Kasnije postaje komandant artiljerijske brigade, pa komandant pešadijske divizije. Septembra 1987. predvodio je neuspešan napad grupe specijalaca u Kašmiru na indijske pozicije na glečeru Sjačen.

General-major je postao 15. januara 1991. i komanduje pešadijskom divizijom. General-pukovnik je postao 21. oktobra 1995. i preuzeo je komandu nad I korpusom pakistanske armije. Kada je 1998. general Džehangir Karamad dao ostavku na mesto načelnika Generalštaba, bilo je dosta drugih generala sa jačim rangom. Međutim predsednik vlade Navaz Šarif je postavio Perveza Mušarafa kao odanog generala. Tokom 1999. komanduje tokom Kargilskog rata sa Indijom. Taj sukob je doveo do nepoverenja između političara i generala. Šarif je pokušao da nađe diplomatsko rešenje sukoba.

Vojni puč

Predsednik vlade Navaz Šarif je pokušao da smeni Perveza Mušarafa dok je on bio van zemlje. Generali su odbili da prihvate Mušarafovo smenjivanje, a Pervez Mušaraf je požurio u zemlju i ukrcao se na redovan avion. Navaz Šarif je naredio da se zatvori međunarodni aerodrom u Karačiju. U vojnom puču bez prolivene krvi generali su zauzeli aerodrom i zbacili vladu Navaza Šarifa. Mušaraf je stigao u avionu, kojemu je ostalo goriva tek za nekoliko minuta leta. Navaza Šarifa su stavili u kućni pritvor i kasnije proterali, a Pervez Mušaraf je de facto preuzeo vlast. Tadašnji predsednik Pakistana Rafik Terar je ostao predsednik do isteka manadata juna 2001, a onda Mušaraf sebe proglašava predsednikom.

Predsednički izbori

Ubrzo nakon vojnog puča nekoliko sudskih sporova se povelo protiv legalnosti Mušarafove pozicije, pa je Vrhovni sud Pakistana maja 2000. naredio Mušarafu da se održe izbori do oktobra 2002. Da bi legalizovao svoju poziciju Mušaraf je organizovao aprila 2002. referendum da mu se produži pozicija predsednika 5 godina nakon oktobarskih izbora 2002. godine. Referendum su bojkotovale mnoge političke grupacije, a izlaznost je bila samo 30%. Nasilno je uklonio i sudije Vrhovnog suda, koji su glasali da je on uzurpirao vlast. Neki urednici novina, koji su ga kritikovali su proterani. Na opštim izborima oktobra 2002. pobedila je promušarafova stranka. Međutim nije imala natpolovičnu većinu. Novembra 2002. Mušaraf predaje deo ovlašćenja novoizabranom parlamentu, pa je parlament izabrao predsednika vlade. Ipak opozicija je uspela da paralizuje parlament godinu dana. Napravio je decembra 2003. sporazum sa savezom islamskih partija. Dogovorio se sa njima da napusti armiju do januara 2005, što on kasnije nije ispunio. Taj novi saveznik mu je omogućio da parlament sa 2/3 donese sedamnaesti amandman, koji je retroaktivno legalizovao Mušarafov vojni puč iz 1999. godine. Mušaraf je 1. januara 2004. izglasan u oba doma parlamenta za predsednika Pakistana.

Predsednici Mušaraf i Buš tokom konferencije za štampu

Uloga nakon 11. septembra

Posle terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. Pervez Mušaraf je postao saveznik SAD protiv talibanske vlade u Avganistanu. Mušaraf je predao SAD tri vojna aerodroma tokom rušenja talibanske vlasti 2001. Mušaraf se 19. septembra 2001. obratio narodu Pakistana i objasnio da bi Pakistan mogao biti ugrožen savezom Indije i SAD i da je nužno da uskrati podršku talibanima. U jednom intervjuu na SBS-u Mušaraf je objasnio kako je zamenik državnog sekretara SAD zapretio Pakistanu da će biti bombardovan i vraćen u kameno doba, a i državni sekretar Kolin Pauel je poslao sličnu poruku. Mušaraf je bio prisiljen da se odrekne talibana, koje je prethodno podržavao. Pomogao je SAD sa svim potrebnim obaveštajnim podacima i logistikom potrebnom za napad na talibane. Prekinuo je snabdevanje Avganistana naftom i ostalim. Omogućio je američkoj vojsci da deluje unutar Pakistana. Pod američkim pritiskom izveo je veliku vojnu ofanzivu u plemenskom području Vana. U teškom bombardovanju toga područja stradali su mnogi civili. Njegovo podržavanje američkog rata protiv terorista ojačalo je podršku javnosti desnim partijama.

Izvršio je reformu verskih škola madrasa. Zabranio je da dobijaju finansiranje iz inostranstva. U isto vreme je povećao broj obaveznih predmeta u takvim školama. Zbog toga su mnoge madrase morale da se zatvore. Bitno je smanjio politikom viza i broj stranih studenata, kojima je dozvoljeno da se školuju u madrasama.

Zbog njegove uloge u Kargilskom ratu Indija mu nije verovala. Grupa militanata je 13. decembra 2001. napala indijski parlament. Indija je za napad optužila Pakistan, a Mušaraf je negirao bilo kakvo pakistansko mešanje. Tada je došlo do snažnog pritiska SAD, pa su prema Vašington postu, dobili obećanje od Mušarafa da će Pakistan prestati da logistički pomaže militante da napadaju Indiju i Kašmir. Mušaraf je 12. januara 2002. oštro osudio islamski ekstremizam, kao i sva dela terorizma, uključujući i ona učinjena u ime oslobađanje Kašmira od Indije. Od sredine 2004. Mušaraf je započeo seriju razgovora sa Indijom o kašmirskom problemu.

Preživeo je 14. decembra 2003. pokušaj atentata i tada je snažna bomba eksplodirala nekoliko minuta nakon što je njegov konvoj prošao preko mosta u Ravalpindiju. Samo 11 dana kasnije 25. decembra 2003. dvojica samoubojica su sa autima bombama ubili 16 ljudi, a Mušarafa su promašili.

Spoljašnje veze

• Pervez Mušaraf na sajtu IMDb (jezik: engleski)