Perhlorna kiselina
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Perhlorna kiselina; hidroksidotrioksidihlorat
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.028.648 |
| MeSH | Perchloric+acid |
| RTECS | SC7500000 |
| |
| Svojstva | |
| HClO4 | |
| Molarna masa | 100,46 g/mol |
| Agregatno stanje | bezbojna tečnost |
| Tačka ključanja | 203 °C |
| meša se | |
| Opasnosti | |
EU klasifikacija (DSD)
|
Oksidant (O) Korozivna (C) |
| R-oznake | R5, R8, R35 |
| S-oznake | (S1/2), S23, S26, S36, S45 |
| NFPA 704 | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Perhlorna kiselina je veoma jaka neorganska kiselina i jako oksidaciono sredstvo. Njena molekulska formula je HClO4. Perhlorna kiselina je bezbojna nepostojana tečnost čija je tačka topljenja -112 °C, tačka ključanja 39 °C, a gustina 1,76 g/cm³. Na temperaturi oko 90 °C eksplozivno se raspada. Sa vodom se meša bez ograničenja.[1][2]
Perhlorna kiselina se koristi u hemijskoj analizi za uklanjanje materjala organskog porekla. Od soli ove kiseline najveću primenu imaju perhlorat amonijaka i kalijuma.
Molekulska masa perhlorne kiseline je približno 100,5 u
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
Literatura[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
