Azuči-Momojama period
Period Azuči-Momojama (1568—1600) je jedan od perioda japanske istorije. To je period ponovnog ujedinjavanja Japana. Tokom tog perioda Kjotom vladaju Oda Nobunaga i Tojotomi Hidejoši. Ime potiče od dvoraca koje su sagradili prvi veliki ujedinitelji zemlje: Azuči (pored jezera Biva) sagradio je Oda Nobunaga, a Momojamu (u Kjotu) njegov naslednik Tojotomi Hidejoši.[1]
U tom periodu dolazi do masovnije upotrebe vatrenog oružja, razvoja i unutrašnje i spoljne trgovine.
Nakon ujedinjenja Japana, Tojotomi Hidejoši je pokušao da osvoji Kinu.
| Ovaj članak je deo serije o istoriji Japana |
| Istorija Japana |
|---|
 |
Sažetak[uredi | uredi izvor]
Između 1560. i 1600. pojavile su se tri jake ličnosti, moćni generali koji pobeđuju zavađene i ratoborne daimjo samuraje i ponovo ujedinjuju Japan. To su bili Oda Nobunaga (1534—1582), Tojotomi Hidejoši (1536—1598) i Ijejasu Tokugava (1542—1616). Dok su bili na vrhuncu moći svaki od njih nastojao je dobiti podršku od cara.
Azuči-Momojama period je zadnji deo perioda zaraćenih država. Period počinje ulaskom Ode Nobunage u Kjoto 1568. i ponovnom uspostavom šogunat Ašikagaa pod vodstvom zadnjeg šoguna iz tog šogunata Jošijakija Ašikage. Marionetski šogunat je trajao pet godina, dok Nobunaga nije 1573. proterao Ašikagu.
Godine 1582. Nobunagin general Akeči Micušida prisiljava Nobunagu da izvrši sepuku (harakiri). Tojotomi Hidejoši pobeđuje Micušidu 13 dana kasnije u bici kod Jamazakija. Zbog relativno niskog porekla nije dobio titulu šoguna, nego regenta. Godine Tojotomi Hidejoši 1590. konačno pokorava celi Japan
Kad je Tojotomi Hidejoši preminuo 1598, njegov general Ijejasu Tokugava je pokušavo doći na vlast. Posle bitke kod Sekigahare 1600. Tokugava je zadobio totalnu vlast nad Japanom i time je počeo novi Edo period. Konačno 1603. dobija titulu šoguna i uspostavlja Tokugava šogunat.
Oda Nobunaga[uredi | uredi izvor]
Oda Nobunaga je 1568, nakon pobede nad zaraćenim frakcijama i daimjoima, ušao u Kjoto i dobio podršku cara da postavi svoga kandidata za šoguna. Nobunaga na taj način kontroliše šogunat.
U početku su se Nobunagi suprotstavljali budistički monasi, rivalski daimjo samuraji i neprijateljski raspoloženi trgovci. Nobunaga je najpre udario na militantne budiste, uništio je njihov manastirski centar blizu Kjota i ubio je hiljade monaha 1571. Do 1573. pobeđuje lokalne daimjo protivnike. Proteruje zadnjeg šoguna i time počinje period Azuči-Momojama (1573—1600).
Menja način vođenja rata[uredi | uredi izvor]
Nobunaga je promenio način na koji se vode bitke. U Japanu se počinje koristiti vatreno oružje, gvozdeni brodovi, utvrđivanje zamkova. Napušta dotadašnji sistem po kome se čin u vojsci dobija po poreklu. Uvodi jak elemenat zasluga u ratu za sticanje čina. Nobunaga gradi zamak na 7 spratova, okružen kamenim zidovima na obali jezera Biva. Zamak se mogao odupreti višestrukim opsadama vatrenim oružjem. Sam zamak je postao simbol ponovnog ujedinjenja Japana.
Unapređuje trgovinu ukidanjem monopola[uredi | uredi izvor]
Oda Nobunaga ukida monopole i lokalne barijere za trgovinu. Time dovodi do procvata trgovine i prihoda. Ojačava veze Japana sa svetom. Međunarodna trgovina se širi na više zemalja, a ne samo na Kinu.
Trgovce i religiozne zajednice uteruje pod vojnu kontrolu. Uvodi administrativnu praksu sistematske organizacije naselja, sakupljanja poreza i standardnih mera. On je ratnim dejstvima osigurao potpunu kontrolu nad većinom regiona. U međuvremenu daimjo vođe, bilo da su mu protivnici ili saveznici, prave utvrđene zamkove i modernizuju vojsku.
Nastavak rata i Nobunagina smrt[uredi | uredi izvor]
Posle 1573, glavni protivnik Nobunage je bio Takeda klan, koga konačno uništava 1582. U bici kod Nagošina 1575, Oda Nobunaga i Ijejasu Tokugava nanose težak poraz klanu Takeda strateškom upotrebom musketa. Muskete su se sporo punile tako da bi između dva punjenja puške bilo mnogo vremena, toliko da onaj ko puni pušku bude ubijen. Nobunaga koristi musketare u tri linije. Dok jedan red puca, druga dva reda pune. Nabavio je italijanske muskete, koje su mnogo efikasnije probijale japanski oklop od japanskih. Pobedom nad klanom Takeda Nobunaga je slomio najjači klan, koji je bio na putu ujedinjenja Japana.
Te iste godine u jednoj bici, Nobunaga je izdan i opkoljen 1582. te prisiljen da izvrši sepuku.
Tojotomi Hidejoši[uredi | uredi izvor]
Nobunagin general Tojotomi Hidejoši preuzima kontrolu nakon Nobunagine smrti. Bio je relativno niskog porekla, pa nije mogao biti šogun, nego postaje regent. Nastavlja borbu za ujedinjenje Japana na Šikoku i Kjušuu. Sa armijom od 200.000 ljudi pobeđuje u opsadi Odavare 1590. rivalski klan Hođo, koji je kontrolisao područje Kanto na istoku Honšua. Preostali daimjoi kapituliraju i time je završeno ujedinjenje Japana.
Razni oblici kontrole teritorija[uredi | uredi izvor]
Sav je Japan bio kontrolisan ili od strane Tojotomi Hidejošija ili od strane njegovih vazala. Zemlja je bila ujedinjena, ali je bila decentralizovana. Raspodela teritorije određivala je moć. Bogatstvo se merilo pomoću kokua. Jedan koku je 180 litara riže. Daimjo je bio onaj koji je posedovao zemlje, koja daje bar 10.000 kokua pirinča. Hidejoši je lično kontrolisao 2 miliona od ukupno 18,5 miliona kokua. Moćni Tokugava Ijejasu je kontrolisao 2 miliona.
Iako je bio toliko moćan Hidejoši nije bio potpuno siguran. Nove teritorije davao je vernim vazalima kao što je bio Tokugava. Žene ili naslednici onih daimjo gospodara, kojima nije verovao, bili su taoci u njegovom zamku u Osaki. Koristio je vjenčanja kao način ojačavanja veza sa određenim daimjoima. Godine 1590. proglašava da samo samuraji mogu nositi oružje. Zabranjuje seljacima da nose oružje, da bi sprečio nove građanske ratove.
Hidejoši 1591. godine predaje regentstvo svom sinu. Pri kraju života nastoji formalizirati raspodelu moći formirajući određena administrativna tela. Formira petočlani regentski savet od pet najmoćnijih daimjoa (jedan od članova je Tokugava), koji treba održavati mir i podržavati Tojotomi Hidejošija.
Godine 1583. gradi čuveni Osaka zamak.
Kontrola nad Nagasakijem[uredi | uredi izvor]
Tojotomi Hidejoši je zauzeo Nagasaki 1577, najveću japansku luku za kontakt sa spoljnim svetom. Preuzeo je kontrolu nad trgovinskim savezima i nastojao je da reguliše prekomorske aktivnosti. Poslao je trgovačke misije na Filipine, Maleziju i Tajland. Sumnjao je u namere katolika u Japanu, tako da nije verovao daimjoima koji su postali katolici, a neke misionare je i ubio.
Pokušaj osvajanja Kine[uredi | uredi izvor]
Tojotoma Hidejoši je želio osvojiti Kinu. Godine 1592. sa 200.000 vojnika vrši invaziju Koreje, koja je bila bogato kraljevstvo u savezu sa Kinom. Brzo je osvojio Korejsko poluostrvo. Onda su nastupile zajedničke korejsko-kineske snage, tako da više nije mogao napredovati. Poraz u pomorskoj bici i zastoj prisili su ga na pregovore sa Kinom. Hidejoši je tražio podelu Koreje, status slobodne trgovine i kinesku princezu. Kinezi su odbili zahteve. Drugu invaziju je izvršio 1597, ali invazija je zaustavljena smrću Tojotomi Hidejošija.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- ^ Moris, Nil (2011). Azijska i afrička carstva. Beograd: Knjiga Komerc. str. 34—35. ISBN 978-86-7712-281-2.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
