Pesma Evrovizije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili članak o ovogodišnjem takmičenju, pogledajte članak Pesma Evrovizije 2014..
Pesma Evrovizije
Eurovision Song Contest logo.svg.png

Moderni logo je prvi put predstavljen 2004. u Istanbulu da bi se stvorio konzistentan vizuelni identitet. Zastava zemlje domaćina se pojavljuje u srcu.

Informacije o festivalu
Lokacija Zemlja aktuelnog pobednika
Osnovan 1956.
Osnivač(i) Evropska radiodifuzna unija
Vreme održavanja 1 godišnje u maju
Trajanje sada 6 dana
Tip muzički
Vebsajt www.eurovision.tv

Pesma Evrovizije[1] (engl. Eurovision Song Contest, fr. Concours Eurovision de la Chanson), prvi put održana 1956, godišnji je festival zabavne muzike takmičarskog karaktera sa velikim brojem zemalja obuhvaćenim televizijskim prenosom, u kojem učestvuju izvođači iz brojnih zemalja čiji su nacionalni televizijski emiteri aktivni članovi Evropske unije za radiodifuziju.

Svaka nacionalna televizija-učesnik takmičenja bira (nacionalnim izborom otvorenog ili zatvorenog tipa, internim izborom ili drugačije) pesmu koja se kao predstavnik svoje zemlje izvodi uživo u direktnom televizijskom prenosu i zatim dodeljuje poene po njima najboljim pesmama, čijim se sabiranjem određuje pobednik takmičenja.

Ime festivala vezano je za televizijsku distributivnu mrežu Evrovizija (naziv pod kojim se danas najčešće podrazumeva sama Pesma Evrovizije) Evropske unije za radiodifuziju koja pokriva potencijalnih milijardu gledalaca. Takmičenje je održano svake godine od 1956, jedan je od televizijskih programa sa najdužom tradicijom u svetu, kao i jedan od najgledanijih ne-sportskih programa na svetu,[2] čije se procene gledanosti širom sveta procenjuju na između 100 i 600 miliona.[3][4] Osim u Evropi, ovaj program je putem radija i televizije prenošen i širom sveta, u zemljama kao što su Australija, Vijetnam, Egipat, Indija, Jordan, Južna Afrika, Južna Koreja, Kanada, Novi Zeland, Sjedinjene Države i Hongkong,[5][6] iako se ove zemlje ne takmiče. Od 2000. godine, festival se prenosi i direktnim videotokom putem Interneta,[7] koji je 2006. pratilo 74.000 gledalaca iz skoro 140 zemalja.[8]

Takmičenje je tradicionalno poznato po šablonskoj, lagano orkestriranoj, pevljivoj pop muzici poznatoj i kao šlager. Međutim, na Pesmi Evrovizije je izveden i veliki broj pesama najraznovrsnijih žanrova, uključujući i snažne balade, etno muziku, latino, plesne, haus, rep/hip-hop, rok, hevi metal, džez, operske i ambijentalne/instrumentalne numere.

Evropska radiodifuzna unija je organizacija potpuno odvojena od Evropske unije.

Počeci[uredi]

Uvodna špica prve Pesme Evrovizije 1956.

Evropska unija za radiodifuziju osmislila je Pesmu Evrovizije na predlog Marsela Bezensona sa sastanka u Monaku 1955,[9] po uzoru na uspešni pilot-projekat, sada čuveni Muzički festival u Sanremu.[10] Bio je to još jedan mali pokušaj u nizu takvih, u istom periodu kad je osnovana i sama Evropska zajednica za ugalj i čelik, da se posleratna (zapadna) Evropa napokon okrene razumevanju i saradnji. U ovim ranim danima televizije, povezivanje brojnih zemalja u široku međunarodnu mrežu je viđeno i kao veoma ambiciozni tehnološki eksperiment: satelitska televizija nije postojala, a mreža Evrovizije se sastojala od zemaljske mikrotalasne mreže.[11] Izraz „Evrovizija“ za mrežu Evropske unije za radiodifuziju je prvi put upotrebio britanski novinar Džordž Kempi u London ivning standardu 1951.[12]

U prvom takmičenju, održanom u švajcarskom Luganu 24. maja 1956, učestvovale su Francuska, SR Nemačka, Italija, Holandija, Luksemburg, Belgija i domaćin Švajcarska. Svaka zemlja je poslala dve pesme, tako da je ukupno bilo 14 pesama. Ovo je bio jedini izbor na kom su zemlje imale više od jedne pesme; od 1957. državama učesnicama je dozvoljeno da šalju samo jednu pesmu.[13] Naredne godine, priključile su se i Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska i Austrija, koje su sa prvog festivala diskvalifikovane zbog zakasnelih prijava. Broj zemalja učesnica od tada raste; na Pesmi Evrovizije 2008. u Beogradu je učestvovao rekordan broj od 43 zemlje, a 2011. je taj rekord izjednačen.

Festival je u početku bio poznat kao Eurovision Grand Prix (fra: „Velika nagrada Evrovizije“), prema imenu Le Grand-Prix Eurovision de la Chanson Européenne koje je korišćeno u frankofonim zemljama,[14] dok nije zamenjeno sadašnjim Concours („takmičenje“). Mreža Evrovizije se koristi i za međunarodne prenose brojnih informativnih i sportskih programa, kao i drugih specijalizovanih programa koje organizuje EUR.[15] Pesma Evrovizije je daleko najpoznatija među njima, zbog čega je odavno postala sinonim sa imenom „Evrovizija“.

Pregled formata[uredi]

Domaćini Pesme Evrovizije 2007.

Format Pesme Evrovizije se razvijao tokom vremena, ali su osnovne postavke uvek bile slične. Zemlje učesnice, odnosno emiteri članovi EUR, biraju pesme predstavnice na takmičenju, koje se u auditorijumu u gradu domaćinu izvode uživo u televizijskom programu koji se putem evrovizijske mreže neposredno prenosi istovremeno u svim zemljama. Mesto održavanja takmičenja bili su, ranije, televizijski studiji, pozorišne ili koncertne sale ili, u novije vreme, velike arene, ali uvek uz prisustvo festivalske publike. Pesme Evrovizije održavaju se po pravilu na lascivno opremljenim i osvetljenim grandioznim pozornicama, koje se danas postavljaju nedeljama pred takmičenje,[16] i čiji se izgled ponekad opisuje izrazom „all balls out“ (sr. „sve na sunce“). Posle kraće uvodne sekvence, program otvara jedan ili više poznatih voditelja iz zemlje domaćina, obično dama i gospodin, koji gledaocima žele dobrodošlicu na zvaničnim jezicima festivala, engleskom i francuskom. Tradicionalno je ceo program vođen naizmenično na oba jezika, mada se danas mahom koristi samo engleski.

Zatim se prelazi na izvođenje uživo pesama učesnica. Izvođenju svake pesme prethodi kratka „razglednica“: dok bi se u ranijim izdanjima svakom razglednicom bi se predstavila zemlja čija će pesma biti izvedena, u novijoj praksi se u „razglednici“ predstavlja zemlja domaćin, kao vrsta reklame za turističku destinaciju. Posle svih pesama, sledi podsećanje publike kratkim isečcima na sva izvođenja, nakon čega se ostavlja vremenski interval za glasanje u kojem svaka zemlja odlučuje kojim će pesmama iz drugih zemalja dodeliti svoje poene. Način dodeljivanja glasova se menjao vremenom između glasanja stručnih žirija i glasanja gledalaca; počevši od 2009, poeni svake zemlje se dodeljuju kombinovanjem, u odnosu ½:½, glasova nacionalnih stručnih žirija, i glasova koje daje publika teleglasanjem, odnosno okretanjem posebnih brojeva telefona za svoju omiljenu pesmu ili slanjem SMS poruka. U pauzi od izvođenja svih pesama i rekapitulacije isečaka do objavljivanja rezultata glasanja izvodi se poseban nastup, koji priprema zemlja domaćin po svom izboru. Neretko će ova čast biti ponuđena pobedniku prošlogodišnjeg takmičenja (koji je, dakle, doneo pobedu zemlji domaćinu), ali su u pauzi predstavljane sve zamislive vrste zabavnog programa, uključujući i nastupe grupa poput Vomblza (1974), zdepastih kudravih životinjica - likova iz istoimene Bi-Bi-Sijeve dečje serije,[17] ili irske svetski poznate trupe step plesača Riverdens (1994), kojima je to bilo prvo međunarodno predstavljanje.[18]

Nakon pauze, zemlje redom u direktnim uključenjima saopštavaju svoje glasove, čijim sabiranjem se dobija pobednik takmičenja, čijim repriznim izvođenjem se završava prenos. Pobednik dobija, pre svega, sam prestiž pobede, kojeg obično prati i trofej, dok se pobednička zemlja poziva da bude domaćin takmičenja naredne godine.

Prepoznatljiva uvodna melodija, kojom svake godine počinju prenosi Pesme Evrovizije i Bečkog novogodišnjeg koncerta, je ritornel tema Pozorišta remek-dela, iz prelidaa orkestraciji Te deuma Mark-Antoana Šarpantjea (H.146 u numeraciji Hjua Vajlija Hičkoka).[9]

Finalno veče Pesme Evrovizije se tradicionalno održava u prolećno subotnje veče, sa početkom u 21 čas po srednjoevropskom letnjem vremenu. Obično se bira subota u maju, mada je bilo i godina da je takmičenje održavano u četvrtak (1956) ili već u martu. Velikoj večeri prethodi evrovizijska sedmica proba, konferencija za štampu i druženja. Od 2004, zbog sve većeg broja zemalja koje su želele da učestvuju, uvedeno je i kvalifikaciono veče, poznato kao polufinale, koje je održavano u četvrtak pred finale (2004, u sredu pred finale). Sa prelaskom na format dve polufinalne večeri 2008, one se održavaju u utorak i četvrtak pred finalno veče.[19]

Učešće zemalja[uredi]

Učešće zemalja od 1956: ██ Učešće bar jednom ██ Bez učešća, iako sa pravom da učestvuje ██ Učešće planirano, ali bez nastupa

U takmičenju mogu učestvovati zemlje čiji su emiteri aktivni članovi (dakle ne i pridruženi članovi) Evropske unije za radiodifuziju. Zemlje aktivnih članova moraju pripadati Evropskom radiodifuznom prostoru, ili biti članovi Saveta Evrope;[20] Evropski radiodifuzni prostor definiše Međunarodna unija za telekomunikacije kao:[21]

„Evropski radiodifuzni prostor“ ograničava na zapadu zapadna granica Regiona 1, na istoku meridijan 40° istočno od Griniča, i na jugu paralela na 30° s. g. š, tako da uključuje zapadni deo SSSR, severni deo Saudijske Arabije, i onaj deo zemalja koje izlaze na Sredozemno more koji leži unutar ovih granica. Dodatno, Irak, Jordan i onaj deo Turske koji leži van gornjih granica uključeni su u Evropski radiodifuzni prostor.

(Zapadna granica „Regiona 1“ je linija povučena zapadno od Islanda sredinom Atlantskog okeana.[22])

Aktivni članovi EUR su emiteri čiji su programi dostupni (praktično) svoj populaciji zemlje u kojoj im je sedište, i ispunjavaju dodatne uslove, poput značajne samostalne produkcije i (ispunjavane) obaveze proizvodnje programa za sve segmente društva, koji ocrtavaju prirodu nacionalnog emitera (u kontrastu sa čisto komercijalnim emiterom).[20]

Na ovaj način, prostor zemalja koje se mogu prijaviti za učešće na Pesmi Evrovizije uključuje i vanevropske države kao što su Izrael, Maroko, Tunis, Alžir, Egipat, Liban, Libija i Jordan,[23] ali od ovih zemalja do sada su učestvovali jedino Izrael (najveći broj godina od 1973) i Maroko (jednom, 1980), dok je Liban trebalo da nastupi prvi put 2005, ali se povukao (značajno posle roka) nakon odbijanja da prenosi nastup izraelskog predstavnika.

Ako aktivan član želi da učestvuje, on mora ispuniti uslove iz pravilnika takmičenja, koji se sačinjava za svaku godinu; trenutno (2008), ovo uključuje da je emiter morao prenositi u svojoj zemlji prošlogodišnje izdanje Pesme Evrovizije, i platiti EUR naknadu za učešće do zadatog roka.

Pedeset jedna zemlja je učestvovala makar jednom. Evo ovih zemalja skupa sa godinom prvog nastupa:

Godina Zemlja debitant
1956. Zastava Belgije Belgija, Zastava Italije Italija, Zastava Luksemburga Luksemburg, Zastava Nemačke Nemačka,[24] Zastava Francuske Francuska, Holandija Holandija, Zastava Švajcarske Švajcarska
1957. Zastava Austrije Austrija, Zastava Danske Danska, Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo
1958. Zastava Švedske Švedska
1959. Zastava Monaka Monako
1960. Zastava Norveške Norveška
1961. Zastava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije SFRJ, Zastava Finske Finska, Zastava Španije Španija
1964. Zastava Portugalije Portugalija
1965. Zastava Republike Irske Republika Irska
1971. Zastava Malte Malta
1973. Zastava Izraela Izrael
1974. Zastava Grčke Kraljevina Grčka
1975. Zastava Turske Turska
1980. Zastava Maroka Maroko
1981. Zastava Kipra Kipar
1986. Zastava Islanda Island
1993. Zastava Bosne i Hercegovine Bosna i Hercegovina , Zastava Slovenije Slovenija, Zastava Hrvatske Hrvatska
1994. Zastava Estonije Estonija, Zastava Litvanije Litvanija, Zastava Mađarske Mađarska, Zastava Poljske Poljska,
Zastava Rumunije Rumunija, Zastava Rusije Rusija, Zastava Slovačke Slovačka
1998. Zastava Republike Makedonije Republika Makedonija
2000. Zastava Letonije Letonija
2003. Zastava Ukrajine Ukrajina
2004. Zastava Albanije Albanija, Zastava Andore Andora, Zastava Belorusije Belorusija, Zastava Srbije i Crne Gore Srbija i Crna Gora
2005. Zastava Bugarske Bugarska, Zastava Moldavije Moldavija
2006. Zastava Jermenije Jermenija
2007. Zastava Gruzije Gruzija, Zastava Srbije Srbija, Zastava Crne Gore Crna Gora, Zastava Češke Republike Češka
2008. Zastava Azerbejdžana Azerbejdžan, Zastava San Marina San Marino

Izbor pesama predstavnica[uredi]

Svaka zemlja šalje po jednu pesmu koja će je predstavljati date godine; jedini izuzetak bilo je prvo izdanje, 1956. godine, kada su svaku zemlju predstavljale po dve pesme. Pravila Pesme Evrovizije nalažu da pesma učesnica ne može biti pesma komercijalno izdavana ili javno izvođena pre određenog datuma u odnosu na datu godinu (trenutno (2008), ovo je 1. oktobar prethodne godine), čime se obezbeđuje da se na festivalu pojave nove pesme, ne postojeće uspešne pesme koje je publika slušala već nekoliko godina. Pesme ne smeju biti ni obrade niti koristiti motive drugih pesama.

Način izbora predstavnika na Pesmi Evroviziji stvar je svake zemlje posebno: emiter može predstavnika i/ili pesmu odabrati internom odlukom, ili može biti održano javno takmičenje otvorenog (pesme pristižu na konkurs) ili zatvorenog (pesme dostavljaju kompozitori po pozivu) tipa, formata nacionalnog festivala ili televizijske emisije, sa jednim ili više izvođača, u kojem gledaoci teleglasanjem, članovi žirija ili kombinovano biraju između pesama kandidata. Najčešće se koristi format javnog takmičenja, poznatog kao nacionalno finale, koji ohrabruje i Evropska unija za radiodifuziju, budući da generiše više publiciteta za Pesmu Evrovizije.

ABBA izvode pesmu Waterloo na Melodifestivalenu, švedskom nacionalnom finalu. Waterloo je 2005. izabrana za najbolju pesmu u prvih 50 godina Pesme Evrovizije

Nacionalna finala nekih zemalja su velika kao, ili čak veća, od same Pesme Evrovizije, a često im prethodi i nekoliko kvalifikacionih polufinala sličnog formata. Finalu srpske Beovizije prethodi jedno polufinale, u kojem se od 20 pesama izabranih sa konkursa bira polovina koje će se takmičiti u finalu. Švedsko nacionalno finale, Melodifestivalen, uključuje 32 pesme, koje se kroz četiri polufinala i posebno veče „druga šansa“, izvode pred prepunim halama u raznim švedskim gradovima, pred finalno veče u Stokholmu, i ubedljivo je najgledaniji televizijski program u Švedskoj.[25] Predtakmičenja može biti i mnogo više: Bugarska je za 2008. u devet polufinala prikazivala doslovno sve pesme pristigle na konkurs;[26] Ukrajina je 2005. imala petnaest,[27] i tako dalje. U nekim zemljama (Island, Hrvatska, Švedska), pesmama odabranim putem konkursa pridružuju se i „džokeri“ sa kojima kompozitori učestvuju po pozivu emitera; u drugima, pak (Grčka, Nemačka), nacionalno finale sastoji se od malog broja pesma koje po pozivu emitera pevaju poznati izvođači.

Katkada se za jednog izvođača organizuje nacionalno finale u kojem se od ponuđenih pesama bira jedna; izvođača može unapred odabrati emiter (Din za BiH 2004, Edsilija Rombli za Holandiju 2007), ili ga mogu zasebno izglasati gledaoci (Toše Proeski za Makedoniju 2004). Neki emiteri, poput Švajcarske ili Turske, predstavnika i pesmu biraju jednostavnom internom selekcijom.

Španija je 2002. godine organizovala „šou stvarnosti“ pod nazivom Operación Triunfo („Operacija trijumf“) u kojem su birani i obučavani do tada nepoznati pevači, pri čemu je publika na kraju birala najuspešnijeg za predstavnika na Pesmi Evrovizije.[28] Ovakav sistem izbora primenjivan je tri godine, a slično je nekoliko godina u irskoj verziji Idola, You're a Star („Ti si zvezda“) biran predstavnik ove zemlje. Učesnici izabrani na ovaj način nisu zabeležili zapaženije uspehe na Evroviziji. U Sloveniji, pobednik serije Bitka talentov dobija džoker pozivnicu za učešće u nacionalnom finalu EMA.

Koji god način bio korišćen za izbor predstavnika, detalji pesme moraju biti finalizovani i predati EUR do zadatog roka pre takmičenja. Na primer, kada Srbija i Crna Gora zbog unutrašnjih nesuglasica nije na sastanku šefova delegacija u martu pred Pesmu Evrovizije 2006. mogla predati snimak izabrane pesme učesnice, EUR je morala diskvalifikovati SCG.

Mesto održavanja[uredi]

Najveći deo troška takmičenja pokrivaju sponzori takmičenja i naknade za učešće drugih zemalja učesnica. Teleglasanje je takođe značajan izvor prihoda. Pesma Evrovizije se smatra jedinstvenom prilikom za promovisanje zemlje domaćina kao turističke destinacije. Na primer, pred održavanje Pesme Evrovizije 2005, Ukrajina je tokom celog leta ukinula vize turistima državljanima Evropske unije i Švajcarske.[29]

Arena Globen u Stokholmu, u kojoj je održana Pesma Evrovizije 2000.

Pripreme za održavanje festivala počinju nekoliko nedelja nakon što zemlja pobedi, i potvrdi EUR da namerava i da ima mogućnosti da bude domaćin takmičenja. Bira se grad-domaćin, koji je obično, ali ne uvek, glavni grad, i koncertni objekat, u kojem će se festival održati. Najveći objekat koji je bio domaćin Pesme Evrovizije bio je fudbalski stadion Parken u Kopenhagenu, na kojem je 38.000 ljudi u publici pratilo Pesmu Evrovizije 2001, kada je Danska bila domaćin.[13] Najmanje mesto u kojem je takmičenje ikada održano bilo je selo Milstrit u okrugu Kork u Irskoj, gde je održana Pesma Evrovizije 1993. Milstrit je imao oko 1.500 stanovnika,[30] mada je u Grin Glens areni bilo mesta za značajno veći broj (oko 8.000) gledalaca.[31]

Prilikom izbora grada domaćina i mesta održavanja, važnu ulogu igra blizina odgovarajućih kapaciteta hotela i prostora za novinare.[32] U Kijevu 2005, hotelske sobe je bilo tako teško naći da su organizatori takmičenja tražili od ukrajinske vlade da blokira rezervacije koje nisu bile deo zvaničnih alokacija za delegacije ili turističkih paketa, što je dovelo do otkazivanja hotelskih rezervacija mnogih ljudi.[33]

Evrovizijska sedmica[uredi]

Izraz „evrovizijska sedmica“ se odnosi na nedelju tokom koje se održava Pesma Evrovizije. Kako je Pesma Evrovizije živi program, od učesnika se očekuje da, pored proba u svojoj zemlji, nekoliko puta isprobaju svoj nastup i na evrovizijskoj sceni kako bi sve teklo po planu u živom prenosu. Ove probe se održavaju nekoliko dana pre večeri koje se prenose, zbog čega delegacije, a stoga i novinari i obožavatelji, u grad domaćin pristižu veliki broj dana pre samog takmičenja, i događaji vezani za Pesmu Evrovizije traju daleko duže od nekoliko sati televizijskog prenosa. Delegacije odsedaju u zvanično akreditovanim hotelima, odakle izvođače i njihove pratioce do i od mesta održavanja takmičenja prevoze šatl autobusi.

Svaki od emitera učesnika određuje šefa delegacije, čiji je zadatak da koordiniše kretanja svojih delegata i koji u gradu domaćinu nastupa kao predstavnik svoje zemlje u Evropskoj uniji za radiodifuziju.[34] Delegaciju čine izvođači, tekstopisci, kompozitori, zvanični predstavnici za štampu, kao i dirigent, ukoliko se te godine koristi orkestar, i a ko ga pesma koristi (što nije bio slučaj od 1999). Svaki emiter može, ukoliko želi, poslati i komentatora kao člana delagacije, koji tokom prenosa daje komentar za televizijski i radio prenos za tu zemlju. Komentatori prenose iz kabina posebno namenjenih za tu svrhu, koje se nalaze uz rub arene, iza publike.

Probe i konferencije za štampu[uredi]

Proba Estonije 2006.

Po tradiciji, delegacije su pristizale u nedelju pred takmičenje, kako bi bile prisutne na početku proba u ponedeljak ujutro. Međutim, od uvođenja polufinala i rasta broja zemalja učesnica, od 2004. godine prve probe počinju tokom nedelje pre evrovizijske sedmice, uz zasebne kalendare za probe zemalja koje učestvuju u polufinalu, čije probe počinju ranije, i zemalja direktno plasiranih u finale.[35] Tako, počevši od uvođenja dva polufinala 2008, tzv. „evrovizijska sedmica“ zapravo počinje pune dve sedmice pre velikog finala.[19]

Konferencija za štampu Švajcarske 2006.

Nakon probe svake zemlje, delegacija se u sali za pregledanje snimaka sastaje sa umetničkim direktorom programa, gde pregledaju snimke upravo izvedenih proba, diskutuju o uglovima kamera, osvetljenju i koreografiji, sa ciljem da ostvare najveći estetski efekat na televiziji. Ovo je i prilika za šefa delegacije da televiziji-domaćinu saopšti eventualne posebne zahteve za nastup. Nakon ovog sastanka, delegacija (prema planiranom rasporedu) drži konferenciju za štampu, gde akreditovani novinari mogu postavljati pitanja, a neretka su i izvođenja uživo i „specijalni nastupi“ kojima se želi privući pažnja.[35] Probe i konferencije za štampu se održavaju paralelno; tako da dok jedna zemlja razgovara sa novinarima, druga izvodi probu u auditorijumu. Domaćin obezbeđuje informativnu službu, koja sastavlja štampani sažetak pitanja i odgovora sa konferencija za štampu i dostavlja ih u novinarske sandučiće.

Dan pre polufinalnih večeri se održavaju dve generalne probe (sa punom koreografijom i publikom sa plaćenim ulaznicama), koje prati završna generalna proba na prepodne dana polufinala. Kada su poznati učesnici finalne večeri, održavaju se dve generalne probe u petak i završna generalna proba u subotu prepodne, pred veliko finale u subotu uveče. Organizatori zadržavaju mogućnost da, u slučaju da tokom direktnog prenosa nešto krene ozbiljno nepredviđenim tokom, zamene u odgovarajućem trajanju prenos snimkom sa generalne probe.

Zabave i Evroklub[uredi]

U ponedeljak evrovizijske sedmice se tradicionalno održava gradonačelnikov prijem, koji se obično održava u svečanoj sali gradske administracije u centru grada. Na ovu proslavu dobrodošlice su pozvane sve delegacije i obično je prate muzika uživo, zakuska i piće kao i, u novije vreme, vatromet.[36]

Nakon polufinala i velikog finala organizuju se žurke, bilo u prostoru u okviru kompleksa u kojem se održava takmičenje ili u drugom pogodnom prostoru u gradu. Svake večeri evrovizijske sedmice se održava Evroklub, noćni klub na evrovizijsku temu, u koji se poziva sve akreditovano osoblje.[37]

Tradicionalno, tokom evrovizijske sedmice mnoge delegacije su, pored zvaničnih, organizovale i svoje žurke, često u zajedničkoj organizaciji nekoliko zemalja. Međutim, u novije vreme trend ide ka centralizaciji ovih aktivnosti i održavanju proslava u Evroklubu.[36]

Glasanje[uredi]

Sistemi glasanja korišćeni na Pesmi Evrovizije menjali su se kroz istoriju takmičenja. Današnji sistem je u upotrebi od 1975, i predstavlja varijantu Bordinog preferencijalnog metoda. Zemlje dodeljuju drugim pesmama u takmičenju set poena od 1,2,3,4,5,6,7,8, zatim 10, i napokon 12 poena za po toj zemlji najbolju pesmu.

Dugi niz godina, raspodelu poena od date zemlje je određivao interni žiri, ali je 1997. pet zemalja (Austrija, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarska i Švedska) probno koristilo teleglasanje: po izvođenju svih pesama, publika se kratkim isečcima podseća na sve izvedene pesme, i zatim u datom vremenskom intervalu glasa za svoje favorite okretanjem posebnih brojeva telefona za svaku pesmu. Eksperiment je smatran uspešnim,[38] i zemlje su od 1998. ohrabrivane da koriste teleglasanje kad god je to moguće, tako da je broj zemalja koje su svoje bodove određivale glasanjem publike rastao, i od 2004. teleglasanje po pravilima koriste sve zemlje,[39] pri čemu se, osim sa fiksnih telefona, danas može glasati i slanjem SMS poruka. Od 2004–2008. glasovi svih zemalja učesnica određivani su po pravilu isključivo na osnovu rezultata teleglasanja, mada je svaka zemlja i dalje imala i rezervni žiri, čiji bi se poeni koristili u slučaju da dođe do tehničkih problema u teleglasanju ili da broj pristiglih glasova gledalaca bude manji od izvesnog minimuma.

Od Pesme Evrovizije 2008., glasovi rezervnih žirija se koriste i kao dodatak rezultatima teleglasanja u određivanju pesama koje se iz polufinala kvalifikuju za finalno veče. Bilo da se koristi žiri, fiksno ili SMS teleglasanje, nije moguće glasati za zemlju iz koje se glasa, odnosno zemlje ne mogu dodeljivati poene sopstvenim pesmama.

Rezultati Pesama Evrovizije za vreme punog teleglasanja su doveli do debate među emiterima o uticaju „susedskog“ i glasanja dijaspore. Neke zemlje (Austrija, Monako) su se povukle sa takmičenja navodeći „nepravedan“ sistem glasanja kao razlog. EUR je, nakon Pesme Evrovizije 2008, od emitera u upitniku zatražila mišljenje o mogućim izmenama postupka glasanja od dotadašnjeg 100% teleglasanja i, u skladu sa mišljenjem većine emitera u ovoj anketi, odlučila da se, počevši od Pesme Evrovizije 2009, glasovi žirija i publike se kombinuju u odnosu ½:½ prilikom glasanja u finalnoj večeri.

Prema novim pravilima, svaka zemlja učesnica ima žiri, koji se sastoji od pet članova, koji svi moraju biti državljani zemlje u pitanju i muzički profesionalci koji se bave radiom, televizijom, komoponovanjem ili muzičkom produkcijom, i koji moraju biti nezavisni od Pesme Evrovizije ili bilo kojih učesnika. Među članovima žirija mora biti i žena i muškaraca i mora biti prisutan razuman opseg starosti. Na osnovu glasova članova žirija se sastavlja spisak bodova žirija na tradicionalan evrovizijski način, tako što će deset po žiriju najboljih pesama dobiti redom 12,10,8,7,6,5,4,3,2 i 1 bod. Na osnovu rezultata teleglasanja gledalaca, sastavlja se drugi spisak bodova, i ovi bodovi se zatim sabiraju. Deset najbolje plasiranih nastupa prema zbiru bodova predstavljaće konačne rezultate nacionalnog glasanja iz te zemlje, prema evrovizijskoj shemi od 12,10,8,7,6,5,4,3,2 i 1 bod. Ukoliko u zbiru bodova dve pesme budu izjednačene, prednost ima ona koja je imala višu poziciju u teleglasanju.[40][41] Kombinovano glasanje primenjuje se i u polufinalnim večerima počevši od Pesme Evrovizije 2010.[42]

Pesma Evrovizije je danas najveći događaj sa teleglasanjem na svetu — gledaoci su u finalu 2008. pozivima i SMS porukama poslali preko 8,8 miliona glasova. Sabiranje glasova vrši kompanije Digami u svojoj centrali u Kelnu, sa 15.000 linija preko kojih se može obraditi do 100 miliona poziva i SMS poruka na sat. Dugme nakon pritiskanja kojeg se dobijaju konačni rezultati naziva se u internom žargonu „Svante dugme“, prema Svanteu Stokselijusu, izvršnom nadzorniku Pesme Evrovizije.[43]

Predstavljanje glasova[uredi]

Sabiranje poena je vrhunac večeri. Elektronska tabla za sabiranje glasova na Pesmi Evrovizije 2004; Džoni Logan saopštava irske glasove.

Kada se završi šou u pauzi, i svi glasovi su sračunati i saopšteni kontroloru takmičenja, voditelji redom pozivaju svaku od zemalja koje glasaju da uživo saopšte rezultate svog glasanja. Do 1993, direktna uključenja su izvođena preko telefonskih linija, pri čemu je zvuk puštan kako publici u sali, tako i u televizijskom prenosu. Sa sazrevanjem pouzdanih satelitskih veza, od 1994. se glasovi saopštavaju direktnim uključenjem pred kamerama iz svake zemlje. Uključenja mogu biti iz studija nacionalnih televizija, često ispred nekog poznatog mesta iz te zemlje, ili (posebno u slučaju uključenja zemlje domaćina) sa velikog skupa na nekom od gradskih trgova na kojem veliki broj ljudi prati javni prenos takmičenja. Prezenteri glasova će tradicionalno uputiti srdačne pozdrave i komplimente domaćinima za organizaciju spektakla, a često i poneku šaljivu primedbu, prelazeći potom na čitanje glasova.

Glasovi se čitaju u rastućem poretku, sa vrhuncem na maksimalnih 12 poena. Voditelji ponavljaju dodatne poene na engleskom i francuskom jeziku, uključujući i omiljeni usklik duz puan! (fr. douze points!, „dvanaest poena!“), kada voditelji ponove maksimalni skor na francuskom jeziku. Ceo postupak sabiranja glasova može trajati preko sat vremena, ali za prave poklonike Pesme Evrovizije ovo je prvoklasna zabava. Sa stalnim porastom broja zemalja koje glasaju, objavljivanje svakog dodeljenog poena je počelo zauzimati sve više vremena tokom prenosa, i Evropska unija za radiodifuziju je 2006. odlučila da uštedi na vremenu tako što se od tada poeni od 1–7 automatski pojavljuju na ekranu, dok prezenteri pojedinačno saopštavaju samo 8, 10 i 12 poena.[44] Iz istog razloga, od 2006. poeni se ponavljaju samo na drugom od dva zvanična jezika: ako je prezenter glasove saopštio na engleskom, biće ponovljeni na francuskom jeziku.

Od 1957. do 2003, zemlje su pozivane istim redosledom kojim su izvođene pesme. Od 2004, redosled zvanja zemalja je promenjen, zbog uvođenja polufinala i činjenice da glasaju i zemlje čije se pesme nisu kvalifikovale za učešće u finalnoj večeri. 2004. godine, zemlje su glasale po abecednom redosledu ISO kodova;[39] 2005. godine, glasale su prvo zemlje polufinalisti koje se nisu kvalifikovale za finale, redosledom svog nastupa u polufinalu, a za njima su svoje glasove dale zemlje finalisti, redosledom svog nastupa u finalu. Od 2006, održava se zasebno žrebanje kojim se određuje redosled kojim će zemlje saopštiti svoje glasove.[44] Rezultati glasanja se saopštavaju javno, u živim uključenjima, samo u finalnoj večeri: kako bi se izbeglo favorizovanje, na kraju polufinalne večeri se jedino slučajnim redosledom saopštavaju zemlje koje su se po broju osvojenih poena plasirale u finale, dok se puni rezultati na uvid javnosti daju zbirno, tek nakon završetka finala.

Rezultati glasanja u prvom izdanju, 1956. godine, nikada nisu javno objavljeni, već je zatvoreni žiri jednostavno objavio pobedničku pesmu. Od 1957. do 1987. godine, poeni su prikazivani na stvarnoj, fizičkoj tabli sa poenima koja se nalazila sa strane glavne bine. Ove je, sa napretkom digitalne grafičke tehnologije, 1988. godine zamenio elektronski prikaz, odnosno „virtuelna tabla“, koju režiser programa može prikazivati na televizijskom ekranu po potrebi; na primer, tabla sa trenutnim redosledom pesama se može ažurirati pred gledaocima za vreme dodeljivanja glasova.[45]

Glasanjem predsedava kontrolor EUR, čija je odgovornost da obezbedi da svi poeni budu dodeljeni tačno i ispravnim redosledom. Na ovaj način, u trenutku kada „drama“ sa sabiranjem poena počinje, organizatorima je već poznat konačan ishod takmičenja.

Više pesama sa najvećim brojem poena[uredi]

U prvim godinama takmičenja, nije bio predviđen mehanizam za slučaj da više pesama osvoji jednak, najveći broj poena. Tako se desilo da su 1969. godine čak četiri zemlje (Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Holandija i Španija) sa najvećim brojem poena bile u nerešenoj trci za prvo mesto i, budući da nije bilo predviđenih pravila za određivanje pobednika, sve četiri pesme su proglašene pobednicima. Ovo je izazvalo buru nezadovoljstva među drugim zemaljama, i Austrija, Norveška, Portugal, Finska i Švedska iz protesta nisu učestvovale naredne godine. Ovi događaji su doveli do toga da EUR uvede pravila za određivanje plasmana u slučaju više pesama sa istim brojem poena.[38]

Prema danas važećem pravilu, u slučaju nerešenog rezultata za prvo mesto, viši plasman ima zemlja koja je dobila ma koji broj poena od više zemalja. U slučaju da su i ovi brojevi jednaki, viši plasman ima zemlja koja je osvojila više maksimalnih ocena („12 poena“); ukoliko je rezultat i dalje nerešen, poredi se broj ocena od po 10 poena, zatim broj ocena od po 8 poena, i tako dalje. U fantastično neverovatnom slučaju da se svi ovi brojevi poklope, obe zemlje se proglašavaju pobednicima. Isti sistem koristi se i u slučaju da je više pesama izjednačeno u borbi za poslednje preostalo mesto (ili više poslednjih preostalih mesta) koje obezbeđuje prolaz iz polufinala u finale, kao i, u godinama kada se prvih deset zemalja u finalu neposredno plasiralo u finale naredne godine, u slučaju da je više zemalja bilo izjednačeno u borbi za poslednje ili više poslednjih mesta koja su obezbeđivala ovakav prolaz.[34] Pritom, u slučaju potpuno nerešenog rezultata u borbi za preostala mesta za plasman iz polufinala u finale, pesma koja je ranije izvođena ima prednost.[46]

Međutim, nerešeni rezultati se zvanično ne razrešavaju u drugim slučajevima. Na primer, ukoliko dve pesme imaju jednak, drugi po veličini broj poena, one jednostavno dele drugo mesto (Irska i Francuska 1990).

Do 2008, jedini put od 1969. kada su dve zemlje imale jednak broj poena u trci za prvo mesto bio je u Rimu 1991, kada su i Francuska i Švedska imale po 146 poena. U ovo vreme, pravilo o prebrojavanju zemalja koje su pesmi dodelile ma koji broj poena nije bilo uvedeno, već je procedura za određivanje plasmana počinjala brojanjem ocena od po 12 poena. Kako su obe zemlje su imale četiri skora od 12 poena, prebrojavane su zatim ocene od po 10 poena: Švedska ih je imala pet, naprotiv dve za Francusku, i Karola iz Švedske je proglašena pobednicom. (Da je primenjivano sadašnje pravilo, pobedila bi Amina iz Francuske, koja je dobila poene od 18 zemalja, naprotiv 17, koliko ih je dalo poene švedskoj predstavnici.)[38]

Nula poena[uredi]

Kako svaka zemlja učesnica dodeljuje čitav niz bodova, ne događa se često da određena pesma ne dobije ni jedan poen—prema sadašnjim pravilima to bi značilo da pesma nije ušla među deset najbolje ocenjenih ni u jednoj jedinoj zemlji. Na taj način, ovakav događaj pesmi donosi posebno ponižavajući status, u evrovizijskom žargonu poznat pod sarkastičnim nazivom nil puan (nul points), prema praksi čitanja bodova svake zemlje na francuskom paralelno sa engleskim jezikom. U prvim godinama Pesme Evrovizije dodeljivalo se manje poena te se nil puan dešavao značajno češće; u novije vreme u proseku po jedna pesma svake druge godine ne dobije ni jedan poen. U Velikoj Britaniji je sa pristojnom dozom šoka primljen nil puan dvojca Džemini 2003, dovoljno da je Bi-Bi-Si naredne godine vodio kampanju za izbor predstavnika za Pesmu Evrovizije pod sloganom Nula poena, nikad više („Nul points, never again“). Šampion ove neslavne kategorije je Norveška, sa 4 Nula poena nastupa.

Pravila[uredi]

Pesma Evrovizije podleže brojnim pravilima, kojih se moraju pridržavati organizatori i sve zemlje učesnice. Poseban opširni pravilnik se sastavlja za svaku godinu održavanja, koji eksplicitno izlaže sve detalje, uključujući i datume do kojih određene stvari moraju biti urađene, poput, recimo, roka za prijavu učešća ili odustajanje bez finansijskih i drugih penala, ili roka do kojeg emiteri moraju dostaviti EUR konačne snimljene verzije svojih pesma. Mnoga pravila se odnose na pravne i finansijske aspekte poput ugovora o sponzorstvu ili prava emitera da emituju i re-emituju program kroz konkretne medije unutar određenog vremenskog prozora. I najvažnija pravila koja oblikuju format takmičenja i njegovo predstavljanje su se menjala tokom godina, i ocrtana su u ovom odeljku.

Zemlja domaćin[uredi]

Švajcarska i Nemačka su se same prijavile za organzaciju prve dve Pesme Evrovizije. 1958. godine je odlučeno da će nadalje, zemlja pobednik biti domaćin takmičenja naredne godine;[13] Holandija, kao pobednik Pesme Evrovizije 1957. je prihvatila odgovornost i organizovala takmičenje naredne godine u Hilversumu. Od kada je ovo pravilo uvedeno, zemlja pobednik je bila domaćin svake godine izuzev sledećih pet:

  • 1960: takmičenje je organizovao Bi-Bi-Si u Londonu, nakon što je Holandija odbila zbog troškova. Odlučeno je da Ujedinjeno Kraljevstvo bude domaćin, jer su zauzeli drugo mesto 1959.[38]
  • 1963: takmičenje je organizovao Bi-Bi-Si u Londonu, nakon što je Francuska odbila zbog troškova. Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo domaćin iako je 1962. njihova pesma zauzela tek četvrto mesto, jer su Monako i Luksemburg, koji su bili drugi i treći, takođe odbili organizaciju.[38]
  • 1972: takmičenje je organizovao Bi-Bi-Si u Edinburgu, nakon što Monako nije bio u stanju da obezbedi odgovarajući prostor za održavanje takmičenja. Televizija Monaka je onda pozvala Bi-Bi-Si da preuzme organizaciju zbog ”prethodnog iskustva”.[38]
  • 1974: takmičenje je organizovao Bi-Bi-Si u Brajtonu, nakon što je Luksemburg odbio zbog troškova.[17]
  • 1980: takmičenje je organizovao holandski emiter NOS u Hagu, nakon što je izraelska televizija odbila zbog troškova, kao i zbog činjenice da se datum izabran za takmičenje (19. april) te godine poklapao sa Danom sećanja u Izraelu. Holanđani su ponudili da budu domaćini takmičenja nakon što je nekoliko drugih emitera, uključujući i Bi-Bi-Si, odbilo.[38]

Kada su 1969. godine četiri pesme proglašene za pobednike, o domaćinu narednog takmičenja je odlučeno žrebom. Od 1981, sva izdanja Pesme Evrovizije su održana u zemlji koja je pobedila prethodne godine.

Organizacija takmičenja predstavlja značajno finansijsko opterećenje; na primer, Pesma Evrovizije 2004. je koštala 15 miliona evra. Kada je organizacija u prošlosti odbijana zbog troškova, emiteri su već bili domaćini takmičenja u nekoj od skorih prethodnih godina. Irska nacionalna televizija je devedesetih godina bila u ozbiljnim finansijskim problemima zbog četiri pobede u roku od pet godina. Postoje čak i spekulacije da neke zemlje namerno šalju lošije kompozicije kako bi bile sigurne da će ih obaveza organizacije mimoići. Sa druge strane, Pesma Evrovizije predstavlja jedinstvenu mogućnost da se svaka zemlja predstavi kao turistička destinacija, a sa novijim naglim rastom popularnosti Pesme Evrovizije, povećane su i mogućnosti komercijalnog sponzorstva.

Izvođenje uživo[uredi]

Svi vokali moraju biti izvedeni uživo, a prateći snimci ne smeju sadržati nikakve ljudske glasove.[34] Godine 1999. pesma „Marija Magdalena“ sa kojom je Doris Dragović predstavljala Hrvatsku praćena je matricom koja je tokom refrena sadržavala glasove veoma nalik ljudskim. Uprkos insistiranju hrvatske delegacije da su u pitanju digitalno sintetisani zvuci koji imitiraju ljudske glasove, EUR je odlučila da je Hrvatska ipak prekršila pravila i kaznila ju je oduzimanjem 33% poena za računanje petogodišnjeg proseka prema kojem je, po tadašnjim pravilima pauziranja, određivano učešće zemalja na Pesmi Evrovizije.[38]

Jedan od znakova raspoznavanja ranijih izdanja Pesme Evrovizije bio je i živi orkestar na sceni, koji je zemlja domaćin od 1956. do 1998. bila obavezna da obezbedi učesnicima. Pre 1973, pravila su propisivala da orkestar domaćina mora izvoditi svu muziku; od 1973. nadalje, unapred snimljene instrumentalne matrice su dozvoljene, ali je domaćin svejedno morao da obezbedi živi orkestar kako bi učesnici imali izbor. Ako bi prateće trake bile korišćene, svi instrumenti koji se na njoj čuju morali su biti prisutni na sceni; ovaj uslov je ukinut 1997.[38]

Pravila su izmenjena 1999. tako što je uklonjen zahtev emiteru-domaćinu da obezbedi živi orkestar, već je orkestar ostavljen kao opcija organizatoru takmičenja.[38] Domaćin takmičenja te godine, izraelska televizija IBA, odlučila je da ne koristi orkestar kako bi uštedela na troškovima, tako da je 1999. bila prva godina u kojoj su sve pesme izvođene u potpunosti preko nasnimljene instrumentalne matrice (skupa sa živim vokalima). Orkestar se od tada nije vratio na takmičenje, tako da je (za sada) poslednji put korišćen u Birmingemu 1998. Zahtev predstavnika Slovenije 2009, gudačkog kvarteta Kvartisimo, da svoju mahom instrumentalnu numeru izvedu uživo uz pojačivače zvuka je odbijen pošto je ocenjeno da nije u skladu sa pravilima.[47]

Pesme[uredi]

Prve godine, pesme nisu bile vremenski ograničene, ali je već od 1957. godine EUR preporučila da pesme ne budu duže od 3½ minuta. Od 1962. godine važi sadašnje strogo ograničenje na (ni sekund duže od) tri minuta. Neretko, izvođači za tržišno izdanje snimaju dužu verziju, izvodeći na Evroviziji kraću trominutnu verziju. Iako većina emitera koristi isto ograničenje dužine u izboru svojih predstavnika, neki kandidatima dozvoljavaju i nešto duže pesme, koje, ukoliko budu izabrani, moraju dodatno skratiti do ne duže od tri minuta; na primer, u Albaniji, pesme u nacionalnom finalu ne smeju biti duže od 3 minuta i 20 sekundi.

Pravila Pesme Evrovizije nikada nisu dozvoljavale isključivo instrumentalne kompozicije, i ova zabrana je uvek snažno sprovođena. Međutim, ubedljivi pobednik Pesme Evrovizije 1995, kompozicija Nocturne norveškog dvojca Sikret garden, bila je prevashodno delo ambijentalne instrumentalne muzike, sa skupa 25 reči na norveškom jeziku, čime su zadovoljene propozicije takmičenja. Na slovenačkom izboru EMA 2004, drugo mesto je zauzeo dvojac Rožmarinke sa kompozicijom Kliše, koja je imala jednu jedinu reč.

Pesme i njihovo izvođenje „ne smeju dovesti takmičenje na loš glas“.[34] Međutim, granica toga šta čini „loš glas“ nije sasvim čvrsta i, pored bezbroj pesama o miru u svetu i ljubavi među svim ljudima, ni aktuelne teme nikada nisu bile strane na Pesmi Evrovizije. Pesma Evrovizije 1990. je, na primer, videla salvu pesama inspirisanih padom granica u Evropi, sa naslovima poput Zajedno:1992, Negde u Evropi, Nema više zidova, Živeti slobodno ili Brandenburška kapija — rečima britanskog komentatora sera Terija Vogana, bila je to „više godina Žaka Delora nego Margaret Tačer". Pesma Razom nas bahato, himna ukrajinske "narandžaste revolucije", izabrana je za predstavnika te zemlje na Pesmi Evrovizije 2005. nakon što je novopostavljeno rukovodstvo preuzelo televiziju i odlučilo da „Ukrajina treba svetu da pokaže svoje novo lice"; po zahtevu EUR, iz teksta su uklonjene neposredne ode predsedniku Juščenku, a izvođenje prerađene „himne svih boraca za slobodu“ pratili su vokali koji su pred kraj pokidali lance i okove. Prvih nekoliko nastupa bivših jugoslovenskih republika uključivalo je i tekstove poput nikada ne plači, moje hrvatsko nebo ili sva bol svijeta, noćas u Bosni. U novije vreme, omaknu se i drugi netradicionalni prizori. Silvija Najt sa Islanda se 2006. kupala pod zlatnim tušem i telefonirala Bogu, a Verka Serdjučka (scenska ličnost zabavljača Andreja Danilka) iz Ukrajine je 2007. godine gospođe u pratećim vokalima potapšao po zadnjici.

Jezici[uredi]

Evrovizijska pravila ohrabruju (no ne obavezuju) zemlje da u svoje kompozicije i nastupe uvrste i elemente nacionalne kulture i da pevaju na svom jeziku. Pravilo koje je ranije zahtevalo da učesnici pevaju na jeziku zemlje koju predstavljaju je menjano nekoliko puta tokom godina. Od 1956. do 1965. nije bilo pravila koje je isključivalo izbor jezika na kom se moglo pevati. Međutim, godine 1966. je uvedeno pravilo da pesme moraju biti na jednom zvaničnih jezika zemlje učesnice.[13]

Ograničenje u izboru jezika je trajalo do 1973, kada je ono ukinuto i izvođači su opet mogli da pevaju na jeziku po svom izboru.[13] Nekoliko pobednika je polovinom 1970-ih iskoristilo novodobijenu slobodu, uključujući grupu ABBA 1974. godine.

Godine 1977. EUR je odlučila da ponovo uvede ograničenje o izboru maternjeg jezika,[13] s tim da su Nemačka i Belgija prve godine izuzete, pošto su njihovi nacionalni izbori bili već previše napredovali da bi se menjali.[38]

Godine 1999. pravilo je promenjeno tako da se opet omogućila sloboda izbora.[13] Tako je 2003. godine belgijska grupa Urban trad osvojila drugo mesto pesmom Sanomi na potpuno izmišljenom jeziku.[48] 2005, predstavnici Ukrajine pevali su (u tri minuta) na sedam jezika, 2007. godine, francuski predstavnici pevali su na franglais jeziku, tako da su reči njihove pesme bile nasumično izmešane na francuskom i engleskom jeziku, a letonski duet je 2005. deo pesme izveo i na jeziku znakova. Pesme su pevane i na manjinskim i gotovo zaboravljenim jezicima i dijalektima. Švajcarska pesma je 1989. pevana na retoromanskom jeziku. Francuska je slala pesme na kreolskom, korzikanskom i bretonskom, Austrija na posebnom alpskom, a Litvanija na zapadnolitvanskom dijalektu.

Izvođači najčešće pevaju na engleskom jeziku u nadi da će njihove pesme publika lakše razumeti. Nemali broj izvođača snima zasebnu verziju na maternjem jeziku za tržišno izdanje i englesku verziju za evrovizijski nastup, ili peva deo teksta na maternjem, a deo na engleskom jeziku. Emiteri imaju različite politike po jezičkom pitanju; na primer, danska televizija dopušta kandidatima na nacionalnom finalu pevanje na jziku po izboru, ali od pobednika zahteva prevod na engleski jezik za nastup na Pesmi Evrovizije, dok je u Srbiji i Crnoj Gori 2004. i Makedoniji 2005. publika glasala o tome da li će pesma predstavnica biti prevođena. Pesma Molitva, sa kojom je Srbija pobedila 2007, je bila prva pesma pobednica u celosti pevana na maternjem jeziku od kada je 1999. vraćena mogućnost pevanja na jeziku po izboru (sve pobedničke pesme u međuvremenu bile su u celosti na engleskom jeziku, izuzev Wild dances 2004, koja je imala i delove na ukrajinskom).

Izvođači[uredi]

Nakon 1956, kada broj izvođača na sceni nije bio ograničen, od 1956. do 1970. bili su dozvoljeni samo nastupi solista i dueta, i od 1963. trojaca. Od 1971. godine, broj izvođača na sceni ograničen je na šest, kako je i danas.[34]

Izvođači mogu biti bilo koje nacionalnosti. Nebrojeno mnogo francuskih izvođača nastupalo je za Monako i Luksemburg; Amerikanka Katrina Leskanič pevala je za Ujedinjeno Kraljevstvo, Dejv Benton sa karipskog ostrva Aruba za Estoniju, a među švajcarskim predstavnicima su bili i Kanađanka Selin Dion, Estonke „Vanila Nindža“, te (2006) grupa „six4one“, koja se sastojala od šest izvođača iz šest različitih zemalja. Zemlje su, međutim, potpuno slobodne da ograniče nacionalnost svojih predstavnika: izvođača, kompozitora ili tekstopisaca, ako to žele; na primer, na beogradskoj Beoviziji mogu učestvovati jedino izvođači državljani Srbije, dok autori pesama mogu biti iz celog sveta.[34][49]

Sami izvođači moraju imati 16 godina na dan održavanja polufinala.[34] Pravilo o minimumu starosti je uvedeno nakon Pesme Evrovizije 1989, na kojoj je izraelski predstavnik imao 11, a francuska predstavnica 12 godina. Za mlađe izvođače se od 2003. organizuje posebno takmičenje, Dečja pesma Evrovizije.

Prenošenje programa[uredi]

Svaka televizija-učesnica mora prenositi program u celosti: ovo uključuje sve pesme, rekapitulaciju isečaka pesama pred teleglasanje, kompletan postupak glasanja i pobedničko izvođenje. Emiteri mogu, ukoliko žele, preskočiti šou u pauzi radi emitovanja reklama;[34] od 1999, emiteri koji žele imaju više mogućnosti za kratke reklamne blokove od kako su u program uvršteni kraći, neesencijalni razvoji. Emiteri ne moraju prenositi polufinala u kojima ne učestvuju njihovi predstavnici ako to ne žele; kao izuzetak, počevši od uvođenja dve polufinalne večeri 2008, domaćinu i zemljama „velike četvorke“ se „dodeljuje“ jedno polufinale koje moraju prenositi i u kojem glasaju njihovi gledaoci, dok je prenos (ili odloženi snimak) drugog polufinala, kao i kod ostalih zemalja, neobavezan.[19]

U nekoliko slučajeva, kao posebno osetljivo javljala su se i pitanja političkog priznanja. 1978. godine, tokom izvođenja izraelske pesme, jordanska televizija JRTV je suspendovala prenos i prikazivala slike cveća. Kada je posle poodmaklog glasanja postalo jasno da će Izrael pobediti, JRTV je jednostavno naglo prekinula prenos, a zatim su jordanski mediji, odbijajući da konstatuju činjenicu da je Izrael pobedio, objavili da je pobedila Belgija (koja je osvojila drugo mesto).[38] 2005. godine, Liban se prijavio za učešće i odabrao pesmu predstavnicu. Međutim, libanska televizija je kasnije utvrdila da libanski zakoni, koji zabranjuju priznanje Izraela, čine gotovo nemogućim prenošenje izvođenja i izraelske pesme. EUR je obavestila Tele-Liban da bi izuzeće izraelskog nastupa predstavljalo kršenje pravila takmičenja, i tako se Liban morao povući nakon što je već potvrdio učešće (tj. nakon roka za povlačenje), za šta je od strane EUR kažnjen novčanom kaznom i trogodišnjom zabranom učešća.[50]

Redovni učesnici 1992. Jugoslavija, obojena crvenom bojom, je bila jedina socijalistička zemlja koja je ikada učestvovala na Pesmi Evrovizije; 1992. je bila poslednja godina učešća zemlje pod ovim imenom (kao SRJ).
Redovni učesnici 1994, samo dve godine kasnije. Veliku promenu je donelo učešće zemalja iz središnje i istočne Evrope, te nekih od zemalja nastalih raspadom SFRJ.

Širenje takmičenja[uredi]

Broj zemalja učesnica Pesme Evrovizije je vremenom neprestano rastao, od sedam učesnica 1956. do preko 20 krajem 1980-ih. 1993. godine, u takmičenju je učestvovalo 25 zemalja, uključujući i tri od zemalja nastalih raspadom SFRJ. Kako je festival živi televizijski događaj, organizatori ograničavaju trajanje na razumnu dužinu prihvatljivu prosečnom gledaocu. U novije vreme, nominalno ograničenje bilo je tri časa, koje je prenos povremeno prekoračivao, kao 2005, kada je program trajao gotovo 3½ časa. Nakon što je 2006. uvedena skraćena procedura saopštavanja glasova, program je trajao 3 časa i 5 minuta.

Kvalifikacije i pauziranje[uredi]

Od 1993. godine, nakon raspada SFR Jugoslavije i prijavljivanja država nekadašnjeg sovjetskog bloka, više zemalja želi da učestvuje na Pesmi Evrovizije od broja pesama koji je moguće uključiti u festival dužine koju organizatori smatraju razumnom, odnosno prihvatljivom gledalištu. U cilju izbora pesama koje će učestvovati na završnoj večeri korišćeno je nekoliko sistema kvalifikacija ili pauziranja. 1993. godine, sedam novih zemalja (Bosna i Hercegovina, Estonija, Mađarska, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Hrvatska) su se za tri mesta u međunarodnom finalu borile u predtakmičenju „Kvalifikacija za Milstrit“, održanom u Ljubljani, kroz koje su se kvalifikovale nekadašnje jugoslovenske republike (BiH, Slovenija i Hrvatska). Iste godine, uvedeno je i pravilo pauziranja. Prema ovom pravilu, šest najlošije plasiranih zemalja iz 1993. je moralo da preskoči sledeću godinu, kako bi 1994. mogle učestvovati zemlje koje nisu prošle kvalifikacije 1993, kao i, po prvi put, i tri nove zemlje, Litvanija, Poljska i Rusija.[38]

Sistem pauziranja je primenjen 1994. i 1995, ali je za Pesmu Evrovizije 1996. isproban drugačiji sistem kvalifikacija, u kojem su učestvovale sve zemlje osim domaćina, Norveške. Nekoliko nedelja pre takmičenja, audio-trake svih pesama su poslate nacionalnim stručnim žirijima koji su, glasajući po evrovizijskoj shemi, izabrali pesme koje su uključene u program.[51]

Jedna od zemalja koje se nisu kvalifikovale za Pesmu Evrovizije 1996. bila je Nemačka, zemlja koja je jedan od najvećih finansijera EUR i ima jednu od najbrojnijih publika. Ovime, a ni činjenicom da je jedan broj zemalja održao kompletne nacionalne izbore, da bi zatim njihove najbolje pesme bile odbačene bez prilike da se predstave međunarodnoj publici, niko nije bio zadovoljan i ovakav sistem kvalifikacija je odbačen i uveden izmenjen sistem pauziranja, a nešto kasnije uvedeno je i novo pravilo.

Velika četvorka/petorka[uredi]

Od 2000. nadalje, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Španija (tzv. „velika četvorka“), imaju pravilnikom garantovano učešće u finalu Pesme Evrovizije, bez obzira na njihove plasmane u prethodnim takmičenjima.[38] Ovo se pravilo objašnjava visokim učešćem zemalja velike četvorke u budžetu Evrovizije, te velike praćenosti Festivala među njihovom publikom koju ne bi bilo poželjno izgubiti. Primena ovog pravila dovela je do apsurdnog događaja 2005, kada su upravo zemlje „velike četvorke“ zauzele sva četiri poslednja mesta— i svejedno se direktno plasirale u finale naredne godine. Jedinu pobedu od zemalja članica „velike četvorke“ je ostvarila Nemačka na Pesmi Evrovizije 2010. Nakon što je Italija objavila da se vraća u takmičenje 2011, potvrđeno je da je stvorena „velika petorka“ i da će i Italija učestvovati direktno u finalu iako se nije takmičila više od 10 godina.[52]

Pauziranje po proseku[uredi]

Od 1997. do 2001, zemlje su se kvalifikovale za svako godišnje izdanje na osnovu proseka broja poena koje su njihove pesme osvojile tokom prethodnih pet godina. Na ovaj način, moglo se desiti da zemlja bude primorana da pauzira naredne godine čak iako se poslednji predstavnik kotirao veoma dobro. Pravilo je izmenjeno i 2002. i 2003. godine, u finalu je učestvovalo 15 zemalja najbolje plasiranih prethodne godine, te zemlje koje su pauzirale prethodne godine. Sistem pauziranja konačno je zamenjen sistemom polufinala počevši od Pesme Evrovizije 2004.

Polufinala[uredi]

Počevši od 2004, pored subotnjeg „velikog finala“, na Pesmu Evrovizije je uvedena i kvalifikaciona runda, „polufinale“.

Prema pravilima iz 2004, prema kojima su održana naredna četiri izdanja (do 2007), Pesma Evrovizije održavala se u dve večeri, kvalifikacionoj polufinalnoj večeri (u trajanju od 2 časa) u kojoj učestvuje najviše 26 zemalja, i „velikom Finalu“ dva dana kasnije (u trajanju od 3 časa) u kojem se takmiče 24 pesme. U finale se direktno kvalifikuju predstavnik domaćina, zatim tzv. „velika četvorka“ (Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Španija), i još 9 drugih najbolje plasiranih zemalja sa prošlogodišnjeg takmičenja; a njima se pridružuje i 10 najbolje plasiranih pesama iz polufinala.[34] Veliko finale se održava u tradicionalnom terminu subotom u 21 čas po srednjoevropskom vremenu; polufinale je 2004. održano u sredu evrovizijske sedmice, dok je od 2005–07. održavano četvrtkom.

Format polufinala je osmišljen kako bi se omogućilo učešće svim zainteresovanim zemljama, ali se predviđen maksimalan broj od 40 zemalja pokazao nedovoljnim već 2005, kada se za učešće prijavila 41 zemlja (mada su problemi izbegnuti jer su se Češka Republika i kasnije Liban povukli), te 2007, kada je ograničenje probijeno i dozvoljeno učešće 42 zemlje.

Na sastanku Referentne grupe EUR 28. septembra 2007. je odlučeno da se, počevši od Pesme Evrovizije 2008. u Beogradu, održavaju dva polufinala.[53] Ovaj format predviđa do 45 zemalja učesnica, od kojih se 25 takmiči u finalu. Zemlja domaćin i zemlje „velike četvorke“ učestvuju direktno u finalu. Ostale se raspoređuju u dva polufinala putem žrebanja, pri čemu se prethodno raspoređuju u šest kutija tako da se, što je mogućnije, smanji uticaj prijateljskog glasanja u polufinalu (odnosno, da zemlje sa značajnom istorijom prijateljskog glasanja budu verovatnije raspoređene u različita polufinala). U finalno veče se iz svakog polufinala plasira po 10 pesama: devet finalista se određuje, kao i ranije, po rezultatima teleglasanja, nakon čega se dodaje i najbolje plasirana od preostalih učesnica po rezultatima glasanja nacionalnih žirija.[19] Iako se počevši od 2009. glasovi u finalu određuju kombinovanjem glasova žirija i publike, način glasanja u polufinalu (prvih devet pesama u teleglasanju i jedna pesma po izboru žirija) ostao je te godine nepromenjen.[54] Nakon što je kombinovano glasanje u finalu dovelo do pozitivnih reakcija emitera učesnika, gledalaca, novinara i obožavatelja, Referentna grupa je na sastanku 11. oktobra 2009. odlučila da se, počevši od Pesme Evrovizije 2010. u Oslu, glasovi nacionalnih žirija i publika kombinuju u odnosu 50%:50% i u polufinalnim večerima.[42]

Dileme fanova

Praćenje i nagrade[uredi]

Osim zvaničnog mrežnog mesta eurovision.tv, dešavanja vezana za Pesmu Evrovizije prati veliki broj sajtova obožavalaca aktivnih tokom čitave godine, među kojima je najpoznatiji nezavisni portal ESC Today. Pesmu Evrovizije prati i nekoliko najpoznatijih kladionica na Internetu.

Zvanični klub obožavatelja, OGAE (Organisation générale des Amateurs de l'Eurovision, „Opšte udruženje evrovizijskih amatera"), je osnovan 1984. i ima podružnice u brojnim evropskim državama i širom sveta.[55] Manji broj karata za Pesmu Evrovizije za tzv. „OGAE blok“ se svake godine odvaja i distribuira po nižim cenama preko nacionalnih klubova.[56] Klub organizuje i nekoliko godišnjih internih takmičenja, među kojima i OGAE Druga šansa, u kojem podružnice šalju po jednu pesmu sa nacionalnog finala koja nije izabrana za evrovizijskog predstavnika.

Pred svaku Pesmu Evrovizije, nacionalne podružnice OGAE glasaju za svoje favorite, a ESC Today organizuje anketu BigPoll, u kojoj posetioci nastoje da prognoziraju ishod predstojećeg takmičenja. U anketi BigPoll je 2009. učestvovalo 150.000 posetilaca, koji su uspešno pogodili pobednika, te četiri od prvih pet, i devet od prvih deset pesama, dok je u polufinalnoj anketi bilo 114.000 prognoza, koje su uspešno pogodile 19 od 20 pesama koje su se plasirale u finale.[57] Počevši od 2002, tokom evrovizijske sedmice, dodeljuju se nagrade „Marsel Bezenson“, u tri kategorije: nagrada okupljenih novinara, nagrada za najbolju kompoziciju po izboru kompozitora pesama-učesnica, i nagrada za najbolji nastup po izboru prethodnih pobednika.[58] Nakon završenog takmičenja, svoje nagrade u brojnim kategorijama dodeljuju ESC Today i ESC Radio, mrežni radio koji tokom čitave godine emituje evrovizijske pesme. Među godišnjim evrovizijskim ritualima je i nagrada „Barbara Deks“, nazvana po predstavnici Belgije 1993, koja se svake godine od 1997. po izboru posetilaca mrežnog mesta Eurovision House dodeljuje posle takmičenja najgore obučenom učesniku.[59]

Kritike i slika u javnosti[uredi]

Pesmom Evrovizije tradicionalno dominiraju lagano orkestrirane pop pesme, jednostavnih, pevljivih refrena, poznatih kao šlager, zbog čega se često naziva festivalom lakih nota.[60] Bordin preferencijalni sistem glasanja po državama i ograničenje trajanja pesama na tri minuta znače da se pesme nastoje dopasti gledaocima svih ukusa (opisivano kao „večita žurka pop muzike sredinom puta, kombinovane sa ekstremnim političkim glasanjem“[61]), istovremeno pokušavajući kakvim trikom privući pažnju na sebe među mnoštvom drugih takmičara. Samo 2004. godine, na sceni su viđeni srpski opanci, kožni korseti, štule, rolšue, anđeoska krila, gimnastičar u potkošulji, dodole (prizivačice kiše), te grupa koja se njihala u ritmu koitusa i niz sličnih, eksplicitnih aranžmana. Samo među pesmama pobednicama bili su i naslovi Diggi-loo, diggi-ley, Boom-bang-a-bang, Ding-a-dong, La-la-la; od uvođenja slobode izbora jezika, mnogi pevaju na, kako je pisao Si-Bi-Si, „evrovizijskom indijanskom engleskom, neopterećenom stvarima poput sintakse, logike ili razumljivosti“.[62]

Pesma Evrovizije je zbog ovih atributa, „narodnih nošnji, banalnih tekstova, već svarene muzike, izanđalih voditelja sa još sirastijim šalama, sve prekomernijim tršenjem zadnjice i opštom preteranošću“[62] nazivana „godišnjom ekstravagancom kiča“,[63] „najsirastijim godišnjim televizijskim događajem“,[64] „takmičenjem koje je dobar ukus zaboravio“ koje „obožavaju ljubitelji kamp zabave svugde“,[63] „spektaklom koji je toliko loš da je dobar“,[62] ili, rečima ministra kulture Francuske iz 1982. kada se ova zemlja na godinu dana povukla sa takmičenja, „spomenikom besmislu“.[65]

Na evrovizijskoj sceni često nastupaju izvođači netradicionalnih seksualnih ili rodnih opredeljenja, a takmičenje ima i veliki broj poklonika među gej populacijom, zbog čega ga ponekad nazivaju i „svetsko fudbalsko prvenstvo za gejeve“.[64]

Pesma Evrovizije se u nekim zemljama, posebno Ujedinjenom Kraljevstvu, vidi manje kao nadmetanje pesama nego kao prilika za smehom ispunjeno veče. Među komentarima takmičenja „koje volimo da mrzimo“[66] (rečima Bi-Bi-Sija) britanskog komentatora Terija Vogana bili su i „to je jedna ista pesma koju Francuzi pevaju od kako su okačili veš po Mažino liniji“, „mora da nosiš tu košulju zato što si izgubio opkladu!“, ili pak „holandski glasači su tradicionalno ludi kao kofa žaba“. Danska je zvanično protestovala nakon što je Vogan tokom prenosa Pesme Evrovizije 2001. celo veče nazivao voditelje „Doktor Smrt i Vila Mlečnozuba“.[67]

Lordi, pobednici Pesme Evrovizije 2006.

Analize rezultata glasanja ukazuju i na „prijateljsko“ glasanje, u kojem veliki broj poena razmenjuju susedne i politički bliske zemlje.[68] Grčka i Kipar iz decenije u deceniju razmenjuju maksimalnih 12 poena. Izuzetno su jaki i baltički/nekadašnji sovjteski, skandinavski i balkanski glasački blokovi. Od uvođenja teleglasanja, na glasanje utiče i demografski faktor, pošto emigranti masovno glasaju za svoje etničke matice. Ova pojava je najprimetnija kod izvođača iz zemalja sa velikom emigracijom, na primer Turske i Grčke, ili etnički mešovitih regiona poput Balkana, tako da rezultati teleglasanja mogu podsećati na podatke iz etničkog popisa. Primera radi, 2005. godine, glasanje u finalu otvorila je Austrija ovako: 6 poena—Rumunija, 7 poena—Turska, 8 poena—Hrvatska, 10 poena—Bosna i Hercegovina, 12 poena—Srbija i Crna Gora. Pobornici Evrovizije pojavu blokovskog glasanja objašnjavaju time da je prirodno da publika na geografski i kulturno bliskim prostorima, često na tržištu istih medija i muzičkih kuća, ima sličan muzički ukus, te i da lakše prepoznaju izvođače iz bliskih zemalja.[69]

Austrijska televizija je prilikom povlačenja 2007. izjavila kako „sve dok je Pesma Evrovizije poligon za političku paradu a ne međunarodni zabavni program, ORF ne želi da šalje još talenata iz Austrije na takmičenje na kojem nemaju šanse“.[70] Teri Vogan je 2003. sugerisao da su britanski predstavnici Džemini dobili nula poena zbog učešća te zemlje u invaziji na Irak.[71] O glasanju na Pesmi Evrovizije diskutovalo se i u evropskim skupštinama: tako se 2005. godine u parlamentu Moldavije raspravljalo o tome kako su rezultati teleglasanja „sumnjivi“ jer Rumunija nije dobila maksimalnih 12 poena,[72] dok je posle Pesme Evrovizije 2007. grupa britanskih poslanika podnela predlog zahteva za promenom sistema glasanja na Pesmi Evrovizije, za koji su ocenili da je „vic“ i „štetan za odnose između naroda Evrope“.[73]

Lutka Dastin Ćuran, predstavnik Irske 2008.

Predstavnik Irske na Pesmi Evrovizije 2008. bio je Dastin Ćuran, lutka sa satiričnom pesmom „Irelande Douze Pointe“, koja je ismevala način glasanja na geopolotičkoj osnovi.

Pesma Evrovizije ostaje jedan od najgledanijih televizijskih događaja u celoj Evropi, sa univerzalnom privlačnošću, čije se gledalište ne uklapa u jednostavne sociološke kategorije. Istraživanja gledanosti u Francuskoj, na primer, pokazuju da gledanost Pesme Evrovizije iznosi oko 32% u svakoj starosnoj grupi od 15 do preko 60 godina, među nižim i višim socio-ekonomskim slojevima, kao i među svim nivoima zaposlenja.[74] Prenos Pesme Evrovizije 2008. bio je u Srbiji najgledaniji televizijski program u istoriji merenja gledanosti.[75]

Pobednici[uredi]

Marija Šerifović, pobednica Pesme Evrovizije 2007. za Srbiju

Pobeda na Pesmi Evrovizije pruža pobedničkom izvođaču jedinstvenu mogućnost da na ovom uspehu i okružujućem publicitetu započne ili unapredi svoju međunarodnu karijeru; međutim, neretko se može čuti i ocena da Pesma Evrovizije nije proizvela veliki broj stvarnih međunarodnih zvezda i mega-hitova.

Najpoznatiji pobednici Pesme Evrovizije, čija je karijera direktno katapultirana u nebo nakon evrovizijske pobede je bio švedski četverac ABBA, koji su pobedili na Pesmi Evrovizije 1974. sa pesmom Waterloo i postali jedan od najuspešnijih muzičkih sastava svog vremena. Kanadska pevačica Selin Dion, koja je 1988. pobedila kao predstavnica Švajcarske sa pesmom Ne partez pas sans moi (sa jednim poenom razlike), postigla je nekoliko godina kasnije veliku međunarodnu slavu i uspeh.

Džoni Logan je jedini učesnik koji je pobedio više puta, sa učešćem u tri pobede Irske sa snažnim baladama (1980. pevajući What's another year, 1987. kao pevač i kompozitor Hold me now, 1992. kao kompozitor pesme Why me? za Lindu Martin), dobivši tako nadimak „Mr. Eurovision“ („g-din Evrovizija“).

I pesme koje nisu pobeđivale na Evroviziji su katkad postizale značajne uspehe kao tržišna izdanja. Pesmu Volare, koja je postala svetski hit u izvedbi Džipsi kingsa, prvi je pevao Domeniko Modunjo na Pesmi Evrovizije 1958. pod nazivom Nel blu dipinto di blu, i osvojio treće mesto. Među učesnicima Pesme Evrovizije koji nisu pobedili bila su i imena kao što su Nana Muskuri, Hulio Iglesijas, Olivija Njutn-Džon, ser Klif Ričard, Ala Pugačova, t. A. T. u i DDž BoBo.

Među pobednicima Pesme Evrovizije, žena je značajno više. U proseku, na svakog muškog izvođača koji je pobedio bile su 3-4 ženske pobednice.[76]

Godina Zemlja pobednika Pesma Izvođač Poena Raz. Drugo mesto Domaćin
1956. Zastava Švajcarske Švajcarska Refrain Lis Asija [77] Lugano
1957. Holandija Holandija Net Als Toen Kori Broken 31 14 Francuska Frankfurt
1958. Zastava Francuske Francuska Dors mon amour Andre Klavo 27 3 Švajcarska Hilversum
1959. Holandija Holandija Een beetje Tedi Sholten 21 5 Ujedinjeno Kraljevstvo Kan
1960. Zastava Francuske Francuska Tom Pilibi Žaklin Boje 32 7 Ujedinjeno Kraljevstvo London
1961. Zastava Luksemburga Luksemburg Nous les amoureux Žan-Klod Paskal 31 6 Ujedinjeno Kraljevstvo Kan
1962. Zastava Francuske Francuska Un premier amour Izabel Obre 26 13 Monako Luksemburg
1963. Zastava Danske Danska Dansevise Greta i Jergen Ingman 42 2 Švajcarska London
1964. Zastava Italije Italija Non ho l'età Điljola Činkveti 49 32 Ujedinjeno Kraljevstvo Kopenhagen
1965. Zastava Luksemburga Luksemburg Poupée de cire, poupée de son Frans Gal 32 6 Ujedinjeno Kraljevstvo Napulj
1966. Zastava Austrije Austrija Merci Chérie Udo Jirgens 31 15 Švedska Luksemburg
1967. Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Puppet on a string Sendi Šo 42 25 Irska Beč
1968. Zastava Španije Španija La, la, la ... Masijel 29 1 Ujedinjeno Kraljevstvo London
1969.
[78]
Zastava Španije Španija Vivo cantando Salome 18 Madrid
Zastava Francuske Francuska Un jour, un enfant Frida Bokara
Holandija Holandija De troubadour Leni Kur
Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Boom bang a bang Lulu
1970. Zastava Republike Irske Republika Irska All kinds of everything Dana 32 6 Ujedinjeno Kraljevstvo Amsterdam
1971. Zastava Monaka Monako Un banc, un arbre, une rue Severin 128 12 Španija Dablin
1972. Zastava Luksemburga Luksemburg Après toi Viki Leandros 128 14 Ujedinjeno Kraljevstvo Edinburg
1973. Zastava Luksemburga Luksemburg Tu te reconnaîtras An-Mari David 129 4 Španija Luksemburg
1974. Zastava Švedske Švedska Waterloo ABBA 24 6 Italija Brajton
1975. Holandija Holandija Ding-a-dong Tič-in 152 14 Ujedinjeno Kraljevstvo Stokholm
1976. Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Save Your Kisses for Me Braderhud of Man 164 17 Francuska Hag
1977. Zastava Francuske Francuska L'oiseau et l'enfant Mari Mirjam 136 15 Ujedinjeno Kraljevstvo London
1978. Zastava Izraela Izrael A-ba'ni-bi Ichar Koen & Alfabeta 157 32 Belgija Pariz
1979. Zastava Izraela Izrael Hallelujah Gali Atari & Milk end hani 125 9 Španija Jerusalim
1980. Zastava Republike Irske Republika Irska What's another year Džoni Logan 143 15 Nemačka Hag
1981. Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Making your mind up Baks fiz 136 4 Nemačka Dablin
1982. Zastava Nemačke Nemačka Ein bisschen Frieden Nikol 161 61 Izrael Herogejt
1983. Zastava Luksemburga Luksemburg Si la vie est cadeau Korin Erme 142 6 Izrael Minhen
1984. Zastava Švedske Švedska Diggi-loo-diggi-ley Heriz 145 8 Irska Luksemburg
1985. Zastava Norveške Norveška La det swinge Bobisoks 123 18 Nemačka Geteborg
1986. Zastava Belgije Belgija J'aime la vie Sandra Kim 176 31 Luksemburg Bergen
1987. Zastava Republike Irske Republika Irska Hold me now Džoni Logan 172 31 Nemačka Brisel
1988. Zastava Švajcarske Švajcarska Ne partez pas sans moi Selin Dion 137 1 Ujedinjeno Kraljevstvo Dablin
1989. Zastava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije SFRJ Rock Me Riva 137 7 Ujedinjeno Kraljevstvo Lozana
1990. Zastava Italije Italija Insieme 1992 Toto Kutunjo 149 17 Irska, Francuska Zagreb
1991. Zastava Švedske Švedska Fångad av en stormvind Karola 146 0[79] Francuska Rim
1992. Zastava Republike Irske Republika Irska Why me Linda Martin 155 16 Ujedinjeno Kraljevstvo Malme
1993. Zastava Republike Irske Republika Irska In your eyes Niv Kavana 187 23 Ujedinjeno Kraljevstvo Milstrit
1994. Zastava Republike Irske Republika Irska Rock'n Roll kids Pol Harington & Čarli Mekgetigen 226 60 Poljska Dablin
1995. Zastava Norveške Norveška Nocturne Sikret garden 148 29 Španija Dablin
1996. Zastava Republike Irske Republika Irska The voice Imar Kvin 162 48 Norveška Oslo
1997. Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Love shine a light Katrina i Vejvs 227 70 Irska Dablin
1998. Zastava Izraela Izrael Diva Dana Internacional 172 6 Ujedinjeno Kraljevstvo Birmingem
1999. Zastava Švedske Švedska Take me to your heaven Karlot Nilson 163 17 Island Jerusalim
2000. Zastava Danske Danska Fly on the wings of love Braća Olsen 195 40 Rusija Stokholm
2001. Zastava Estonije Estonija Everybody Tanel Padar, Dejv Benton & 2XL 198 21 Danska Kopenhagen
2002. Zastava Letonije Letonija I wanna Mari N 176 12 Malta Talin
2003. Zastava Turske Turska Eveyway that I can Sertab Erener 167 2 Belgija Riga
2004. Zastava Ukrajine Ukrajina Wild dances Ruslana 280 17 Srbija i Crna Gora Istanbul
2005. Zastava Grčke Grčka My number one Elena Paparizu 230 38 Malta Kijev
2006. Zastava Finske Finska Hard rock hallelujah Lordi 292 44 Rusija Atina
2007. Zastava Srbije Srbija Molitva Marija Šerifović 268 33 Ukrajina Helsinki
2008. Zastava Rusije Rusija Believe Dima Bilan 272 33 Ukrajina Beograd
2009. Zastava Norveške Norveška Fairytale Aleksandr Ribak 387 169 Island Moskva
2010. Zastava Nemačke Nemačka Satellite Lena 246 76 Turska Oslo
2011. Zastava Azerbejdžana Azerbejdžan Running Scared El & Niki 221 32 Italija Diseldorf
2012. Zastava Švedske Švedska Euphoria Lorin 372 113 Rusija Baku
2013. Zastava Danske Danska Only Teardrops Emeli de Forest 281 47 Azerbejdžan Malme
2014. Zastava Austrije Austrija Rise Like a Phoenix Končita Vurst 290 52 Holandija Kopenhagen


Džoni Logan je pobedio dva puta kao izvođač i jednom kao kompozitor. Njegova balada Hold me now iz 1987. jedna je od pesama po kojima se Pesma Evrovizije prepoznaje.

Najuspešnije zemlje učesnice[uredi]

Evo tabelarnog pregleda zemalja čije su se pesme u prvih 54 takmičenja (zaključno sa 2009) plasirale među tri najbolje.[80] Ovakve statistike su nezvanične; Evropska unija za radiodifuziju ne prati uspeh zemalja u dosadašnjim takmičenjima.

Najuspešnijim se smatraju Velika Britanija i Irska; Irska ima najviše, sedam, pobeda, među kojima i tri za redom sredinom 1990-ih, dok je Velika Britanija završila na jednoj od prve dve pozicije u 20 od 54 takmičenja (1956–2009). Međutim, tokom godina kada su poeni dodeljivani isključiv teleglasanjem, uz primetno bolji prijem numera iz istočne Evrope, nijedna od tradicionalno uspešnih zemalja (prema donjoj tabeli) nije postigla zapaženiji rezultat. Prvih godina takmičenja, Luksemburg, Francuska i Holandija su beležile veliki broj pobeda, ali Holandija je poslednji put pobedila 1975, Francuska 1977, a Luksemburg 1983. (Luksemburg je poslednji put učestvovao 1993. godine.) Sa druge strane, na svim takmičenjima od 20012008, pobedu je odnosila zemlja kojoj je to bila prvi trijumf. Pobednik Pesme Evrovizije 2006. bila je Finska, koja je pobedila nakon 45 učešća na kojima prethodni nije zabeležen nijedan plasman među prvih pet; Ukrajina je 2004. pobedila u svom drugom nastupu, a Srbija 2007. u prvom nastupu kao samostalna zemlja. Pobeda Norveške na Pesmi Evrovizije 2009, prvoj na kojoj se prešlo na kombinovani sistem glasanja žirijem i teleglasanjem, bila je prvi ponovni trijumf ranijeg pobednika od 2000, i sa 387 poena, 169 više od drugoplasirane pesme, najubedljivija pobeda u istoriji Pesme Evrovizije.

Od svih dosadašnjih zemalja učesnica, među tri prvoplasirane još uvek nisu bili Albanija, Andora, Belorusija, Bugarska, Gruzija, Jermenija, Kipar, Litvanija, Mađarska, Maroko, Makedonija, Moldavija, Portugal, San Marino, Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora i Češka Republika. Zemlja koja najduže čeka prvu pobedu je Portugal: oni su se počeli takmičiti 1964, i još uvek se nisu plasirali ni među prvih pet.

Rang Zemlja Pobede 2. mesto 3. mesto Ukupno
1 Irska 7 4 1 12
2 Ujedinjeno Kraljevstvo 5 15 2 22
3 Francuska 5 4 7 16
4 Švedska 5 1 5 11
5 Luksemburg 5 0 2 7
6 Holandija 4 0 1 5
7 Izrael 3 2 1 6
8 Danska 3 1 3 7
9 Norveška 3 1 1 5
10 Nemačka 2 4 5 11
11 Španija 2 4 1 7
12 Italija 2 3 4 9
13 Švajcarska 2 3 3 8
14 Rusija 1 3 2 6
15 Ukrajina 1 2 1 3
16 Belgija 1 2 0 3
Rang Zemlja Pobede 2. mesto 3. mesto Ukupno
17 Monako 1 1 3 5
18 Turska 1 1 1 3
18 Azerbejdžan 1 1 1 3
20 Grčka 1 0 3 4
21 Estonija 1 0 1 2
21 Letonija 1 0 1 2
21 Srbija 1 0 1 2
24 Austrija 2 0 0 2
25 SFR Jugoslavija 1 0 0 1
25 Finska 1 0 0 1
27 Malta 0 2 2 4
28 Island 0 2 0 2
29 Poljska 0 1 0 1
29 Srbija i Crna Gora 0 1 0 1
31 Rumunija 0 0 2 2
32 Bosna i Hercegovina 0 0 1 1

Učešće zemalja nekadašnje SFRJ[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Jugoslavija na Pesmi Evrovizije

SFR Jugoslavija bila je do pada Berlinskog zida jedina socijalistička zemlja na Pesmi Evrovizije. SFR Jugoslavija je na Festivalu učestvovala od 1961. do 1991, uz odsustva u periodu 19771980, te 1985. jer se te godine takmičenje održavalo 4. maja, na godišnjicu smrti Josipa Broza Tita. Najuspešniji nastup bilo je prvo mesto grupe Riva u Lozani 1989. sa pesmom Rock me, te četvrta mesta Lole Novaković 1962, Danijela Popovića 1983. i Novih fosila 1987. Jugoslavija je bila i domaćin Pesme Evrovizije 1990, koja je održana u Zagrebu.

Usledio je raspad SFRJ; Savezna Republika Jugoslavija je formirana u aprilu 1992, ustvrđujući kontinuitet sa SFRJ. Učesnica iz Jugoslavije 1992. je izabrana na krnjem SFRJ finalu, Jugoviziji, održanoj u martu 1992. u Beogradu bez predstavnika do tada otcepljenih republika, i prijavljena za učešće dok je SFRJ formalno postojala, ali je na Pesmi Evrovizije u maju nastupala kao predstavnik SR Jugoslavije i pod novom zastavom SR Jugoslavije. Vidi još Krnja Jugoslavija, Jugovizija.

Sankcije UN i ekonomska kriza koja ih je pratila značili su dugogodišnje odsustvo SRJ za takmičenja. Državna zajednica Srbija i Crna Gora se na Pesmu Evrovizije spektakularno vratila 2004. osvojivši drugo mesto sa pesmom „Lane MojeŽeljka Joksimovića. SCG je učestvovala i 2005, dok se 2006. povukla nakon neslaganja oko izbora pesme predstavnice.

Karolina Gočeva, predstavnica Makedonije 2002. i 2007.

Srbija i Crna Gora učestvuju samostalno na Pesmi Evrovizije od 2007. godine. Srbija je u prvom samostalnom nastupu odnela pobedu, sa pesmom Molitva u izvođenju Marije Šerifović, postavši tako prva zemlja kojoj je to pošlo za rukom od 1956. Tako je Pesma Evrovizije 2008. održana u Beogradskoj areni.

Bosna i Hercegovina, Slovenija i Hrvatska pridružile su se Festivalu 1993. pobedivši u posebnim ad-hok kvalifikacijama četiri druge istočnoevropske zemlje. Posebno nastupi Bosne i Hercegovine izazivali su ratnih godina izuzetno veliku medijsku pažnju i izlive simpatija publike. Makedonija je prvi put nastupila tek 1998. Ove četiri zemlje učestvovale su neprekidno od svog prvog nastupa, osim kada su po pravilima pauziranja preskakale neku od godina. Pored tri zemlje velike četvorke, Hrvatska je jedina zemlja učesnica koja se po ovim pravilima uspela kvalifikovati za učešće u finalima svih Pesama Evrovizije od 1993. do 2003. Hrvatski predstavnici osvojili su četvrto mesto 1996. (Maja Blagdan) i 1999. (Doris Dragović). Najbolji plasman Bosne i Hercegovine bilo je treće mesto sastava Hari Mata Hari 2006. sa pesmom Lejla.

Procedure izbora[uredi]

Predstavnici SFR Jugoslavije na Pesmi Evrovizije birani su na posebnom takmičenju, Jugoviziji, organizovanom po ugledu na samu Pesmu Evrovizije, koje je priređivala tadašnja Jugoslovenska radio-televizija. Pesme su na Jugoviziju delegirali matični radio-televizijski studiji republika i pokrajina, a glasovi koje bi im po izvođenju dodelili njihovi stručni žiriji su zatim bili redom čitani i dodavani u direktnom uključenju. Kao i na Pesmi Evrovizije, politika je bila veoma prisutna i na Jugoviziji, što je postalo i potpuno ogoljeno na poslednjem takmičenju u punom sastavu, Jugoviziji 1991.

Srbija i Crna Gora birala je od 20042006. svoje predstavnike na festivalu Evropesma-Europjesma. Pravilnik je predviđao učešće pesama koje su delegirale Radio televizija Srbije (sa dvodnevnog festivala Beovizija, čije je prvo izdanje održano 2003) i Radio televizija Crne Gore (2004, internim izborom; 2005. i 2006. sa Montevizije), dok je prve, 2004. godine, veći broj pesama bio izabran i putem direktnog konkursa. O pobedniku je odlučivao žiri, koji sa sastojao od po četiri člana u Beogradu i Podgorici i rezultata teleglasanja u ulozi devetog člana žirija.

Od 2007., Srbija i Crna Gora učestvuju samostalno. Predstavnik Srbije bira se na Beoviziji, koja je dobila polufinalno i finalno veče. Skorijih godina, po nekoliko etnički albanskih izvođača iz srpske pokrajine Kosovo i Metohija se takmiči u nacionalnom izboru za predstavnika susedne Albanije, koji prenosi i kosmetski emiter RTK.[81][82] Predstavnik Crne Gore biran je 2007. u televizijskoj emisiji Montenegrosong, koja je 2008. zamenjena televizijskim izborom pevača predstavnika za koga će emiter RTCG kasnije konkursom izabrati pesmu. Predstavnik Crne Gore je 2009. izabran interno od prijava pristiglih na otvoreni konkurs.

Bosna i Hercegovina je koristila više različitih načina izbora predstavnika, uključujući i sarajevski festival zabavne muzike Vaš šlager sezone (1993. i 1999) i interni izbor predstavnika za kojeg se onda u posebnom televizijskom programu bira jedna od više pesama (1994–97, 2004). Do 1999, predstavnici BiH birali su se sa područja Federacije, dok od 2001. izbor za evrovizijskog predstavnika obuhvata celu BiH, putem otvorenog nacionalnog finala BH Eurosong, održavanog od 20012003. i 2005. Počevši od 2006. godine, predstavnik Bosne i Hercegovine se bira interno, a pesma se predstavlja u posebnom programu u sarajevskom Narodnom pozorištu.[83]

Hrvatska svoje predstavnike bira na festivalu Dora, koji se tradicionalno održava u Kristalnoj dvorani hotela „Kvarner“ u Opatiji (nekih godina u studiju HRT). Prva Dora održana je u februaru 1992, godine kada Hrvatska još nije učestvovala na Pesmi Evrovizije. Slovenija od 1993. organizuje nacionalno finale EMA. Makedonija je koristila više različitih načina izbora predstavnika, uključujući i Skopski festival zabavne muzike (1996—2002 i 2008-2011).

Godina Pesma Izvođač Studio Plasman
SFR Jugoslavija
1961 Neke davne zvezde Ljiljana Petrović Ljubljana 8
1962 Ne pali svetlo u sumrak Lola Novaković Ljubljana 4
1963 Brodovi Vice Vukov Zagreb 11
1964 Život je sklopio krug Sabahudin Kurt Sarajevo 13 (nil puan)
1965 Čežnja Vice Vukov Sarajevo 12
1966 Brez besed Berta Ambrož Ljubljana 7
1967 Vse rože sveta Lado Leskovar Ljubljana 8
1968 Jedan dan Dubrovački trubaduri Zagreb 7
1969 Pozdrav svijetu Ivan & 3M Zagreb 13
1970 Pridi, dala ti bom cvet Eva Sršen Ljubljana 11
1971 Tvoj dječak je tužan Krunoslav Slabinac Zagreb 14
1972 Muzika i ti Tereza Kesovija Zagreb 9
1973 Gori vatra Zdravko Čolić Sarajevo 15
1974 Moja generacija Korni grupa Beograd 12
1975 Dan ljubezni Pepel in kri Ljubljana 13
1976 Ne mogu skriti svoj bol Ambasadori Sarajevo 17
1981 Leila Seid Memić-Vajta Sarajevo 15
1982 Halo, halo Aska Beograd 14
1983 Džuli Danijel Titograd 4
1984 Ćao amore Vlado i Izolda Titograd 18
1986 Željo moja Doris Dragović Zagreb 11
1987 Ja sam za ples Novi fosili Zagreb 4
1988 Mangup Srebrna krila Zagreb 6
1989 Rock me Riva Zagreb 1
1990 Hajde da ludujemo Tajči Zagreb 7
1991 Brazil Bebi Dol Beograd 21
Godina Pesma Izvođač Plasman
SR Jugoslavija
1992 Ljubim te pesmama Ekstra Nena 13
Srbija i Crna Gora
2004 Lane moje Željko Joksimović 2 (1 pf)
2005 Zauvijek moja No Nejm 7
Srbija
2007 Molitva Marija Šerifović 1 (1 pf)
2008 Oro Jelena Tomašević 6
2009 Cipela Marko Kon i Milan Nikolić – (10 pf)
2010 Ovo je Balkan Milan Stanković 13 (5 pf)
2011 Čaroban Nina 14 (8 pf)
2012 Nije ljubav stvar Željko Joksimović 3 (2 pf)
2013 Ljubav je svuda Moje 3 - (11 pf)
Crna Gora
2007 Ajde kroči Stevan Fedi – (23 pf)
2008 Zauvijek volim te Stefan Filipović – (14 pf)
2009 Just get out of my life Andrea Demirović – (11 pf)
Bosna i Hercegovina
1993 Sva bol svijeta Fazla 16
1994 Ostani kraj mene Alma & Dejan 15
1995 Dvadeset prvi vijek Davorin Popović 19
1996 Za našu ljubav Amila Glamočak 22
1997 Goodbye Alma Čardžić 18
1999 Putnici Dino & Beatris 7
2001 Hano Nino Pršeš 14
2002 Na jastuku za dvoje Maja Tatić 13
2003 Ne brini Mija Martina Barbarić 16
2004 In the disco Din 9 (7 pf)
2005 Call me Feminem 14
2006 Lejla Hari Mata Hari 3 (2 pf)
2007 Rijeka bez imena Marija Šestić 11
2008 Pokušaj Elvir Laković Laka 10 (9 pf)
2009 Bistra voda Regina 9 (3 pf)
2010 Thunder and lightning Vukašin Brajić 17 (8 pf)
2011 Love in rewind Dino Merlin 6 (5 pf)
Makedonija
1998 Не зори, зоро Vlado Janevski 19
2000 100% те љубам XXL 15
2002 Од нас зависи Karolina Gočeva 19
2004 Life Toše Proeski 14 (10 pf)
2005 Make my day Martin Vučić 17 (9 pf)
2006 Нинанајна Elena Risteska 12 (10 pf)
2007 Мојот свет Karolina Gočeva 14 (9 pf)
2008 Во името на љубовта Tamara, Vrčak i Adrijan – (10 pf)
2009 Нешто што ќе остане Nekst tajm – (10 pf)
2010 Јас ја имам силата Đoko Taneski, Bili Zver i Pejčin – (15 pf)
2011 Русинка Vlatko Ilievski – (16 pf)
Godina Pesma Izvođač Plasman
Hrvatska
1993 Don't ever cry Put 15
1994 Nek' ti bude ljubav sva Toni Cetinski 16
1995 Nostalgija Magazin & Lidija 6
1996 Sveta ljubav Maja Blagdan 4
1997 Probudi me E. N. I. 15
1998 Neka mi ne svane Danijela 5
1999 Marija Magdalena Doris Dragović 4
2000 Kada zaspu anđeli Goran Karan 9
2001 Strings Vana 10
2002 Everything I want Vesna Pizarović 11
2003 Više nisam tvoja Klaudija Beni 15
2004 You are the only one Ivan Mikulić 13 (9 pf)
2005 Vukovi umiru sami Boris Novković&Lado 11 (4 pf)
2006 Moja štikla Severina 13
2007 Vjerujem u ljubav Dragonflaj i Dado Topić – (16 pf)
2008 Romanca Kraljevi ulice i 75 Cents 21 (3 pf)
2009 Lijepa Tena Igor Cukrov 18 (13 pf)
2010 Lako je sve Feminem – (13 pf)
2011 Celebrate Darija Kincer – (15 pf)
Slovenija
1993 Tih deževen dan 1X Bend 22
1995 Prisluhni mi Darja Švajger 7
1996 Dan najlepših sanj Regina 21
1997 Zbudi se Tanja Ribič 10
1998 Naj bogovi slišijo Vili Resnik 18
1999 For a thousand years Darja Švajger 11
2001 Energy Nuša Derenda 7
2002 Samo ljubezen Sestre 14
2003 Nanana Karmen Stavec 23
2004 Stay forever Platin – (21 pf)
2005 Stop Omar Naber – (12 pf)
2006 Mr Nobody Anžej Dežan – (16 pf)
2007 Cvet z juga Alenka Gotar 15 (7 pf)
2008 Vrag naj vzame Rebeka Dremelj – (11 pf)
2009 Love symphony Kvartisimo – (16 pf)
2010 Narodnozabavni rock Ansambel Žilindra i Kalamari – (16 pf)
2011 No one Maja Keuc 13 (3 pf)

Takmičenja po uzoru na Pesmu Evrovizije[uredi]

  • Dečja pesma Evrovizije (engl. Junior Eurovision Song Contest), takmičenje za pevače do 15 godina starosti, formata i propozicija nalik na Pesmu Evrovizije, održava se od 2003. godine, takođe u organizaciji Evropske unije za radiodifuziju. EUR je takmičenje osnovala po uzoru na dečje takmičenje pesama, kasnije „Nordijsku dečju Evroviziju“, koja je od 2000. godine održavana u Danskoj.
  • Međunarodni festival pesama u Sopotu, održavan povremeno od 1961. u Sopotu u Poljskoj.
  • Pesma Intervizije, takmičenje po uzoru na Pesmu Evrovizije na kojem su učestvovale zemlje bivšeg Istočnog bloka, koje je organizovala Intervizija, televizijska mreža nacionalnih emitera ovih socijalističkih zemalja. Pesma Intervizije je održavana u Sopotu kao zamena za Međunarodni festival; ukinuta je 1981. kada je u Poljskoj uvedeno vanredno stanje, a sam Festival je ponovo organizovan od 1985. pod starim imenom.
  • Svetski festival orijentalne muzike, održan prvi put u Sarajevu, sa učesnicima iz Azije i Evrope.
  • Pesma Bundesvizije, takmičenje šesnaest saveznih država Nemačke, koje od 2005. organizuje uticajni zabavljač Štefan Rab.
  • World Vision: An American Anthem („Svetska vizija: Američka himna“), predloženo takmičenje zasnovano na evrovizijskom formatu, na koji je američka televizijska mreža En-Bi-Si otkupila prava od EUR. Na takmičenju bi, ako bude ostvareno, učestvovale pesme iz 50 američkih saveznih država, a zamišljeno je kao konkurencija Idolu.[84]
  • Ples Evrovizije, televizijsko takmičenje u plesnom sportu, koje se održava od 2007. u ogranizaciji EUR i Bi-Bi-Sija.

Na jesen 2005, EUR je organizovala poseban program kao proslavu pedesetogodišnjice Pesme Evrovizije, koji je, pod nazivom Čestitamo! (po istoimenoj pesmi, sa kojom je Klif Ričard predstavljao Ujedinjeno Kraljevstvo 1968) održan u Kopenhagenu. U opuštenom programu slavljeničke atmosfere, koji je vodila Katrina Leskanič, učestvovao je uživo veliki broj učesnika iz prvih 50 godina i prikazani isečci iz istorije takmičenja, a među 14 pesama koje su prethodno odabrali EUR i publika glasanjem preko Interneta, birana je teleglasanjem najpopularnija pesma Evrovizije svih vremena, za koju je izabrana pesma Waterloo švedskih predstavnika ABBA 1974.


Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Katkad i (nepravilno) Takmičenje za pesmu Evrovizije.
  2. ^ ((en))Live Webcast (Prenos uživo.) eurovision.tv, 2006, ovde u arhivi Web Archive., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  3. ^ ((en))Finland wins Eurovision contest. (Finska pobedila na takmičenju Evrovizije.) Al Džazira, 21. maj 2006., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  4. ^ ((en))Eurovision Song Contest — International Music Program. (Pesma Evrovizije — međunarodni muzički program.) Metju Marej, museum.tv (Muzej radiodifuznih komunikacija)., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  5. ^ ((en))Eurovision Trivia. (Evrovizijske zanimljivosti.) Bi-Bi-Si, 5. maj 2002., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  6. ^ ((en))EBU plans for the future. (Planovi Evropske unije za radiodifuziju za budućnost.) eurovision.tv, 9. maj 2007., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  7. ^ ((en))Webcasting and the Eurovision Song Contest. (Emitovanje preko Mreže i Pesma Evrovizije.) Filip Laven, EBU Technical Review (Tehnička revija EUR), Evropska unija za radiodifuziju, broj 291, jul 2002, urednička kolumna., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  8. ^ ((en))Eurovision song contest 2006 - live streaming. (Pesma Evrovizije 2006. - prenos živim tokom.) Oktošejp, 8. jun 2006., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  9. ^ a b Patrick Jaquin Eurovision's Golden Jubilee
  10. ^ bbc.co.uk History of Eurovision
  11. ^ George T. Waters Eurovision: 40 years of network development, four decades of service to broadcasters
  12. ^ David Fisher Media Statistics: 1951
  13. ^ a b v g d đ e „Historical Milestones“. eurovision.tv. 2005 Приступљено 26. 5. 2006.. 
  14. ^ ((fr))Histoire 1956 à 1959. (Istorija od 1956. do 1959). Frank Tomas i Loran Balmer, eurovision-fr.net, 1999–2006., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  15. ^ ((en))Eurovision Operations Department. (Odeljenje za operacije Evrovizije.) Evropska unija za radiodifuziju, ebu.ch, 8. jun 2007., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  16. ^ ((en))Spectra's Eurovisiondiary now online. (Spektrin evrovizijski dnevnik je sada onlajn.) Itamar Barak, esctoday.com, 17. april 2007., Pristupljeno 12. 1. 2008.
  17. ^ a b ((en))1974: Brighton, United Kingdom. (1974: Brajton, Ujedinjeno Kraljevstvo.) eurovision.tv, ovde u Web Archive., Pristupljeno 11. 1. 2008.
  18. ^ ((en))'Riverdance' ten years on. ('Riverdens' deset godina kasnije.) Klajv Barns, riverdance.com., Pristupljeno 12. 1. 2008.
  19. ^ a b v g ((en))Eurovision 2008 - format confirmed! (Evrovizija 2008: format potvrđen!) Beri Viniker, esctoday.com, 21. novembar 2007., Pristupljeno 13. 1. 2008.
  20. ^ a b ((en))Membership conditions—Active membership. (Uslovi članstva—Aktivno članstvo.) Evropska unija za radiodifuziju, ebu.ch, verzija od 8.8.2007., Pristupljeno 9. 1. 2008.
  21. ^ ((en))Extracts from the radio regulations. (Izvodi iz odredaba o radiju.) Međunarodna unija za telekomunikacije, izdanje iz 1990, izmenjeno 1994, na mrežnom mestu Evropske unije za radiodifuziju, ebu.ch., Pristupljeno 9. 1. 2008.
  22. ^ ((en))Radio regulations; Article 5: Frequency allocations. (Odredbe o radiju; član 5: Alokacije frekvencija.) Međunarodna unija za telekomunikacije, verzija od 1. septembra 2005., Pristupljeno 9. 1. 2008.
  23. ^ ((en))The Eurovision Song Contest 1956 - present. (Pesma Evrovizija 1956 - danas.) Bi-Bi-Si, 26. april 2007., Pristupljeno 9. 1. 2008.
  24. ^ Do ujedinjenja Nemačke 1990, učestvovala je, i u nekim godinama predstavljana kao, Zapadna Nemačka.
  25. ^ ((en))Top TV ratings for Melodifestivalen. (Visoki televizijski rejtinzi za Melodifestivalen.) Stela Floras, esctoday.com, 3. januar 2007., Pristupljeno 9. 1. 2008.
  26. ^ ((en))Bulgaria: EuroBGVision participants announced. (Bugarska: Objavljeni učesnici EvroBGvizije.) Stela Floras, esctoday.com, 27. septembar 2007., Pristupljeno 9. 1. 2008.
  27. ^ ((en))Ukraine. (Ukrajina.) esctoday.com., Pristupljeno 9. 1. 2008.
  28. ^ ((es))Operación Triunfo: Un intenso camino hacia el festival de eurovision. Terra Networks España., Pristupljeno 9. 1. 2008.
  29. ^ Ukrainian hosts' high hopes for Eurovision. (Velike nade ukrajinskih domaćina za Evroviziju.) Helen Foks, Bi-Bi-Si njuz, 19. maj 2005., Pristupljeno 8. 1. 2008.
  30. ^ ((en))Millstreet. (Milstrit.) cork-guide.ie., Pristupljeno 8. 1. 2008.
  31. ^ ((en))Eurovision 1993 - The Venue. (Evrovizija 1993 - mesto održavanja.) doteurovision.com., Pristupljeno 8. 1. 2008.
  32. ^ ((en))2007 bids [1: Helsinki and Turku.] (Ponude za 2007 [1]: Helsinki i Turku.) Sitse Baker, esctoday.com, 31. maj 2006., Pristupljeno 8. 1. 2008.
  33. ^ ((en))Where Do We Put The Foreign Tourists? (Gde da smestimo strane turiste?) Džon Maroun, The Ukrainian observer., Pristupljeno 8. 1. 2008.
  34. ^ a b v g d đ e ž z ((en))Rules of the 2005 Eurovision Song Contest. (Pravila Pesme Evrovizije 2005.) eurovision.tv, 2005, ovde u Web Archive., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  35. ^ a b ((en))Rehearsal Schedule. (Raspored proba.) eurovision.tv, 2006, ovde u Web Archive., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  36. ^ a b Latest news from Athens. (Poslednje vesti iz Atine.) eurovision.tv, 11. maj 2006, ovde u Web Archive., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  37. ^ ((en))Athens 2006: where's the party? (Atina 2006: gde je žurka?) Sitse Baker, esctoday.com, 3. maj 2006., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  38. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj ((en))O'Konor, Džon Kenedi. The Eurovision Song Contest 50 Years The Official History. („Pesma Evrovizije 50 godina, zvanična istorija.“) London 2005, Karlton buks limited. ISBN 1-84442-586-X.
  39. ^ a b ((en))Eurovision 2004: Voting Briefing. (Evrovizija 2004: o glasanju.) eurovision.tv, 12. maj 1004, ovde u Web Archive., Pristupljeno 10. 1. 2008.
  40. ^ ((en))Eurovision 2009: The juries are back in the final! (Evrovizija 2009: Žiriji nazad u finalu!) Stela Floras (Stela Floras), esctoday.com, 14. septembar 2008., Pristupljeno 15. 09. 2008.
  41. ^ ((en))Five member juries in the Eurovision final. (Petočlani žiriji u finalu Evrovizije.) Stella Floras (Stela Floras), esctoday.com, 12. decembar 2008., Pristupljeno 8. 5. 2009.
  42. ^ a b ((en))Exclusive: Juries also get 50% stake in Semi-Final result! („Ekskluzivno: Žiriji takođe dobijaju 50% učešća u rezultatu polufinala!“) Sitse Baker (Sietse Bakker), Evropska unija za radiodifuziju, eurovision.tv, 11. oktobar 2009., Pristupljeno 11. 10. 2009.
  43. ^ Eurovision Countdown 2009, deo 2. Evropska radoidifuzna unija.
  44. ^ a b ((en))Results from the draw. (Rezultati žrebanja.) eurovision.tv, 21. mart 2006, ovde u Web Archive., Pristupljeno 10. 1. 2008.
  45. ^ ((en))The A to Z of Eurovision. Bi-Bi-Si., Pristupljeno 10. 1. 2008.
  46. ^ ((en))Extracts from the rules for the 2007 Eurovision Song Contest. (Izvodi iz pravila Pesme Evrovizije 2007.) Evropska unija za radiodifuziju, ebu.ch., Pristupljeno 10. 1. 2008.
  47. ^ ((en))Slovenia: Quartissimo request to perform live. (Slovenija:Kvartisimo zahteva da izvodi uživo.) esctoday.com, Stella Floras (Stela Floras), 20. april 2009., Pristupljeno 8. 5. 2009.
  48. ^ „Urban Trad“. UrbanTrad.com. 28. 9. 2004. Приступљено 18. 7. 2006.. 
  49. ^ Konkurs za izbor kompozicija za takmičenje Beovizija 2008. Radio-televizija Srbije, 2007., Pristupljeno 11. 1. 2008.
  50. ^ ((en))Lebanon withdraws from Eurovision. (Liban se povlači sa Evrovizije.) Bi-Bi-Si, 18. mart 2005., Pristupljeno 11. 1. 2008.
  51. ^ ((en))-{Eurovision 1956-96. (Evrovizija 1956-96.) TV & Radio Bits., Pristupljeno 7. 1. 2008.
  52. ^ ((en))[1] {eurovision.tv} 31.12.2010.
  53. ^ ((en))Eurovision: 2 semi finals confirmed! (Evrovizija: 2 polufinala potvrđena!) Beri Viniker, 28. septembar 2007., Pristupljeno 13. 1. 2008.
  54. ^ ((en))Eurovision 2009: The juries are back in the final! (Evrovizija 2009: Žiriji se vraćaju u finale!) Stella Floras (Stela Floras), esctoday.com, 14. septembar 2008., Pristupljeno 7. 5. 2009.
  55. ^ ((en))Four new official OGAE fan clubs. (Četiri nova zvanična OGAE kluba obožavatelja.) Roel Filips, esctoday.com, 30. maj 2005., Pristupljeno 12. 1. 2008.
  56. ^ ((en))Tickets for Helsinki announced. (Objavljene karte za Helsinki.) Stela Floras, esctoday.com, 20. novembar 2006., Pristupljeno 12. 1. 2008.
  57. ^ ((en))BigPoll predicts Eurovision Winner again. (Bigpol ponovo predvideo pobednika Evrovizije.) esctoday.com, Barry Viniker (Bari Viniker), 17. maj 2009., Pristupljeno 19. 5. 2009.
  58. ^ ((en))The Eurovision 2009 Marcel Bezençon Awards. (Marsel Bezenson nagrade na Evroviziji 2009.) esctoday.com, 17. maj 2009., Pristupljeno 19. 5. 2009.
  59. ^ ((en))The Barbara Dex Award. (Nagrada Barabara Deks)., Pristupljeno 19. 5. 2009.
  60. ^ Muzika u ritmu politike. Mirjana Pejak, „Ilustrovana politika“, broj 2418, 21. maj 2005., Pristupljeno 14. 03. 2008.
  61. ^ ((en))Eurovision Winners (and Losers). Endi Hjuz, UKnetguide., Pristupljeno 14. 03. 2008.
  62. ^ a b v ((en))A spectacle so bad it's good. Džesika Grant Jorgensen, Si-Bi-Si njuz, 23. jun 2006., Pristupljeno 13. 03. 2008.
  63. ^ a b ((en))Finns 'Turn the Amps Up,' Win Eurovision. Džil Loles (Jill Lawless), Asošijejted pres, u „Vašington postu“, 20. maj 2006., Pristupljeno 13. 03. 2008.
  64. ^ a b ((en))Bubble rapt. Sidnej morning herald, 17. maj 2004., Pristupljeno 13. 03. 2008.
  65. ^ ((en))Germany 1982 - "Ein Bisschen Frieden". All kinds of everything., Pristupljeno 14. 03. 2008.
  66. ^ ((en))Eurovision: Is it time to switch the contest off? (Evrovizija: Da li je vreme da isključimo takmičenje?) Bi-Bi-Si, 19. maj 200., Pristupljeno 14. 03. 2008.
  67. ^ ((en))In the commentary box with Sir Terry. (U komentatorskoj kabini sa serom Terijem.) Bi-Bi-Si, 12. maj 2007., Pristupljeno 14. 03. 2008.
  68. ^ Daniel Fenn, Omer Suleman, Janet Efstathiou & Neil F. Johnson, Oxford University (22. 5. 2006.). „Connections, cliques and compatibility between countries in the Eurovision Song Contest“ (PDF). arxiv.org Pristupljeno 2. 5. 2007.. 
  69. ^ Laura Spierdjik & Michel Vellekoop, University of Twente (18. 5. 2006.). „Geography, Culture, and Religion: Explaining the Bias in Eurovision Song Contest Voting“ (PDF). rug.nl Pristupljeno 18. 4. 2007.. 
  70. ^ ((en))Austria will not go to Belgrade. esctoday.com, Stiv Holijer, 20. novembar 2007., Pristupljeno 14. 03. 2008.
  71. ^ ((en))UK act hits Eurovision low. (Izvođači iz UK na najnižoj evrovizijskoj tački.) Bi-Bi-Si, 25. maj 2003., Pristupljeno 14. 03. 2008.
  72. ^ ((en))Svante Stockselius: "No irregularities in Moldova". esctoday.com, Roel Filips, 12. jun 2005., Pristupljeno 14. 03. 2008.
  73. ^ ((en))MP demands Eurovision vote change. (Poslanik zahteva izmenu evrovizijskog glasanja.) Bi-Bi-Si, 15. maj 2007., Pristupljeno 14. 03. 2008.
  74. ^ ((en))From national pride to global kitsch: the Eurovision Song Contest. (Od nacionalnog ponosa do globalnog kiča: Pesma Evrovizije.) Filip Le Gern (Philippe Le Guern), Univerzitet Lil 1., Pristupljeno 14. 03. 2008.
  75. ^ Rekordna gledanost “Pesme Evrovizije 2008” u Srbiji. Radio-televizija Srbije, 25. maj 2008., Pristupljeno 21. 5. 2009.
  76. ^ Do 2008, ukupno su 34 puta pobedila dame (uključujući ženske sastave), 10 puta muškarci (uključujući muške sastave), i 12 puta muzičke grupe koje su uključivale izvođače oba pola.
  77. ^ Puni rezultati Pesme Evrovizije 1956. nikada nisu objavljeni; poznat je samo pobednik.
  78. ^ 1969. godine četiri pesme su delile prvo mesto, pošto tada još uvek nije bilo propozicija za slučaj jednakog broja poena.
  79. ^ Vidi #Više pesama sa najvećim brojem poena.
  80. ^ ((en))Eurovision Medal Table. (Evrovizijska tabela medalja.) All Kinds of Everything/The Irish Eurovision Website., Pristupljeno 7. 1. 2008, podaci osveženi za 2009.
  81. ^ ((en))Live coverage: first Albanian semi final. (Izveštaj uživo: prvo albansko polufinale.) Markus Klir, esctoday.com, 14. decembar 2007., Pristupljeno 13. 1. 2008.
  82. ^ ((en))Live coverage: second Albanian semi final. (Izveštaj uživo: drugo albansko polufinale.) Markus Klir, 15. decembar 2007., Pristupljeno 13. 1. 2008.
  83. ^ ((en))bhfinals. eurobosnia.com., Pristupljeno 13. 1. 2008.
  84. ^ ((en))US to emulate Eurovision contest. („SAD će imitirati evrovizijsko takmičenje.“) Bi-Bi-Si, 11. februar 2006., Pristupljeno 10. 1. 2008.

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :


Sjajni članak Članak Pesma Evrovizije je primer među sjajnim člancima.
Pozivamo i Vas da napišete i predložite neki sjajan članak.