Perpetua i Felicita
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. Problem: članak je napisan hagiografskim stilom, a takođe je najverovatnije i istorijski neutemeljen. |
.jpg)
Sveti mučenici Perpetua, Felicita, Satir, i drugi s njima u vreme cara Septimija Severa behu svi bačeni u tamnicu kao hrišćani.
Sveta Perpetua bila je roda plemićkog, i ona je hrabrila sve ostale sužnje u tamnici, da se ne ustraše postradati za Hrista. U snu vide Perpetua lestvicu od zemlje do neba, svu načičkanu oštrim noževima, mačevima, kopljima, udicama, ekserima, i drugim smrtonosnim oruđima. A na dnu lestvice ležaše strašna zmija. I vide, kako Satir prvi ustrča uz lestvicu do vrha nepovređen, pa sa vrha doviknu Perpetui: „Perpetua, čekam te, hajde, no čuvaj se zmije!“ Ohrabrena time Perpetua stade na glavu zmijinu, kao na prvi stepen, pa redom brzo ustrča do vrha. Pa kad se uspe do vrha, uđe u nebesa i vide prekrasne dvore nebeske, i bi veoma radosna. Kad ispriča svoj san, svi sužnji protumačiše da im predstoji skora smrt, i to prvo Satiru, što se brzo obistini. Prvi bi ubijen Satir, pa Perpetua, pa ostali redom. Kao jaganjci poklani za Hrista, Jagnje Božje. Oni od Hrista i primiše večnu nagradu u carstvu svetlosti. Postradaše svi za Hrista 202—203. godine.
Srpska pravoslavna crkva slavi ih 1. februara po crkvenom, a 14. februara po gregorijanskom kalendaru.
Napomene[uredi | uredi izvor]
Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.
